Gospodine Batiću, prošlo je pet minuta.

Imam dva puta po tri minuta, repliku i povredu Poslovnika.

Kako vi možete to zajedno.

Nemojte da me prekidate.
Kao i krivična prijava protiv kiparskih para. Pokrenute su obe inicijative, ali o tome sada neću da polemišem.
Još nešto, nije tačno, i naravno može politički da bude simpatično, da oni koji nisu glasali za Vladu ne mogu da pokrenu inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi ili ministru.
Naravno da mogu i naravno da je to jedan od glavnih razloga zašto se ovo pošto-poto stavlja na dnevni red, jer bi naša poslanička grupa, sa još jednom, odmah krenula u i inicijativu za izglasavanje nepoverenja, jer po zakonu za to je potrebno 20 poslanika, još uvek važećem zakona.
Bio sam ministar u vladi Zorana Đinđića, tri dana se raspravljalo o mom poverenju, tri dana. To je pošteno, demokratski. Sedeo sam tu i ljudi su iznosili argumente, odgovarao sam na te argumente, glasalo se i potvrđena mi je pozicija ministra pravde, dakle mogu svakog da pogledam u oči.
Dakle, mi još jednom apelujemo, gospodine Albijaniću, da se obave konsultacije i da se prekine ova farsa od zasedanja, jer mi ćemo, poštujući ukazano poverenje građana, na ovome istrajavati, bez obzira koliko vi budete produžavali trajanje ove sednice.

Po Poslovniku, Srđan Šajn, pa Aleksandra Jerkov, pa ćete vi, gospođo Plavšić.

Drage kolege poslanici, govorim o članu 27. i članu 225, dakle govorim o tome da je potpredsednik Skupštine u obavezi da stvori uslove za rad i da jedino tako može Skupština normalno da funkcioniše.
Govorim o tome da hoću da koristim svoje pravo da budem obavešten o važnim pitanjima za svoj rad, jer zaista nemam nameru ovde da sedim do sutra u jutru do 6,00, da gospodin Albijanić i gospodin Čedomir Jovanović dokazuju da je on sposoban da drži Skupštinu do 10,00 sati ujutru, a Čeda da replicira za to vreme. Mislim da LDP ima potpuno legitimno pravo da svoju politiku postavlja kako hoće.
Hteo bih samo da ih pitam, ukoliko će oni zaista da repliciraju dok ovde ovaj gospodin bude bio tu, onda da imamo od njih to čvrsto obećanje i da se uključimo sutra kada bude red u dalji nastavak sednice, i da vidimo kako će to sve da teče. Inače, mislim da je to zaista neozbiljno da celu državu blokiramo i da rad Skupštine blokiramo zbog jedne ili dve osobe, bez obzira o čemu se radi. Toliko o tome.
Međutim, da ne bih pričao o tome, pričaću o onome što sam hteo da govorim, o ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Radi se o sledećem. Onda ću da pričam o povredi Poslovnika na malo drugačiji način. Hvala. Govorim o povredi Poslovnika, jer mislim da je trebalo da se govori o tome da Vlada, pošto ona vodi politiku i definiše politiku o svim pitanjima, a stručne službe su samo administrativno-tehnička podrška celom radu, onda ne može da se desi da jedna stručna služba u Vladi definiše i vodi politiku integracije Roma.
Tačnije rečeno da jedan njen službenik odlučuje i vodi politiku u svim ministarstvima o tome kako će 8% građana ove države da živi i u tom smislu predlažem da se zaista Vlada drži ovog novog zakona i da uradi sledeće: da formira radno telo u okviru Vlade koje će da se bavi tim pitanjima, koje će da pomogne Vladi u vođenju politika i da potpredsednik Vlade ili neki drugi ministar uzme u svoju nadležnost i zaista definiše i vodi tu politiku.
Jer, u suprotnom taoci smo pojedinaca iz službe, koji jednostavno šetaju od ministarstva do ministarstva, šetaju od naselja do naselja romskog, i govore da su oni bogovi, i da oni mogu da definišu budućnost romske zajednice, i kome oni daju pet ili 20.000 donacije, u evrima govorim, da taj može sutra na ovakav ili onakav način da živi.
Tu bi samo podsetio gospodu iz SPS-a - budite ponosni, vaši članovi su i na čelu Sekretarijata za integraciju Roma u ovoj vladi. Imate kvalitetne ljude i nemojte da vam neki spočitavaju da su velike demokrate, da neće vaše kadrove, vaši kadrovi su na čelu Sekretarijata za integraciju Roma. Tek toliko da vam kažem da znate, a nadam se da će vladajuća koalicija to napokon da prepozna. Samo toliko i hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandra Jerkov, a zatim narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Gospodine predsedavajući, javljam se po članu Poslovnika 98. i molim vas da odredite pauzu da bi se održale konsultacije poslaničkih grupa o ovom pitanju.
Gospodine Balinovac, ja sam se u politiku i uključila zbog ljudi kao što ste vi, zapravo da bih vam videla leđa. Naravno, tada nisam ni mislila da ću vam leđa gledati iz skupštinske govornice.
Ono što je jako važno da kažemo, da je uvreda svim građanima ove zemlje, nekim poslanicima koji su bili hapšeni više od 40 puta u toku vremena koje su proveli, boreći se protiv vas i vašeg režima, da vi sedite ovde, da budete ovlašćeni predlagač Vlade, a tragedija je DS što ste vi za njih prihvatljiv predlagač. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Teško je kada morate da prekršite obećanje, zaista. Ali, prošli put nisam obećala, sada zaista obećavam da se dalje neću javljati, niti na replike, niti po Poslovniku. Ali, pošto je moje izlaganje izazvalo zaista niz komentara, koji apsolutno nisu na mestu, ja ću na neka od njih odgovoriti.
Dakle, neću polemisati sa poslaničkom grupom koja tvrdi da je evropski put Srbije nevažan, u trenutku kada znamo da 70 posto građana smatra da je to put izbora za Srbiju. Neću polemisati sa tom poslaničkom grupom, ali polemisaću sa onima koji kažu da smo mi poslednji na evropskom putu zato što su ova i prethodna vlada dovele do toga.
Tu zaista ima prostora za polemiku i mi jesmo poslednji na tom putu iz mnogih razloga, i sada nije mesto i vreme da o tome raspravljamo, možda i jeste, ali onda možemo da zakažemo sednicu sa takvom temom. Mi smo ovde već imali rezoluciju o pridruživanju EU za koju je glasala većina poslanika, ali možemo da otvorimo tu temu ponovo i u ovom sazivu.
Potpuno se slažem da mi kasnimo iz brojnih razloga, ali ko je sve tome doprineo, to bi se dalo diskutovati, da li je možda neizručenje generala Pavkovića, Lazarevića i ostalih, kada ga je lično ministar policije branio i čitava policija ovde demonstrirala u centru Beograda zbog mogućih izručenja tih generala.
Da li je to što oni nisu izručeni, sve dok prošla vlada nije sazvana ili možda zbog toga što reforme u pravosuđu nisu ni započete u nekom periodu, pa i sama Studija izvodljivosti, konstatovala je da je to jedan od najslabijih delova sistema u Srbiji, možemo da raspravljamo.
Sigurno da smo svi, koliko god smo mogli, a i koliko nismo mogli, doprineli tome da se Srbija nađe ovde gde se našla, ali da li to znači da treba da se optužujemo narednih 20 godina, ko je najviše kriv, ko je više, a ko manje kriv, ili hoćemo svi zajedno da krenemo, pa da radimo dalje, da bi se Srbija našla u Evropi.
Evropa pokazuje želju da nam izađe u susret. Hoćemo li da radimo na tome ili ćemo da raspravljamo ko je kriv zbog situacije u kojoj smo se našli.
Što se tiče prozivanja poslanika G17 plus da nisu tu, to je zaista nešto što je prilično demagoška rečenica i na nju ne bih posebno odgovarala. Mogla bih da kažem da, čini mi se, da poslanik koji nas je prozvao trenutno, već i sat vremena unazad nije u sali i to je nešto o čemu zaista mislim da nije kolegijalno na taj način raspravljati.
Dame i gospodo, potpuno sam svesna toga da jedna kampanja počinje onog trenutka kada se prethodna završi, ali mislim isto tako da smo svi svesni toga da Srbija stoji šest ili osam meseci i da zaista treba da krenemo dalje. Naravno, dozvoljeno je sa ove govornice promovisati svoju politiku, svoje vrednosne sisteme i stavove, ali ako ćemo samo to raditi i samo se obraćati svojim biračima, i stalno potencirati da mi predstavljamo svoje birače; pa predstavljamo svoje birače, a da li smo spremni da radimo u korist cele Srbije i hoćemo li da krenemo napred konačno ili ćemo se doveka obraćati svojim biračima.
Ako ćemo to raditi, možemo i na takav način da diskutujemo, to uopšte nije sporno, i mi bismo se rado obratili svojim biračima, ali imamo strukturu stranke, imamo stranačke skupove, imamo medije, imamo razne druge načine da se biračima obratimo. Dajte da koristimo te mogućnosti.
Što se tiče sistema vrednosti, naravno da su i za nas glasali mnogi ljudi kojima mnoge stvari u Srbiji smetaju i naravno da su i nama mnoge stvari smetale. Smetalo nam je da gledamo gospodina Mihajlovića kao jednog od ministara. Posle 2000. godine kada smo svi verovali da će se dogoditi 6. oktobar meni je kao građanki smetalo.
Smetalo mi je, takođe, da gledam bliskog saradnika Slobodana Miloševića, gospodina Čovića, kao potpredsednika prve demokratske vlade posle 2000. godine. Smetalo mi je i te kako, gospodina Perišića, gospodina Obradovića, i sve druge koji su se iz režima Slobodana Miloševića našli posle u toj prvoj postpetooktobarskoj vladi.
Ali sam, kao građanka koja se tada nije bavila aktivno politikom, bila svesna toga da su u Srbiji kakva jeste mnogi kompromisi neophodni da bi se napravio koji korak dalje. Naravno da tu liniju kompromisa uvek moramo oprezno da pratimo i G17 plus je sigurno tu da je prati. Niste vi jedini čuvari vatre u ovoj zemlji. Naravno da smo tu da pratimo, ali naravno da smo tu i da idemo koji korak dalje, ukoliko je moguće, a ne da se ukopavamo u svojim stranačkim stavovima, a da nas Srbija sve to vreme čeka.