Javljam se po Poslovniku, član 100. i član 104. Poslovnika. Tražila sam da dobijem reč zato što se gospodin Vlahović bez dovoljno uvažavanja obratio jednom od poslanika, zaboravljajući da ovde ima ekonomista koji poznaju Zakon o budžetskom sistemu. Da u najkraćem objasnim. Pošto ste spomenuli "cash flow" i budžet, nemojte da dovodite građane u zabludu. Pročitaću zakonsku definiciju – Zakon o budžetu je zakon kojim Narodna skupština za svaku godinu odobrava rashode i prihode i druga primanja za kalendarsku godinu, a samo je Nacionalni investicioni plan predviđen da se iskazuje i realizuje u više godina.
Gospođa Vjerica Radeta je bila u pravu, budžet je od godine do godine; Zakon o budžetskom sistemu, jasno piše, ali ima još jedna sporna stvar. Nemojte nas uveravati, metodologija prikazivanja spoljnjeg duga je sporna. Tačno je da je javni državni garantovani dug preko 50% ukupnog duga.
Da vas ja pitam – ima li država odgovornost za ono što naziva privatnim zaduživanjem banaka, preduzeća i fizičkih lica? Ko je slistio domaći bankarski sektor i raščistio prostor za strane banke i ko je formirao Agenciju za sanaciju i stečaj banaka, pa nemamo pojma gde su zatečena sredstva, imovina i ko time raspolaže?
Da li je ova država savetnik kome se neko po nahođenju obraća ili je dužna da građane upozori da se može desiti kao u Vojvodini, molim vas za pažnju, u Vojvodini je po privatnom zaduživanju gotovo polovina zemljišta i nekretnina pod hipotekom austrijskih banaka, za one kredite koji počinju kao kratkoročni, pa se u revolvingu i ponovnom zaduživanju pretvaraju u dugoročne.
Ko će snositi odgovornost kada ljudi u daljem talasu privatizacija ostanu bez posla, pa izađu na ulicu kada se hipoteke realizuju, pa dođu ispred zgrade Vlade? Da li ćete i tada reći da metodologija nije dobra?
Samo još jedno. Za mene je još jedna stvar vrlo sporna. Najveći poverilac u Londonskom klubu ove države bila je "Kredi agrikol banka", ona u kojoj je akcionar Božidar Đelić.
Drugi po veličini poverilac Londonskog kluba – pogađajte, gospodin Pitić radi u toj banci – Societe generale. To je sporno, gospodo ministri.

Hvala. Gospodine Vlahoviću, samo malo, pošto je više reakcija na vaše izlaganje očigledno, pa da idemo redom. Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč, po Poslovniku.

Mislim da ste vi, gospodine Albijaniću, bili dužni da opomenete gospodina Vlahovića da poštuje član 104, dostojanstvo Narodne skupštine, pošto ovolika ljubav između dva muškarca nije normalna ni kada se krije, a kamoli kada se ovako iznosi sa skupštinske govornice.
Dakle, šta li je nateralo gospodina Vlahovića da ovoliko nahvali novi budžet? Činjenica je da se šest godina posle promena u Srbiji ništa nije promenilo. Ta dvojica ljudi su prodavala za jedan evro našu imovinu. Ta dvojica ljudi danas ponovo vladaju Srbijom, gospodin Vlahović i njegov mentor, samo je sada Vlahović postao mentor, a gospodin Cvetković prihvatio ulogu da bude privremeni ministar finansija.
Vi hvalite budžet u kome ste predvideli troškove za vojsku, za odbranu, za predsednika Republike i za šta još sve, a gde su vam zakoni. Na osnovu čega ste opredelili iznose za finansiranje tih ... ? Hvalite Zakon o budžetu kao transparentan, a gde se troši novac iz Nacionalnog investicionog plana? Prodajete najbolje njive da bi ograđivali avliju. To vam je Nacionalni investicioni plan.
Koji će deo vašeg kolača da bude, gospodine Vlahoviću? Za Đelića znamo šta je uradio kada je prestao da bude ministar i znamo šta mu je sve upalo u džepove. Šta će vama da upadne?
Kakva je sada vaša simbioza sa gospodinom Cvetkovićem i ko će i za koga će sada da bude transparentno šta se prodaje, šta se kupuje i gde će novac da se zarađuje, ko treba da se konsultuje da uzme, ko da ne uzme. Dokle ćete vi misliti da smo mi mala deca, vi ekonomisti DOS-a? Vas sedam - osam opljačkalo je celu državu.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, ne možete da iznosite takve paušalne ocene.)
Možda za vas, gospodine Albijaniću, kao matematičara prodaja jedne šećerane za evro nije jeftino, za mene jeste.
Možda za vas prodaja zgrade Centralnog komiteta jednom direktoru Demokratske stranke, u to vreme, za iznos koji je on posle toga izmirio prodajom dva sprata te zgrade, nije pljačka, gospodine Albijaniću. Vi ste u stranci u kojoj reč "pljačka" ne sme da se pomene, zato što je to samokritika. Ja govorim o ljudima koji smeju da govore. Sve je sada sumnjivo kada Vlahović hvali budžet. Vlahović ume da hvali budžet koji ima suficit i ume da hvali budžet koji ima deficit.
Vlahović ume da hvali budžet koji ima deficit. Vlahović ume da hvali budžet koji, kaže, nema deficit, to će se nadoknaditi iz privatizacije, a već je nadoknađeno prošle godine, a onda posle toga kaže – tu privatizaciju mi nećemo koristiti da namirujemo budžet. To samo možete da pričate detetu ili nekome ko ne razume dovoljno srpski, gospodine Vlahoviću. Vaša uloga nije bila dobra danas. Trebalo je da otćutite ovaj budžet zato što je veza između vas i današnjeg ministra finansija takva da bode oči. Uostalom, kad budemo u prilici da preispitamo privatizacije koje ste ortački izvršili, pričuvajte se.

Po Poslovniku, moramo omogućiti gospodinu Vlahoviću, zatim gospodin Bajatović.

Drago mi je da je moja diskusija izazvala ovoliku polemiku, makar da nama ovde u skupštinskim klupama ne bude dosadno i da građani napokon imaju razloga da drže uključene televizore i da čuju jednu razmenu argumenata, na šta bi ova skupština i trebalo da liči.
Prvo, da vam kažem, ni ja nisam presrećan što smo dobili budžet jako kasno, ali treba da imamo na umu činjenicu da se država već u dužem vremenskom periodu, od januara meseca, nalazi u vanrednom finansiranju i da što pre mora da uđe u regularne okvire finansiranja. Jedini način ulaska u regularan okvir jeste donošenje budžeta. Onaj ko je hteo da pedantno pročita budžet, da konsultuje svoje savetnike ili da sam dođe do odgovarajućih zaključaka imao je dovoljno vremena. Premda, spreman sam i sam da prihvatim kritiku, kao predstavnik pozicione grupe, da je bilo relativno kratko vreme za detaljniju analizu budžeta.
S druge strane, zaista sam krajnje iskreno nastupao i rekao da očekujem da će sastavni deo ovog budžeta nakon njegovog izglasavanja biti spisak projekata koji se imaju realizovati u okviru Nacionalnog investicionog plana. Uopšte ne sumnjam u način realizacije tih projekata, pošto postoji nešto što se zove Zakon o javnim nabavkama, koji obavezuje izvršnu vlast da poštuje proceduru kod Zakona o javnim nabavkama. Ono što vam mogu garantovati, to je da ćemo i u Odboru za finansije i u svim drugim skupštinskim odborima naročito insistirati na proveri transparentnosti poštovanja Zakona o javnim nabavkama kada je u pitanju realizacija projekata Nacionalnog investicionog plana.
Očigledno je da sam pogrešno protumačen kada sam rekao da postoji razlika između, s jedne strane, predviđenog budžeta i, sa druge strane, predviđenih sredstava koja se koriste za uravnoteženje platnog bilansa, očigledno da je tu pogrešno tumačenje. Apsolutno se sa vama slažem kada kažete da budžet u jednoj godini obuhvata sve tekuće rashode i sve, sa druge strane, tekuće prihode. Ali, ne zaboravite da postoji nešto što se zove bek-log, to su budžetska sredstva koja su ostvarena u prethodnoj godini i koja se koriste, između ostalog, za plaćanje obaveza koje država ima i koji se ne nalaze, između ostalog, u pozicijama tekućih rashoda.
Kada sam govorio o dugu, vrlo jasno sam rekao da postoji razlika između javnog i privatnog duga. Javni dug koji iznosi 9,4 milijardi evra je dug za koji država garantuje, sve ostalo jeste privatno zaduženje. I to, gospođo Tabaković, nije ni približno toliko značajno, privatno zaduženje stanovništva.
Najveći deo privatnog zaduženja odnosi se na privredu, koja je upravo želela da izbegne vrlo rigorozne kreditne mere koje je definisala centralna banka, pa se zaduživala preko inostranih destinacija. Faktički, to je taj privatni dug koji je dominantno narastao, naročito u 2006. i delimično u 2005. godini.
Očekujem da će, kao posledica sinhronizacije budžetske politike s jedne strane i kreditno-monetarne politike sa druge strane, doći do značajnijeg pada obaveznih rezervi kod poslovnih banaka, jer smatram da se makroekonomska stabilnost i željena, targetirana inflacija može ostvariti projektovanim budžetom za 2007. godinu.
Nema potrebe da unosimo dodatnu patetiku i da dodatno uznemiravamo javnost nekakvim tvrdnjama da je stanovništvo prezaduženo. To nije tačno.
Podsetiću vas da je Vlada Demokratske opozicije Srbije, koja je formirana 2001. godine, upravo predložila Skupštini zakon kojim smo obezbedili čak i isplate ne samo devizne štednje kod državnih banaka, nego čak i kod privatnih piramidalnih banaka, i da je to budžet do sada redovno servisirao i redovno plaćao. To se zvalo transparentno poslovanje Vlade DOS-a. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dušan Bajatović.

Poštovane kolege poslanici, takođe član 104. stav 1. Želim da pitam gospodina Vlahovića – na čemu to čestitate novoj vladi? Čestitamo na tome što smo mi već imali u septembru prošle godine jedan predlog budžeta koji je urađen u punom kapacitetu dve od sadašnje tri, odnosno da se izvinim Novoj Srbiji - četiri, članice nove vlade. Znači, taj budžet su već radile Demokratska stranka Srbije i G17 plus, je l' tako?  
Pa, kada je gospodin Tomislav Nikolić biran, verovatno zbog međustranačke trgovine, ponovo je dat taj isti predlog budžeta, dakle, dobili smo ga dva puta.
Sada pitanje za vas, pošto je uveden jedan novi kapacitet u Vladi Republike Srbije, vi tako sebe volite da zovete, novim kapacitetom, kapacitet DS-a, zašto vam je trebalo toliko za budžet?
Da li se toliko razlikuje pristup onoga što su gajili u prethodnom periodu DSS i G17 plus od onoga što danas traži DS, ili se radi o novoj politici, ili se, što je meni lično najbliže, radi o novoj podeli plena? Ako se radi o novoj podeli plena...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, molim vas, ovde je budžet Republike Srbije na dnevnom redu, nema nikakvog plena.)
Možda me predsedavajući ne razume baš najbolje, ali ja kao poslanik želim da mi kažu o čemu se radi, jer ovde je meni daleko kompetentnije delovao gospodin Vlahović, čak kao mnogo bolje upoznat sa detaljima budžeta nego gospodin ministar. Možda je moj utisak loš, ovde možda poslanici sa pravom postavljaju takva pitanja.
Dalje, molim vas, za kvalitet odlučivanja jednog narodnog poslanika... Kaže se, iz realnih izvora nacionalni investicioni program od 500 miliona evra, jako bih voleo, ali postoji prethodni problem, za iduću godinu predviđate dve milijarde evra. Na osnovu koje strategije, gospodo?
Da li su ovde u pravu poslanici koji kažu da Nacionalni investicioni plan služi ipak da vas neko moljaka pa da to podelite, ili on ima podlogu u nečemu što bi se zvala neka nacionalna strategija razvoja, pa da tačno znamo koliko ćemo imati livada za grinfild investicije, da znamo koje investicije Srbija želi da privuče i koje ćemo investicije unapred uložiti kao naše da bi drugi došli na ono što smo mi uradili.
Gospodo radikali, evo imamo još 30 sekundi, koliko mogu da iskoristim. Ovde se sa razlogom postavlja pitanje, kad gledate kako je ovde raspodeljeno... Nažalost, nemamo više vremena, inače će Mićko da mi isključi mikrofon.
Molio bih da ovde budemo jasni i određeni i kada je u pitanju AP Vojvodina. Znači, autonomija nije političko pitanje, ali bih voleo, kao Vojvođanin ili nekakav lokalpatriota, da ovih 7% budu zaista transparentno raspoređeni, da ne zavisi od volje nijednog ministra, ali isto tako da Republika Srbija, odnosno njena vlada, ima pun uvid u ono kako će se ti novci namenjeni Vojvodini potrošiti, iz prostog razloga što su neke stranke u Vojvodini pukle - "di su naše pare", a kad su dobili naše pare sad pitaju - gde su naši zakoni.

Po Poslovniku, narodni poslanik Slaviša Topalović, zatim narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedavajući, član 226. Poslovnika. Zašto baš gospodin Vlahović da brani budžet? Evo zašto.
Želeo bih da dobijem objašnjenje. Pošto gospodin Vojislav Koštunica, premijer, nije prisutan, a opšte je poznato i da nije obavešten u većini slučajeva, gospodine Mićo, insistirao bih da mi vi kao predsedavajući omogućite i obezbedite pismene odgovore od Koštunice, jer na to imam pravo po Poslovniku. Držeći se devize "nije važno šta je rekao, već ko je rekao", pitam Vojislava Koštunicu – ko je ovaj čovek ovde, ministar finansija gospodin Cvetković?

Imali ste njegovu biografiju za vreme izbora Vlade, gospodine Topaloviću, mogli ste da pročitate.