Ja mogu, kao i većina mojih prethodnika, da se pozovem na član 100. i član 104. i da time ispunim formalni uslov da dođem do ove govornice, ali ja sam samo došao da bih skrenuo pažnju da se ovde zloupotrebljava pravo na reklamiranje povrede Poslovnika.
To je krenulo onog momenta kada smo imali prilike da prisustvujemo duelu između bivšeg potpredsednika i njegovog ministra. Ukoliko oni stvarno imaju neke neraščišćene račune iz perioda 2001-2003. ili 2004. godina, onda je bolje da se to reši na neki drugi način, a ne ovde da bivši ministar podnosi izveštaj, da se pravda bivšem potpredsedniku Vlade, a i jedan i drugi su u paketu otišli voljom naroda.
Druga primedba, gospodine Albijaniću, ja znam da vi ne možete na to da utičete, ali nije dobro kada neko dođe ovde i reklamira povredu Poslovnika, pa onda iznese analizu koja se u jotu poklapa sa analizom Božidara Đelića o tome koji su to skakavci pojeli dve trećine društvenog proizvoda. Pojeli su taj društveni proizvod upravo oni koji su vas doveli na vlast, znači, oni koji su uveli sankcije, koji su bombardovali, koji su pravili blokade, koji su osmislili ovakav način privatizacije, koji su osmislili ovakav način zaduživanja Republike Srbije, o čemu ćemo da pričamo kada dođemo do člana 4. Zakona o budžetu. Nemojte da se pravite naivni da ne znate ko je pojeo dve trećine društvenog proizvoda.
Đelić je takođe sa ove govornice pokazao veliku dozu poznavanja ekonomije i čuđenja šta je sa dve trećine društvenog proizvoda, pa, videli ste i sami, pojavi se 11 miliona evra. Samo da vas podsetim, kada je došao nije imao gde da spava, bio je kod tetke. Evo ga sada, 11 miliona evra nekog svog osnivačkog kapitala na nekom mestu, ja ne ulazim u te detalje, ali ne mogu da kažem da ne čitam novine, makar po naslovima moram da budem informisan da se nešto dešava.
To vi raspravite unutar vašeg bloka, ja sumnjam da Boris Tadić i ne zna da je on imao toliko para, da se on iznenadio kada je čuo o čemu se radi. Verovatno se on iznenadio i za neke druge, ali bih samo da podsetim one koji su zaboravili: zapamtite, došao nam je Pitić, došli su Đelić, Vlahović, Milosavljević, i tu da stanem, da ne idem dalje. To su danas moderni tajkuni, i oni su imali neki radni staž.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, nemojte takve paušalne stvari da iznosite za narodnog poslanika i gospodu koju ste naveli.)
Gospodine Albijaniću, morali ste da skrenete pažnju mnogima pre mene. Ja nisam upotrebio nijednu ružnu reč. Upotrebio sam baš one reči koje su razumljive, većina poslanika te reči razume. Doduše, ja ne prihvatam reč tajkun, ali vidim da se to nekako odomaćilo, bolje shvataju ovi sa ove leve strane kada se kaže reč tajkun.
Vidite i sami, ovde imamo jedan američki sindrom. Đelić, on je u stanju da zaplače, ali on je ostvario američki san; niko i ništa, a odjedanput postao milijarder. I onda se pravdaju ovde velikim uspesima, 14 godina učio škole itd.
Znači, ako primenjujete članove 100. i 104, gospodine Albijaniću, pokušajte da ih primenjujete na što objektivniji način.
