Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je budućnost Republike Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda u obe države upravo najvažnija stvar o kojoj mi treba danas da govorimo.
U prilog tome treba da težimo što čvršćoj, što tešnjoj i što bližoj saradnji dve srpske države, sa željom da jednog dana živimo u jedinstvenoj srpskoj državi.
Nažalost, znam da mnogi to ne razumeju i da neki poslanici bi se ovde radovali i zagovarali ulazak i u Evropsku uniju, i u ko zna kakve druge integracije, čak i kada bi predstavnici tih organizacija došli ovde i direktno se založili, kao što to svakodnevno rade, za otimanje 15% srpske teritorije na Kosovu i Metohiji.
Sporazum koji je pred nama, nažalost, sačinjen je prvenstveno iz politikantskih razloga u predizbornom trenutku, kada je trebalo predstaviti pojedine stranke kao patriotske i kada je tako trebalo pridobiti birače.
Kažem nažalost, jer se u ovom sporazumu ne vidi istinska želja da se stvori takva vrsta države i da ovaj sporazum bude sačinjen na takav način da omogući da narod i u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji živi bolje, da bude istinski slobodan, da bude bezbedan, jer ta sloboda je upravo ono što danas nedostaje i Srbima u Republici Srbiji i u Republici Srpskoj.
Sporazum o specijalnim vezama mora da bude mnogo detaljniji, politički mnogo značajniji, nego što je ovaj sporazum koji je danas pred nama. Republika Srbija mora da učini sve što je u njenoj moći da zaštiti interese srpskog naroda i u našoj državi, ali i u Republici Srpskoj. Nažalost, ovim sporazumom, koji je veoma opšti svojim karakterom, uspostavljaju se veze sa još jednom državom srpskog naroda na način kako se to može činiti sa ma kojom drugom državom na svetu.
Kao što je gospodin Tomislav Nikolić već danas rekao, ovo je bezmalo jedan trgovinski sporazum, u kome nema suštinske osnove da ga nazovemo specijalnim, na onaj način kako bi to zaslužili narod Republike Srbije i narod Republike Srpske.
Republika Srbija mora biti spremna na takav napor da učini sve da odbrani autonomiju Republike Srpske, ali samo kao prvi korak do stvaranja jedinstvene srpske države, što bi trebalo da bude cilj i ove skupštine, jer je to volja i naroda Srbije i naroda Republike Srpske.
Sve države na svetu poklanjaju ogromnu pažnju saradnji sa državama u kojima živi najmanji procenat njihovog naroda. Ne moram da idem tako daleko da vam pričam da SAD šalju i nosače aviona da zaštite i par svojih stanovnika bilo gde na svetu. Dovoljno je da pogledate zemlje u okruženju, koje su sve od reda manje poslušnički orijentisane prema zemljama zapada, nego što je to Srbija danas, i koje čine sve da zaštite svakog svog stanovnika. A mi ovde govorimo o državi čiji je većinski narod, i to apsolutno većinski srpski narod. Pri tom ne mislim ništa loše, niti SRS ima bilo šta protiv bilo kog drugog naroda.
Upravo zbog licemernog stava SAD-a i Evropske unije, koje se istovremeno zalažu za otimačinu Kosova i Metohije od Republike Srbije, 15% naše teritorije, a s druge strane se potpuno zalažu za uništavanje Republike Srpske i ukidanje svih njenih suštinskih autonomnih mogućnosti, još jedan su razlog zbog čega Republika Srbija mora da učini sve i da na ovom mestu jasno kaže, a to je trebalo da bude predviđeno i drugim dokumentima, da Republika Srbija nikada neće dozvoliti, niti priznati otimanje njene teritorije, i istovremeno će učiniti sve da sa Republikom Srpskom stvori jedinstvenu državu.
Što se tiče dela koji govori o sprovođenju ovog sporazuma, mislim da je mnogo značajniji deo trebalo da pripadne Narodnoj skupštini Republike Srbije, imajući u vidu naše republikansko uređenje i to da smo parlamentarna demokratija.
Jer zbog toga što smo u situaciji u kakvoj smo danas, imamo da ova Narodna skupština ne može mesecima da raspravlja o položaju Kosova i Metohije, o pregovorima koji se vode, o ljudima koji učestvuju u tim pregovorima, o prethodnim i budućim potezima Vlade, možemo ponovo doći u situaciju da o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom ova skupština opet ne može mesecima da raspravlja ili da ne bude na pravi način informisana.
Upravo iz tog razloga mislim da bi bilo potpuno normalno i mnogo bolje da su predstavnici Narodne skupštine, narodni poslanici, bili zastupljeni direktno u sprovođenju ovog sporazuma i na takav način bi građani Srbije bili mnogo bolje informisani.
Da ne pričam činjenicu, da kada sam nedavno bio u Bratuncu na pomenu srpskim žrtvama, 5.000 srpskih žrtava koje su mučki ubijene u ovom kraju, koje niko više ne spominje, za koje se niko više ne bori, da se čuje istina o tome, nisam video ni predsednika Republike, ni predsednika Vlade, ni bilo koga iz njihovih kabineta, nijednog ministra, čak nijednog državnog sekretara. Niko se nije udostojio da dođe tamo.
Naravno, Milorad Dodik se pokazao kao istinski koalicioni partner i DS-a i DSS-a, isto se nije pojavio čovek, nije ga interesovalo, nije bio ni predsednik Skupštine Republike Srpske.
Srpske žrtve mogu da idu u zaborav. To je još jedan od razloga zbog čega mislim da je učešće Narodne skupštine u ovako važnom sporazumu bilo ključno.
Za SRS nikada neće biti granice ni na Drini, ni na bilo kom drugom mestu između Republike Srbije i Republike Srpske. Srpski narod u obe države za nas je potpuno jednak i nema nikakve razlike, bez obzira da li živi u Beogradu, Banja Luci ili bilo kom drugom mestu u ove dve države.
Mi ćemo, pored svih velikih nedostataka koje nosi ovaj sporazum, podržati njegovu ratifikaciju, jer je zajednički život i jedinstvena država Republike Srbije i Republike Srpske neminovnost, jer je to nezadrživa želja srpskog naroda u obe države, a naše je samo da se potrudimo da to vreme dođe što pre.

Gospodin Božidar Delić ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u načelu, kao srpski radikali, nećemo i ne možemo nikada biti protiv uspostavljanja odnosa između srpskih država, jer i sama ideja postojanja naše stranke podrazumeva objedinjavanje teritorija srpskih država.
Međutim, ono što mene buni na samom početku je i sam naziv ovog dokumenta, koji je dosta rogobatan i teško objašnjiv. Čitajući ovaj dokument, meni nikako nije jasno šta su to specijalne veze i šta je to specijalno u ovom dokumentu. Valjda bi specijalno trebalo da bude to nešto što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma, ali toga u ovom dokumentu nema. Ono što postoji u ovom dokumentu, to je sporazum kakav se inače potpisuje i može se potpisati sa bilo kojom drugom državom.
A i kakve su to nama specijalne veze potrebne, posebno ako se radi o dva dela jednog istog naroda? Ako sporazum predviđa formiranje veća za saradnju, koje, kako je ovde predviđeno, treba da se sastaje tromesečno, onda je bilo potpuno izlišno da nam se ovde uputi ministar za lokalnu samoupravu. Kako je u samom dokumentu bilo napisano, tu je trebalo da bude ministar spoljnih poslova, ali danas smo za njegovo nepojavljivanje dobili nekakvo nemušto saopštenje.
S obzirom da samo premijer i predsednik Srbije, kao članovi tog veća, predstavljaju Srbiju u tom telu, danas je upravo bilo potrebno da se jedan od njih ili obojica pojave ovde, i da govore i o onome što su do sada uradili na tim specijalnim paralelnim vezama i onome što su predvideli da urade u buduće.
Ako se pozivamo na Dejtonski sporazum, gde se Srbija, po osnovu kontinuiteta, pojavljuje i kao garant očuvanja Republike Srpske, to se, praktično, ne vidi u ovom sporazumu i ne naglašava se posebno. Ona jedna tačka koja je to garantovala u prethodnom sporazumu, izbrisana je.
U čemu se onda sastoji odbrana Dejtona i odbrana Republike Srpske kada je svakom jasno da sve ono što je činilo i što je bilo obeležje Republike Srpske, kao države, gotovo je već nestalo. Jedan od poslanika reče da je više od 50 različitih ingerencija Republike Srpske ugašeno i preneseno na federaciju. Govorim samo o onim najvažnijim.
Nestala je vojska Republike Srpske, nestala je carina Republike Srpske, sudstvo Republike Srpske, granična služba Republike Srpske. Sve je to preneto na federaciju. Republika Srpska je trenutno očuvana samo kao ime. Borba se vodi oko policije Republike Srpske. Od tri najvažnije ingerencije koje ima policija Republike Srpske, dve su već prenete na federaciju.
Ovaj sporazum ima dosta nedostataka. Kako reče gospodin Tomislav Nikolić, problem je što ovo nije zakon koji se može popravljati amandmanima, nego je ovakav kakav nam je dat, a sigurno je lošiji od svih sporazuma koje smo do sada imali sa Republikom Srpskom. Očigledno je da je on donet ishitreno u izbornoj kampanji.
Dobro se sećate, posebno gospodo sa leve strane, one euforije koja je vladala u vreme izborne kampanje u Republici Srpskoj, pozivanja na referendum i podrške koju je vladajuća garnitura Republike Srbije davala jednoj političkoj opciji u Republici Srpskoj.
Nemam ništa protiv da državnici Republike Srbije i Republike Srpske budu u dobrim odnosima i da se posećuju koliko je god to češće moguće. Ali, to je u to vreme bilo čisto u izbornu svrhu, jer su se tada predsednici i premijeri nalazili i na utakmicama, na koncertima i gotovo svakodnevno na jednoj ili drugoj teritoriji. Kako je prošla ta euforija, nešto se ne sreću često, čak ni mesečno. Što se tiče ovog tromesečnog susreta, izgleda da čekaju da mi izglasamo i potvrdimo ovaj sporazum, pa da onda počnu da se susreću.
Mi ovde u Beogradu preko Ade ciganlije već imamo jedan virtualni most Demokratske stranke. Drugi takav most se nalazi preko Save, a ne kako je rekao premijer - preko Drine, na prelazu Rača. Na 50 metara pre rampe i ulaza na stari drumsko-železnički most stoji tabla na kojoj piše: "Ovaj most je izgrađen sredstvima Nacionalnog investicionog plana"; a mosta nigde nema.
Ipak mislim da neki koji su naredili da se to napiše ili imaju problema sa glagolima ili možda sa celokupnom srpskom gramatikom. Plašim se da i ovaj sporazum ne prođe kao taj virtualni most, na koga ćemo čekati ne godinama, možda i desetinama godina.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača, gospodin Milan Marković, želi reč? Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da izrazim zadovoljstvo ovom diskusijom, jer je ona motivisana brigom za odnose Republike Srbije i Republike Srpske i brigom za srpski narod koji živi u Republici Srpskoj i BiH. U tom smislu, razumem i sve primedbe koje su upućene na predlog ovog sporazuma.
Naravno, očekujem i nadam se da će naša Narodna skupština ratifikovati ovaj sporazum i ispuniti očekivanja građana, odnosno našeg naroda u Republici Srpskoj, obzirom da bi odbijanje ratifikacije ovakvog sporazuma bila loša poruka i našim sugrađanima u Republici Srpskoj, a objektivno i svima koji bi želeli da čuju ovakvu ili onakvu vest iz ovog visokog doma.
Tako da vas pozivam da usvojite ovaj predlog zakona i da ratifikujemo sporazum sa Republikom Srpskom. Nadam se da će sama Narodna skupština iskoristiti sve mogućnosti koje su članom 7. ovog sporazuma predviđene i da će ostvariti uspešnu saradnju sa parlamentom Republike Srpske. Hvala vam.

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Pre nego što pređemo na 2. tačku dnevnog reda, da pročitam jedan dopis koji je malopre stigao sekretaru Skupštine Srbije, gospođi Tamari Stojčević: "Poštovana gospođo Stojčević, obaveštavamo vas da obzirom na naše ugovorne obaveze, kao i marketinške obaveze večeras, 16. 07. 2007. godine, nećemo biti u mogućnosti da posle 17,55 časova, zbog prenosa košarkaške utakmice Brazil-Srbija sa svetskog prvenstva, pratimo zasedanje Skupštine Srbije na Drugom programu RTS.'' S poštovanjem, generalni sekretar RTS-a Stanislav Veljković.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU EVROPSKE POVELjE O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za lokalnu samoupravu i Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan čas 37 minuta i 12 sekundi, Demokratska stranka - jedan čas, 16 minuta i 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta i 24 sekunde, G17 plus - 22 minuta i 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 19 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa "Liberalno demokratska partija" - 13 minuta i 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta i 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM - 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Ovlašćeni predstavnik SRS je gospodin Aleksandar Martinović.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? Izvolite, gospodine Markoviću.
Pokušavam da građanima pokažem da možemo biti i bolji, jer smo najgore plasirani u rejtingu kod građana. Ubeđen sam da mi to ne zaslužujemo.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Republika Srbija, kao što je svima poznato, preuzela je šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara u maju 2007. godine, pri čemu je oblast lokalne samouprave ugrađena u četiri najvažnija prioriteta samog predsedavanja. Jedna od ponovljenih obaveza predstavlja potvrđivanje ili ratifikaciju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Tu obavezu smo, kao Srbija i Crna Gora, preuzeli još 3. aprila 2003. godine, kada smo pristupili u članstvo Saveta Evrope. Obaveza je bila da u roku od dve godine izvršimo ratifikaciju ove povelje. Zbog dobro poznatih okolnosti i funkcionisanja državne zajednice Srbija i Crna Gora nije izvršena ratifikacije Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Sada je prilika da parlament izvrši tu ratifikaciju.
Sama Evropska povelja o lokalnoj samoupravi usvojena je u Strazburu još 1985. godine. Godine 1988. ona je stupila na snagu. Ovaj dokument Saveta Evrope od 46 članova prihvatilo je 42 člana, samo četiri države nisu prihvatile, odnosno nisu ratifikovale Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi.
Povelja polazi od principa da su lokalne vlasti jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema, odnosno od principa da se pravo građana da obavljaju javne poslove najneposrednije može ostvariti na lokalnom nivou.
Principi sadržani u Povelji nisu osmišljeni tako da ograničavaju slobodu zemalja potpisnica u težnji da izgrađuju još napredniju lokalnu samoupravu, već podrazumevaju standarde koji treba obavezno da se ispoštuju kao prihvatljiv minimum za poimanje lokalne samouprave u krugu država članica Saveta Evrope. Odnosno u pitanju su standardi ispod kojih nijedna država članica Saveta Evrope ne bi smela da ide u poimanje lokalne samouprave.
Prema odredba Evropske povelje o lokalnoj samoupravi sve države potpisnice prihvatale su obavezu potpisivanja i ratifikacije ovog dokumenta, odnosno nakon njegovog stupanja na snagu usklade svoje zakonodavstvo sa odredbama povelje.
Prema članu 12. Povelje, svaka država ugovornica saglasna je da se smatra obaveznom da prihvati odredbe najmanje 20 stavova sadržanih u članovima 2. do 11. Povelje. Pitanja koja se uređuju poveljom su ustavni i pravni osnov lokalne samouprave, koncept lokalne samouprave, obim lokalne samouprave, uslovi vršenja ovlašćenja na lokalnom nivou, finansijska sredstva lokalnih organa vlasti, pravo lokalnih organa vlasti na udruživanje i na pravnu zaštitu organa lokalne samouprave.
Ustav Republike Srbije, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o finansiranju lokalne samouprave i ostali propisi koji uređuju oblast lokalne samouprave potpuno su usklađeni u ovoj oblasti sa konvencijama i standardima Saveta Evrope i drugih evropskih organizacija, odnosno standardi predviđeni Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi de fakto u Srbiji su već ispunjeni.
U tom smislu, videćete u Predlogu povelje, u članu 3. predviđeno je sledeće: "Prilikom predaje ratifikacionog instrumenta za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Republika Srbija će dati izjavu sledeće sadržine - Republika Srbija, u skladu sa članom 12. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, smatraće se obaveznom da prihvati sledeće odredbe..." i sada je tu nabrojano, to možete videti na ovoj 16 strani, nabrojani su članovi i stavovi koje mi kao država prihvatamo.
Naime, radi se o stavovima koje smo mi već implementirali u naše zakonodavstvo i njih ima ukupno 24. Dakle, mi smo ispunili i više od onoga što je neophodno da bi došlo do ispunjenja obaveza nakon ratifikacije ovog dokumenta. Stoga vas pozivam da našu obavezu koja proizilazi iz našeg članstva u Savetu Evrope, našu obavezu koju smo trebali ispuniti još pre tri godine, da sada ispunimo, odnosno da ovaj parlament usvoji ovaj zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, pre svega imajući u vidu da smo kao država odavno već ispunili standarde koji su predviđeni Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.
Pri tom želim da kažem i da posmatrajući uporedno pravo, posmatrajući analize Saveta Evrope koje se odnose na sistem lokalne samouprave, moram da kažem da je sistem lokalne samouprave u Srbiji potpuno dobro postavljen i da u sistemu lokalne samouprave nimalo ne zaostajemo, dakle apsolutno nimalo ne zaostajemo za razvijenim evropskim zemljama, što naravno ne znači da se nećemo potruditi da našim jedinicama lokalne samouprave, da našim budućim gradovima poverimo što više nadležnosti, kako bi oni mogli brže, dinamičnije da se razvijaju, kako bi imali već šanse da, u skladu sa svojim sposobnostima, svojim mogućnostima, ostvare brži ekonomski i svaki drugi razvoj za građane koji u njima žive.
U svakom slučaju, ovo je jedna lepa prilika da potvrdimo sve ono što smo do sada uspeli da uradimo i jedna lepa prilika, u krajnjem slučaju, da potvrdimo naše opredeljenje za dalji razvoj lokalne samouprave kao bitne pretpostavke razvoja demokratije u našem društvu. Hvala vam.

Hvala, gospodine Milane.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, gospodin Jovan Palalić, predsednik Odbora za lokalnu samoupravu, i gospodin Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? Ne. Hvala.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Gospodin Aleksandar Martinović, predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radikali su od početka svog političkog delovanja, od kraja 19. veka, bili poznati kao borci za razvijenu i snažnu lokalnu samoupravu u Srbiji.
Od vremena Nikole Pašića, Pere Todorovića, Stojana Protića, zalagali smo se i zalažemo se za lokalnu samoupravu koja će biti snažna, razvijena i koja će biti u interesu lokalnog stanovništva.
Mi danas pred sobom imamo Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Kao i svaki međunarodni dokument, tako je i ova Evropska povelja o lokalnoj samoupravi skup određenih načela, odnosno određenih principa na kojima treba da počiva lokalna samouprava u zemljama koje su članice Saveta Evrope, i većina ovih načela, i većina ovih principa nije strana ni SRS.
Naravno, postoje određene odredbe u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi za koje mi u SRS smatramo da, pre svega, nisu u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, a onda nisu u skladu ni sa interesima građana koji žive u našim opštinama i gradovima.
Poseban problem koji se konstantno javlja kada je Vlada Srbije predlagač određenih zakona, kao što je i u ovom slučaju, jeste jezik kojim su predlozi zakona pisani. Evo, da krenem redom.
Podsećam gospodina ministra Markovića na član 3. stav 2. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Pošto pretpostavljam da poslanici vladajuće koalicije, po svom dobrom običaju, nisu čitali materijal koji im je stigao, ja ću ga pročitati: "Pravo, u smislu pravo na lokalnu samoupravu, vršiće saveti ili skupštine, sastavljene od članova koji su slobodno izabrani tajnim glasanjem, na osnovu neposrednog, ravnopravnog i opšteg prava glasa, koji mogu imati izvršne organe koji su njima odgovorni.
Ovom odredbom se ni na koji način ne otklanja mogućnost skupštine, referenduma ili bilo kog drugog oblika neposrednog učešća, tamo gde su oni statutom dozvoljeni.''
Ministar Marković nam je maločas rekao da smo mi u naše zakone već implementirali odredbe ove evropske povelje i da je naša lokalna samouprava već kompatibilna sa sistemima lokalne samouprave koji postoje u zemljama članicama Saveta Evrope.
Međutim, baš naš Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je donet 2002. godine, po ovom pitanju nije kompatibilan sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.
Ako se sećate, gospodine Markoviću, mi smo i tada upozoravali predlagača zakona o lokalnoj samoupravi da nije dobro rešenje da se skupštini opštine, odnosno skupštini grada daje isti politički legitimitet kao što se daje i predsedniku opštine odnosno gradonačelniku. Ta pojava dovela je do toga da mnoge lokalne samouprave u Srbiji ne mogu normalno da funkcionišu.
U mnogim opštinama uvedene su privremene mere. Lokalne skupštine su raspuštene, a jedan od osnovnih razloga je taj što predsednik opštine nije iz iste političke opcije koja predstavlja većinu u skupštini opštine. I zbog toga što ta dva politička činioca ne mogu da se dogovore, dolazi do blokade rada lokalne samouprave, dolazi do blokade rada javnih preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava i sledstveno tome Vlada Srbije uvodi privremene mere.
Mi smo vas tada upozoravali da jedini organ koji treba da raspolaže punim demokratskim kapacitetom na nivou lokalne samouprave mora da bude skupština opštine i niko više. Vi ste isti politički legitimitet dali i predsedniku opštine, i baš to je u suprotnosti sa članom 3. stava 2. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Tu vam jasno kaže da su samo saveti ili skupštine ti koji treba da neposredno proizlaze iz volje građana.
Svi ostali izvršni organi treba da proizlaze iz skupštine, odnosno iz skupštinske većine. Da ste tako postupali 2002. godine, kako vam je i sugerisala Srpska radikalna stranka, mnogi problemi u našim opštinama i našim gradovima bili bi izbegnuti.
U leto 2006. godine, Vlada Srbije je pompezno najavila nešto što verovatno ne postoji ni u jednoj zemlji u okruženju, a to je Nacionalni investicioni plan. Praksa je do sada bila da opštine, odnosno jedinice lokalne samouprave, koje takođe mogu da dobijaju sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, podnose projekte Vladi Srbije, odnosno nadležnom ministarstvu, ti projekti moraju da budu detaljni, iscrpni i da se iz tih projekata vidi šta lokalna samouprava želi da radi po određenom pitanju.
Evo, gospodine Markoviću, još jedan demanti vaše izjave da ste vi u vaše propise već ugradili odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Član 9. stav 7. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi glasi, slušajte dobro, ne znam zašto ovde nije ministar za Nacionalni investicioni plan, ovo se i na njega odnosi: "Subvencije lokalnim organima vlasti neće biti, koliko god je to mogućno, namenjene finansiranju određenih projekata. Provizija od subvencija neće ukloniti osnovno pravo lokalnih organa vlasti da, u okviru svoje nadležnosti, imaju slobodu političkog odlučivanja."
Da ste ovu odredbu poštovali 2006. godine, kada ste usvajali Nacionalni investicioni plan, ništa od tog vašeg Nacionalnog investicionog plana ne bi bilo. Vaš Nacionalni investicioni plan, onako kako ste ga vi zamislili, nije kompatibilan sa odredbama Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Dalje, član 9. stav 8: "U svrhu pozajmljivanja radi kapitalnog investiranja, lokalni organi vlasti imaće pristup nacionalnom tržištu kapitala u okviru zakonskih mogućnosti". Gospodine ministre, podsećam vas na jednu činjenicu, a to je da je Ustavom Srbije, članom 190, propisano koje su nadležnosti opštine kao jedinice lokalne samouprave. Ni u jednoj odredbi člana 190. ne stoji da opština kao jedinica lokalne samouprave treba da bude subjekt berzanskih dešavanja, odnosno učesnik u berzanskim manipulacijama i transakcijama.
Ukoliko usvojite Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje, sa članom 9. stav 8, onda vi u stvari kršite Ustav Srbije. Opština u Srbiji nije zamišljena kao neko ko treba da učestvuje u berzanskim transakcijama, da se bavi prodajom i kupovinom kapitala, odnosno hartija od vrednosti, opština u Srbiji je zamišljena sasvim drugačije, kao politička jedinica koja treba da zadovoljava lokalne potrebe lokalnog stanovništva.
Ukoliko otvorite vrata berzi za opštine, odnosno gradove, ukoliko dozvolite da opštine trguju hartijama od vrednosti, da opštine pozajmljuju ili da budu subjekti koji pozajmljuju novac, onda ćete otvoriti vrata brojnim zloupotrebama na nivou lokalne samouprave.
Da vas samo podsetim, već nekoliko godina predstavnici i sadašnje i bivše vladajuće koalicije govore o tzv. lokalnoj imovini. Bez obzira koliko primamljivo zvuči taj pojam, on je u suštini jako opasan, jer otvara vrata brojnim zloupotrebama sa tom imovinom.
Vi polazite od jednog principa koji u praksi nije dokazan, da centralizacija sama po sebi predstavlja nešto loše, a da je decentralizacija uvek nešto što je dobro. Bio je jedan stari mađarski profesor prava, pa kad su ga pitali da li je bolja centralizacija ili decentralizacija, on im je rekao - pa, zavisi ko su u centru, odnosno ko su na lokalu. Ako su u centru pametni ljudi, onda je bolja centralizacija, ako su na lokalu pametni ljudi, onda je bolja decentralizacija.
Postavlja se pitanje šta će biti ako usvojimo Predlog zakona o Evropskoj povelji, sa članom 9. stavom 8, ukoliko opštinu pretvorimo u subjekta berzanskih transakcija, šta će biti sa interesima građana u toj opštini, da li će biti zloupotreba sa opštinskim budžetom, da li će novac odnosno sredstva koja su budžetom opredeljena za određene namene biti zloupotrebljavan, da li će biti plasiran na tržištu kapitala, ko će to da kontroliše itd.
Otvarate Pandorinu kutiju, otvarate mogućnost širokih manipulacija i zloupotreba sa budžetima lokalnih samouprava, koje već sada postoje. Ako ovo usvojite, onda praktično nema više granica i nema više načina ko će da kontroliše kako se troše sredstva lokalnih samouprava.
Vi ste sada pročitali našu izjavu koju ćemo mi dati pred Savetom Evrope vezano za član 12. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Međutim, gospodine ministre, podsećam vas na činjenicu da Republika Srbija trenutno vodi borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Ovo je idealna šansa da pred Savetom Evrope potvrdimo svoju spremnost da teritorijalni integritet Srbije branimo po svaku cenu, a sama Evropska povelja o lokalnoj samoupravi nam ide naruku.
Član 16. stav 1. glasi ovako: "Svaka država može u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja da specificira teritoriju ili teritorije na koje se ova povelja odnosi".
Ovo je idealna šansa da kažemo Savetu Evrope još jedanput, i svim državama članicama Saveta Evrope i Evropskoj uniji da je Republika Srbija čvrsto opredeljena da brani svoj teritorijalni integritet i da brani očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da ovu izjavu, koju će Republika Srbija dati pred Savetom Evrope, obavezno treba dopuniti jednom konstatacijom da će se odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi primenjivati na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Što se tiče jezika kojim je pisan Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, on je loš. Svako ko se bavi prevođenjem stranih tekstova na sopstveni jezik zna da postoji jedno školsko pravilo: bitno je pogoditi suštinu teksta koji se prevodi, ali ne sme se doslovno i bukvalno preuzimati terminologija iz stranog teksta.
Navešću vam sada čitav niz primera gde se vidi da termini koji se koriste u Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi nikakve veze nemaju ni sa Ustavom Srbije, ni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, niti sa duhom i tradicijom srpskog jezika.
U više članova Predloga ovog zakona imate jednu sintagmu koja, ne znam da li je neko koristi u Srbiji, kaže - u okviru zakonskih ograničenja. Mi u Srbiji to kažemo mnogo jednostavnije i mnogo lepše - u granicama zakona, a ne u okvirima zakonskih ograničenja. Takvu istu formulaciju imate u članu 4. stav 2.
Dalje, vi ste, ministre, ne znam da li znate punu svoju titulu, ne ministar za državnu administraciju, a ne znate očigledno, nego ste ministar za državnu upravu. Ne znam čemu onda u Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske povelje umesto da koristite ustavnu reč - državna uprava, vi koristite reč - administracija.
Možda vama ovo izgleda kao cepidlačenje, kao neko pravničko sitničarenje, ali je jako bitno da svaki zakon koji se donosi u ovoj skupštini, pa i zakoni kojima se potvrđuju međunarodni ugovori, bude po svojoj terminologiji usklađen sa Ustavom Srbije.
U SAD i Velikoj Britaniji koristi se termin - administracija. Taj isti termin koristi se i u većini romanskih jezika, francuskom, talijanskom itd, ali u srpskom jeziku koristi se reč - uprava ili punim nazivom državna uprava, i vi ste, ministre, ministar za državnu upravu, a ne za državnu administraciju. Ne znam šta će vam onda reči kao što su - administrativni nadzor, kad Ustav Srbije, kad Zakon o državnoj upravi, kad Zakon o lokalnoj samoupravi koriste terminologiju - nadzor nad radom lokalne samouprave.
Taj nadzor sprovodi nadležno ministarstvo koje se, ponavljam još jedanput, naziva - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nije isto administracija i uprava. Pod administracijom se podrazumeva onaj profesionalni činovnički, službenički deo državnog aparata, koji se ne menja. Kada se kaže - državna uprava, onda se misli na vrh te državne piramide, misli se na ministre, misli se na državne sekretare.
Dalje, na momente prevod sa engleskog jezika je bukvalno takav da čovek ne može da se snađe, ali može samo da naslućuje šta je onaj koji je to prevodio hteo da kaže. Evo, gospodine ministre, pokušajte vi da razumete odredbu člana 9. stav 5. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Naravno, mi u SRS znamo šta je smisao ove odredbe, možemo da dokučimo njen cilj, ali običan čovek koji ovo bude čitao teško da će moći da se snađe.
Taj stav 5. člana 9. glasi ovako: "Zaštita finansijski slabijih lokalnih organa vlasti zahteva", sad pazite formulaciju "instituciju finansijskog izjednačavanja procedura ili slične mere koje treba da koriguju efekte nejednake raspodele potencijalnih izvora finansiranja i finansijskog tereta kome treba da pruže podršku".
Ako uspete da ponovite ovu rečenicu, a da ne gledate u tekst - svaka vam čast. ''Takve procedure ili mere neće umanjiti slobodu odlučivanja lokalnih organa vlasti koju oni imaju u okviru sopstvenih sfera odgovornosti.''
Dalje, u članu 10. stav 1. koristite jednu reč koja nema nikakve veze sa postojećim zakonskim propisima.
Lokalni organi vlasti imaju pravo da u vršenju svojih dužnosti sarađuju i u okviru zakona stvaraju, pazite termin, "konzorcijume sa drugim lokalnim organima vlasti u cilju ostvarenja zadataka od zajedničkog interesa". Vi ste, gospodine ministre, diplomirani pravnik, učili ste Rimsko pravo na prvoj godini pravnog fakulteta i vi znate da je konzorcijum u stvari prvobitni oblik rimske porodice.
Kasnije reč konzorcijum koristi se pre svega u privredno-pravnoj terminologiji da označi određene oblike udruživanja banaka i drugih privrednih subjekata, ali reči konzorcijum nema mesta kada je reč o lokalnoj samoupravi, kada mi imamo u srpskom jeziku naš domaći termin, a to je zajednica ili udruženje.
Onda vi ne ostajete verni ni sopstvenoj terminologiji. U članu 10. stav 1. kažete - konzorcijum lokalnih organa vlasti, a u stavu 2. istog člana kažete - asocijacija. Opredelite se za jednu terminologiju. Osnovno je pravilo u nomotehnici, u pisanju zakona, da se koristi ujednačena terminologija od početka do kraja, a ne u jednom članu koristite reč konzorcijum a odmah u drugom stavu koristite reč asocijacija, pri čemu ni konzorcijum ni asocijacija nisu srpske reči, a imate u srpskom jeziku obilje domaćih termina koji označavaju isti pojam.
Na kraju, gospodine ministre, vi izgleda mislite da obrazloženje nije sastavni deo predloga zakona, bilo kog zakona, pa i zakona o potvrđivanju Evropske povelje, i očigledno da vi ta obrazloženja pišete po inerciji, mehanički, to vam verovatno pišu vaši službenici u Ministarstvu, vi to verovatno i ne čitate, ili ako čitate preletite preko nekih bitnih delova.
Mi u SRS čitamo sve, onoliko koliko nam vreme dozvoli, od početka do kraja, i obraćamo pažnju na svaku reč. Da li se tako isto postupa i u strankama vladajuće koalicije ne znam, ali vam skrećem pažnju na jednu formulaciju koja je smešna. Da takvu formulaciju upotrebi učenik osnovne škole verovatno bi dobio slabu ocenu.
Stav 2. obrazloženja Predloga zakona o potvrđivanju Evropske povelje - razlozi za donošenje zakona, pa između ostalog poslednja rečenica glasi ovako: "Stoga, Republika Srbija je obavezna da informiše Savet Evrope o svim relevantnim informacijama u vezi sa zakonskim odredbama i drugim merama koje preduzima u svrhu usklađivanja sa odredbama ove povelje.''
Dakle, Republika Srbije se obavezuje ovim zakonom da informiše Savet Evrope o relevantnim informacijama. Takve odredbe su smešne. Mi iz SRS vam skrećemo pažnju, po ne znam koji put, vodite računa o terminologiji i o jeziku kojim pišete predloge zakona i drugih akata koje dostavljate narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini.
Te predloge zakona neko čita. Sutra će ih možda čitati obični građani. Sutra će ih možda čitati studenti, možda ovo dođe i u sredstva javnog informisanja. Smejaće nam se svet ukoliko budemo koristili ovakvu terminologiju kakvu vi sada koristite.
Skrećemo vam pažnju ponovo, pošto se u dnevnom redu nalaze i predlozi nekih drugih zakona kojima treba potvrditi međunarodne ugovore, vodite računa da kada prevodite strane tekstove prevodite suštinu, a ne doslovno i bukvalno da preuzimate stranu terminologiju, koja nema blage veze ni sa srpskim jezikom, ni sa našom ustavnom i zakonskom terminologijom.
I vodite računa jako dobro kako obrazlažete predloge zakona. Ne možete vi samo formalno da ispunite poslovničku obavezu i da kažete - znate, mi smo dali jedan zakon u skupštinsku proceduru, koji ima obrazloženje. To obrazloženje je smešno. Ako se vi budete pred Savetom Evrope pojavljivali sa ovakvim predlozima zakona, ništa neće biti od te vaše tobožnje težnje da se uključite u evropske asocijacije, u evropske integracije, NATO pakt, EU itd. Bićete smešni.
Ali, nas u SRS baš briga što ćete vi biti smešni. Biće sramota za Narodnu skupštinu i za državu Srbiju ukoliko se ovakvi zakoni budu usvajali u Skupštini Srbije. Zato vam skrećemo pažnju, vodite računa i o ustavnim, i o pravnim i o jezičkim stranama svakog predloga akta koji dostavljate Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Hvala, gospodine Martinoviću.
Gospođa Donka Banović, ovlašćeni predstavnik DSS-Nova Srbija-dr Vojislav Koštunica. Izvolite.