Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, decentralizacija političke vlasti, znači, decentralizacija državne vlasti tekovina je demokratskih procesa još od kraja 19. veka, a naročito u poslednjim decenijama 20. veka. Obim i kvalitet decentralizacije lokalne vlasti, odnosno kvalitet vršenja vlasti na lokalnom nivou mera je demokratičnosti jednog društva.
Jedan od mojih prethodnika je koristio malopre jednu političku floskulu da se na lokalnom nivou ne vodi neka visoka politika. Često mi koristimo upravo tu sintagmu.
Međutim, za građane je upravo ona politika koja se vodi na lokalnom nivou, zapravo, visoka politika, jer od kvaliteta te politike zavisi i kvalitet njihovog svakodnevnog života.
Da li će u jednoj seoskoj mesnoj zajednici ili u gradskoj četvrti biti instalirana digitalna centrala, da li će se raditi vodovod ili kanalizacija, to je ono što je od vitalnog značaja za građane koji žive na toj teritoriji.
Zašto ovo pričam? Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja se nalazi pred nama i koju ova država preko svog parlamenta treba da ratifikuje, sadrži upravo ove principe koji su sadržani u preambuli te povelje.
Citiraću nekoliko stavove ove povelje zarad informacija naših građana. Znači, lokalna vlast je jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema. Pravo je građana da obavljaju javne poslove, to je jedan od osnovnih demokratskih principa zajednički svim državama članicama Saveta Evrope. I ono što je najvažnije u Evropskoj povelji, to je da se na najneposredniji način građani organizuju kroz lokalne samouprave i tako ostvaruju svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava.
Podsetiću samo, svi poslanici imaju ovde tekst Evropske povelje, ali ću podsetiti naše građane da su ovaj akt Saveta Evrope, koji je usvojen pre 22 godine, a stupio je na snagu pre 19 godina, usvojile, odnosno ratifikovale sledeće države, znači azbučnim redom, to su: Austrija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Island, Italija, Kipar, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Malta, Moldavija, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovenija, Španija, Švedska, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.
Znači, najveći broj država članica Saveta Evrope usvojio je ovu povelju. Povelja je pravni akt, odnosno jedan dokument koji sadrži okvirna načela, sadrži principe kako bi trebalo da funkcionišu lokalne samouprave i kako da se na neposredan način ostvaruju prava građana. Znači, Povelja ne sadrži one pravne nijanse, već daje samo jedan okvir, jedan instrumentarijum kako bi to nacionalna zakonodavstva trebalo da urede svoju legislativu u pogledu lokalnih samouprava.
Ono što ću još apostrofirati u svom izlaganju, to je deo prvi Evropske povelje. On sadrži materijalno-pravne odredbe, znači ne tiče se ovih proceduralnih pitanja o kojima su već kolege, a i ministar, govorili. Koncept lokalne samouprave, koji predviđa ova povelja i koju naša država treba da ratifikuje, jeste takav da lokalna samouprava označava pravo i sposobnost lokalnih vlasti da u okviru zakonskih ograničenja, znači nacionalnog zakonodavstva, u konkretnom slučaju našeg srpskog zakonodavstva, uređuju poslove i upravljaju bitnim delom javnih poslova pod svojom odgovornošću i u interesu lokalnog stanovništva.
Javne poslove, to je član 4. stav 3. Povelje, prvenstveno obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima. Ova prava su potpuna i ekskluzivna. Zaštita granica lokalne vlasti sadržane u čl. 5. i 6. ove povelje i polazi se od jednog principa, a to je nama veoma važno, da li se to zove administracija ili lokalna uprava sasvim je irelevantno, ali bitno je da imamo službenike na lokalnom nivou koji će biti kompetentni, obrazovani i koji će stvoriti jedan efikasan sistem lokalne samouprave, kao što je to primera radi sistem 48 sati, koji već postoji u opštini Inđija.
Znači, u opštini Inđija postoji sistem 48 sati i to je model koji su došli da vide i da se uvere u njegovu delotvornost i efikasnost i predstavnici lokalnih samouprava iz mnogih zemalja srednje i zapadne Evrope.
Složio bih se sa nekim kolegama, koji su prethodno izneli tezu i ona je potpuno osnovana, da je veliki broj odredaba ove povelje već implementiran u našu legislativu, Zakon o lokalnoj samoupravi, ali ću podsetiti da naš Ustav, znači Ustav Republike Srbije, počiva na istim principima na kojima počiva i ova povelja.
Znači, polazi od toga da suverenitet pripada građanima i podsetiću vas, uzmite Ustav, podsetite se da veliki broj odredbi Ustava sadrži upravo norme koje se tiču lokalnih samouprava. Smatram da je potrebno i ne vidim razlog ni da stranke koje čine opoziciju u ovoj skupštini budu protiv ove povelje, jer mi smo jedna od retkih zemalja koja do sada nije ratifikovala ovu povelju. Pred nama je jedan veliki posao do kraja godine, da se izmeni i set zakona koji se tiču lokalne samouprave i sve to naravno mora biti u funkciji, i biće sigurno u funkciji, građana Srbije.
Ono što želim na kraju da kažem, to je član 11. ove povelje, koji praktično predstavlja jednu novinu, a tiče se pravne zaštite organa lokalne samouprave i citiraću taj član: "Lokalni organi vlasti imaće pravo da pribegnu žalbi kod suda kako bi obezbedili slobodno sprovođenje svojih ovlašćenja i poštovanje principa lokalne samouprave koji su ugrađeni u Ustav ili u domaće zakonodavstvo". Iz ovih razloga DS glasaće za ovaj zakon, smatramo da je on u interesu i države Srbije, a na prvom mestu u interesu građana Srbije. Hvala.