Zahvaljujem kolega. Riječ ima kolega Goran Rakovac. Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je zakon koji na prvi pogled ne bi trebalo da izazove disonantne tonove ovde u Skupštini. Međutim, prepodnevne diskusije su me razuverile u tom uverenju, što samo pokazuje koliko je važna tema koja je danas na dnevnom redu i koliko mnogo problema imamo u lokalnim samoupravama u Srbiji.
Pre nego što bih nešto rekao o samoj Povelji, istakao bih jednu stvar koju je par govornika pre mene takođe nagovestilo, ali mislim da tome treba dati poseban značaj.
To je činjenica da Srbija ima veoma bogatu istoriju i veoma veliku tradiciju u postojanju lokalne samouprave.
Između ostalog, savremena srpska država, ona koju su pravili polupismeni Karađorđevi ustanici, upravo je iznikla iz lokalne samouprave, gde je oslobađanjem određenih delova naše zemlje dolazilo do formiranja Srbije kao države.
Počeli smo od knežina, preko nahija i došli smo do kneževine Srbije, kraljevine Srbije i kasnije smo tu državu utopili u nešto drugo što nas je dovelo do toga da tek sada, posle 170 godina, ponovo živimo u državi Srbiji.
Sa jednom takvom tradicijom, sa toliko iskustva u lokalu, Srbija je došla sada u situaciju da usvaja jednu povelju koja je doneta, kao što smo u više navrata čuli, još 85. godine, a stupila je na snagu 88. godine.
No, nikada nije kasno i dobro je što je danas na dnevnom redu ovaj zakon, i dobro je što je Srbija nastala i ima ovakvu tradiciju, i dobro je to što se politička borba gotovo čitavog 19. i 20. veka u našoj zemlji vodila, između ostalog, upravo između lokalnih i centralnih organa vlasti, nekada na uštrb, a nekada u korist lokalnih organa.
I dobro je što su danas svi shvatili da je pitanje decentralizacije i demokratizacije zemlje najlakše rešiti upravo preko lokalne samouprave, i da su to osnovni principi demokratskog uređenja jedne zemlje.
Opšti je princip da se jedna zemlja smatra manje ili više demokratičnom u onom delu gde ima više ingerencija prenetih na lokalne organe vlasti.
Ako je situacija već takva sa Srbijom i sa njenom tradicijom, sa iskustvima koja ima, vredi napomenuti i to da svi oni principi i svi oni stavovi koji su navedeni u ovoj povelji su manje ili više zastupljeni u našem zakonodavstvu, počev od Ustava koji smo doneli prošle godine, pa i preko niza zakona koji se primenjuju u ovoj zemlji.
Dakle, ne donosimo mi sada ništa iz Evrope novo, nešto što je nama nepoznato, nešto sa čim treba da mi usklađujemo ne znam koliko naše zakonodavstvo, već mnogo toga imamo, većina stvari je inkorporirana u naš sistem koji trenutno postoji, a činjenica da nam predstoji u toku ove godine po Ustavnom zakonu jedna reforma ovog zakonodavstva, odnosno donošenje niza propisa koji se neposredno tiču lokalne samouprave daje nam za pravo da i ovu evropsku povelju, odnosno principe koje ona sadrži uzmemo u obzir prilikom donošenja tih zakona.
Podsetio bih samo da nam sledi u toku ove godine donošenje zakona o teritorijalnoj organizaciji, zakona o glavnom gradu, zakona o lokalnoj samoupravi, ili bar izmene postojećeg, zakona o lokalnim izborima, zakona o imovini lokalne samouprave, i da smo u toku prošle godine doneli Zakon o finansiranju lokalne samouprave.
Mi većinu propisa koji regulišu ovu materiju već imamo. Slažem se sa mnogim mojim prethodnicima da se neki od ovih zakona nisu pokazali dobri, neki su se čak pokazali kao veoma loši, ali utoliko je bolje da pred sobom imamo još jedan akt koji je opšteprihvaćen od gotovo svih evropskih zemalja i koji će nam u svakom slučaju pomoći, i Ministarstvu prilikom predlaganja propisa koje treba u toku ove godine da donesemo, a i nama narodnim poslanicima prilikom izglasavanja tih propisa da nađemo prava rešenja koja će na pravi način postaviti ovu oblast društvenog života.
Što se same povelje tiče, pomenuo bih samo ono što ona sadrži u svom prvom delu, to su neki opšti principi, koji nisu samo demokratske tekovine, kako su to ovde mnogi isticali, rekao bih da su u pitanju civilizacijske tekovine, koje niko nema pravo posebno da baštini, pa ni EU. I još jednom kažem da smo većinu ovih tekovina mi usvojili i pre nego što ovu povelju ratifikujemo.
Sve u svemu, smatram da je ovaj zakon, iako možda malo kasno, dobrodošao, dobro je što je došao na dnevni red i dobro je što ga danas razmatramo. Usvajanje ove povelje, odnosno njena ratifikacija je dobra kako za državu Srbiju i još više za lokalnu samoupravu, a ponajviše možda za same građane, s obzirom da su oni najbliži lokalnoj samoupravi i da je pitanje decentralizacije najlakše sprovesti upravo preko opština, mesnih zajednica i drugih oblika lokalne samouprave koje imamo. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Rakovac. Riječ ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković, i narodni poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije u svojim raspravama objašnjavali su nam zbog čega ovaj zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi nije trebalo da se razmatra po hitnom postupku, i zbog čega ovaj zakon nije trebalo da se razmatra na vanrednom zasedanju.
Dakle, nikakve žurbe nije bilo, ako je Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, doneta 1985. godine, u prošlom veku, do danas nije ratifikovana u ovom parlamentu, a kao što reče ministar i kao što rekoše narodni poslanici vladajuće većine, a o tome su govorili poslanici SRS, gotovo sve što je sadržano u ovoj evropskoj povelji već postoji i u našim zakonima i u našem Ustavu.
Dakle, ovo je bio posao Vlade Republike Srbije i naravno Skupštine Srbije, koji je zapravo zamajavanje javnosti i bacanje prašine u oči građanima, zato što je predsednik parlamenta, koji je trenutno na nekoj, verovatno, svojoj ličnoj turneji, s obzirom da slušamo na vestima da poziva predsednike parlamenata nekih zemalja, da organizuje nekakva druženja itd.
Koliko znam, a znam, nema takav mandat od Narodne skupštine, niti je u Poslovniku sadržano ono o čemu on govori na svojim sastancima sa predsednicima parlamenata, odnosno Hrvatskog sabora, parlamenta Bosne i Hercegovine i gde sve nije bio ne znam.
Dakle, gospodin Oliver Dulić je obećao da će Narodna skupština da radi danonoćno, pa onda kada je video da od tog posla nema ništa, onda u dogovoru sa predstavnicima Vlade mi se bavimo nečim što nema danas nikakvu svrhu.
Istina je da smo mi jedna od retkih zemalja koja ovo formalno nije ratifikovala, ali ako mi već to imamo ugrađeno u naše propise, onda zaista nema nikakvog razloga da to nešto posebno sada ratifikujemo, pogotovu ne da to radimo ovako navrat-nanos, u vreme kada Skupština po Poslovniku nije u redovnom zasedanju, i prema Ustavu naravno.
Ministar je ovde u svom obrazloženju, juče to beše, pročitao ono što je napisano u obrazloženju, ništa novo nam nije rekao, pogotovu nam nije objasnio član 3. Predloga ovog zakona, koji jedino ima smisla i o kojem jedino zapravo ovde treba da se raspravlja.
Ministar je u toku svog uvodnog izlaganja nekoliko puta rekao poslanicima, evo videćete šta ovde piše, to sam vam zapamtila, ministre, i iznosim kao primedbu, da to više nikada ne kažete, bar što se tiče poslanika SRS.
Mi ovde dolazimo pripremljeni, mi vidimo, pročitamo, proučimo pre nego što dođemo na sednicu, a vaša primedba se moguće odnosila na vaše kolege iz vaše stranke i vaših stranaka, onda to na taj način i recite.
Rekli ste, takođe, gospodine ministre, da ovo što tvrdim da je u našem Ustavu i u našim zakonima uglavnom već ugrađeno ono što sadrži ova evropska povelja, ali vas sada pitam nešto što niste rekli za ovom govornicom, a što ste nekoliko puta rekli u javnosti, u medijima. Pitala sam vas to još jedanput i niste mi odgovorili, odnosno niste odgovorili građanima Srbije, zbog čega vi planirate da kršite Zakon o sprovođenju Ustava Republike Srbije?
Rekli ste, gospodine Markoviću, da ćete u Vladu na razmatranje da date predlog, odnosno to bi tada bio nacrt zakona o lokalnoj samoupravi negde krajem oktobra, što znači da nema šanse da se lokalni izbori okončaju u roku koji je predviđen Ustavnim zakonom, a to je do kraja ove godine.
To je posao kojim vi treba da se bavite, gospodine Markoviću, da pripremate one zakone na koje vas obavezuje Ustav i Ustavni zakon, a ne da zamajavate i građane Srbije i ovaj parlament ovom poveljom, o kojoj mi već dva dana raspravljamo.
Zašto sam rekla da je suština, o čemu zapravo narodni poslanici ovde mogu da raspravljaju, član 3. Predloga zakona. Uobičajeno je kada mi dobijemo nešto što ste vi prepisali iz belog sveta, onda to uglavnom može samo da funkcioniše po sistemu uzmi ili ostavi. Ne ostavlja nam nikada mogućnost da možemo nešto tu posebno da menjamo ili da damo svoj doprinos u tom radu.
U slučaju Evropske povelje, odnosno Predloga zakona koji danas raspravljamo, imamo član 3. koji ostavlja mogućnost i vi ste predvideli da prilikom predaje ratifikacionog instrumenta za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Republika Srbija će dati izjavu sledeće sadržine: Republika Srbija, u skladu sa članom 12. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, smatraće se obaveznom da prihvati sledeće odredbe, pa ste onda rekli član 2, član 3, stav 1. i 2, član četiri, stav 1, 2, 4, 6. itd.
Sada ću, ministre, da vam postavim nekoliko konkretnih pitanja kako ste izabrali baš ove članove i ove stavove, zašto niste neke druge, pa da vidim i da čujem koje će biti vaše obrazloženje.
Najpre, imam jednu generalnu primedbu. Nedopustivo je da u ovom predlogu zakona, u članu 2, pre srpske verzije imamo englesku verziju.
Trebalo je najpre da imamo prevod na srpski i da to bude sastavni deo našeg zakona, a ovaj član 2. na engleskom jeziku nikako nije smeo da se nađe kao Predlog zakona, jer ovo je srpska skupština, gospodine Markoviću, i mi ne donosimo zakone čiji pojedini članovi se pišu na engleskom jeziku.
Engleski jezik, odnosno prevod na engleski trebalo je da bude u obrazloženju, moralo je da se nađe, jer upravo zahvaljujući tom originalu na engleskom jeziku čuli ste jedno fantastično predavanje, nadam se nešto i naučili juče od gospodina Martinovića, koji vam je objašnjavao kako je šta prevedeno i kako je trebalo da se prevede u skladu sa srpskim jezikom i u duhu našeg pravnog sistema.
Pitam vas, gospodine Milane Markoviću, zašto u ovaj član 3. ugradili ste član 4. Povelje, stavove 1, 2, 4. i 6.
Zašto je preskočen stav 5, a stav 5. govori po obimu lokalne samouprave, kaže – tamo gde su ovlašćenja dodeljena od strane centralne ili regionalne vlasti, lokalnim organima vlasti će, u meri u kojoj je to mogućno biti data puna sloboda odlučivanja u prilagođavanju svojih aktivnosti lokalnim uslovima.
Ovo su, gospodine ministre, tzv. povereni poslovi.
Da li vi planirate da decentralizaciju, u koju se zaklinjete, vršite tako što više nećemo imati ni poverene poslove na lokalnom nivou, nego ćemo sve da radimo na republičkom nivou.
Dakle, mislimo da je trebalo i ovaj stav 5. da bude ugrađen u ovaj član 3. zakona.
Takođe vas pitam zašto član 8? Rekli ste član 8. stav 1. i 2, a zašto ne i stav 3?
Stav 3. kaže - administrativni nadzor nad lokalnim organima vlasti vršiće se tako da obezbedi da intervencija kontrole vlasti bude u srazmeri sa značajem interesa koji treba da štiti. Ovo bi trebalo da bude budžetska inspekcija i ne vidim zašto to nije ugrađeno u ovaj zakon.
U članu 9. vi ste predvideli da posebno ugradite stavove 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8, mi smo predložili da stav 8. se briše.
Stav 8. je ono što je juče gospodin Martinović čitao, odnosi se na finansijska sredstva lokalnih organa vlasti, kaže – u svrhu pozajmljivanja radi kapitalnog investiranja, lokalni organi vlasti imaće pristup nacionalnom tržištu kapitala u okviru zakonskih mogućnosti. Ovakva zakonska mogućnost, gospodine Milane Markoviću, ne postoji, ne postoji bar u našem Ustavu i ovo što ste predvideli nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Podneli smo takođe jedan amandman koji zapravo smatramo izuzetno važnim, a odnosi se na član 3, tamo gde mi možemo amandmanski da intervenišemo.
Očekujem zaista da ćete kao odgovoran čovek ovaj amandman, u danu kada budemo o pojedinostima raspravljali, da prihvatite, gde smo tražili da se u ovom članu 3, koji je jedini koji može da bude tema za raspravu u ovom parlamentu, da doda jedan stav, kojim bi se regulisalo da Republika Srbija, u skladu sa članom 16. stav 1. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, specificira teritorija na koju se ova povelja odnosi, na celokupnu teritoriju Republike Srbije, uključujući i teritoriju AP Kosovo i Metohija.
Naravno, vi možda možete da odgovorite, ne znam da li ćete, da se podrazumeva da je Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, što se tiče SRS naravno da se to podrazumeva, naravno da ćemo učiniti sve da to tako zauvek ostane, ali je neophodno u situaciji u kojoj se nalazi država, u kojoj se nalazi Kosovo i Metohija, sa aspekta vaših zapadnih prijatelja sa kojima se vi ovde pozdravljate i koje ispraćate, i onih koji ostaju ovde, neophodno je da u svakom dokumentu koji donosi ovaj parlament poseban naglasak damo i na Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, naši prijavljeni poslanici za govor odustaće od govora, zato što je gospodin ministar izrazio želju da završimo danas do 14,00 časova, jer ima posle podne nekih obaveza, a ne bi hteo da se nastavi diskusija bez njegovog prisustva.

Riječ ima ministar, gospodin Milan Marković.

Zahvaljujem se poslanicima SRS-a koji su jedini još ostali na ovoj listi govornika zbog razumevanja.
Zaista mislim da je neophodno da ministar prisustvuje uvek kada je njegova tačka na dnevnom redu i na ovaj način mislim da možemo da završimo ovu tačku dnevnog reda. Imamo u krajnjem slučaju raspravu po amandmanima, tada ću iskoristiti priliku da odgovorim na pitanje gospođe Radete, jer ćemo de facto sve to razmatrati kroz vaše amandmane, tako da bih iskoristio samo dva-tri minuta da dam završnu reč vezano za ovu načelnu raspravu.
Dakle, mislim da je današnja rasprava, koja je vođena povodom Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, u stvari pokazala ono što već svi mi u sali dobro znamo, a to je da je neophodno pristupiti izmenama postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi i praktično da izvesni nedostaci, koji postoje u našem sistemu, jesu posledice zakonskih rešenja. Mislim da je ovde više puta upravo govoreno i o tome da li je naš postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima u skladu sa članom 3. stav 2. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, odnosi se na direktan izbor predsednika opštine i gradonačelnika.
Mislim da nema potrebe da trošimo previše reči na tu temu, obzirom da je Ustav rešio pitanje izbora predsednika opština, a i čini mi se da postoji jasna politička volja da na sličan način rešimo pitanje izbora gradonačelnika. Ono što želim da kažem da, ipak, smatram da je Evropska povelja dala samo jedan minimum standarda i nigde ne postoji smetnja da vi to razrađujete, pa makar i direktnim izborom.
Naime, Savet Evrope je angažovao jednu grupu eksperata koja treba da da mišljenje da li je direktan izbor predsednika u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i oni su na kraju zaključili da jeste, upravo rukovodeći se ovim stavom koji sam sada ovde izneo, a to je da je dat jedan minimum i u skladu sa onim maksimumom - ko može manje, može i više, i to može da se razradi.
Međutim, čisto informacije radi, pripremajući se za ovu raspravu, odnosno da pred narodnim poslanicima branim ovaj predlog zakona, uzeo sam jedan pregled zastupljenosti različitih sistema za izbor gradonačelnika u državama članicama SE i trenutna situacija je da u 12 država su direktni izbori predsednika opština, u pet država je neki mešoviti sistem i u 16 država je posredan izbor iz skupština.
Mislim da, kada je Srbija u pitanju, da smo mi dosta saglasni u tome da postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi nije dao najbolje efekte u primeni kada je u pitanju Srbija.
Što se tiče uvaženog kolege iz Kruševca, uzeo sam poslednje podatke od 12. jula 2007. godine, tačno je, Francuska je tek ove godine ratifikovala povelju, Belgija je prošle godine ratifikovala povelju, tako da taj proces ratifikacije dugo traje.
Mislim da ono što je, po mom dubokom uverenju, najvažnije za nas kada budemo radili u septembru, donosili zakone, a reći ću i vezano za rokove, dugujem i to, najvažnije je da obezbedimo stabilnost lokalnih samouprava i mislim da se tu svi slažemo.
Ostaje jedno otvoreno pitanje koje je u ovom momentu za mene dilema, a to je nadzor centralne vlasti nad lokalnim samoupravama.
Iskreno se nadam da ćemo uspeti kroz sam Zakon o lokalnoj samoupravi da predvidimo dovoljno stabilan sistem da ne moramo da razmišljamo o proširenju i mogućnostima da centralna vlast, kako reče kolega Baralić, kaže, hajde sada da rešimo nešto.
Prosto, neko je ovde govorio, ne mogu da se setim ko i rekao je suštinu lokalne samouprave, a to da viša vlast nikako ne bi smela da ceni celishodnost akata niže vlasti.
U obzir dolazi samo ocena ustavnosti i zakonitosti, a ona, pak, ne bi trebalo da bude u nadležnosti izvršne vlasti, već sudova i Ustavnog suda.
Mislim da nas čeka tu jedan dosta težak posao. Mislim da je i naše iskustvo, kako rekoše kolege, dosta bogato i da na osnovu tog iskustva možemo doći do rešenja.
Moja pretpostavka, na osnovu neformalnih razgovora koje sam vodio sa predstavnicima svih stranaka u ovom parlamentu, mislim da 90 posto rešenja koja ćemo predložiti, da će biti odraz nekog zajedničkog shvatanja u ovom parlamentu.
Naravno, ima i onoga oko čega ćemo se razlikovati, ali to je sasvim normalno.
Što se tiče roka za izbore, očigledno je mali nesporazum, uveravam vas da ćemo mi, kao ministarstvo, ispoštovati sve obaveze iz Ustavnog zakona Republike Srbije, mi ćemo blagovremeno uraditi zakone.
Do polovine oktobra svi zakoni mogu da se nađu pred Narodnom skupštinom.
Narodna skupština relativno brzo to može da usvoji, a Ustavni zakon kaže da je rok za raspisivanje izbora, odnosno da će se izbori raspisati u roku od 60 dana od dana donošenja adekvatnih zakona.
Mislim da, u krajnjem slučaju, to je svega još dva meseca i delo će pokazati da li ovo što sada govorim, govorim istinu.
Mi smo u Ministarstvu potpuno spremni da ovaj posao uradimo onako kako je Ustavni zakon predvideo.
Što se tiče izbora članova povelje, mislim da se naša država, pošto moram tako da kažem, da se prethodna vlada, ova vlada, vlada pre ove vlade, da smo se opredelili na ove stavove u prvih 20 članova povelje, prosto zbog toga što ne zahteva neku buduću našu intervenciju u zakonodavnom smislu.
De fakto, mi smo, smeo bih reći kao država, u pogledu našeg sistema lokalne samouprave čak korak ispred ili korak ispred, mogu i reći, jer imamo usaglašeniji sistem lokalne samouprave od nekih država drugih članica SE, pa čak i nekih država članica EU. To vam zaista odgovorno tvrdim i u to sam se uverio prilikom nedavnih razgovora sa predstavnicima nekih drugih zemalja u SE.
Tako da prosto, mi smo odabrali 24 stava, ako se sećam dobro, to su stavovi koji su praktično već inkorporirani u naše zakonodavstvo i mislim da je to najbolji način.
Dakle, mi imamo potpunu slobodu dalje kako ćemo upravljati svim tim. Važno je da uvek ostanemo u tom nivou iza tih ključnih 20 stavova EU. U svakom slučaju, ma kako izgledala ova rasprava, ona je bila korisna, jer je pokazala svu dubinu problema pozitivnog zakonodavstva u oblasti lokalne samouprave i možemo reći posledica bivšeg zakona.
Nažalost, ali rekao sam već, u toj Rezoluciji 179 iz 2004. godine, Rezoluciji SE, to je prosto da ne poverujete, sve što je nabrojano kao mana direktnog izbora predsednika opština, pokazalo se na slučaju Srbije. Nažalost, to niko nije mogao predvideti da će baš tako ispasti kod nas, ali to dobro govori i o našoj političkoj sceni, i o našim lokalnim političkim scenama.
Možda mi nismo bili spremni na takav korak, ali sada nam je šansa u toku oktobra da izvršimo izmene u skladu sa tim negativnim iskustvom koje imamo iz prethodnih godina.
Još jedanput se zahvaljujem na razumevanju vezano za vreme diskusije i nadam se da ćemo prilikom rasprave o amandmanima razgovarati i o ovim temama koje ste malopre pomenuli.
Hvala puno.

Zahvaljujem ministru Markoviću.
Zaključujem jedinstveni pretres o Prijedlogu zakona.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Prijedlogu zakona u načelu, pojedinostima i u cjelini.
Nastavak sednice u 15,04 časova.
(Posle pauze – 15,15.)