Hvala, gospodine Mamula. Narodni poslanik Slavko Jerković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi od 2. jula 2007. godine, koji je podnela Vlada Republike Srbije, sam po sebi dokazuje kakav je odnos predlagača prema narodnim poslanicima, kao i prema ovom visokom domu.
U svom uvodnom delu Konvencije pominje se Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Makedonija, Republika Moldavija, Rumunija i Državna zajednica Srbija i Crne Gora, kao ugovorne strane. Istaknuta je njihova želja da sarađuju radi ispunjavanja zajedničkih bezbednosnih interesa, odlučnost da se efikasno bore protiv prekograničnih pretnji po javni red i bezbednost, kao i protiv međunarodnog kriminala, time što će stupiti u bezbednosno partnerstvo u cilju daljeg jačanja i unapređenja policijske saradnje, te da su odlučne da dalje jačaju uzajamnu pomoć vezanu za policijska pitanja.
U članu 1. Predloga zakona se traži potvrđivanje Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, koja je potpisana 5. maja 2006. godine u Beču. Gospodo, imajte na umu da su se okolnosti promenile. Nema više državne zajednice, bez obzira što se u članu 2. Predloga zakona pominje da se Konvencija potvrđuje zakonom Republike Srbije – Republika Srbija je pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gore. Videli smo da Crnoj Gori nije bilo stalo do zajednice. Otišla je u avanturizam, ali to ne znači da kao pravni sledbenik Republika Srbija mora po automatizmu potvrđivati konvencije koje je državna zajednica potpisivala.
Konvencija u tekstu kakav je pred nama u najvećem delu nije u interesu građana Srbije. Tekst Konvencije treba preispitati, urediti, usaglasiti ili u najmanju ruku izraziti rezerve, kako je to predviđeno u članu 41. Konvencije.
Ako pogledamo član 38. Konvencije, primetićemo da je poverenik ove konvencije Republika Albanija, koja će se maksimalno koristiti svojim pravima iz člana 30. Konvencije za ograničenje saradnje. Gospodo, to je država koja će prva priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Njene težnje i ciljevi za stvaranje velike Albanije tek će doći do izražaja. Nije samo Republika Albanija u pitanju. Većina ostalih ugovornih strana iz ove konvencije pristupiće jednostranom priznanju Kosova i Metohije kao nezavisne države i time neposredno uzeti učešće u otimanju dela teritorije Srbije. Sačekajmo, gospodo, da vidimo ko su nam pravi prijatelji iz okruženja. I u zavisnosti od njihovog odnosa prema rešenju kosovskog pitanja uspostavljaćemo prijateljske odnose, ratifikovati konvencije i donositi zakone.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku je nezamislivo da ministar odbrane ili bilo ko iz vladajuće strukture pomisli ili kaže da Kosovo nije vojno, već pravno-političko pitanje.
To je neodgovornost. Neprimerena izjava i štetna za Republiku Srbiju, a posebno za građane srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji.

Molim gospodina Albijanića da sedne na mesto, stvara zabunu. Izvinite, gospodine Jerkoviću.

Ministar Šutanovac se ponaša kao da mu nije stalo do Ustava Republike Srbije, kao da je zaboravio preambulu Ustava koja mu nalaže obaveze da zastupa i štiti državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima. On je svojom izjavom ohrabrio Albance na Kosovu i Metohiji i obezvredio Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti.
U članu 1. Konvencije, kada se govori o obimu Konvencije, može se primetiti da nije u skladu sa srpskim zakonodavstvom. Naime, Zakonik o krivičnom postupku ne poznaje institut policijske istrage krivičnih dela, kako je to navedeno u Konvenciji. Krivični zakonik u glavi 8. navodi koja su ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku, ali nigde ne propisuje policijsku istragu. Istragu vodi istražni sudija po zahtevu tužioca, da li je to bio javni tužilac, oštećeni ili privatni tužilac.
U članu 2. ''Definicije'', organ za sprovođenje zakona ne može biti široko postavljen, kao ni službeno lice kako je to u Konvenciji naznačeno, jer je institut nadležnosti ustavna kategorija. Nejasno je šta se podrazumeva pod ''dozvolom za boravak'', koje je to odobrenje, kako se u Konvenciji navodi, bilo koje vrste izdato od ugovorne strane. Na šta se to odnosi? Koja su to odobrenja?
Pod opštim merama saradnje, u članu 3. Konvencije, navodi se da se službeni organi brinu o unapređenju razmene informacija i struktura komunikacije, tako što informišu neposredno jedni druge blagovremeno o predstojećim događajima i incidentima od značaja za policiju, bez ukazivanja na podatke u vezi sa licima, kako bi olakšali borbu protiv pretnji po javni red i bezbednost tako da se neophodne mere mogu preduzeti na vreme.
Zamislite ovu saradnju, ako se u jednoj konvenciji kaže da se neće ukazivati na podatke u vezi sa licima. Kakva je to saradnja, kako se može na ovaj način preventivno delovati? Predlagač nas ubeđuje da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva, ali član 3. Konvencije predviđa finansijski povoljne radio komunikacije i uvođenje jedinstvene radio opreme. Ova država će sigurno morati to da plati.
Ako pogledamo tačku 2) člana 3. Konvencije, svako razuman bi postavio pitanje da li je predviđeno da mi rasporedimo naše snage na granicu sa Albanijom, gospodine ministre, kao susedno graničnom oblasti.
Preostalo vreme ću ostaviti mojim kolegama iz poslaničke grupe SRS da nastave sa analizom Predloga zakona i teksta Konvencije. Ovim završavam, s tim što dodajem da, predlagač u Obrazloženju razloga za donošenje zakona i ciljevima koji se njime žele postići ukazuje da odredbe ove konvencije sadrže oblike saradnje koji su delom prilagođeni ili direktno preuzeti iz Šengen sporazuma koji se primenjuje u zemljama Evropske unije.
Vlada nastavlja da se i dalje ponaša kao da je Narodna skupština u njenoj službi, da će za svaki predlog, bez obzira na interese građana, obezbediti potrebnu većinu i time ostvariti cilj koji po njoj predstavlja ulazak u Evropsku uniju.
Niko građane ne pita da li su oni za tu Evropsku uniju. Niko do sada građanima Srbije nije javno i transparentno objasnio šta ih čeka u Evropskoj uniji. Niko im do sada nije objasnio prednost i mane ulaska u Evropsku uniju. Tačno je da se Evropska unija od strane vladajuće koalicije predstavlja kao blagostanje za sve članice, ali verujte mi da je to jedna zabluda kada je sve više država članica koje jedva čekaju da se izvuku iz interesnog zagrljaja Evropske unije.
Gospodine ministre, zamolio bih vas što se tiče države Srbije, što se tiče Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, on je paralisan u izvršenjima. Organi unutrašnjih poslova ne izlaze na asistencije. Molim vas, da to proverite i date svoj doprinos tamo za neke Seniće ili Kovačeviće iz 29. novembra da ne smeju svoje autoritete zloupotrebljavati da bi vraćali asistenciju sa puta ili im dali naloge usmene, svakako, telefonom, da ne izlaze na lice mesta kako bi službeno lice Četvrtog opštinskog suda sprovelo izvršenje, a vi to vrlo dobro razumete kao moj kolega.

Hvala, gospodine Jerkoviću. Narodni poslanik Samofalov, izvolite. Samo Konstantin da završi, pa će gospodin Albijanić dobiti reč.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, Konvencija o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi nesumnjivo predstavlja značajan korak u smislu približavanja naše zemlje EU. Za policiju svake zemlje ovaj oblik međunarodne saradnje je od izuzetnog značaja, posebno za zemlje jugoistočne Evrope i zbog toga smatram ovo jednim od prioriteta za Srbiju.
Cilj ove konvencije jeste usklađivanje preko granične policijske saradnje u ovom regionu, koja se odnosi i na razmenu informacija, zaštitu svedoka, formiranje mešovitih pograničnih patrola, zatim, zajedničkih istražnih timova, a posebno na pitanje organizovanog kriminala kada govorimo o suzbijanju trgovine narkoticima, krijumčarenje ljudima i takođe se odnosi na pitanja ilegalne migracije.
Srbija se sasvim jasno opredelila za Evropu i na tom evropskom putu potrebno je uraditi veliki posao u oblasti jačanja bezbednosti, smanjenja kriminala u regionu. Zato posebno ističem značaj saradnje sa našim susedima, ponavljam saradnje sa našim susedima.
Ova konvencija omogućava dalju implementaciju šengenskih standarda i predstavlja deo priprema za potpunu liberalizaciju viznog režima u našoj zemlji, a kada govorimo o problemu viza obraćam vam se kao pripadnik mlade generacije koja je ovom problematikom teško pogođena.
Preko 70% mojih vršnjaka nikada nije napustilo Srbiju, nikada nije imalo priliku da vidi kako se živi u nekim drugim zemljama, a smatram da je upoznavanje naše omladine sa drugim narodima, kulturama i sistemima vrednosti od suštinskog značaja i interesa za dalji napredak naše zemlje.
Budući da ova konvencija predstavlja još jedan korak na tom putu i ka tom cilju DS će podržati ovaj predlog. Hvala.

Hvala, gospodine Samofalov. Gospodin Albijanić, po Poslovniku. Izvinjavam mu se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po Poslovniku član 104.
Prvo, mora da se poštuje dostojanstvo Skupštine, a to znači dostojanstvo narodnih poslanika, drugo, da za skupštinskom govornicom smo dužni da izgovaramo istinite podatke ako ih imamo. Ako ih nemamo, onda da ih ne izmišljamo i da ne krivotvorimo podatke.
O čemu se radi? Optužili ste predsednika Upravnog odbora Zavoda za udžbenike, tj. mene, optužili ste direktora Zavoda za udžbenike, netačne su obe informacije.
Dakle, niti direktor Zavoda za udžbenike ima 5.000 evra platu, niti predsednik Upravnog odbora Zavoda za udžbenike ima 3.500 evra platu. Naravno, zašto vi to radite, da ste hteli po Poslovniku poslaničko pitanje da postavite recimo toj instituciji, Zavodu za udžbenike, da vam napisano dostave koliko je to, vi biste tu informaciju mogli da dobijete na jedan sasvim normalan način, dakle, da postavite pitanje i kažete da vam se dostavi odgovor na to i to pitanje.
Međutim, u vašem obraćanju Narodnoj skupštini krije se lažna kvalifikacija. Vi to niste hteli, to je situacija. Vi hoćete ovde da nekog časnog čoveka oljagate, da pokušate da to sutra piše u novinama, a demanti kad stigne, stigne.
Ili, demanti je – kada list padne, treba ga vratiti na granu. Vi se time rukovodite. Pa ne možete vi na taj način časne i odgovorne ljude, na bilo koji način da dovodite u pitanje.
Odgovarajući odgovor treba da stigne, molim nadležnu službu Skupštine da vam taj odgovor dostavi, ali šta ćemo za laž?
Šta ćemo za izgovorenu neistinu koja ovde stoji?
Da ste vi hteli odgovor, ponavljam, da ste hteli taj odgovor vi biste ga dobili, kao što ćete ga i dobiti, ali postavlja se pitanje šta ćemo za to što fali do 3.500, možda i na godišnjem nivou?
Ko će to da doda, hoćete li vi da mi dodajete mesečno to što fali za pretrpljene ovde muke koje sam preživeo, ko će to da doda?
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da dozvole gospodinu Albijaniću.)
Jako bi mi prijalo, zaista, da to imam mesečno u budžetu o čemu vi pričate. Živim skromno, to svi ljudi znaju, živim skromno, pošteno, radim svoj posao odgovorno i pošteno, i nije dostojno da se na takav način prema narodnom poslaniku obraćate u ovom skupštinskom domu. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Albijaniću. Gospodin Jadranko Vuković, a neka se spremi gospodin Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ovo moje izlaganje skratiti da se ne bih ponavljao sa mojim kolegama jer su izneli niz činjenica koje ukazuju na to da ne bi trebalo prihvatiti Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi.
Pažljivo sam slušao ministra, gospodina Jočića, i moram vam reći da sam na osnovu njegovog izlaganja stekao utisak da se ni on sam ne slaže sa ovom konvencijom, iz prostog razloga što je gospodin Jočić ovde nama iznosio ove opšte odredbe.
Naravno da se svi zalažemo protiv kriminala, da funkcionišu javni red i bezbednost. Znači, u tom smislu naravno da svi želimo saradnju i sa našim okruženjem i sami da to sprovodimo u našoj zemlji.
Međutim, gospodin Jočić nije se uopšte osvrnuo na neke druge članove, o kojima su moje kolege detaljno iznosile argumente, koji govore protiv ove konvencije, kao što je član 13. ''Hitna potraga''.
Znate, prosto je neverovatno, ne vidim tu bezbednosnu situaciju koja nama koristi da na teritoriju naše zemlje mogu da upadnu neke snage. Ovde predlagač kaže kako će one biti obeležene, imaće nešto oko ruke, neku traku, imaće neka obeležena vozila i sada mi treba da cenimo koje su to snage i šta one rade na našoj teritoriji.
Prvo, mislim da je neko od naših kolega pominjao, mi smo članovi Interpola.
Znači, ako je potraga za nekim licem, za nekim kriminalcem, narko-dilerom, naravno da ćemo ga tražiti, juriti i isporučiti toj zemlji. Ne vidim razloga da bilo koja policijska sila prelazi na našu teritoriju pored naših snaga bezbednosti.
Gospodine ministre, nije mi jasno, vi ste ovde predstavnik predlagača, zašto je ova tačka i stavljena na dnevni red kada i sami znate, podsetiću i kolege narodne poslanike i građane Srbije, da je vaš prethodnik Dušan Mihajlović kao ministar policije funkcionisao onako kako je to od njega tražila Britanska obaveštajna služba i njihove specijalne jedinice koje su bile prisutne u Srbiji, možda su još uvek.
Gospodine Jočiću, mi smo ovaj podatak dobili od visokih funkcionera MUP-a Srbije i BIA-e, koji su to čak i u štampi iznosili.
Konkretno, govorim o situaciji kada je gospodin Milošević sprovođen u Haški tribunal. Nama je rečeno, od vaših ljudi, od vaših prethodnika, da je tom operacijom direktno rukovodila britanska obaveštajna služba. Ti ljudi, koji su to rekli, imaju svoje ime i prezime i oni su to iznosili u štampi.
Znači, postavljam pitanje, ako je to tačno, a iz ovog materijala ne vidimo da smo takvu konvenciju potpisali sa Britanijom, kako je moguće da njihova policija i specijalne snage budu prisutne ovde? Ako to nije tačno, voleo bih da me vi demantujete.
Gospodine ministre, vama se obraćam, pošto ste vi predstavnik predlagača, čuli ste gospodina Todorovića. Vi znate da mi dobijamo razne informacije iz struktura gde ste vi ministar, da su prisutne razne službe ovde.
Mogu razumeti neku saradnju, ali ne da rovare po našoj zemlji. Strašno je da specijalne službe ovde borave. Mi ćemo se sutra videti na Odboru za bezbednost.
Meni je žao što niste došli ranije, imaćemo mnogo toga da vas pitamo, jer još nismo razjasnili ko je i kako uhapsio generala Tolimira.
Kolege narodni poslanici, postavljam pitanje da li ima neke logike, pravne ili bilo koje druge, da naša policija uspostavlja saradnju sa policijom Republike Albanije, a ona je, kao što ste čuli, nosilac ove konvencije, a da ista ta naša policija ne sme da kroči na teritoriju sopstvene države, na Kosovo i Metohiju, dok po našim saznanjima, a i vi to znate, gospodine ministre, albanska policija nesmetano šeta teritorijom Kosova i Metohije, kao da je to njihova država?
Drugo, kako je moguće da predlagaču ovog zakona, odnosno Vladi Srbije ne smeta to što albanski zvaničnici, čija država je poverenik ove konvencije, podržavaju otimanje dela naše teritorije, a mi njima nudimo Sporazum o policijskoj saradnji, koji će, naravno, najviše koristiti albanskim separatistima i teroristima na Kosovu i Metohiji?
Ovo su jasna pitanja, gospodine ministre, i nadam se da u mom izlaganju ne vidite ni mrvicu strančarenja, nego pričamo kao ozbiljni ljudi.
Na kraju, moj je zaključak da ne treba prihvatiti ovu konvenciju, jer ćemo imati više štete nego koristi, a pre svega su principijelni razlozi, jer nama otimaju teritoriju pod pokroviteljstvom Evropske unije, Ujedinjenih nacija, iza kojih stoje SAD. Dame i gospodo, jasno je da je i ova konvencija, kao i niz prethodnih, došla u Vladu Srbije, kojoj je naloženo da se to usvoji, znači, prevedeno, otkucano i stavljeno nama na usvajanje. Hvala.