Želim da govorim u skladu sa članovima 225. i 226. Poslovnika.
Prvo, hteo sam da se osvrnem na izlaganje gospodina Tomislava Nikolića, ne znam na koji deo se izlaganje odnosilo, da li na izlaganje kolege Rajka Đurića ili na moje.
Ja sam uvek bio vrlo jasan. Srbija je dobronamerna, građani Srbije su dobronamerni.
Međutim, ne možemo za sve nosioce aktuelne vlasti da kažemo da su dobronamerni, jer ne poštuju zakon. To je aktuelna, zvanična politika Srbije.
Kada sam govorio o tome, govorio sam o onim predstavnicima koji zvanično predstavljaju politiku Srbije, a nikako nisam govorio, izvinjavam se ako je pogrešno shvaćeno, o odnosu između Roma i predstavnika ...
Hvala.
Drugo, zamolio bih ministra da nam odgovori na pitanje, verovatno je propustio, a pitanje je bilo vrlo jasno: da li postoji spremnost u Ministarstvu finansija da se od 23 miliona aproprijacije koja je predviđena za Kancelariju za ljudska i manjinska prava, odnosno za službu, u skladu sa zakonom, 5% tih sredstava izdvoji za finansiranje sistematizacije novih radnih mesta u ovom delu Vlade, jer ako to ne učinimo, proces integracije Roma će da nam vode nevladine organizacije.
Da li mi hoćemo da nam politiku vode nevladine organizacije, ili hoćemo da država, u svojim strukturama, preuzme odgovornost, sistematizuje radna mesta? To je suštinsko pitanje.
Izvinjavam se što se vama, ministre, obraćam na taj način. I dalje sam ubeđen da to nije vaš stav i da to nije vaš propust, ali direktor Službe za ljudska i manjinska prava to tako tumači. Zamolio bih, u tom pravcu, da nam vi pomognete da izađemo iz tog ćorsokaka i da se objasnimo s ljudima koji stalno koče nekakve procese u Srbiji.
Hteo bih da ovo čuje gospodin Tomislav Nikolić, znači, odnosi se na te pojedince koji neće volju naroda da pretoče u aktuelnu politiku Srbije, nego svoju volju, svoje lične interese pretaču u zvaničnu politiku Srbije.
Mi sada imamo situaciju da nam se javlja 180 elektora, koji kažu - mi hoćemo da se žalimo Savetu Evrope, OEBS-u, a mi iz Romske partije im kažemo: stanite, Srbija ima snage da unutar institucija reši taj problem. Postavlja se pitanje da li su u pravu oni koji hoće da internacionalizuju problem, ili smo u pravu mi koji tražimo da se problem reši u okviru institucija.