ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 23.07.2007.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Dakle, izvolite.
Gospodine Batiću, vi ste se ljutili i ljutnju ste izražavali dizanjem Poslovnika. Ja sam vam dao reč po Poslovniku, jer ukoliko nije tako, vi nemate pravo, dokle god traje rasprava povodom Poslovnika, da dobijete reč, odnosno pravo na repliku. Molim vas da citirate član Poslovnika.

Vladan Batić

Član 104. Omogućite mi sada da počnem da govorim.
Dakle, jasno mi je da je partijska pripadnost uslovila da gospođa Pejić ustane u odbranu svog stranačkog kolege, gospodina Vidoja Petrovića, ali ja sam izneo nešto što je egzaktan podatak, tipičan primer zloupotrebe. Ne može predsednik opštine da se obraća direktoru Uprave carina, a stranački su prijatelji, i da kaže, sa sve memorandumom opštine - u skladu sa dogovorom, primite u radni odnos ljude koji se nalaze na tom spisku, i on to uradi.
Da bi opravdala to, gospođa Pejić kaže da je čovek uradio epohalne stvari. Pazite, u Evropi, u 21. veku, ona kaže za urbanistički plan da je to istorijski događaj.
Kakav je to istorijski događaj, neka kažu građani Loznice.
Taj urbanistički plan je napravio potpuni saobraćajni kolaps u Loznici, tamo više saobraćaj ne može da funkcioniše, škole su blokirane potpuno, napravljen je potpuni haos. Toliko o istoriji.
Dalje, 18.000 nezaposlenih je bilans te lokalne vlasti, na čijem čelu je gospodin Vidoje Petrović, a najveća stopa nezaposlenosti je u Loznici, sem zapošljavanja po principu stranačke pripadnosti.
Koliki je stepen demokratije, potvrđuje još jedan detalj.
Na prethodnim izborima za gradonačelnika Loznice, gospodin Vidoje Petrović je pobedio dr Zorana Nikolića, obilnim korišćenjem policije, svih pripadnika policije i policijskog aparata, budući da je čovek prethodno bio načelnik policije u Loznici. Videćemo šta će biti na sledećim izborima. Biće dr Zoran Nikolić naš kandidat, pa će biti prilike da se suoče na jedan drugačiji način.
Zašto je osporeno 8.000 potpisa građana Loznice za raspisivanje referenduma za opoziv gospodina Petrovića, i to je fakat, pa se onda snašao, promenio izbornu komisiju, pa nagradio predsednika nove izborne komisije koja je ostvarila validnost tih potpisa?
Eto kako funkcioniše ta vlast i koji su istorijski dometi čoveka koji se nalazi na čelu SO Loznica.
Pomenut je Branko Babić, bivši predsednik Suda u Loznici. Nisam ga ja predložio, naravno da je to bilo vreme kada je Sud u Loznici upristojen, kada je počeo da liči na nešto. To mogu da potvrde svi građani Loznice.
Znači, to je fakat i neistina je da je on krivično osuđen. On je imao konflikt sa nekim pripadnikom JUL-a još 1992. godine, ali svi građani Loznice mogu samo pozitivno da govore o gospodinu Branku Babiću kao čoveku, pa i za vreme dok je bio na mestu predsednika Okružnog suda u Loznici. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Slobodan Maraš, potom narodni poslanik Jadranko Vuković.

Slobodan Maraš

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, poštovani ministre, hteo sam da reklamiram član 104. i da skrenem pažnju na povredu Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine.
Gospodine Duliću, u vezi sa članom 27. Poslovnika, poslanici LDP-a su danas, svaki put kad su izlazili za ovu govornicu, citirali član Poslovnika čiju povredu reklamiraju i postavili su pitanje ministru Cvetkoviću, u skladu sa članom 226. ovog poslovnika, jer smo imali potrebu da postavimo pitanje da li je gospodin Petronijević taj, da li je gospodin Cvetković upoznat sa tom informacijom.
Vi ste sebi uzeli za pravo, nakon oduzimanja reči gospodinu Duvnjaku, da ocenite dosadašnje ponašanje poslanika, znači, od 10 časova, doslovce ste rekli da je ponašanje besmisleno i da je ovo što se događa u Skupštini besmisleno.
Mi smatramo da to nije besmisleno. Mi smo koristili svoju mogućnost da kao poslanici postavimo pitanje u skladu sa članom 226.
Ja vas molim da više naše ponašanje u ovoj skupštini ne ocenjujete na takav način. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković.

Jadranko Vuković

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226.
Prvo ću vas obavestiti kakav sam odgovor dobio od Vlade Srbije i njenih ministara na postavljena pitanja, poslanička, 20. juna 2007. godine, pa ću po ovom članu da postavim dodatna pitanja, pošto nisam zadovoljan odgovorom.
Juna 20. godine 2007. postavio sam pitanje vezano za postupak za razrešenje tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. Naveo sam nekoliko argumenata, a ključni je da nismo dobili odgovor na pitanje po kom osnovu je general Tolimir prebačen iz Srbije u Republiku Srpsku, bez odluke Okružnog suda u Beogradu koji je jedini nadležan za to.
Sada slušajte, dame i gospodo, odgovor.
Vlada ističe da je MUP Republike Srpske u više navrata davao izjave povodom hapšenja generala Zdravka Tolimira, tako da je šira javnost upoznata sa relevantnim detaljima.
Ja nisam poslanik Republike Srpske. Znači, Vlada Srbije i njeni ministri moraju da daju odgovor na postavljeno pitanje u Skupštini Republike Srbije. Oni nama kažu, odgovaraju nam - pročitaj novine, a mene ne interesuje šta je izjavio ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske. To vam govorim da vidite kakva nam je Vlada, ova neobaveštena vlada.
Drugo pitanje sam postavio istog dana, a vezano je za nepreduzimanje bilo kakvih radnji istog tužioca po dva predmeta, ubistava naših vojnika, bivše JNA, u Sarajevu i Tuzli.
Odgovor neću čitati, dugačak je, ali ga i nisam dobio, tj. dobio sam odgovor od ljudi koji su obavešteni, za razliku od Vlade Vojislava Koštunice.
Znači, oni meni odgovaraju kako je potpisan sporazum između Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, kako se preduzimaju aktivnosti da se u pokrenutoj istrazi pred Okružnim sudom u Beogradu prikupe i ostali neophodni dokazi itd.
Šta je suština? Ova vlada sarađuje sa Vladom Bosne i Hercegovine.
Ovo je još jedan dokaz kakva je namera ove vlade u potpisivanju onog sporazuma o paralelnim specijalnim vezama, krajnje je neiskrena prema Republici Srpskoj. Dokaz za to je da je u Tuzli gradonačelnik, tadašnji, Tuzle, Naim Bešlagić, bio šef kriznog štaba, koji je direktno naredio da se pobije 200 vojnika i starešina JNA u Tuzli. Taj Bešlagić je nagrađivan od strane Zapada za neke humanitarne i mirnodopske poslove. Ovoj vladi je zabranjeno da radi po ovom pitanju. Znači, to je slučaj Tuzle.
Što se tiče Sarajeva i pogibije vojnika i starešina u Sarajevu, takođe se ništa ne preduzima od strane naših nadležnih organa, iako naši organi imaju dokaze da je Ejub Ganić naredio ubistvo vojnika i starešina u Sarajevu. On je tada bio zamenik predsednika BiH.
Znači, dame i gospodo, videli ste kako ova vlada odgovara i kako iznosi netačne činjenice povodom svih poslaničkih pitanja.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. Narodni poslanik Nemanja Šarović, povodom Poslovnika, a potom Miroslava Pejica.

Nemanja Šarović

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, vi ste prekršili malopre i član 100. Poslovnika o radu, konkretno stav 2, odnosno stav 3, koji kaže da je nakon što neki poslanik ukaže na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine dužan da da objašnjenje.
Ja sam izašao i ukazao sam na povredu nekoliko članova Poslovnika o radu Narodne skupštine, pre svega, člana 107. Detaljno i precizno sam objasnio kako ste to učinili. Završio sam svoje izlaganje, a vi ste svoju obavezu da date objašnjenje o tome u potpunosti zanemarili i dali reč narednom poslaniku, gospođi Vjerici Radeti.
Dakle, gospodine Duliću, vi ste dužni da nakon svakog ukazivanja na povredu Poslovnika date objašnjenje. Ono što je nesporno jeste činjenica da ste oduzeli gospodinu Momčilu Duvnjaku reč, iako nisu postojale mogućnosti, u skladu sa Poslovnikom, za to. Član 107. je jasan, i to je imperativna norma, ne možete vi tu lutati, dakle, tu nema mesta za vaše slobodno uverenje ili za odlučivanje hoćete li ovako ili onako. Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106.
Vi ste pokušali da nakon izlaganja Vjerice Radete obmanete druge, nas sve u ovoj sali i one koji gledaju ovo u direktnom prenosu, rekavši da ste pogrešili zato što ste izrekli pre toga samo jednu opomenu Momčilu Duvnjaku, a niste dve, iako je postojao razlog za oduzimanje reči. Vi ste, dakle, samo u tehnici pogrešili.
Ne, nije tačno, gospodine Duliću. Ne terajte nas da uzimamo stenograme. Vi niste izrekli nijednu meru opomene Momčilu Duvnjaku, niti ste za to imali razlog. Postoji tačno propisana procedura.
Dakle, ne može biti sporno nijednoga trenutka jeste li vi izrekli ili niste opomenu. To mora da bude za sve nas potpuno jasno.
Ako izričete nekom opomenu, dužni ste da kažete: u skladu sa ovlašćenjima iz člana 105, izričem Momčilu Duvnjaku, ili tom i tom narodnom poslaniku, opomenu, pa onda kažete - zbog učinjenog prekršaja iz člana 106, pa navedete koji je to. Tako dva puta, ukoliko neko, eventualno, nastavi da krši Poslovnik, pa tek nakon toga vi možete izricati meru oduzimanja reči.
To što ste priznali da ste prekršili Poslovnik, jednostavno, gospodine Duliću, nije dovoljno. Zašto? Zato što to stanje kršenja Poslovnika i dalje traje.
Ono što bi bilo korektno i ono što ste vi u obavezi da uradite, kao predsednik Narodne skupštine, jeste da nakon već mog prvog izlaganja kažete - tačno je, prekršio sam Poslovnik. Jer, vi ovakvim načinom i kršenjem Poslovnika uvlačite sve nas u ove rasprave. Morala je da izlazi Vjerica Radeta, pa moram i ja da izlazim ponovo, i tako u nedogled. Evo, sada će ponovo morati Vjerica Radeta.
Vi ste prvi put morali da kažete - tačno je, prekršio sam Poslovnik, izvinjavam se svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, posebno gospodinu Momčilu Duvnjaku, vraćam mu reč, izvolite gospodine Duvnjak, u skladu sa Poslovnikom, završite ono što ste hteli da kažete.
Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem.
S obzirom da sam nakon izlaganja narodnog poslanika Vjerice Radete, koja je reklamirala iste članove Poslovnika, kršenje članova Poslovnika, kao i vi, dao objašnjenje, smatram da ne treba više da dajem objašnjenje.
Izvolite, narodni poslanik Miroslava Pejica, pa potom narodni poslanik Vjerica Radeta.

Miroslava Pejica

Izvinjavam se Narodnoj skupštini što ću još malo oduzeti vremena, ali moram da se javim po Poslovniku, članu 104, jer je ovde toliko laži i neistine izneto od strane gospodina Batića da ću morati par reči da kažem.
Gospodin Batić je rekao da je bivši predsednik suda krivično kažnjavan zbog sukoba sa JUL-om 1992. godine, a JUL 1992. godine nije ni postojao. Gospodin predsednik suda, koji je imenovan 2000. godine za predsednika Opštinskog suda u Loznici, krivično je kažnjavan zbog tuče u kafani.
Takođe, gospodin Batić je ovde rekao da je predsednik opštine, gospodin Vidoje Petrović, imenovao Opštinsku izbornu komisiju. To nije istina. Opštinsku izbornu komisiju je imenovala lokalna skupština opštine Loznica.
Opštinska izborna komisija nije prihvatila 7.900 potpisa zbog neblagovremenog prispeća, a tu njihovu odluku potvrdio je i Opštinski sud u Loznici, kao i Vrhovni sud u Beogradu.
Mislim da bi to gospodin Batić trebalo bolje da zna i od mene same, jer je advokat, bio je i ministar pravde u tom periodu.
Takođe, pominjao je ovde i urbanistički haos u Loznici. Normalno da je urbanistički haos kad se tolike ulice danas rade u Loznici, a, bogami, 20, 30 godina u Loznici se ništa nije gradilo, pa je normalno da danas bude haos, jer se drugačije ulice i ne mogu izgraditi nego jednim haosom.