Zahvaljujem. Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ja sam i do sada vrlo pažljivo slušala sve narodne poslanike koji govore s ovog mesta, ali od malopre ću posebnu pažnju da obraćam kada narodni poslanici iz vladajuće koalicije govore, obraćaću pažnju na način na koji oni govore, jer je, izgleda, njima  kod gospodina Dulića sve dozvoljeno.
Kada narodni poslanik iz SRS-a kaže da neko laže, onda gospodin Dulić zvoni nekim zvonom, opominje, itd, a kada to kaže narodni poslanik iz skupštinske većine, onda je to potpuno normalna komunikacija, sa čime se ja slažem, jer i ja mislim da ako neko laže, da treba da mu se kaže da laže, ali kada to neko kaže, onda treba i da zaista zna da objasni zbog čega je to rekao. Gospodine Duliću, naknadna pamet ponekad, rekla bih, i najčešće, ne koristi.
Vi ste, kada smo vas gospodin Nemanja Šarović i ja upozorili i lepo vam po Poslovniku objasnili kako ste vi to prekršili Poslovnik kada ste gospodinu Momčilu Duvnjaku uzeli reč, to onda shvatili, pa ste, eto, rekli - da, jesam pogrešio i prekršio Poslovnik i predložiću Narodnoj skupštini u danu za glasanje da tako glasa. Imali smo mi već takav slučaj. Niste vi jedini i prvi predsednik koji je priznao da je prekršio Poslovnik, ali znam da ste to rekli da biste objasnili kako ste vi veliki demokrata i kako vi, demokrate, priznajete kad pogrešite.
To je ono kao kada je Boris Tadić priznao postojanje ''afere Bodrum'', pa sad laže građane Srbije da je ''afera Bodrum'' završena, a nije ni započeta. O tome sam govorila još pre neki dan.
Dakle, prekršili ste Poslovnik. Morate da postupite upravo onako kako je gospodin Nemanja Šarović rekao, da sad ne ponavljam celu priču, jer vi možete, znači, svaki put da prekršite Poslovnik i da kažete posle toga - da, eto, ja jesam prekršio Poslovnik, i idemo dalje.
Ne, gospodine Duliću, ako ste priznali da ste prekršili Poslovnik, onda ste u obavezi da lepo zamolite gospodina Duvnjaka da izađe i da kaže ono što je imao nameru da kaže i što je počeo da govori kada ste mu vi, protivposlovnički, oduzeli reč.
Dakle, ne možete da prevarite narodne poslanike SRS-a, a ubeđena sam, ni građane Srbije, tako što ćete da pogazite Poslovnik, što je karakteristično za predstavnike i funkcionere vaše stranke, koji gaze i Ustav, i zakon, i sve moguće, i da onda, na kraju, kažete - da, jesam prekršio Poslovnik, zakon, Ustav, ne znam šta, ali to nema veze.
Znate, vi ste to rekli onako, da biste ostavili utisak, ponavljam, jednog velikog demokrate, a meni ste ličili, gospodine Duliću, na nekoga na koga bi mogla da se primeni ona narodna poslovica "Čega se pametan stidi...", neću dalje.

Hvala puno.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka. Ovo što je ministar Cvetković rekao, to se svelo na tri rečenice.
Izašao je i rekao genezu, hronologiju, koje smo mi sve potpisali konvencije, kada je tzv. Kjoto sporazum stupio na snagu, kada je osnovan. U principu, u poslednjoj rečenici je rekao poentu svega ovoga - da je to jedna formalnost.
Ne bih rekao da je formalnost potpisivanje zakona koji će mnoge stvari da promeni kod nas i koji će uticati na mnoge stvari, ne samo u carini nego i u privredi. Po vama je to formalnost, ali ta formalnost može da se sagleda i na drugi način.
Probaću da prezentiram jedan drugi način, koji se razlikuje od vašeg stava.
Vratiću se na ovo, kako ste vi rekli, da Carinska služba Republike Srbije primenjuje sedam konvencija, koje je donela Svetska carinska organizacija, a među njima i Međunarodnu konvenciju o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, tzv. Kjoto konvenciju, kojoj je još SFRJ pristupila, 1982. godine.
Ova konvencija je stupila na snagu 1974. godine, a potpisale su je 63 zemlje. Od 31 priloga, 26 je stupilo na snagu, jer Konvencija dozvoljava da može da se postane potpisnica Konvencije prihvatanjem i samo jednog priloga, što se vidi u smernicama koje sadrže objašnjenje, sa primerima iz prakse za sva poglavlja, opšteg priloga i posebnih priloga, gde se napominje da je ogromna većina zemalja prihvatila samo opšti prilog, tj. samo obavezni deo Konvencije, dok je samo osam zemalja prihvatilo neka poglavlja posebnih priloga.
Sama ova cifra od osam zemalja dokazuje da je to bila formalnost, i da ste vi to tako i shvatili i da, jednostavno, države potpišu tu konvenciju reda radi, jer ako samo osam zemalja potpiše sve i ako se 26 stavova primenjuje od 31, kao i to da je mali broj zemalja koje su to potpisale, to znači da to nije nešto što je hitno.
Mene sad interesuje šta je to toliko bilo hitno da baš ova konvencija dođe na red, kad mi imamo mnogo važnijih stvari od ove konvencije. Da li se to opet nekome žuri i da li je to ona priča, koja se provlači ovih dana, priča sa šargarepom i dugačkim štapom, da je to neka klauzula, pa ako bismo to potpisali, možda bismo imali prioritet u priključivanju Evropskoj uniji, odnosno ona stalna težnja vas kao vlasti da uđemo u Evropsku uniju, koja, očito, nas neće?
Nameće se pitanje zbog čega je to tako. Da li zemlje koje postupaju Konvenciji to čine radi reda, što bi se moglo zaključiti iz Predloga zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka?
Ovaj izmenjeni protokol sačinjen je 26. juna 1999. godine u Briselu, osam godina je prošlo, pa se nameće pitanje zašto do sada nije potpisan? Koji su to krucijalni razlozi da se ovaj zakon usvoji i šta će dobro doneti Srbiji i njenim građanima?
Koliko se ozbiljno shvata ovaj protokol u svetu, poređenja radi, navešću da je Kjoto protokol o promeni klime, sačinjen 1997. godine u Japanu, koji je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, ratifikovan u 144 zemlje, uključujući i Evropsku uniju.
Samim tim se vidi da ovaj protokol i nije toliko bitan, niti je toliko krucijalan da naša carinska služba i uopšte Srbija ne bi mogla da radi i da ne bi mogao da se odvija carinski postupak bez tog protokola.
Glavna primedba predlagača ovog zakona je ta što Kjoto konvencija nije menjana više od 20 godina i što nije ispunila svoj glavni zadatak, a to je, po vama, harmonizacija carinskih postupaka.
Godine 1994, na sednici Stalnog tehničkog komiteta Svetske carinske organizacije, počelo je pregovaranje, sa ciljem da se Kjoto konvencija revidira i prilagodi, a 1999. godine je usvojen tekst revidiranih konvencija, sa minimumom zajednički prihvatljivih odredaba. Revidirana Kjoto konvencija je stupila na snagu 3. februara 2004. godine.
Harmonizacija vezana za oblast carinske tarife uslovljena je potrebom spoljnotrgovinske razmene sa članicama Evropske unije. To već nameće da opet ulazimo u nešto da bismo bili usmereni prema Evropskoj uniji i spoljnotrgovinskoj saradnji.
Ako pogledamo spoljnotrgovinsku saradnju, mi smo svesni da je naš deficit sve veći i veći, samim tim što smo usmereni prema Evropskoj uniji. Nameće se pitanje da li ćemo opet ići prema Evropskoj uniji na štetu naše privrede i građana Srbije?
Harmonizacija vezana za oblast carinske tarife uslovljena je potrebom spoljnotrgovinske razmene sa članicama Evropske unije, a naš spoljnotrgovinski deficit je svakim danom sve veći i veći. Jedini koji profitiraju su članovi uvoznog lobija, koji je evidentan.
Da bih potkrepio tu činjenicu, reći ću da tom lobiju ide u prilog i član 2. u Glavi I Konvencije, gde se u poslednjem delu tog člana kaže da strane ugovornice ništa ne sprečava u tome da odobre olakšice veće od onih koje su predviđene ovom konvencijom, a svakoj strani ugovornici se preporučuje da, u meri u kojoj je to moguće, odobri veće olakšice. Samim tim ćete biti u situaciji da potpišete Konvenciju, a sa druge strane, dajete povlastice i olakšice uvoznicima. Po kom principu, ko će to biti? Kasnije ću dokazati da ova konvencija kao da je pisana za neki naš uvoznički lobi, koji će jedini imati koristi i profitirati u svemu ovome.
Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka robe zasnovan je na Međunarodnoj konvenciji o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka, vezanih za kombinovanu tarifu Evropske unije, koju je potpisala i naša država, a objavljena je u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori'' broj 6/87, 14/91 i 1/97. To nas je obavezivalo da sve izmene harmonizovanog sistema nomenklatura ugradimo u našu nacionalnu carinsku tarifu.
Harmonizacija normativa vezana za oblast carinske tarife uslovljena je potrebom intenziviranja spoljnotrgovinske razmene sa zemljama članicama Evropske unije, što je jedan od uslova za prijem zemalja u Evropsku uniju.
Znači, opet se nameće to da nas neko, kroz ove zakone, kako vi kažete - samo neka formalnost se nameće, da mi na silu idemo prema Evropskoj uniji, a trgovinom u Evropskoj uniji samo stvaramo deficit i gubitak ove vlade.
Ovo je još jedan primer da ova vlast, zbog nerealnih težnji za ulazak u Evropsku uniju, koja vas očito neće, a ova vlada - kroz intenzivniju spoljnotrgovinsku razmenu, stvaraju deficit na štetu građana Srbije.
Usklađivanje nacionalne carinske tarife sa kombinovanom nomenklaturom Evropske unije pojednostavilo je primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini, jer su zemlje sa kojima je zaključen Sporazum nomenklature carinskih tarifa, najvećim delom, uskladile sa kombinovanom nomenklaturom Evropske unije.
Postojeće carinske tarife, zasnovane na harmonizovanom sistemu, od 1996. godine, sadrže oko 8.500 tarifnih stavova, za 2.000 manje od broja stavova aktuelnih carinskih tarifa Evropske unije, koja ima 10.270 tarifnih stavova.
Obaveza plaćanja izvornih carina bila je propisana Zakonom o akcionom planu harmonizacije ekonomskog sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnog protoka robe, usluga i kapitala.
Harmonizovani sistem, tzv. HS 2000/2002, predstavlja univerzalni klasifikacioni sistem, koji se koristi pri izradi carinskih tarifa. Svakom proizvodu, kao predmetu spoljnotrgovinske razmene, dodeljuje se 10 cifarskih jedinica, tzv. identifikacioni kod. Prvih šest cifara predstavlja harmonizovani sistem propisan od Svetske carinske organizacije, dok su sedma i osma cifra tarifne oznake preuzete iz kombinovane nomenklature Evropske unije i jedinstvene su za sve zemlje članice Evropske unije i ostale zemlje koje su preuzele ovu nomenklaturu, uključujući i našu zemlju.
Znači, mi smo se već uključili, potpisali i pridržavali svih ovih ugovora koje smo potpisali. Ne vidim kako bismo sada ovom konvencijom nešto unapredili i našu carinu poboljšali, kad jedva i ovo što smo potpisali možemo da sprovedemo u delo.
Sama carinska tarifa je deo carinske politike. Carinska tarifa, zajedno sa carinskim zakonom, predstavlja celinu carinskog sistema zaštite. Zakon o carinskoj tarifi, "Službeni glasnik Republike Srbije" 62/05, koji je stupio na snagu 26. jula 2005. godine, usvojen je uz obrazloženje da se smatra kao značajan korak u usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Šta ćemo sad s ovom konvencijom? Sad ćemo da poništimo taj zakon, pa ćemo malo da odemo na drugu stranu?! Jednostavno smo u koliziji sami sa sobom. Mislim na vas, ne mislim na predstavnike i poslanike Srpske radikalne stranke.
Zakon je nomenklaturno usklađen sa Međunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka - HS 2000/2002, i kombinovanom nomenklaturom Evropske unije od 2005. godine.
Objašnjenje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji o pridruživanju EU, kao i pregovori za prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, zahtevaju punu kompatibilnost nacionalne tarife sa zemljama članicama, što je i bio razlog za donošenje tog zakona. Propisana stopa carina kreće se od nula do 30%.
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija je potpisala sa sledećim zemljama: Moldavijom - 2004, Hrvatskom - 2004, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom - 2003, Rusijom - 2001, Rumunijom i Bugarskom - 2004, Albanijom - 2004.
Pošto naša carina vuče sve ove afere, na to su ukazivali svi predstavnici stranaka, jer videli ste kako se lome koplja oko direktora Carine, tj. svesni smo da u poslednje vreme u Carini nije baš sve tako idealno kao što se ovde kaže, stvarno bi bilo neozbiljno da se ovo nazove jednom formalnošću. Videli smo da je u Carini dolazilo do toga da se otvaraju ispostave u Dobanovcima, carinske ispostave. Znači, svako može da odluči gde hoće da je otvori, i to su se otvarale carinske ispostave kod ujaka, strica u Dobanovcima.
Hteo sam samo da uporedim, ovo je sa sajta Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija, gde se gospodin Dragan Jeremić, koji, čujem, više nije direktor tih carina, hvali kako je sve to u redu. Gospodin Jeremić je istakao da posebnu pažnju posvećuje borbi protiv korupcije. Svesni smo da proces modernizacije može da bude kontraproduktivan ukoliko se ne podigne nivo integriteta Carinske službe, dodao je on, naglasivši da je u protekle dve godine sankcionisano 200 službenika i podneto oko 20 krivičnih prijava.
Koliko se sećam, ove akcije koje su sprovedene bile su pred parlamentarne izbore. Po toj logici, carinici mogu da shvate - možemo da radimo šta god hoćemo i da uzimamo, a kada se budu objavili izbori, onda moramo da ćutimo i neko će biti žrtveno jagnje, neko će biti u ovoj grupi. Da li je gospodin Dragan Jeremić, ako je smenjen, u toj kriminalnoj grupi ili nije ispunjavao svoje zadatke?
Citiraću gospodina Zorana Vukovića, koji je pomoćnik direktora Direkcije za informacione tehnologije. On je podsetio da je u 2005. godini usvojena strategija razvoja informacionog sistema Carine Srbije. Strategiju su usvojili Ministarstvo finansija, Savez za modernizaciju Ministarstva finansija i kolegijum Uprave Carine Srbije, a odobrena je od strane Svetske banke.
U toku 2005. godine, postavljeni su temelji koji će omogućiti da računski i informacioni centar Uprave Carine postane jedan od najboljih sistema u Evropi, naglasio je gospodin Vuković. Nastavlja dalje - projekat modernizacije Carinske službe obuhvata elektronsko podnošenje deklaracije, koje znatno ubrzava protok robe, integrisano upravljanje granicom, zahvaljujući koordinaciji svih službi na graničnim prelazima, kao tzv. projekat "semafor", koji omogućava učesnicima procesa carinjenja da prate tok i napredak postupka carinjenja.
Čak je i Dragan Maričić, pomoćnik direktora Direkcije za kontrolu primene carinskih propisa, naglasio da geografski položaj Srbije uslovljava veliki protok robe i putnika, pa samim tim i veću pojavu zloupotreba, od kojih je najveća tzv. balkanski heroinski put, kojim heroin iz Azije, preko Balkana, stiže u Zapadnu Evropu.
Istovremeno suzbijanje zloupotrebe strategije rada Direkcije za kontrolu primene carinskih propisa kreće se u četiri pravca: unutarcarinska saradnja, integrisano upravljanje granicom i međunarodna saradnja i saradnja sa građanima. E, sada, ako je sve ovo bilo lepo, zbog čega mi sada ulazimo u neki projekat, a znam da ovo nije ni blizu istine, koji će tek, da se izrazim grubo, da sludi našu carinu i naše carinike, uopšte aparaturu koja je u sastavu Carine, koji će morati sada da se prilagođavaju nekim novim zakonima, nekim novim propisima, nečemu što će ih uskladiti, što će to uprostiti?
Bojim se da će to biti ne uprošćavanje i usaglašavanje, nego komplikovano razmimoilaženje carinskih postupaka, na štetu građana Srbije i cele Srbije.
Zbog čega je prioritet i hitnost usvajanje ovog zakona, koji su to prioriteti? Ne vide se kroz Predlog ovog zakona. Sagledavajući član 13 - odredbe gde se navode rokovi primene standarda - od 36 do 60 meseci, pa se čak rokovi mogu i produžiti, vidimo da to i nije toliko hitno. Ovaj predlog zakona je urađen da bismo pokazali da želimo u Evropsku uniju ili da biste vi opravdali neke obaveze prema uvozničkom lobiju.
Član 7. stav B. glasi: "O pitanjima koja se odnose na specifičan prilog ili na glavu tog specifičnog priloga, koji je već na snazi, pravo da glasaju imaju samo one strane ugovornice koje su usvojile taj specifični prilog ili njegovu glavu''. Ako neka strana ugovornica nije usvojila prilog, jer smatra da je loš, ne treba da glasa ili iznese svoje mišljenje.
Po mom mišljenju je to malo nelogično. I da uđemo, i da potpišemo Konvenciju, ako smo nezadovoljni nekim članom, mi ga nećemo potpisali. Zašto nam se onda ne dozvoljava da glasamo, možda će većina da odluči da taj stav ili član ne valja i onda bi se taj stav izbrisao. Ovako ste primorani da nešto potpišete, a da tek kasnije možete da raspravljate o tome. Znači, prvo moramo da usvojimo prilog ili glavu tog specifičnog priloga, pa tek onda možemo da glasamo protiv. To je stvarno nelogično.
Glava 3. Opšteg priloga - Carinjenje i carinske formalnosti, stav 3. tačka 5 - Standard sa prelaznim rokom: ''Ako carinski organi nameravaju da otvore novu carinarnicu na zajedničkom graničnom prelazu, ili da reorganizuju već postojeću, oni će uvek kada je to moguće sarađivati sa carinskim organima susedne zemlje radi otvaranja zajedničke carinarnice, a u cilju olakšanja zajedničkih kontrola''.
Ja vas sada otvoreno pitam - šta će se desiti ako članice bivše Jugoslavije potpišu isti ovaj ugovor i mi ne nađemo zajednički jezik sa njima o tome gde ćemo otvoriti zajedničke ispostave? Hoće li tu biti krivih i ko će podneti konsekvence?
Kako sada vidimo, uvek smo mi nešto krivi, Srbija i građani Srbije su krivi. Mi ćemo i tada biti tu i oni će nametnuti rešenje, tamo gde njima odgovara, postaviće nove carinarnice.
Još je tragičnije, gospodine ministre, ono što će doći. Šta će se desiti u slučaju da vaši prijatelji priznaju nezavisno Kosovo, šta će se desiti kada Kosovo potpiše sporazum kao nezavisno Kosovo? Da li ćemo mi moći da usaglasimo sa njima gde će biti carinarnica? Ono što je najtragičnije, da li ćemo mi priznati to nezavisno Kosovo? Mi, normalno, nećemo, srpski radikali neće nikada priznati to. A da li će ova vlada tada priznati da mora sa njima da pregovara oko carinarnica?
Potkrepiću vam to Ugovorom o CEFTI. Ko je potpisao ugovor o CEFTI, gospodin Koštunica, gde je Kosovo potpisao kao nezavisni faktor sporazuma o pristupanju?! Pa, to je najveća sramota Srbije i srpskog naroda koju je nama priredio premijer. I šta sada, da li ćete vi građane Srbije i sve nas ovde ubediti da ćemo, ako Kosovo postane nezavisno, uz aminovanje vaših prijatelja, mi izaći iz ove konvencije, jer će biti sramota da mi budemo potpisnici konvencije gde je Kosovo priznato kao nezavisna jedinica i gde će Kosovo odlučivati gde će biti carine, pa mogu da nam rasporede carina koliko god hoćete, pored nas, a da se mi ne slažemo sa tim carinskim prelazima? I ko će nam onda garantovati protok i ljudi i novca i kapitala i robe?
Strana 61, stav 3. tačka 45. - Stanard sa prelaznim rokom: "Ako carinski organi prodaju robu koja nije bila prijavljena u propisanom roku ili koja, iako nije otkriven prekršaj, nije mogla da se pusti, prihod od prodaje, umanjen za iznos dažbina i taksa i drugih naknada, kao i nastalih troškova, prenosi se na lica koja imaju pravo na njih, a u slučajevima kada to nije moguće, stoje im na raspolaganju jedno određeno vreme."
Ako roba nije prijavljena u propisanom roku, ona se oduzima i onda nema nadoknade ili prodaje. Ili, ako nije otkriven prekršaj, kako se onda prodaje? Ako nije otkriven prekršaj, valjda se vraća vlasniku te robe.
Ovako je sada nelogično, vi niste otkrili prekršaj a prodajete nečiju robu, pa onda umanjite to i dajete još stranci posle da dobija nadoknadu. Tu je još nedefinisano koje je to određeno vreme, nije precizirano. Da li je to sedam, deset, trideset dana, ili će neko držati tu robu godinama na carini.
Glava 4. deo B - Odloženo plaćanje dažbina i taksa. Ovo je sada poseban segment. Kaže se: "Kada se odobri odloženo plaćanje, kamate se neće obračunavati koliko je god moguće."
Ko i po kom se to kriterijumu odobrava odloženo plaćanje i koji je to vremenski period na koji se neće obračunavati kamata?
To je ono što ja kažem da će uvoznički lobi profitirati ovde. Ako se pojavljuju firme koje su već monopolske, njima će moći da se odobri jednovremenski, pošto tu nije ograničeno koje je vreme, maksimalno vreme neće se plaćati kamata i oni će samo kroz tu razliku, što bi platili kamatu, doći do zarade.
Glava 4. tačka 17 - Standard: "Rok za odloženo plaćanje dažbina i taksa biće najmanje 14 dana".
A koji je to najduži rok, koji će to biti najduži rok?
Ako vaši prijatelji dođu na carinu, uvezu robu, vi im date godinu, dve, tri za odloženo plaćanje dažbina i taksa, oni će kroz to da zarađuju.
Kako će se primenjivati ova dva standarda, da li po nekoj partijskoj i stranačkoj liniji, odokativnom metodom, a po ovome može i tako da bude, ili dogovaranjem u četiri oka, ili nešto slično? Vidimo da naša carina nije imuna od ovih stvari.
Ovo, bukvalno, kao da su pisale vođe tog uvoznog lobija i ove dve tačke - 4.16 i 4.17 je baš nešto što njima daje prostor za veliku manipulaciju, a i da se okoriste o to.
Strana 65, glava 5 - Obezbeđenje. Staviću akcenat samo na tačku 5.3. - Standard: "Svakom licu od kog se zahteva da položi obezbeđenje dozvoliće se da izabere da na koji način će da položi obezbeđenje, pod uslovom da je prihvatljiv za carinske organe".
Šta se podrazumeva da je toliko prihvatljivo?

Vreme.

Pod 5.4: "Carinski organi neće, ako je to propisano nacionalnim zakonodavstvom, zahtevati polaganje obezbeđenja, ukoliko su uvereni da će obaveza prema carinskim organima biti ispunjena". Po čemu ćemo mi znati ili bilo ko da su oni uvereni u to?
Tačka 5.5: "...a posebno od deklaranata koji redovno prijavljuju robu za carinjenje raznim carinarnicama u carinskom području". Ovo dokazuje da onaj ko je redovan uvoznik, ima sve privilegije da će se to uraditi u njegovu korist.
Ono što sam hteo da kažem, jeste da je bilo pametnije, gospodine ministre, da su danas, umesto potpisivanja ove konvencije, ministar i Vlada izašli sa predlogom rešenja spoljnotrgovinskog deficita.
Obim spoljnotrgovinske razmene Srbije u prva četiri meseca iznosi 7,7 milijardi dolara, što je za 45,2% više nego prošle godine. Nastavak priče pokazuje pravo činjenično stanje. Istovremeno, zabeležen je spoljnotrgovinski deficit od 2,7 milijardi dolara, za 40,1% više nego prošle godine.
Bolje da smo pričali o tome. Za 83,3% je veći spoljni dug nego 2000. godine.
Tačno se poklapa, 2000. godine ste vi došli na vlast i spoljni dug je porastao toliko da je to sada već zabrinjavajuće. Spoljni dug privatnog sektora beleži rast, posebno ako se ima u vidu da je 2000. godine iznosio dve milijarde, da je u ukupnom dugu iznosio 18,8%, a sada 58%.
Da skratim, pošto sam već prekoračio vreme. Bolje da smo danas ratifikovali sporazum sa Rusijom o slobodnoj trgovini, pošto imamo sa njima Ugovor o slobodnoj trgovini, ali ga nismo ratifikovali. Mi znamo da na rusko tržište naša roba izlazi bez carine, iako zvanični sporazum još nije ratifikovan. Izvoz iz Srbije se svodi na Moskvu i okolinu Rusije.
Rusija je nepregledna za naš izvoz, ali je naša privreda nekonkurentna. Mi smo izvezli za 311 miliona u Rusiju, a uvezli smo za dve milijarde 411 miliona, ne zbog toga što Rusi nešto koriste nas, nego što je naša privreda toliko slaba da više nema šta da plasira na rusko tržište, a mi smo postali zavisni.
Možda je razlog potpisivanja ove konvencije da bismo direktno raspolagali sredstvima zainteresovanih zemalja da finansijski pomognu, jer ako je ne potpišemo, zemlje koje su zainteresovane da se ovaj zakon sprovede kod nas moraju same da investiraju i vode poduhvate na našoj teritoriji, da same raspolažu svojim novcem i kontrolišu njegove tokove. Možda je vama problem što će se onda pojaviti neko ko je zainteresovan za to, ali vam neće dozvoliti da vi raspolažete parama, nego će oni sami da raspolažu i investiraju tamo gde treba da se investira.
Završavam citatom gospodina Kelvina Kolidža, koji je rekao, a izuzetno je dobro za ovaj zakon: "Mnogo važnije od donošenja dobrih je sprečavanje donošenja loših zakona". Smatram da je ovaj zakon loš.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS-a i SRS-a.
Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Nikoliću, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Buha.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, po meni, veoma važan zakon o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih propisa.
Želim samo da pomenem da je vek koji je iza nas po mnogo čemu karakterističan i zabeležen je u istoriji kao pobornik događanja u skoro svim segmentima razvoja civilizacije. Posebno je izražena ekspanzija u trgovinskim razmenama, jer sve zemlje sveta trguju jedna sa drugom.
Skoro da je svet postao jedno globalno selo gde se razvijaju različiti oblici saradnje u tom trgovinskom delu.
Ne razmenjuju se samo finalni proizvodi, nego dolazi do doradnih poslova, do kooperacija i, naravno, dolazi do veoma ozbiljnih problema u realizaciji poslova u carinskim postupcima.
Taj svetski problem vezan za troškove i vreme sprovođenja poslova carinjenja primetila je i Svetska carinska organizacija, pa 1974. godine dolaze na ideju da uproste, pojednostave i usklade carinske propise, kako bi mogli efikasnije da obavljaju te poslove.
Cilj te prve Kjoto deklaracije, ili konvencije, bio je da se otklone razlike između carinskih postupaka nacionalnih ekonomija, da se zadovolje potrebe međunarodne trgovine i carine, kroz olakšavanje, kroz uprošćavanje i usklađivanje carinskih postupaka, i da se obezbede odgovarajući standardi carinske kontrole, da se carinskim organima omogući da reaguju na važne izmene, administrativnim metodama i tehnikama carinjenja.
Nažalost, nakon 20 godina, iskustvo govori da ta prva konvencija nije dala rezultate i zbog toga je pokrenut postupak za izmenu prve konvencije, Kjoto konvencije, i već od 1999. godine, do februara prošle godine, dolazi, kao što smo i u uvodnom izlaganju videli, do promene tog segmenta, čime se želelo da se napravi harmonizacija tih carinskih postupaka, da što je moguće veći broj uposlenih bude u potpisivanju ove konvencije, da se formiraju posebni saveti za praćenje sprovođenja Konvencije i da se sprovođenje konvencije odvija kroz savete i komitete.
Mislim da je ova nova, inovirana, revidirana konvencija obezbedila da osnovni principi uprošćavanja i usklađivanja carinskih postupaka budu obavezujući, pre svega, za potpisnice Konvencije. Carinskim organima je obezbedila efikasne postupke, uz odgovarajuće i efektivne metode kontrole, omogućila je postizanje visokog nivoa uprošćenosti i usklađenosti carinskih postupaka i prakse i time je omogućeno lakše međunarodno trgovanje.
Osnovno da je obezbeđen opšti standard, koji je obavezujući za sve, koji se mora koristiti, standard sa prelaznim rokom, i preporučena je određena praksa. Konvencija se sastoji, da ne detaljišem, iz tog opšteg i specifičnog priloga.
Mnogi detalji, iskustvo od 20 godina, od 1974. godine do 1999. godine, faktički su iskorišćeni.
Mogu vam reći, kao privrednik i čovek koji se bavio poslovima spoljnotrgovinskog poslovanja, za ovaj predlog međunarodnog dokumenta, kome Srbija mora da pristupi, nisu mnogo potrebna ta naša stranačka nadgornjavanja.
Mislim da treba da prihvatimo ovaj dokument, jer nam on pruža mogućnosti da koristimo mnoge prednosti koje Konvencija daje, pruža nam mogućnosti da prihvatimo neke stvari, da druge ne prihvatimo i, naravno, pruža nam mogućnost da izađemo iz nečega što nama ne odgovara.
Socijalistička partija Srbije je na svojoj radnoj grupi razmatrala ovaj predlog zakona, smatra da ga treba prihvatiti i u danu za glasanje ćemo podržati ovaj predlog.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Svetska carinska organizacija i Svetska trgovinska organizacija, putem Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, žele ostvariti harmonizaciju carinskih postupaka. Pod harmonizacijom carinskih postupaka, prema odredbi ove konvencije, podrazumeva se ujednačavanje zakonodavstva, standardizovana procedura, ubrzavanje carinskih reformi kroz modernizaciju carinske administracije, zatim, podizanje carinskih kapaciteta, zbog povećanja prometa robe i ljudi, kao i zaštita korisnika carinskog postupka.
Republika Srbija, izvršavajući naloge MMF-a, Svetske banke i pojedinih mentora iz Evropske unije, izvršila je inoviranje zakonodavstva koje se odnosi na spoljnotrgovinsko poslovanje, tako da je donet Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju 2001. godine. Zatim je donet novi carinski zakon, koji je preuzeo gotovo sve elemente carinskog sistema EU.
Usvojen je i Zakon o carinskoj tarifi, koji je menjan u toku ove godine. Istovremeno je potpisan sporazum, 2003. godine, o slobodnoj trgovini sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Moldavijom, Rusijom, BiH i Makedonijom. Međutim, ratifikacija ovog sporazuma nije izvršena. Bilo bi vrlo bitno da se izvrši ratifikacija sporazuma, posebno sa Rusijom.
Koje su osnovne karakteristike ovih zakonskih inoviranja i promena u carinskom sistemu SRJ i Republike Srbije? Pre svega, liberalizacija spoljne trgovine, zatim, smanjenje carinskih stopa, pojednostavljenje carinskog postupka, standardizovana carinska kontrola. U poslednje vreme, vidimo da je, sa svim ovim karakteristikama, došlo do kriminalizacije carinskih organa, kroz tzv. carinsku mafiju.
Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i Carinskim zakonom uvodi se nagla i preterana liberalizacija spoljne trgovine, a posebno je to bitno kod uvoza.
Ovim zakonima, carinske barijere na uvoz, kao što su kontingenti, dozvole i slično, gotovo da su u potpunosti ukinute. Prosečna carinska stopa smanjena je sa 4,3% na 8,9%, a danas je ispod 8%.
Preko 60% uvoza opterećeno je carinskom stopom u rasponu od jedan do pet, a 25% uvoznih artikala - carinskom stopom od 10%. S druge strane, Republika Srbija nije kreirala vancarinske mere zaštite, koje se praktikuju u gotovo svim savremenim zemljama, posebno u zemljama u razvoju. To je osnovni problem našeg deficita u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Uz sve navedeno, Vlada, i ona savezna, i republička, dozvoljavale su dinamičan rast cena u zemlji, kurs dinara koji je pospešio uvoz i destimulisao izvoz, a sve ovo je imalo za posledicu izraženo povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Kako to izgleda u praksi, navešću kroz određene primere.
Deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, prema podacima, u 1990. godini bio je 1.591.000.000 dolara, 2000. godine - 1.757.000.000 dolara, u 2001. godini - 3.750.000.000 dolara, duplo povećanje. Danas, planski deficit za ovu godinu, ono što je projekcija Vlade, kretaće se oko 10 milijardi, a prema procenama ekonomskih stručnjaka, najverovatnije će završiti do 12 milijardi dolara.
Kada govorimo o učešću carine u prihodima budžeta, videćemo da procentualno učešće carine u prihodima budžeta iz godine u godinu opada. Ono je 1998. godine bilo 30,9%, ubrano je 3.200.000.000, 2001. godine bilo je 16,5% - 13.100.000.000. Godine 2006. ubrano je 45 milijardi, što predstavlja učešće od 9,1%, a za 2007. godinu planira se ubrati od carine 54,2%, što će predstavljati 9,3%.
S obzirom na ekonomske pokazatelje koje dobijamo ovih dana, vidimo da je rast uvoza daleko iznad planiranih procenata.
Planirali smo, odnosno Vlada je išla sa planskom projekcijom povećanja uvoza od 23,7%, a vidimo, prema podacima, da je ono daleko iznad toga, kao i rast izvoza od 26,8%, tako da će projekcija deficita spoljnotrgovinskog poslovanja za ovu godinu biti daleko iznad planske projekcije.
To je slučaj u celokupnom periodu DOS-ove vlasti, od 2000. godine, da se planske projekcije probijaju, kako na polju uvoza, tako i na polju izvoza, s tim što je obrnuta proporcija, povećanje uvoza je daleko veće nego povećanje izvoza, tako da nam je spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu sve veći.
Bitno je ovde napomenuti, kada govorimo o svim karakteristikama spoljnotrgovinskog poslovanja i ubiranja carina, spomenuo sam ovde i smanjenje carinskih stopa, ko su bili kreatori ove ekonomske politike i carinske politike.
To su bili eksperti iz G17, pre svega, ministar za ekonomske odnose s inostranstvom i kasnije potpredsednik Vlade Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, a radili su direktno po instrukcijama, što oni nisu ni krili, MMF-a, Svetske banke i mentora iz Evropske unije.
Rezultati njihovog rada su nam poznati, a i ja sam ih ovde probao elaborirati. Upravo ti eksperti kažu i obrazlažu deficit spoljnotrgovinskog poslovanja, pa kažu da negativne karakteristike i problemi u spoljnotrgovinskom poslovanju proizilaze iz smanjene konkurentnosti naše privrede.
Šta je Vlada, ona savezna, a i ova vlada, učinila da se konkurentnost privrede poveća? To je prioritetni zadatak ove vlade.
Dalje kažu - nemamo dovoljno znanja, nemamo dovoljno iskustva, nemamo menadžerske timove za povećanje izvoza i smanjenje uvoza.
Kažu, slab kvalitet proizvoda, nepoznavanje stranih tržišta, nerazvijen marketing, nedovoljno finansijskih sredstava, izostanak pomoći državnih organa, loš rejting zemlje, pre svega se misli na izolaciju i sankcije koje su bile do 1995 - 1996. godine. Još kažu - nedovoljna standardizacija proizvoda, mali obim proizvodnje za velika tržišta i navode brojne druge razloge.
Ono što je neophodno pokazati ovde, to je da nijedna Vlada posle 2000. godine nema strateški plan razvoja naše proizvodnje i smanjenja uvoza.
Ova vlada mora, gospodine ministre, da izađe ovde, ne sa ovim zakonom, ne sa konvencijom, nego sa strategijom izvozne politike i smanjenja uvoza. Vi to do sada niste učinili, a to je prioritetan zadatak ove vlade.
Morate raditi na planu stimulacije izvoza, smanjenju uvoza, kroz plan kupovine domaćih proizvoda. Morate krenuti sa carinskim barijerama, bez obzira na to što vas pritišću iz MMF-a i Svetske banke. Vancarinske barijere, koje koristi gotovo ceo savremeni svet, a posebno zemlje u razvoju, vi ste izbacili i gotovo da nijedan vancarinski sistem ne upotrebljavate u praktičnoj primeni.
Prednosti koje nam daje Sporazum o spoljnotrgovinskom poslovanju sa Rusijom ne koristite. Zadatak ove vlade je da iskoristi sve ono što nam čini Rusija sada u političkom smislu, a i u ekonomskom smislu, i taj sporazum moramo ratifikovati ovde i krenuti u njegovu realizaciju, utvrditi plan izvoza prema Rusiji, krenuti u razradu robne razmene, energenti za poljoprivredne proizvode, jer mi smo u oblasti poljoprivredne proizvodnje. To možemo učiniti, okrenuti grinfild investicije i usmeriti ih u proizvodnju za izvoz u Rusiju, dati beneficije, državne, za proizvođače proizvoda koji će biti usmereni u Rusiju itd.
Bitno je ovde spomenuti izvozne karakteristike u toku 2006. godine. Spomenuću ovde podatke koje sam preuzeo iz jednog ekonomskog časopisa, koji ukazuju da su pojedini izvoznici napravili vrlo dobre rezultate. Zanimljivo je i da dobijemo te podatke i da se u javnosti o njima govori.
''Ju-Es stil'' je u toku 2006. ostvario izvoz u iznosu od 665 miliona evra, ''Petrohemija'' - 207 miliona evra, ''Tigar'' - 104 miliona evra, zatim ''Hemofarm'' - 60 miliona evra, NIS - 48 miliona evra, ''Targ'' - 46 miliona evra, EPS - 44 miliona evra, ''Tetrapak'' - 41 milion evra itd.
Ovde moramo spomenuti ''Ju-Es stil''. Upravo je to ona firma koja je pre nekoliko godina na kriminalan način prodana, a evo, danas su oni najveći izvoznici, izvoze blizu 20% srpskog izvoza, za tako kratko vreme.
Postavlja se pitanje, zašto smo prodali takvo preduzeće, zašto smo ga prodali po smešnoj ceni od 23 miliona evra? Ministar Cvetković to jako dobro zna, ali mora znati i javnost.
Na kraju, ministre, ono što je neophodno, jer pred Skupštinu izlazite sa perifernim zakonima, umesto da se bavite analizom stanja u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja i u oblasti carina.
Napravite jedan strateški plan izvoza i tek onda, kada sve usaglasimo i kada krenemo u primenu, treba da krenemo s ovim, za mene, perifernim zakonom.