Zahvaljujem poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Neka se pripremi narodni poslanik Zvonko Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Konvencija o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupka, Konvencija koja se u potpunosti uklapa u politiku liberalizacije spoljne trgovine koja se u Srbiji sprovodi od 2000. godine, od kada je DOS došao na vlast.
Po mišljenju Srpske radikalne stranke, takva politika se izuzetno štetno odrazila na privredu Srbije u prethodnom periodu i posledice su očigledne, pre svega, kroz siromaštvo i nemaštinu građana Srbije. Uvozilo se u ovom prethodnom periodu sve i svašta.
Nije se vodilo nimalo računa o realnim procenama, mogućnostima da se naša privreda revitalizuje. Nije se vodilo računa o tome da li je naša privreda konkurentna u odnosu na stranu privredu.
Imali smo jako puno primera nelojalne konkurencije. Imali smo čak i dampinške cene, i sve to bez onih vancarinskih mera zaštite, kojih uopšte nije bilo od 2000. godine naovamo, što nas je dovelo u takvu situaciju da danas građani Srbije većinu svojih potreba zadovoljavaju stranom robom.
U Predlogu budžeta koji smo usvojili pre nekih mesec dana, čini mi se, mogli smo ponajbolje da vidimo da nekih 180 milijardi prihoda od poreza na dodatu vrednost dolazi sa carine, znači od uvozne robe, a da samo nekih 80 milijardi dinara stiže od poreza na dodatu vrednost od robe koja se proizvodi, od robe i usluga koji se proizvode u Srbiji.
Najbolji pokazatelj je taj što blizu 60, pa, rekao bih, i blizu 70% potreba građana Srbije danas zadovoljavamo uvoznom robom. To je najbolji pokazatelj u kakvom je stanju srpska privreda i to je odgovor svim onim građanima koji se pitaju kako danas opstaje srpska država, u situaciji kada privreda ne radi, u situaciji opšte nemaštine građana Srbije, kako država opstaje, kako opstaje tako velika državna birokratija.
Za Vladu Srbije, nažalost, čini nam se da nema velike razlike između toga da li naplaćuje poreze na uvoznu robu ili poreze na domaću robu. Za nju je najbitnije da popuni budžet i da ministarstvima raspodeli taj novac, da ministri krenu da po Srbiji, raznoraznim programima i projektima, popravljaju rejting svojih stranaka, a interesi građana - veliki broj nezaposlenih, koji se iz dana u dan uvećava - u drugom su planu i nisu prioritet za Vladu Srbije danas, nažalost.
Izuzetno je problematično u ovoj politici koja se sprovodi od 2000. naovamo, očigledno, sve veći spoljnotrgovinski deficit, koji je za ovu godinu, znači za 2007, projektovan u vrednosti nekih 9 milijardi dolara, koji se, ono što je najgore, iz godine u godinu uvećava i koji pokazuje da Srbija danas nema robu, nema konkurentnu robu kojom može da izađe na svetsko tržište, a koji se pokriva zaduženjem.
Naš dug je negde oko 19 milijardi. Ministar tvrdi da je najveći deo toga privatan dug. On to i jeste, ali uopšte nije naivan, jer bitno utiče na devizne rezerve, jer bitno utiče na makroekonomsku stabilnost, na politiku kursa i u narednom periodu bi mogao da bude omča oko vrata srpskoj privredi.
Dobar deo ovog platnog deficita, koji se pokriva, dolazi od sredstava koja stižu od privatizacije, što je isto tako neprihvatljivo za SRS. Ono što je, čini mi se, najgore za nas, jeste što se nivo doznaka građana koji rade u inostranstvu, koje se prelivaju u budžet, iz godine u godinu uvećava. To najbolje pokazuje da građani Srbije, da naša deca danas ne vide Srbiju kao zemlju u kojoj mogu da opstanu, da žive, Srbiju kao zemlju perspektive, već u velikom broju napuštaju zemlju. Traže sebi mesto u tuđim zemljama i mi dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju da živimo od onoga što nam naša deca pošalju. Nažalost, taj trend će biti nastavljen i u nekom narednom periodu.
Sve u svemu, danas je Srbija samo tržište Zapadne Evrope, čini mi se, resorska, pa i biološka rezerva Zapada, nesposobna da omogući bilo kakvu ozbiljnu perspektivu građanima Srbije.
Takva ekonomska politika, koja, pre svega, stavlja potrošnju iznad proizvodnje, nastavlja da se sprovodi i u mandatu ove vlade. Sve je to, bez sumnje, neprihvatljivo za SRS. I ova konvencija je nastavak te politike, koju SRS ne želi da sledi, jer njen program podrazumeva brigu o privredi, pre svega, o izvoznoj privredi, uz to, i znatno restriktivniju fiskalnu politiku, znači, smanjenje javne potrošnje i mnogo više ulaganja u proizvodnju Srbije, ulaganja za budućnost Srbije.
To su osnovni razlozi zbog čega ne možemo da prihvatimo ovu konvenciju. Jer, ona nastavlja politiku nekritičke liberalizacije našeg tržišta.
Srbija je zemlja koja pokazuje da ona teorijska pretpostavka - da liberalizacija donosi mnogo manje štete nego koristi za jednu privredu - ne važi, sasvim sigurno, za Srbiju. Očigledno je da bi Vlada hitno trebalo da izvrši ozbiljne promene u ovoj politici, ukoliko želimo da sačuvamo makar deo naše privrede.
Hvala.

Hvala, gospodine Antiću.
Reč ima narodni poslanik Zvonko Mihajlović, neka se pripremi narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo, dozvolite mi da se povodom Predloga zakona o potvrđivanju Protokola i izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka posebno osvrnem na rad privremenih carinskih organa, postavljenih na administrativnom prelazu prema Kosovu i Metohiji, i to na administrativnom prelazu Končulj, Merdare, Brnjak i Donje Jarinje. Za Donje Jarinje svi ste već čuli, upravo po neuspelom i slabo organizovanom pokušaju organizovanog povratka proteranih Srba.
Na robu koja se izvozi na Kosovo i Metohiju iz centralne Srbije, a domaćeg je porekla, ne plaća se porez da dodatu vrednost. Preciznije, plaća se, ali se na administrativnom prelazu, nakon overe papira, novac uplaćen na ime PDV-a vraća. Ovde se pojavljuje jedan problem. Trgovci, dobavljači srpske nacionalnosti, imaju uredno registrovane firme po važećim propisima Republike Srbije, dok trgovci Albanci imaju, mahom, firme registrovane po UNMIK-ovim propisima, a isto tako se oslobađaju plaćanja PDV-a.
Smatram da treba krenuti tragom ove informacije, adekvatno odgovoriti, odreagovati, jer budžet Republike Srbije zbog ovoga trpi velike štete, a pojedinci se bogate.
Prema važećim propisima, administrativni prelaz ne može da pređe lice koje je strani državljanin i koje, umesto lične karte, pokazuje pasoš. To lice mora da uđe na zvanični granični prelaz.
Međutim, ako se u pasošu pronađe određeni iznos strane valute, onda propisi prestaju da važe. Pooštrite kontrolu, uverićete se da pričam istinu.
Ono što mene posebno zabrinjava, to je da je od sredine prošle godine do današnjeg dana u Kosovo i Metohiju uvezena ogromna količina pšeničnog zrna. Podatak je proveren sto posto. Vi znate, kada neko priprema zalihe u hrani, oružju, lekovima, robi, zašto se to priprema, a još kada se zna kakvi se sve kriminalci šetaju Kosovom i Metohijom, onda vam je sve jasno.
Na administrativnom prelazu Končulj radi multietnička policija, sastavljena od Srba i Albanaca, tako da malopre iznete tvrdnje gospodina Rize Halimija nikako ne stoje.

Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada u obrazloženju ove revidirane konvencije, koja je stupila na snagu 3. februara 2006. godine, kaže da je Konvencija u skladu sa osnovnim principima Svetske trgovinske organizacije. Da napomenem da Srbija nije član STO, još uvek.         Tu je zakonodavstvo, standardizovane procedure i ubrzanje carinskih reformi, kroz modernizaciju carinske administracije i podizanje njihovih kapaciteta. Sve je to lepo rečeno, a gde je danas naša uprava carine?
Od svog nastanka, odnosno od maja 1804. godine, kada je Karađorđe Petrović u Ostružnici ustanovio carinarnicu sa skelom, pa sve do današnjeg dana, nikada korupcija i neefikasan rad Uprave carina nije zabeležen u takvoj meri kao danas, tj. u poslednjih sedam godina od kada je DOS na vlasti. Pošto problem uvek dolazi sa vrha, tako i svih ovih godina problem dolazi od ljudi koji su političkim zaslugama, u revoluciji 5. oktobra, dobili svoja rukovodeća mesta u Carini.
Normalno je da se ovo sve ne odnosi na svih 3.200 zaposlenih u Upravi carina, ali mora se napomenuti da je Carinska služba organizovana da se razvija samo u skladu sa potrebama i mogućnostima ove aktuelne vlasti DOS-a. Takođe se može reći da je stručno osposobljavanje i usavršavanje carinskih radnika samo slovo na papiru. Ponoviću da je jedino merilo sposobnosti u Upravi carina - partijska knjižica nekih stranaka koje pripadaju DOS-u. Time se stvaraju zatvoreni klanovi i kriminogene grupe unutar Carine, što dovodi do čestih afera, a samo jedan deo tih afera dospe pred sud ili u javnost.
Osnovni problem je u Vladi koja forsira uvozni lobi.
Gospodine ministre, da vas podsetim, kada je bila rasprava o Zakonu o akcizama, bio je amandman SRS-a, koji sam ja obrazlagao, da se ne ukida akciza na uvozne napitke i sokove.
Vi ste tada, u svom obrazloženju, napomenuli da je to domen carine i, evo, sada prilike da ispravite svoju grešku i da pomognemo domaćim proizvođačima, na taj način što ćete uvoznike opteretiti većom stopom carine.
To se odnosi na svu robu široke potrošnje, a ja vam po treći put kažem, iako nije vaša nadležnost, ali vi ste ovde predstavnik Vlade, da po treći put zahtevam odgovor o tome koliki je spoljnotrgovinski deficit robe široke potrošnje sa bivšim republikama SFRJ.
Ovo o čemu pričam nije samo protekcionizam, jer moram da vam napomenem da svetske ekonomske sile, poput SAD, EU, štite svoje tržište.
Daću vam primer da SAD ima carinsku stopu na pojedine delove nameštaja koji se uvoze iz Kine između 300 i 400 posto. Znači, ja vas ovim putem pozivam, iako smo to mogli učiniti u Zakonu o akcizama, hajde da se složimo i, kada ste već prebacili pitanje carinske politike, da ovde nešto ispravimo i učinimo.
Da bismo potpisali bilo koji međunarodni sporazum, pre svega, onaj koji nije štetan po državu, moramo srediti stanje u Upravi carine, ali to je, očigledno, moguće posle sledećih parlamentarnih izbora, kada SRS pobedi i, samim tim, organizuje vlast, tj. postavi nekoga baš u toj upravi ko će moći da sredi situaciju.
Jako je bitno sređivanje stanja u Upravi carina, jer, složićete se, na graničnom prelazu carinik predstavlja izgled i naličje jedne države u koju ulazite. To za sada nije slučaj sa našom carinom i našim službenicima.
Što se tiče ove konvencije, treba reći da je nju prihvatio veći broj zemalja, ali onaj obavezan deo Konvencije, dok je samo osam zemalja prihvatilo i neka druga poglavlja ove konvencije.
U dodatku, prvom, ove međunarodne konvencije, članovi 2. i 3. su u kontradiktornosti.
Član 2. kaže da se svaka strana ugovornica obavezuje da će raditi na uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka i da će se u tom cilju, a u skladu sa odredbama ove konvencije, pridržavati standarda, standarda sa prelaznim rokom i preporučene prakse, koji su navedeni u prilozima uz ovu konvenciju, i da strane ugovornice ništa ne sprečava da odobre veće olakšice.
U članu 3. se kaže da odredbe ove konvencije ne isključuju primenu zabrana ili ograničenja.
Zašto se potpisuje takva konvencija? Ja razumem velike ekonomske sile koje potpišu takvu konvenciju sa državama, trenutno, kao što je Srbija, pa mogu da rade šta hoće i da primenjuju tu konvenciju, međunarodne ugovore, kako hoće i kako smatraju da treba da ih primenjuju.
Normalno da SRS ne može da podrži takvo potpisivanje ove konvencije, a Vlada, umesto što potpisuje razne sporazume, međunarodne deklaracije, neka sredi, prvo, alarmantno stanje u Carini, a drugo, hajde maksimalno primenite već potpisane bilateralne sporazume o saradnji sa Rusijom.
Da vas podsetim, granica sa Republikom Srpskom, što je bila jedna od tema Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom, ne dozvolite, upotrebiću domaći izraz, da granica sa Republikom Srpskom bude ''tvrda'', već meka granica, a u to ćete se uveriti prvom prilikom ako prelazite tu granicu, pa vas ne prepoznaju, pa da vidite da ta granica nimalo nije otvorena kako bi trebalo da bude.
Iako to nije vaš domen, moram da kritikujem rad pogranične policije, koja se više bavi ne gonjenjem kriminalaca koji prelaze sa jedne ili druge strane granice, već joj je osnovna delatnost da proverava da li ste na listi haških optuženika.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, neka se pripremi za reč gospođica Nataša Jovanović.

Da li vam je prijatno ovde, gospodine ministre? To pitam zato što ste me sinoć onako baš ganuli kada ste u jednoj emisiji rekli kako je za vas najveći utisak ovih dana ovako visoka temperatura, kaže ministar, a dva dana sedi u zatamnjenoj klimatizovanoj prostoriji. Siroče, toliko mi ga bilo žao, i onda u nastavku objašnjava zašto Vlada nije mogla da uradi nešto po pitanju proglašenja elementarne nepogode, odnosno zašto Vlada nije obezbedila klima uređaje za bolnice, za vrtiće. Kaže ministar, on mora da vodi računa o narodnim parama. Zapravo, on je rekao o budžetu, a ja prevodim o narodnim parama.
E, pa, ministre, ne znam kako vodite računa o narodnim parama kad ste dozvolili ministru Dinkiću, vašem kolegi, da onako, verovatno po njemu znanim kriterijumima, deli pare, nekakve nepovratne kredite, pa proglašava grinfild investicije, daje narodne pare, pare iz Nacionalnog investicionog programa i onda kaže, to su grinfild investicije. Ili on ne zna šta je grinfild investicija, ili se pravi lud, ili je stvarno lud. Stvarno, je li tako? Dobacuju kolege, a znaju.
Dakle, ne gazduje se tako narodnim parama, gospodine ministre, vi morate da vodite računa i o narodnim parama i o narodu, a danas ovde morate da vodite računa o Carini, jer danas ovde predstavljate jedan sporazum koji se odnosi na Carinu.
Vi ste tako nemušto ovde, u tri rečenice, obrazložili ono što je Predlog zakona. Nazvali ste ga Predlogom zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, s predlogom da se uzme u pretres. To se tako zove, je li, i vi ste nam predložili da ga uzmemo u pretres.
Najmanje što smo od vas očekivali bilo je da objasnite pojedine članove ove konvencije, jer nije dovoljno ono što sinoć kažete - kako je najvažnije da potpišemo Kjoto sporazum.
Sad ljudi koji slušaju to kažu - Bože moj, šta li nam to ova nova vlada predlaže, ajde, daj Bože da to potpišemo. Niti zna narod šta potpisujete, ni u čije ime potpisujete, ni kakvu korist građani Srbije imaju od ovog vašeg posla, a ja obaveštavam građane Srbije da nemaju nikakvu.
Ova vlada, ne znam već koliko dana traje, ali ništa konkretno uradila nije. To što se mi ovde bavimo nekakvim vašim predlozima zakona, ovo je posao koji se u narodu zove "trla baba lan", gospodine ministre.
Niste ništa konkretno i pametno predložili narodnim poslanicima, nijedan predlog zakona čijim bi donošenjem, usvajanjem i primenom ovom narodu bar malo bilo bolje.
Niste odgovorili, gospodine ministre, a vidim da ste malopre davali znak da hoćete da odgovorite na ono moje, valjda, početno pitanje - da li vam je ovde prijatno, niste odgovorili na pitanje narodnog poslanika koje se odnosilo na novi predlog, odnosno na predlog za novog direktora Carine, gospodina Petronijevića.
Ovde su, čuli ste, i podsećam javnost, izrečene ozbiljne optužbe na račun gospodina Petronijevića, na nekakvu njegovu kriminogenu prošlost, a vi ste rekli da je predlog došao od državnog sekretara, pa, otprilike, vi nemate ništa s tim.
Vama predloži državni sekretar i vi klimnete glavom, kažete - aha, dobro. To mi malo ne liči na normalno i na moguće, ali i na ime i na račun tog državnog sekretara, gospodina Đidića, i njegove kriminogene prošlosti ovde su, takođe, iznete ozbiljne optužbe, a vas to ne zanima. Vas zanima da ispunite vašu stranačku obavezu.
Gospodin Jeremić je iz G 17 plus. Bio je direktor Uprave carina dok je umesto vas i pre vas ministar bio Mlađan Dinkić. Sad ste došli vi, e sad ''žuti'' treba da preuzmu Carinu i onda dovodite tog Petronijevića, kako li se već zove čovek.
Niste objasnili narodnim poslanicima, gospodine ministre, šta se dešava sa onim što je u javnosti poznato kao carinska mafija.
Znate, nije dovoljno da uhapsite 20 ili 30 carinika koji se možda i jesu ogrešili o zakon, možda i jesu negde uzeli neki dinar ili evro, naravno, to ne opravdavamo i mislimo da treba da se odgovara za svaki kriminal, pa i najsitniji, ali je nemoguće, gospodine ministre, da u svim ministarstvima imate aferu nazvanu ovako ili onako a da ministrima ne fali dlaka s glave. U ovom slučaju, ako ne ministru, onda bar direktoru Carine.
Mislite li da taj gospodin Jeremić može samo tako da ode, da nikom ni za šta nikad ne odgovara, da ode tamo kod strica u Dobanovce, u ono skladište koje je protivzakonito otvorio i u ostala skladišta koja ima na graničnim prelazima, o kojima javnost Srbije zna, o kojima se otvoreno govori? Vi mislite da će to tek tako da prođe?
Mislili ste vi, gospodo iz DOS-a, da i Rade Terzić nikada neće doći na tapet. Naravno, danas nemam nameru da govorim o Radetu Terziću. Čovek je sa lisicama na rukama odveden u Centralni zatvor i sada neko drugi treba da priča o njemu. Ja i ostale kolege iz Srpske radikalne stranke smo govorili o Radetu Terziću kada je on, kao Đinđićev izabranik, izabran za okružnog javnog tužioca. Tada smo mi govorili da je Rade Terzić vodio izvesne ljude u "Milošev konak", kada je vođena politička hajka protiv prof. dr Vojislava Šešelja, pa je Rade Terzić u "Miloševom konaku", uz ručak, "ubeđivao", a stvarno ucenjivao ljude da izađu u javnost sa nekim lažima o dr Vojislavu Šešelju.
Kada smo mi tada, u tom smislu i u smislu ostalih kriminogenih radnji Radeta Terzića, govorili u javnosti, vi ste hteli oči da nam iskopate, a vi sad Radeta Terzića hapsite. Dakle, neću da govorim o razlozima, nego govorim o vašem principu. Vi mislite, dovoljno je sada uhapsiti Radeta Terzića i skidate ljagu sa svega onoga što je DOS radio i uradio dok je Rade Terzić, ponavljam, po Đinđićevom nalogu, izbran za okružnog javnog tužioca.
E, pa ne može tako, gospodo. To što se vi odričete vaših ljudi, pa juče, u jednim novinama, ''visoki neimenovani funkcioner Demokratske stranke'', znam da postoje funkcioneri, da postoje i visoki, ali neimenovani, zaista, ne znam, kaže - šta mi imamo sa Radetom Terzićem kada on nikada nije bio naš član. Nije nego. A kako on to bi potpredsednik Republičke izborne komisije a nije član Demokratske stranke u vreme DOS-a? Hajde malo, objasnite to.
Dakle, neka razmišljaju o tome oni ljudi koje vi koristite za vaše kriminalne radnje, neka oni razmišljaju koliki im je rok trajanja. To nije naša tema i mi o tome ne razmišljamo, nego ovo govorim da bih vam skrenula pažnju, i vama, i gospodinu Jeremiću, i gospodinu Petronijeviću, da uvek dođe "maca na vratanca". Možda vam se sad čini da možete šta god hoćete, i možete šta god hoćete, ali, gospodine ministre, ne možete dokle hoćete.
Videćete i vi, i sve vaše kolege, kako sad mrsko gledaju narodni poslanici u mom pravcu, ovi koji podržavaju Vladu, jer valjda ne veruju u ovo što ja govorim. Isto su nas tako mrsko gledali kada smo pričali i o Kolesaru, i o Janjuševiću, i o Terziću, i o Stanku Subotiću Canetu. Svaki put ste nas tako mrsko gledali, ubeđeni da mi nismo u pravu. Ali, eto, prođe izvesno vreme, pa onda vi koristite ono što smo mi govorili, i za ovom govornicom, i na svim javnim mestima.
Dobro vam je jedanput gospodin, moj kolega i prijatelj, Zoran Krasić, rekao - nemojte da se mučite, a ovo je sad poruka i za javna tužilaštva u Srbiji, nemojte da se mučite oko provođenja dokaza, pročitajte knjige prof. dr Vojislava Šešelja izdate u toku 2001. i 2002. godine i videćete sve ono za šta sada otpočinjete procese, a i one za koje ne počinjete. Sve vam je lepo opisano, imate i dela, i svedoke, i dokaze, i dokumenta.
Zato bi vam bilo bolje da vodite računa o onome što poslanici Srpske radikalne stranke kažu, jer kad-tad pogledamo se u oči, pa makar vi to i ne priznali nama, znam sigurno da priznajete sebi da smo mi u pravu.
Što se, konkretno, tiče ovog sporazuma, odnosno, kako je nazvan, Protokola, koji ste nam ponudili danas na usvajanje, niti je ovo šta epohalno, niti oko ovog treba u ovom momentu da se vodi rasprava.
Ovo ste iskoristili da premostite neko vreme dok Vlada ne napravi neki ozbiljan predlog zakona, zato što je, pre svega, gospodin Dulić obećao građanima Srbije da će poslanici da rade i u letnjem periodu, pa onda, ajde malo da zamajavamo narod, ajde da pričamo o nekim protokolima, konvencijama.
Šta oni znače? Ne znače ništa. Kako smo do danas bili bez ovog, možemo i od danas.
Dakle, ništa se promeniti neće. Ali, kad već usvajate ovo, onda je bilo neophodno, gospodine ministre, nadam se da ćete to da uradite u završnoj reči, pošto niste u uvodnoj, da ipak malo objasnite neke stvari narodnim poslanicima, a i građanima Srbije.
Recimo, član 2. i član 3. su članovi u koliziji. Drugo, član 2. je potpuno besmislen.
Govorite da se svaka strana ugovornica obavezuje da će raditi na uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, u skladu sa odredbama itd., međutim, stranu ugovornicu ništa ne sprečava u tome da odobri olakšice veće od onih koje su predviđene ovom konvencijom, a svakoj strani ugovornici se preporučuje da u meri u kojoj je to moguće odobri veću olakšicu.
Da li ovo, gospodo, kolege pravnici, pravnički išta znači? Evo, mi preporučujemo, ali vi ne morate tako, a i mogli biste tako. To je sad nešto o čemu Narodna skupština treba da se izjašnjava.
Odredbe ove konvencije ne isključuju primenu zabrana ili ograničenja koje proističu iz nacionalnog zakonodavstva, a odnose se na robu koja podleže carinskoj kontroli.
Dakle, potpuno kontradiktorni, odnosno u koliziji članovi.
Pošto ja, ovako glupa, ne razumem ovo, očekujem od vas, ministre, da mi to objasnite.
Dalje, članovi 8. i 10. U članu 8. stav 2. piše: ''Ova konvencija je otvorena za potpisivanje članicama navedenim u stavu 1. ovog člana do 30. juna 1974. godine u sedištu Saveta u Briselu. Nakon toga će biti otvorena za njihovo pristupanje Konvenciji''.
Niste nam objasnili zašto do sada nismo pristupili, barem u ovih sedam godina, jer ćete vi odmah da kažete da ne znam zbog čega nismo to učinili do 2000. godine, ali ja vas pitam zašto nismo od 2000. godine i zašto baš danas i sad moramo?
Član 10, vrlo problematičan, govorio je kolega Vlado Sekulić o tom članu. Ovde stoji da svaka strana ugovornica može, u vreme potpisivanja ove konvencije, bez rezerve ratifikovanja ili deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, ili u svako vreme posle toga, izjaviti putem pismenog obaveštenja upućenog depozitaru da ovu konvenciju proširuje na sve ili na pojedine teritorije za čije je međunarodne odnose ona odgovorna.
U situaciji kada vaši evropski i američki prijatelji na sva usta govore o nezavisnom Kosovu, ovako nešto potpisati, verujte da je ravno veleizdaji. Razmislite o tome.
Vojislav Koštunica je napravio nešto slično sa CEFTOM, to mu, naravno, nećemo oprostiti, niti ćemo zaboraviti, govorićemo stalno o tome. Ovo ako potpišete, preuzimate na sebe veliki rizik i veliku odgovornost, gospodo, jer šta ako se desi da se Albanija, da se Kosovo samoproglasi i odvoji od Srbije, ili to uradi neko od vaših prijatelja koji vam najavljuju da će to da urade? Oni se automatski pridružuju ovom protokolu, i vi ćete onda pored sebe imati predstavnika Kosova. To ne smete nikako da uradite.
U članu 14. govorite o rešavanju sporova. Govori se da će se sporovi rešavati, najpre u stavu 1, po mogućnosti, putem međusobnih pregovora.
To je nešto što vi u sve naše propise, kao neki novi doprinos demokratski, pokušavate da uvrstite, a mi vam uporno govorimo - da postoje dogovori, da postoje normalni pregovori, onda ne bi bilo spora. Vi stalno brkate nešto u vašim glavama. Onda, u stavu 2, kažete: ''Svaki spor koji se ne reši putem pregovora, strane ugovornice u sporu iznose pred Komitet za upravljanje, koji razmatra spor i daje preporuke za njegovo rešavanje''.
Ko je taj komitet, ko ga čini? Niste nam objasnili. Očekujem to objašnjenje.
Očekujem objašnjenje i za član 18, o stupanju na snagu. ''Ova konvencija stupa na snagu tri meseca od dana kada pet subjekata od onih koji su navedeni u st. 1. i 5. člana 8. ove konvencije potpiše Konvenciju bez rezerve ratifikovanja ili deponuju instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.''
Niste nam rekli ko je sve potpisao, u koje mi to društvo idemo? Da li nam je mesto u tom društvu?
Jedan jedini član koji je prihvatljiv jeste član 17. Govori o roku važnosti. Taj član kaže: ''Ova konvencija je zaključena na neodređeno vreme, međutim, svaka strana ugovornica može da, u skladu sa članom 18. ove konvencije, otkaže Konvenciju u bilo koje vreme nakon njenog stupanja na snagu.''
Dakle, vi pristupite, ali dobro je, imamo član 17, mi ćemo jednog dana da istupimo.

Hvala gospođo Radeta. Replika, narodni poslanik gospodin Gavrilović. Izvolite.

Poštovani gospodine Mrkonjiću, koleginice i kolege poslanici, javio sam se za repliku povodom insinuacija bez činjenica koje se iznose o gospodinu Đidiću.
Mislim da to nije u redu. Kada ovaj parlament raspravlja o bilo kom predlogu zakona i o bilo kojoj pojavi, možemo se složiti da se protiv pojava koje nisu u skladu sa zakonom, a koje su jasno obrazložene, isticane, može voditi borba. Ali, voditi borbu protiv ličnosti koje nisu tu da se odbrane, a posebno sve redom oblatiti, pa će tu neka ''ćorava koka'' da kljucne, to nećemo dopustiti.
Sto trideset hiljada članova ima Demokratska stranka. Od tih 130.000, 99% su pošteni i čestiti ljudi. Ne dopuštamo da se o njima tako govori. Da li su oni poljoprivrednici, profesori, radnici, lekari, svejedno, uživaju ugled u svojim sredinama i zbog toga imamo takvu podršku među građanima, jer ljudi u lokalnim sredinama znaju ko je kakav i ko je šta.
Znaju Kruševljani ko je Miodrag Đidić, zbog njih to ne bih govorio, ali govorim zbog onih koji nisu Kruševljani, da i oni znaju da je to častan i pošten čovek. Hvala.