Gospodine Batiću, hajde da se onda ipak javite po Poslovniku i da to objasnite, pošto vam je isteklo vreme.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, ovlašćeni predstavnik SRS-a.

Dobro jutro, gospodine Petroviću. Ovako vas pozdravljam zato što ste se malopre ponašali kao da ste 5. oktobra zaspali, kao Trnova ružica, i malopre se probudili da nam ispričate bajke, kao da mi ne znamo šta se dešavalo od 5. oktobra u oblasti pravosuđa do dana današnjeg.
Ovo što ste nam ispričali nema veze sa zakonom, nema veze sa tumačenjem zakona i zaista mislim da sam u obavezi, kao i ostali poslanici, da vam na to skrenem pažnju. Jedino što je po zakonu, odnosno u skladu sa Poslovnikom, jeste ovako naprasno stavljanje na dnevni red ovoga što je sada na dnevnom redu, iako je neshvatljivo i nerazumljivo zašto baš danas, zašto ne do danas. Ovo je pitanje i za vas, ovo je pitanje i za onu vladu pre vas.
Podsetiću vas u toku dalje rasprave na neke datume za koje ne znam da li ćete imati valjano obrazloženje.
Objasnili ste nam šta je nadležnost Narodne skupštine kada su u pitanju pravosudni organi, odnosno nosioci pravosudnih funkcija, hvala, nije trebalo. Objasnili ste nam koji su, po zakonu, razlozi za prestanak pravosudnih funkcija, takođe, hvala, nije trebalo. Trebalo je da nam objasnite ono što svakako interesuje i narodne poslanike u ovoj sali, a i javnost Srbije.
Rekli ste da se do danas nisu stekli uslovi da ni u ovom, a ni u onom prethodnom sazivu, Skupština raspravlja o ovome o čemu danas raspravljamo. Zaista nisam razumela o kojim se uslovima radi, da li su ti uslovi koje do sada niste imali to što niste imali 126 istomišljenika, kada su u pitanju ova imena o kojima ćemo danas govoriti, a koja su se bavila javno-tužilačkom funkcijom. To je jedini logičan razlog koji možete da navedete, a koji ste vi prećutali. Zaista ne znam koji drugi razlozi su morali da se steknu, a vi kažete da se do danas nisu stekli.
Kada ste govorili o državnom tužiocu, govorili ste o tužilačkoj piramidi, na čijem čelu se nalazi državni tužilac. Ja vas pitam, gospodine Petroviću, kako je ta piramida dve godine funkcionisala bez tog svog formalno i zvanično zakonskog vrha? Vi ste ga imali, ali gde vam je tu zakonski osnov. To niste objasnili. O tome niste govorili, zato što nemate objašnjenja, kao što sam sigurna da nemate objašnjenja ni zbog čega, već drugi put od kad ste vi u vlasti, država Srbija nema Ustavni sud. To vama, takođe, nije tema. Jednog dana kada uspete, kad se opet dogovorite, kad sakupite 126 glasova da izglasate neka imena, onda ćete da kažete kao i sad - do danas se nisu stekli uslovi.
Govorili ste nam, takođe, o budućim zakonima, ne znam zašto, o tome ćete valjda govoriti ako još budete ministar, kada nam te zakone podnesete ovde, u proceduru u Narodnoj skupštini.
Nemojte da pričate o nekoj zemlji dembeliji u pravosuđu, koja će, možda, jednog dana to biti. Dok ste vi ministar, neće sigurno, zato što odlično znamo i imamo iskustva iz vremena kada ste bili narodni poslanik, kako ste vi sa kolegom Boškom Ristićem, koji me, vidim, vrlo pažljivo sluša, postavljali i sudije i tužioce, kako su vam predsednici sudova postajali ljudi kojima je to bio prvi pravnički posao, kako je na istoj sednici, da vas podsetim i javnost Srbije da podsetim, neko izabran i za sudiju i za predsednika suda. Onda ste šefove pravnih službi zemljoradničkih zadruga postavljali za predsednike sudova; vd tužilac, to je posebna priča.
Tek da se podsetimo, kratko, postavljanja tužilaca i sudija u vreme akcije "Sablja". Sećate se, daleko od očiju javnosti, trebala vam je skupštinska većina koju su činili Čankovi poslanici, oni su vam tada bili tas na vagi, pa vam je onda Čanak kadrirao, pa ste tada postavili gospodina Ostojića, pa ste tada postavili gospođu Biserku, odnosno, ja sam je zvala Biserka zbog njenih bisera. Kako se zvala ova što je bila predsednik... setiću se, naravno.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Sonja Brkić.)
Sonja Brkić, hvala Nataša, naravno, enciklopedija Nataša. Sonja Brkić je izabrana za predsednika Vrhovnog suda Srbije. Posledice njihovog delovanja u pravosuđu Srbije osete se i danas, osete se, pre svega, na budžetu Republike Srbije, jer i danas imate obavezu da svakom građaninu od 12.000 onih koje ste hapsili u toku akcije "Sablja", ko god se obratio nadležnom sudu, protiv koga nije pokrenut postupak, a uglavnom su svi takvi, svi ti ljudi koji su vas tužili dobili su pravosnažne presude i država Srbija mora da im plati odgovarajuću nadoknadu.
Niko nikoga ne pita ko je za to odgovoran, niko nikoga ne pita ko je odgovoran, zašto je Rade Terzić bio okružni tužilac za Beograd. Vi iz DOS-a ste ga postavili, za vas iz DOS-a je bio nedodirljiv.
Jutros sam pričala, sad ponavljam da i vi čujete, kada smo mi prozivali Radeta Terzića i upozoravali Zorana Đinđića da ga ne šalje u restoran "Milošev Konak", da tamo neke ljude prisiljava i da ih ucenjuje da iznose lažne optužbe protiv Vojislava Šešelja, u vreme kada je vođena politička hajka protiv Vojislava Šešelja u Srbiji, tada ste nam, kada pomenemo Radeta Terzića u tom kontekstu, skakali u oči, vikali ste - u, a, i, šta sve ne, iz ovih klupa. Danas, odnosno pre tri dana ste Radeta Terzića, sa lisicama na rukama, odveli u CZ.
Za razliku od vas i od predstavnika Vlade, i ove i one prethodne, Koštuničine, kao i onih prethodnih, neću danas da govorim o delima ili nedelima Radeta Terzića. On je sada u rukama pravosudnih organa i nadam se da je u rukama nekog časnog tužioca i sudije, kome je stalo do profesije, do časti i koji će taj postupak voditi u skladu sa zakonom.
Nažalost, nijedan za javnost interesantan postupak u Srbiji u poslednjih sedam godina, očigledno je to posle izricanja određenih presuda, ne vodi se u skladu sa zakonom i ne važi onaj princip da je zakon jednak za sve, odnosno da su svi isti pred zakonom.
Svaka presuda je sa toliko repova, sa toliko priča, sa toliko dokumenata, knjige i knjige ste vi iz DOS-a napisali, sve govoreći, između ostalog, o tome kako je ko od vas uticao na ovog sudiju ili na onog tužioca, pa se, u međuvremenu, negde posvađali, pa onda onaj optužuje onog, onaj okrivljuje onog, a, u suštini, svi ste isti.
Zato mi, kada izađete, pa optužujete one pre vas, kažemo da ste u pravu, kao i kad oni optužuju vas, takođe, kažemo da ste u pravu, jer to zaista jeste istina.
Niste govorili, gospodine ministre, iako danas govorimo o tužiocima, šta se dešava sa gospođom Milenom Ilić-Drecun, da li imate objašnjenje, i gde je ovde drugi predsednik Visokog saveta sudstva, gde je gospođa predsednik Vrhovnog suda. Kada su je pitali novinari pre neki dan da li zna zašto je gospođa Drecun podnela ostavku, ona je rekla da je ostavka lični čin.
Otkrila Ameriku. Naravno da je lični čin, ali je gospođa Drecun rekla i zbog čega je podnela ostavku - zato što nije htela da učestvuje u donošenju odluka kojima se krši zakon.
Takođe, rekla je da, dok presuda ne postane pravosnažna, neće da iznosi više detalja.
Zato što je časno radila svoj posao, morala je da podnese ostavku.
Vidim da je ovde, takođe, na listi ovih sudija kojima treba da prestane pravosudna funkcija, samo ne znam da li će biti u prilici barem da radi kao advokat. Jer, vi imate čudan manir da nekima ne dozvoljavate ni da budu advokati, ako nisu bili sudije po vašoj meri.
Sutra očekujemo da postavite nekog vršioca dužnosti, nije nekog, nego već se zna, to je onaj, što gospodin Tomislav Nikolić reče – pre je za ludnicu, nego za sudnicu - Radovanović, koji je već podneo ostavku, da bi se namestio da bude izabran za vršioca dužnosti državnog tužioca. Pošto se to dešava na nekim tajnim dogovorima i sastancima i samo u ''Službenom glasniku'' dobijamo obaveštenje o tome, čime ćete pravdati njegovo postavljenje?
Pošto nećemo biti u prilici da ovde govorimo o tome, ja vas sada pitam, čime ćete pravdati njegovo postavljenje? Time što je protiv mrtvog čoveka podneo krivičnu prijavu? Da li mu je to pravničko znanje, je li to zasluga zbog koje će biti državni tužilac?
Pitala bih vas još, gospodine ministre. Čuli ste to više puta u vreme kad ste bili narodni poslanik.
Šta se desilo, a očekivala sam, kada budete ministar, da ćete da se setite tih naših diskusija, često smo vas podsećali, sa inicijativom SRS-a da se Danko Laušević, sudija Petog opštinskog suda, razreši sudijske funkcije?
Podsećam javnost da je Danko Laušević prof. dr Vojislava Šešelja osudio na uslovnu zatvorsku kaznu, zato što je oklevetao, tako je pisalo, i uvredio Stanka Subotića Caneta, Žapca, jer ga je nazvao šefom ''duvanske mafije''.
Okružni sud je poništio tu njegovu odluku, vratio je ponovo u Peti opštinski sud i prošlo je već pet godina, evo, Vojislav Šešelj je petu godinu, skoro pet godina u Haškom tribunalu, znači više od toga je prošlo, a taj predmet stoji u fioci tog Danka Lauševića.
Evo, sada i vi priznajete da je Stanko Subotić Cane šef ''duvanske mafije''. Vi ste ga stavili na međunarodnu poternicu. Šta se sad dešava? Zar sad ne postoje uslovi da se taj čovek, barem, razreši zbog takvog flagrantnog kršenja zakona o kojem smo mi i pisali i govorili i vrlo često vas podsećali na to?
Naravno, Danko Laušević je bio vaš sudija. Vi ste ga postavili, vi iz DOS-a. Ne znam da li vi lično, ne znam da li iz Šapca. Podsećam, to je onaj sudija kome je, kada smo bili na jednoj raspravi, dok je trajao glavni pretres zazvonio mobilni telefon. Puna sala zainteresovane javnosti, tužilac, tuženi i advokati, a on se javlja na mobilni telefon i glasno kaže: "Ćao, ljubavi, ne mogu, boli me zub".
Dakle, neverovatne ste sudije postavljali i zato nije nikakvo čudo što nam je ovakvo stanje u pravosuđu.
Sada, konkretno, gospodine ministre Petroviću, volela bih da odgovorite Narodnoj skupštini šta se dešavalo, ili šta će se desiti sa odlukama koje je Slobodan Janković, republički javni tužilac, donosio, a bilo ih je mnogo od 10. decembra 2005. godine, odnosno 6. februara 2006. godine, jer su ovo datumi kada je on ispunio i 65 godina života i 40 godina osiguranja, odnosno radnog staža, narodski rečeno?
Šta će se dešavati i ko je odgovoran što je taj čovek skoro dve godine vršio ovu visoku funkciju, donosio razne odluke? Kakve će biti posledice tih odluka? Gde ste našli i ko je našao pravni osnov da on može to da radi?
Zamislite, njemu je trebalo da prestane javnotužilačka funkcija ili krajem 2005. ili početkom 2006. godine, koji hoćete datum - birajte, a mi imamo sa njegovim potpisom desetak predloga za prestanak javnotužilačkih funkcija po opštinskim i okružnim tužilaštvima! Dakle, kako je on to uopšte mogao da potpisuje, kako može da predlaže Skupštini, kada ni on nema pravni osnov da radi to što još uvek radi?
Zaista ne razumem kako ćete, kao pravnik i koga ćete u ovoj sali i u državi Srbiji da ubedite da je to pravno regularna situacija?
Da li će ovim ljudima, a i vi ste rekli da je logično da predlažete da dan donošenja odluke, a to je npr. danas ili, eventualno, sutra, kada se sakupi vas 126, da to bude dan prestanka funkcija svih ovih tužilaca?
Ja vas sada pitam šta su oni radili u međuvremenu? Jesu li oni bili tužioci, ili nisu bili? Da li su primali platu, ili nisu? Da li su postupali po predmetima, ili nisu?
Da li su bili ljudi bez ovlašćenja, bez posla, bez plate? Bilo koja od ovih varijanti da jeste, suprotna je zakonu i neko je za to odgovoran.
Ja vas pitam, preuzimate li vi kao sadašnji ministar tu odgovornost ili mislite, delite moje mišljenje, da je odgovorna kompletna Vlada, sa Koštunicom na čelu, i sada i prošlog mandata, kada je bio predsednik Vlade?
Dakle, danas ste pokušali, a verovatno ste očekivali, i zato ste stavili ovako, navrat-nanos, na dnevni red, da će narodni poslanici biti nespremni i da se neće upuštati u raspravu sa vama o ovako važnim pitanjima. Onda ste to tako malo poturili, malopre, verovatno ste tako rekli i službama - ko je sedeo u sali, dobio je ovaj materijal, a ko nije sedeo u sali, nije mu ostavljeno na mestu.
Dakle, pokušali ste da to, nekako, ako je ikako moguće, da ne bude primećeno.
Suviše je ovo značajno i suviše je velika stvar, gospodine Petroviću, da bi prošlo neprimećeno. Ovo će ostati kao crna mrlja i u vašoj karijeri, naravno, uz sve ono što ste kao narodni poslanik, pre toga predsednik opštine, a i funkcioner vaše, Demokratske stranke, zloupotrebljavali, postavljajući svoje kadrove preko određenih ljudi u Odboru za pravosuđe, a kasnije i nekakvom pogodbama, ovde, u Narodnoj skupštini.
Dakle, neprihvatljivo je ovo što radite. Ono što je najbitnije, kada jedan državni tužilac, tužilac kakav je ovaj Janković, ili ma kako da se zove, završava radni vek kao tužilac, najmanje što se od njega očekuje jeste da dođe ovde, da Skupštini podnese nekakav izveštaj o svom radu, da malo pričamo o tome šta je on radio. Možda da prenese svoja iskustva, ako je imao neka lepa i pametna, na nekog budućeg tužioca.
Ne, vi to ne radite, naravno, i zato vaši tužioci završavaju sa lisicama na rukama.
Onaj ko neće i ko nema hrabrosti da se, lepo, ispovedi svom narodu, mora tamo negde drugde da kaže ono što je radio, možda voljno, možda i nevoljno. To će, verovatno, svi da kažu. To će, verovatno, i Rade Terzić da kaže.
Šta je radio - zato što je hteo i mislio da treba, a šta je radio - zato što mora, i po čijem nalogu, naravno. To je neizostavno.

Vreme.

Dakle, završavam. Poslanici SRS-a, bez obzira na to što formalno izgleda da bi morali da glasaju, neće učestvovati u glasanju. Znamo da će ovim ljudima prestati javnotužilačka funkcija. Ali, hoćemo da vam pokažemo da više ne smete da silujete pravo, da morate da se ponašate ozbiljno. Ova država, kakve god zakone da ima, oni, gospodine Petroviću, moraju da se primenjuju. Naučite nešto od vašeg idejnog tvorca - držite se zakona kao pijan plota.

Povodom Poslovnika se javio narodni poslanik Vladan Batić, a zatim narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, član 226, pitanje za ministra, gospodina Petrovića.
Ne vidim na ovoj listi tužilaca ime Milana Radovanovića, tužioca koji je umro od posledica postupka koji je protiv njega vodio Slobodan Radovanović. Pitanje postavljam iz prostog razloga, da li je Skupština to konstatovala ili je, možda, pokojnik i dalje javni tužilac?
Na listi sudija kojima prestaje funkcija, gospodine ministre, ne vidim tragično nastradalog sudiju iz Odžaka. Bili ste na licu mesta istog dana i to je korektno i lepo, ali, takođe, Skupština nije konstatovala da mu je prestala sudijska funkcija smrću, jer je to jedan od razloga za prestanak tužilačke ili sudijske funkcije.
Zašto sve ovo govorim? Iz prostog razloga - šta bi se dogodilo da je, ne daj Bože, Slobodan Janković umro i da li bi državni tužilac, koji je bio penzioner, možda i kao pokojnik, i dalje obavljao funkciju državnog tužioca?
Trebalo je pošteno da kažete Skupštini zašto se to radi danas, a to je zato što je sutra poslednji dan za izbor Specijalnog tužioca za organizovani kriminal.
Nije lepo da čovek koji je u penziji skoro dve godine, dakle, penzioner, bira Specijalnog tužioca za organizovani kriminal. Što je mnogo - mnogo je.
Podsetiću vas, pošto se pronela vest da će gospodin Slobodan Radovanović, u stvari, odlukom Visokog saveta pravosuđa, biti izabran za vršioca dužnosti Republičkog tužioca, da se radi o čoveku koji je selektivno vodio sve postupke protiv tzv. mafija, stečajnih, ne optužujući jednog od gospodara Srbije, koji je glavni u ''stečajnoj mafiji'', ''duvanskoj'', istog gospodara Srbije, koji je preko Kipra i svoje firme na Kipru najveći vinovnik šverca duvana na ovim prostorima.
Ne pominju se glavni čelnici ''drumske'' ili ''putne mafije'', jer njihov vrh je u Vladi Republike Srbije, a da ne govorim o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića.
On se ne bavi ni time kako su pripadnici ''zemunskog klana'' obezbeđivali inauguraciju tadašnjeg predsednika SRJ u ''Sava'' centru 7. oktobra 2000. godine, ni kako je neovlašćeno predsednik SRJ na mestu šefa Državne bezbednosti držao Radeta Markovića, a to su ljudi koji su umešani u najmonstruoznija krivična dela na ovim prostorima, ni ubistvom Gavrilovića, ni čitavim nizom pobuna ''crvenih beretki'', puštanjem Bagzija iz pritvora.
Setite se čiji je kandidat bio predsednik Četvrtog opštinskog suda, koji je odlučio o ukidanjima svih pritvora. Čovek je partijski tužilac, učesnik na konvenciji Narodnjačke koalicije.
Slobodan Janković, dosadašnji, a Slobodan Radovanović - budući, lepo, bogami.

Povodom Poslovnika, narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, izvinjavam se, ja sam se javio kao šef poslaničke grupe, a ne po Poslovniku. Da li je to problem?

Nije nikakav problem, izvolite, imate 20 minuta.

U redu, meni neće biti toliko potrebno.
Veoma važna rasprava je pred nama, narodnim poslanicima. Postoji nekoliko objektivnih problema za koje ne možemo imati razumevanje. Između ostalog, činjenica je da se nalazimo u jednoj poziciji u kojoj Parlament treba da ima razumevanja za srpsko tužilaštvo, a sa druge strane, mora imati razumevanja i za ulogu koja prati nas narodne poslanike.
Veliko je pitanje koliko je Parlament sposoban da vodi objektivnu i ozbiljnu raspravu o tako krupnom pitanju kao što je pitanje stanja srpskog pravosuđa, ali mislim da mi, kao poslanici, moramo dati maksimalan doprinos stvaranju neophodnih preduslova koji su potrebni srpskom pravosuđu, ukoliko želimo da pravosuđe bude onakvo kako ste ga vi pomenuli u svom govoru, ili kako su o njemu govorili poslanici tokom ove rasprave i prethodnih rasprava.
Dakle, šta je problem? Prvi problem je činjenica da mi danas u 16,30 časova konstatujemo da su se stekli uslovi, neophodni uslovi, za razrešenje Republičkog tužioca i time otvoramo vrata novom republičkom tužiocu, a potom i svim drugim tužiocima koji se nalaze u toj hijerarhiji ispod njega.
Koji su to uslovi koji nisu postojali juče, pre sedam dana, pre mesec, pre šest meseci, pre godinu ili dve, kada su se stekli prvi zakonski uslovi za konstatovanje onoga što ćemo mi konstatovati danas u ovoj raspravi?
Oni mogu biti samo politički. Oni nisu pravni. Pravni uslovi su postojali u decembru 2005. godine, odnosno u februaru 2006. godine, ukoliko se govori o sudbini i poziciji državnog tužioca, gospodina Slobodana Jankovića.
Ako pravni uslovi nisu poštovani, onda pravni uslovi nisu bitni, ili su manje bitni od nekih drugih. Ti drugi su politički i to je osnovni problem ove rasprave, i to će ostaviti razarajuće posledice za sobom, ne ulazeći u analizu novih nosilaca tih funkcija, jer mi možemo samo nagađati ko su oni.
Ono što je problem, gospodine Petroviću, u vašem nastupu u Parlamentu, jeste nedostatak analize rada, jer je ta analiza rada bila potrebna, iako je i vaša pozicija, u dobroj meri, ograničena funkcijom i činjenicom da kao ministar pravde niste osoba koja može imati presudnu ulogu u oceni rada tužilaca ili sudija. Nedostajalo je iskazivanje neke zahvalnosti ljudima koji su čitav radni vek proveli u našem pravosudnom sistemu.
Da li je nedostatak tog jednostavnog "hvala" posledica toga što ti ljudi ne zaslužuju zahvalnost, da li je to odsustvo bilo kakvog obzira za to ''topovsko meso'', birokratsko, koje dolazi i prolazi u toj političkoj mašini koja uništava sve pred sobom?
Ako su se stekli jedini i bitni uslovi, to su politički. Važno je reći na kojim kriterijumima se ti politički uslovi definišu. Da li na partijskim, ili na državnim, i da li je sve ono što se dešavalo u prethodnim godinama i prethodnim mesecima i danima, zazvonilo na uzbunu u onim krugovima koji presudno utiču na državnu politiku ove zemlje, pa je za posledicu dobilo odluku da se naš pravosudni sistem dodatno depolitizuje, da se profesionalizuje, ili je, zapravo, naša državna politika u takvom stanju da više ne postoji nijedno sredstvo kojim bi se zaštitila, osim zloupotrebe pravosudnih institucija?!
Mi mislimo da je ovo drugo u pitanju i da su politički uslovi oni o kojima se govori danas kao o presudno bitnim uslovima za razrešenje i konstatovanje prestanka mandata tužiocima i sudijama, čime se otvara mogućnost izbora nekih novih nosilaca tih funkcija. Mislimo da su ti motivi isključivo politički i da su oni posledica nesposobnosti aktuelne vlasti da se ostvaruje na bilo kakav drugi normalan način, osim kroz zloupotrebu svih institucija, pa tako i institucija pravosuđa.
Mi smo vam, kao poslanička grupa, uputili jedan dopis danas, uputili smo neke materijale kojima raspolažemo, a to smo uradili i u svim drugim slučajevima gde mislimo da tako treba da postupamo. Nadam se da ćete vi reagovati povodom tog pitanja i siguran sam da znate o čemu govorim.
Ono što naša poslanička grupa želi da kaže i ono na čemu insistiramo jeste, upravo, ta pogubna zloupotreba pravosuđa i instrumentalizacija u svakodnevnom ostvarivanju definisane politike na kojoj počiva vladajuća koalicija.
Mislim da moramo, kao Parlament, razgovarati o nekim problemima sa kojima se naše pravosuđe suočava, a to je posledica delovanja nas političara.
Zašto ćemo izabrati vršioca dužnosti državnog tužioca? Zašto nismo dobili one zakone koji su ovom društvu potrebni, da bi se pravosudni sistem razvijao u onom pravcu u kome mora da se razvije, ukoliko želimo da budemo deo moderne evropske zajednice?
Nije bilo vremena, ili nije bilo plana, ili nije bilo namere. Bilo je dovoljno vremena za tako nešto, ali je poštovanje pogrešnog kontinuiteta, praktično, vaša pozicija, ista ona pozicija u kojoj smo se nalazili 2000. godine, odnosno, vi ste ministar na ruševinama srpskog pravosuđa.
Ako govorimo o nepostojanju plana, onda za taj plan, čak, više nismo ni mi odgovorni, jer taj plan je definisan procesom evropskih integracija u koji smo mi, u većoj ili manjoj meri, svojevoljno i već davno zakoračili. Vrlo je jasan redosled poteza. On u ovom trenutku, pre svega, traži i zahteva od nas kao poslanika da kažemo ko je odgovoran za to što su srpsko pravosuđe vodili starci, nesposobni ljudi, politički podanici prethodne vlade, servis postojeće vlade, i ljudi od kojih se ta ista vlada oprašta bez jednog jednostavnog ''hvala'' za to što su uradili.
Ko je odgovoran za to što je Slobodan Janković državni tužilac uprkos Zakonu po kome je morao prestati njegov radni odnos u decembru 2005. godine, odnosno februaru 2006. godine? U jednom slučaju - zbog navršenih 65 godina života, u drugom - zbog 40 godina radnog staža. Ko je za to odgovoran?
Do polovine prošle godine, ministar Stojković, ali od polovine prošle godine, čak i prethodni ministar Stojković je zatražio od Parlamenta da konstatuje da je tom čoveku prestao mandat. Ko je odgovoran zbog toga što to Parlament nije konstatovao? Da li su to poslanici?
Sa prethodnim predsednikom Odbora za pravosuđe, gospodinom Obradovićem iz SPS-a, razgovarao sam, upozoravao sam ga na okolnosti u koje ćemo ući ako Odbor ne počne da radi svoj posao. Dakle, u ovom trenutku, isključivo politički interes je iza ove inicijative.
S obzirom na to da znamo kakav je karakter te politike, mi se toj inicijativi suprotstavljamo.
Vama iz Demokratske stranke reći ću ono što znate, a što, ne znam iz kog razloga, ne želite da govorite.
Slobodan Janković, kao državni tužilac, i okružni tužilac Božović, bili su instrumenti politike vašeg današnjeg premijera Vojislava Koštunice i prethodnog predsednika Vlade u njegovom permanentnom nastojanju kriminalizovanja svega onog što su bili rezultati prve demokratske vlade Zorana Đinđića.
U okviru tog procesa, u poslednjih nekoliko godina, u poslednjim danima svog nezakonitog mandata, okružni tužilac Božović je vršio pritiske na svoje zamenike kako bi optužili poslanika Demokratske stranke Aleksandra Vlahovića, zloupotrebom zakona u političkom procesu, za sve ono što je bila prethodna politička predistorija odnosa Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, u kojoj je Demokratska stranka bila kriva što je Srbiju menjala, a Demokratska stranka Srbije je dužna da očuva postojeći sistem vrednosti uspostavljen pod režimom Slobodana Miloševića.
Okružni tužilac Božović vrši nezakonit pritisak na svoje zamenike. Dva su odbila, treći je pod izuzetnim pritiskom da u toku ove nedelje optuži nezakonito Aleksandra Vlahovića.
Ko je odgovoran što je Vladan Batić bio dva dana u zatvoru? Ko je odgovoran što je Milan Obradović tri meseca proveo u zatvoru, nezakonito? Ko je odgovoran za to što je ubijen najiskusniji srpski tužilac Milan Radovanović? Da li je neko položio račun za to? Da li je neko obavešten zašto je taj čovek uhapšen?
To je stanje našeg pravosuđa. Da li treba da se povlačimo pred tim ili da se sa tim suočimo? Hajde da se svi sa time suočimo. Ne znam nijednog poslanika u Skupštini koji nije ispoljio makar deklarativnu spremnost da sam preuzme odgovornost za sve što prati njegovo političko delovanje. U kojoj meri su ličnosti spremne da urade ono što govore? To možemo procenjivati na osnovu onoga što smo radili do trenutka davanja tog obećanja i na osnovu njihovog ličnog karaktera, ali smo deklarativno svi spremni da preuzmemo tu odgovornost.
Upravo zbog toga, insistiram na odgovornosti onih koji od nas traže podršku, ili onih koji od nas očekuju da nešto konstatujemo a da ne postavljamo pitanje šta ste za sobom ostavili.
Šta je za sobom ostavio državni tužilac Janković? Šta je ostavio okružni tužilac Božović? Šta ostavlja Specijalni tužilac kome danas ističe mandat? O tome treba da govorimo. On će, po svoj prilici, napredovati, ali, ako je to napredovanje zasluženo, zašto je obavijeno velom tajne?
Zašto niko ne izađe i ne kaže - jeste, mi iza tog čoveka stojimo, kao država, iza njega stojimo?
Mi smo stvarali instituciju Specijalnog tužioca i Specijalnog suda, zbog toga što je to potreba svake demokratske zemlje.
U ovom trenutku, želimo da kažemo da je ta institucija dovedena na samo dno, zato što je politički instrumentalizovana i za to je odgovoran taj tužilac. Možda su njegove namere bile najbolje, ali način na koji je ostvarivao svoje namere, ciljevi ka kojima je krenuo, potpuno su suprotni od onih ka kojima mora ta institucija da se kreće ukoliko želi da popravi stanje u kojem je naše društvo, ako govorimo o svim procesima koje je započeo.
Gde su presude za te procese? Gde su rezultati tog rada?
Ako govorimo o okolnostima u kojima je radio, one nisu bile prepreka tom radu. Mi smo bili najveća podrška. Svojim odnosom prema tim institucijama, mi gradimo, između ostalog, i pravo na osudu, svoju kritiku tih institucija. Nemoguće je raspravljati u Odboru za pravosuđe Republičkog parlamenta a ne dobiti odgovor na ta jednostavna pitanja.
Kome ti tužioci polažu račun? Penzioneru, ili svom političkom šefu? Ako su se stekli preduslovi, koji su, pošto su se pravni stekli pre dve godine? Samo politički, na kojim osnovama? Da li se opet ponavlja greška? Ako smo na tu grešku bili prinuđeni 2000. godine, ili 2001, ne moramo danas.
Da li se opet srpsko pravosuđe deli na naše i njihovo? Da li se do tih političkih preduslova došlo tako što je jedna strana vodeće koalicije dobila svoje tužilaštvo, a druga - drugu polovinu srpskog tužilaštva? Ako se to radi na taj način, recite nam gde je tu prostor za običnog čoveka? Gde je tu prostor za pravdu? Gde je tu zakon? Jesu li to elementi koji su preduslovi, pretpostavka jedne normalne, sređene zemlje?
Mi mislimo da neko treba da preuzme odgovornost za ono što se desilo. Moje mišljenje je da vi, kao ministar pravde, toliko dugujete ovom parlamentu, ne nama poslanicima, nego instituciji. Borili ste se za ovu instituciju, pa dugujete makar jedno obećanje - da je ovo poslednji put da raspravljamo na ovako šizofren način, da se od nas traži da konstatujemo danas ono što je postojalo, što je činjenica, već dve godine.
Kakav je karakter tog visokog saveta pravosuđa u kome će se birati vršilac dužnosti srpskog tužioca? Da li ima pun kapacitet, da li će u tom visokom savetu pravosuđa pravo glasa imati i Janković, čiju ostavku sada, tj. prestanak dužnosti, treba da konstatujemo? Gde je predstavnik stručne javnosti? Kakav je to..., ma to je karikatura od visokog saveta, a ne institucija koju mi treba da poštujemo.
Na osnovu kojih činjenica mi možemo da ocenimo rad, ako to nisu naše subjektivne činjenice, one do kojih smo došli svojim radom? Da li smo ikad dobili neki izveštaj, ili treba da se kroz mafijaške novine upoznajemo sa inicijativama i ambicijama srpskog pravosuđa ili tužilaštva?
Moramo na vrlo jasan način to reći u ovoj raspravi i ova rasprava treba da bude prekretnica u odnosu Parlamenta prama pravosuđu.
Donet je novi ustav. Ukazivali smo na lošu poziciju srpskog pravosuđa, na činjenicu da novi ustav ugrožava ostvarena prava i slobode, između ostalog, i obaveze u prethodnom periodu. To je potom učinila i Venecijanska komisija, Komisija Saveta Evrope, čiji smo mi članovi, Savet Evrope, na čijim sednicama učestvujemo. Na to se niko ne obazire.
Hajde to da promenimo. Hajde da kažemo - potreba ovog društva je da društvo dobije jasnu sliku o svakome ko definiše i utiče na njegovu sudbinu. Pa, da se kriminalci nađu u zatvoru, političari na izborima, a ljudi u svojim svakodnevnim životima oslobođeni tog otpada i zagađenja koje truje celu zemlju.
Ono što se mora podcrtati u svemu ovome je tako jednostavno. Institucije pravosuđa su užasno zloupotrebljene u periodu prethodne vlasti Vojislava Koštunice, a činjenica da je ovo vlada kontinuiteta sa tim periodom zabrinjava nas, jer se ne otvaraju pretpostavke za revitalizaciju tog pravosuđa, njegovu afirmaciju, kroz uspostavljanje potpuno depolitizovanog sistema jasnih kriterijuma, koji će nas dovesti do tog cilja.
Šta ćemo da radimo sa nečim takvim, sa činjenicom da će neko biti nagrađen zato što je partijski tužilac, a neko optužen zato što je pretnja za tu partiju?
Ako govorimo o rezultatima, pa pošto gospodin Batić nije o tome govorio, jasno je na koga se misli kada se govori o ''duvanskoj mafiji''. Naš specijalni tužilac je slikan u zagrljaju sa Miroslavom Miškovićem, osobom koju treba da procesuira zbog učešća u ''duvanskoj aferi''. Onda kaže da je to bilo na nekom prijemu. Izvinite, neka nađe jednu moju sliku sa onima koje je uhapsio, očekujući od njih da mene lažno optuže. Neka nađe jednu sliku u bilo kojim okolnostima.
To je za vas, ministre, pitanje. Postavite tužiocu pitanje, šta si radio tamo? Šta je radio na jednom partijskom skupu? Ni na jednom, ni na našem ne treba da bude, osim ukoliko nas ne hapsi, neka onda dođe. Šta radi na partijskoj promociji?
Zašto posle toga ne kaže, pogrešio sam, nego nam objašnjava da to nije bila partijska promocija nego promocija Vlade. Jeste, promocija Vlade na kojoj se predstavilo 250 poslanika sa liste pod rednim brojem 5, pod sloganom "Živela Srbija".
To je neiskreno i to mora biti sankcionisano. Ako to ne govorimo u Parlamentu, gde ćemo govoriti? Ovde se o tome govori, jer reči izgovorene za skupštinskom govornicom imaju veliku težinu.
Moramo da dobijemo odgovor na pitanje šta će preduzeti srpsko pravosuđe ili vi, kao ministar pravde, zbog intraventilizacije srpskog tužilaštva i njegovog potčinjavanja finansijskim i političkim centrima moći.
Ako je 30 ljudi u zatvoru 16 meseci, zbog toga što je kršeći zakone, protivzakonito i protivpravno, sticalo neku imovinu pod firmom ''stečajne mafije'', onda se mora postaviti pitanje šta radi Specijalno tužilaštvo kada dobije informaciju da je ključni problem na kome se gaji taj slučaj stvoren u kabinetu Vojislava Koštunice, predsednika Vlade.
Šta se tu dešava? Ako je privatizacija "C marketa" osnov za hapšenje nekih ljudi, njihovo robijanje u pritvoru od 16 meseci, pa gde je obavljena ta privatizacija? U Koštuničinom kabinetu. U čijem interesu? Opet u Miškovićevom.
Pošto ne reagujemo na to, onda nam se desi da neko pomisli da je izdat svako u ovoj zemlji, pa počne da preti Specijalnim tužilaštvom, pa počne da preti svojoj poslovnoj konkurenciji. U okviru tih pretnji, i poslanik Vlahović postaje žrtva.
S tim treba da se raščisti. O tome ne možemo da ćutimo. O tome nećemo da ćutimo. Kao političari, imamo pravo na takav međusobni odnos i ako za to treba da platimo cenu, plaćamo je na izborima.
Ali, institucije ne smeju lagati, ne smeju skretati sa svog cilja i puta i institucije ne smeju biti onakve kakva je Srbija, jer institucije postoje da bi tu Srbiju promenile. A, srpsko tužilaštvo je dotaklo svoje dno.
U Miloševićevo vreme, mi te institucije nismo doživljavali kao institucije.
Ali, danas se od nas očekuje da ih respektujemo, da o njima raspravljamo s uvažavanjem, da im pružimo svoju podršku, a to ne možemo da uradimo zbog toga što su antiteza svega onoga na čemu mi insistiramo.
Dakle, nekoliko jednostavnih odgovora - da li ljudi čiji prestanak dužnosti treba da konstatujemo zaslužuju vaše hvala? Mi ćemo podržati to ako zaslužuju.
Da li ćete preduzeti nešto zbog očiglednih zloupotreba koje su izvršene u srpskom tužilaštvu, i od državnog tužioca Jankovića, i od okružnog tužioca Božovića, i od specijalnog tužioca Radovanovića?
Da li će se postaviti pitanje političkog uticaja kako bi pojedini procesi bili kanalisani i udaljeni od onih koji su, zapravo, u srži srpskog problema, ako se govori o nepoštovanju zakona i o ugrožavanju pravne države, a to je aktuelna vlast?
Na kraju, jedno jednostavno pitanje, gde je plan koji nam je sada potreban? Kada će biti izvršen izbor vršioca dužnosti Republičkog državnog tužioca?
Da li će to biti danas ili sutra? Koji su kriterijumi pri tom izboru? Kako će se ponašati vaše ministarstvo prema tim nedovršenim poslovima koje ste nasledili, u kojim rokovima, jer od nas se traži razumevanje za tako nešto.
Na kraju, jedna apsolutna garancija.
Bez obzira na ponižavajući položaj u kome se nalazi pravosuđe, na tešku poziciju vas kao ministra, s obzirom na okolnosti u kojima se nalazite i radite, imajući u vidu, pre svega, činjenicu da vam je premijer Vojislav Koštunica, imaćete apsolutnu podršku Liberalno-demokratske partije u svom nastojanju da depolitizujete tu instituciju i da očistite naše društvo od svakoga ko ugrožava stabilnost u Srbiji, ko je kompromituje, ko je kriminalizuje i na takav način od nje čini zemlju u kojoj nema budućnosti za našu decu.