Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade i predsedniče države, jedan od najozbiljnijih  zadataka za svaki narod, za svaku državu i za svaku vladu jeste da sačuva celovitost svoje teritorije. Nema ozbiljnijeg i svetlijeg zadatka od tog zadatka.
Višedecenijska neodgovorna politika dovela je Srbiju danas u ovaj položaj. Skoro da nema političkog lidera, političke partije koja se u protekloj deceniji nije bavila pitanjem rešavanja problema Kosova i Metohije. Rezultat svih tih političkih zbivanja, te politike jeste ovo današnje stanje. Duboko svesni da se Srbija nalazi pred velikim problemom, da je u proteklom periodu izgubila mnoge prijatelje u svetu, da je od prijatelja dobila neprijatelje, a da se bori da očuva svoju celovitost, svesni smo da je taj zadatak za ovu vladu jedan od najvećih ispita.
Ali, to ne može biti samo ispit za Vladu, to mora biti ispit i za jedan narod, mora biti ispit za sve političare i za sve one ljude koji svojom retorikom, činjenjem ili nečinjenjem, ovoj zemlji mogu učiniti dobro ili loše.
Mnogi se ovde zaklinju u jedinstvo, ističu svoju želju da žele da podrže, a naravno, imali smo prilike da stalno slušamo: podržavamo, ali i kritikujemo. E pa nema takvog jedinstva kada je ovako bitna tema u pitanju i nema kritike kada je u pitanju očuvanje teritorije jedne države.
Ono što smo čuli, određene kritike Rezolucije, mislim da ne stoji, iz jednog prostog razloga. Ne može ni Vlada, ni država izaći do tančina u jednoj rezoluciji i otkriti strategiju i taktiku kako će i na koji način braniti svoju teritoriju. Ova rezolucija će sutra biti u štampi. Zato, dame i gospodo, što reče vladika Nikolaj, „daj bože da se Srbi slože, umnože i obože“.
Kada to budemo shvatili, kada budemo imali složnu Srbiju, ali iskreno složnu Srbiju, kada budemo imali jaku Srbiju i kada budemo imali verujuću Srbiju, verujuću Srbiju u sebe, verujuću Srbiju u budućnost, tada ćemo i sačuvati našu teritoriju i, naravno, napraviti prosperitetnu, zdravu, jaku Srbiju, u kojoj će se živeti mnogo bolje i kvalitetnije no što se živi danas.
Ne mogu da shvatim one zagovornike koji zagovaraju i smatraju da treba poslušati onaj deo međunarodne javnosti ili onaj deo evropskih zemalja koje su, u želji da učine i izađu u susret nacionalnoj manjini, žele da jednoj suverenoj državi oduzmu 15% teritorije. Ne razumem te ljude, iz prostog razloga što svi moramo duboko biti svesni da na prostorima KiM Srbi žive više od hiljadu godina.
Za tih hiljadu godina vodilo se mnogo oslobodilačkih ratova, pale su mnoge žrtve, i ta cela teritorija zalivena je srpskom krvlju, i niko od nas nema prava ni da pomisli, a kamoli javno da kaže, da treba prepustiti tu teritoriju nekom drugom.
Zato, u nadi da ćemo shvatiti poruku vladike Nikolaja, želim da završim - daj bože da se Srbi slože, umnože i obože, i s verom u Boga, sa takvom Srbijom imaćemo i očuvanu celovitost naše države, Kosovo će biti srećna i prosperitetna zemlja Srbije. Ono što mislim da treba biti preporuka ljudima koji pregovaraju i koji će razgovarati, da je Kosovo druga žitnica, da nema napretka i boljitka Srbiji gubitkom Kosova.
Moguće je da međunarodna zajednica ne shvata šta je to kolevka, ali zna šta je materijalno. Ne smemo izgubiti tu žitnicu i ono rudno bogatstvo, ne smemo nikad zaboraviti da je Srbija skupu cenu platila i srpski narod na Kosovu. Prema tome, nema napretka, nema boljitka srpskom narodu, ako izgubimo ovih 15% teritorije. Zato je to sveta dužnost ovoj vladi i svim onim ljudima koji učestvuju da tu teritoriju sačuvamo.
Nadam se da će tako i biti. Nova Srbija zdušno podržava ovu rezoluciju i ovu vladu, u želji i nadi da ćemo brzo dobiti zdravu, jaku, modernu Srbiju u EU. Hvala vam.

Hvala puno. Reč ima narodni poslanik Zvonko Mihajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Milentijević.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavniče Srpske pravoslavne crkve, dozvolite mi da svoje današnje izlaganje započnem jednom persijskom poučnom pričom koja kaže: sreo neki vitez na drumu jednog vrapca, koji je ležao na leđima, sa nožicama ispruženim nebu. Začuđen vitez ga upita, šta tu radi? A vrabac mu odgovori: "Zar ne znaš da će se danas nebo stropoštati na zemlju"? Vitez se nasmeja i reče: "Zar ti misliš da ćeš moći nebo zadržati svojim nožicama i spasiti zemlju"? "Svak nek čini šta može", odgovori smeli vrabac.

Baš kao i u pomenutoj priči, najave o rešavanju konačnog statusa KiM stižu sa svih strana. U celom se svetu o tome govori. Mnogi bi da učine "dobro" Srbiji tako što će joj oteti 15% teritorije, samo se nekako u Srbiji o tome ćuti i ta se tema izbegava. Konačno, doživesmo da i ona dođe na dnevni red.

Mnogi u zemlji i inostranstvu na KiM gledaju samo kao na 15% srpske teritorije i ništa više. Oni moraju da znaju da je na tih 15% teritorije nastala srpska država, duhovnost, srpska kultura, i to nekoliko vekova pre nego što će se Kristofer Kolumbo upustiti u neka svoja nova istraživanja i pronaći zemlju, koja danas vodi najgoru spoljnu politiku i čiji ciljevi opravdavaju najgora moguća sredstva.

Kad smo kod ciljeva, postavlja se jedno logično pitanje. Zbog čega vlada toliko interesovanje jedne takve supersile za jedan tako mali prostor, koji se i inače nalazi daleko od njenih granica? Odgovor je poznat. Izuzetan značaj teritorije i prostora Kosmeta sagledava se u geopolitičkom, geostrateškom, vojnom, geografskom i ekonomsko-privrednom pogledu, kao centralnog balkanskog prostora ukrštanja značajnih puteva i vekovnog susretanja istoka i zapada, kao i centralnog prostora celokupnog srpskog etničkog korpusa u duhovnom, kulturnom, ali i materijalnom smislu, predstavljajući srpsku tvrđavu na Balkanu, koju je bilo istorijski teško, ali veoma važno osvojiti u istorijskom nastojanju osvajačkih sila.

Okupacija KiM predstavlja "odskočnu dasku" Zapada za ekonomsku destabilizaciju celog balkanskog regiona i istočne Evrope, ali isto tako omogućava Zapadu dalje širenje i prodor na Istok. Teritorija KiM, takođe, predstavlja već uhodanu i dobru podlogu za kriminalizaciju celog balkanskog regiona.

Naime, posle podrške terorističko-mafijaškoj organizacije tzv. OVK, instaliranje NATO snaga na Kosovu, usledio je proces stvaranja marionetske vlade Kosova, koju čine sve sami teroristi, čiji je krajnji cilj da se stvori mafijaška država, kao što je stvorena i postojeća, susedna albanska država, a sve pod patronatom američke administracije.

Tako bi se na KiM stvorila, od bivših terorističkih, a sada kvazipolitičkih faktora, jedna država mafije, koja treba da egzistira i funkcioniše na poslovima prometa narkotika, oružja, prostitucije i drugim teškim kriminalnim delatnostima.

Kad spomenuh Albaniju, moram da kažem da je albanska skupština, jedina u celom svetu, koja je već priznala fantomsku, nepostojeću tzv. republiku Kosova. A uz to je dopustila korišćenje svoje teritorije za prihvat i obuku terorista, koji se potom ubacuju na KiM, a takođe albanska armija ih snabdeva oružjem i opremom.

Da zlo bude veće, Albanija nije jedina država u susedstvu koja ima teritorijalne pretenzije prema Srbiji. Mnogi se pitaju koji je to interes SAD da u srcu Evrope stvori još jednu muslimansku terorističku državu, dok se sa druge strane bore protiv islamskog fundamentalizma, bez obzira što su Srbija i SAD nekada bili saveznici.

Ovaj primer najbolje govori da odnosi između država nisu trajna konstanta i da tu više nema ljubavi i prijateljstva već isključivo interesi. Amerika zna da Evropa ne može sama da kontroliše infiltraciju islama u Evropu, te je stoga američko vojno prisustvo i dalje neophodno radi pružanja "dobrih" usluga Evropi. Mislim da će za mnoge evropske države biti prekasno kad ovu igru shvate. Znate koji je odnos nataliteta - mortaliteta u Francuskoj trenutno - 1:1; jedan Francuz umre, jedan musliman se rodi.

Amerika i vodeće zemlje Evropske unije brutalnim kršenjem najvišeg pravnog akta UN, Rezolucije SB 1244, pokušavaju da nametnu neku svoju, šestu po redu rezoluciju, kojom bi se KiM nametnuo koncept nadgledane nezavisnosti na period od tri godine, uz međunarodni nadzor, posle čega bi se odredio konačni politički status. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari je već trasirao put u tom smeru. Ali je zato svoje usluge debelo naplatio.

Kako živim na KiM, lično mi je poznato da je dobar deo službenika UNMIK administracije do kraja korumpiran, te da svaku odluku koju donose, donose u korist Albanaca. Stoga sam ubeđen da je Ahtisari od albanske mafije zaista primio 40 miliona evra. A to je onaj isti novac koji šiptarska mafija zarađuje prodajući drogu pretežno na tržištu zapadne Evrope. Znači, truje omladinu zapadnoevropskih zemalja da bi plaćala njihove političare za ostvarenje svojih ciljeva. Nečuveno, zaista.

Srbiji se po ko zna koji put ponovo ukazuje istorijska prilika da na KiM brani međunarodni pravni poredak, međunarodni svetski poredak zasnovan na principima multinacionalnosti i multikulturalnosti. Time ona brani i međunarodne organizacije i globalni međunarodni poredak, i na kraju krajeva Srbija brani i ono najsvetije za Evropu, građanski poredak i evropskog građanina.

Rusija, kao velika sila koja se budi iz sna, i te kako je svesna da se Srbija nalazi na pravom putu i, shodno svojoj snazi, staje na srpsku stranu, na stranu istine, pravde i prava. Stoga Srbiji ništa drugo ne preostaje nego da se što pre okrene Rusiji i sa Rusima nađe zajednički interes. I na kraju bih želeo samo da vam prenesem odlučnost Srba, koji su uprkos svojim nedaćama, ostali da žive na Kosmetu, da ni po koju cenu neće napuštati svoja vekovna ognjišta i da će ih po cenu života braniti. Ponosan sam što sam deo njih i što živim na Kosovu i Metohiji, i što makar na taj način dajem svoj skroman doprinos odbrani srpskih nacionalnih interesa. I kao na početku moje diskusije, kako reče smeli vrabac, svak nek čini što može. Hvala.

Hvala. Pre nego što dam reč sledećem narodnom poslaniku, pitam da li biste možda pristali da pustimo narodnog poslanika Rizu Halimija da iskoristi svojih 10 minuta, koje ima njegova poslanička grupa?
Reč ima Riza Halimi, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Milentijević. Imate 10 minuta.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, dosta toga sam promenio od namere što sam na početku imao da kažem.
Moram prvo da konstatujem da ako je bio cilj homogenizacija političke atmosfere u Srbiji, ona je bila i u prethodnoj sednici 14. februara dostignuta. Ne vidim ništa novo.
Tamo gde se vladajuće partije i najveća opoziciona partija slažu, ne vidim gde ima većeg jedinstva, i zbog čega te frustracije da nema jedinstva kod Srba? Mislim da apsolutno to ne stoji, čak je ovde mnogo kritičkog razmišljanja o stvarno ozbiljnim problemima. Nema uopšte dovoljno novog pristupa u rešavanju i te kako osetljivih problema koji nas muče ne sada, već duži period.
Večeras, nažalost, vratili smo se u osamdesete godine, tirade iz tog vremena, i u novinskim člancima i u TV emisijama, u malom koncentrisano smo ovo veče ponovo slušali. Mi znamo uopšte ta homogenizacija, ta indoktrinacija, čime je završila, kakvim je katastrofama na našim prostorima završena.
Šta sad? Imamo situaciju, sa časnim izuzecima, kao da se ovde zaboravlja zbog čega je potpisan Kumanovski sporazum, zbog čega imamo Rezoluciju 1244. Pa zbog humanitarne katastrofe na Kosovu, kada je egzodus od 800 hiljada Albanaca prema Makedoniji i Albaniji nastao proterivanjem. Vi ste spominjali BBC i druge međunarodne novinske i informativne agencije. To su dokumenti poznati iz tog vremena.
Ako ovaj parlament to neće da vidi, onda je ozbiljan problem i apsolutno je veliki problem ako nakon toliko vremena i takvog iskustva, da najviši predstavnici, najviši organ jedne države ne uzima u obzir to iskustvo i ne pokušava na osnovu tog iskustva da ima novi pristup u rešavanju društvenih, socijalnih i političkih problema koji muče državu u dužem periodu.
Sada u ovom pogledu postavljam jedno pitanje. Čitavo vreme govorimo da želimo u EU, bez obzira na izuzetke koji bi sa Belorusijom i Kubom.
Ali, čitavo vreme govorimo da je cilj, ozbiljan cilj svih balkanskih naroda da se uključe u evropske tokove i evropske procese. Ovamo čeka rezolucija da se Evropska zajednica uključi da reši efikasnije problem građana Kosova, životne probleme građana, a mi sada u neku ruku euforično konstatujemo da smo uspeli da to sprečimo - da sprečimo rešavanje životnih problema i Srba, i Roma, naravno i većinskog albanskog naroda na tom prostoru.
Znači, gde je logika da se odbije ono što svi delovi Evrope, i oni koji su upravo ušli i oni koji čekaju na red, čitavo vreme insistiraju na integraciji u evropske tokove, a mi uporno to odbijamo i hvalimo se tim odbijanjem. Gde ima tu logike?
Mislim da je ovde maločas rečeno, kaže, 15 posto prostora i žitnicu. Pa ko će da stvori tu žitnicu? Sam li će prostor da bude žitnica ako nema ljudi, ako se mi uopšte ne bavimo problemom ljudi?
Gde su ljudi u našoj politici? Šta ćemo sa ljudima koji su tu na terenu? Da li treba sa tim da se bavimo?
Kada vidim ovaj izveštaj, prvi put sam ga danas video, zamislite Ahtisari predlaže dvostruku većinu u donošenju najvažnijih zakona za Kosovo, maltene svih najvažnijih zakona, a naš tim je tražio trostruku većinu, jer nema poverenja, ako ima obezbeđenih 20 poslanika, ne na osnovu rezultata, od 120 - 20 poslanika, gde bi 10 bilo Srba, 10 iz drugih manjina. I šta sad? Ne, kad izlaze, Srbi će imati 11 ili 12 plus. Vi znate da je u prvom sazivu bilo 32 poslanika manjina, 22 Srba i 10 drugih. I šta sad?
Kaže u materijalu Vlade sledeće: i oko Ustava i oko svih zakona nije dobro da od tih 20 - 11 odlučuje da li će prihvatiti, 10 iz drugih manjina, znači bez Srba ne mogu. A ako budu izašli na izbore još 12, znači bez šest-sedam Srba, a ostalo manjinski predstavnici, ne mogu da prihvate te zakone. Sada kaže, ne dvostruka nego trostruka većina, posebno će morati predsednika Kosova i zakone da da saglasnost - klub manjina, klub Srba i onda klub većinskih poslanika.
Zamislite, znači nedovoljna je dvostruka, to nigde u svetu nema, traži se trostruka većina, a to je zapravo samo da se odbije, jer nema ozbiljne logike da se stvarno te nemoguće stvari, gde nigde toga u svetu nema, ali ipak je po meni preovladala logika da se samo glatko odbija to što međunarodna zajednica pruža i apsolutno onda idemo u prolongiranje unedogled.
Šta dobijamo prolongiranjem? Gde je kraj? Kako se rešavaju životni problemi, ako se mi hvalimo ruskim vetom, a ne idemo u rešavanje životnih problema građana na Kosovu. Mislim da je tu suština.
Mislim da je krajnje vreme da, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, jer ako nisu Albanci i Srbi tokom čitavog 20. veka imali mogućnosti da reše međusobne sporove, onda je apsolutno red da međunarodna zajednica bude ta koja će u ovom slučaju jednostavno reći tačka, više tih nesporazuma, više tragedija, više humanitarnih katastrofa ne može u 21. veku biti, nego ćemo ići ljudski i da u Evropi Evropljani odlučuju, neka Putin rešava svoje probleme. Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Republike Srbije, predsedniče Vlade Republike Srbije, ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj visoki dom na dnevnom redu danas ima razmatranje Izveštaja Državnog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju o pregovorima vođenim u Beču od 21. februara do 2. marta 2007. godine, sa Predlogom rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o neophodnosti pravednog rešavanja pitanja autonomne pokrajine Kosovo i Metohija zasnovano na međunarodnom pravu.
Ova tačka je u svom sadržaju podeljena u dva dokumenta. Prvi dokument je izveštaj državnog pregovaračkog tima o vođenim završnim pregovorima u Beču, a drugi dokument je predlog četvrte rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije. Rezolucija od 14. februara obnovila je mandat Državnom pregovaračkom timu i obavezala ga da na daljim pregovorima u Beču zastupa već usvojenu politiku i osnovni stav odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, zaštite prava i interesa srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u Pokrajini, očuvanje celokupnog srpskog verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, kao i zaštite interesa nealbanskih zajednica.
Postupajući u skladu sa mandatom definisanim tom rezolucijom, Državni pregovarački tim je dosledno zastupa sve stavove na pregovorima u Beču i danas podneo iscrpan i objektivan izveštaj kako su pregovori tekli, i izveštaj je bez obzira na ishod prihvatljiv i treba ga usvojiti. Očigledno da pravih, objektivnih i suštinskih pregovora nije ni bilo, jer specijalni izaslanik Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za pregovore, gospodin Ahtisari, svojim predlogom o konačnom statusu Kosova i Metohije neposredno krši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, otima 15% njene teritorije i stvara još jednu albansku državu na Kosovu i Metohiji.
Zato je Skupština Srbije i donela odluku da se odbacuju svi stavovi iz predloga gospodina Ahtisarija kojima se krši suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. Svi zvaničnici Republike Srbije su takav predlog odbacili jer nedvosmisleno štite interese samo jedne strane, interese Prištine. Tako odbačeni predlog od strane Republike Srbije, gospodin Ahtisari podnosi Savetu bezbednosti na usvajanje.
Predlogu se odlučno usprotivila i Ruska federacija jer nije kompromis dveju strana i u budućnosti će odbaciti svaki predlog kojim nisu saglasne obe strane u pregovorima, a u slučaju da dođe do glasanja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Rusija će uložiti pravo veta. U međuvremenu, na predlog SAD i nekih zapadnih zemalja, predloženo je šest novih rezolucija, koje je Srbija odlučno odbacila zbog toga što se oročava vreme trajanja pregovora i nakon toga aktivira Ahtisarijev predlog koji predviđa nezavisnost Kosova i Metohije. Svih šest predloga povučeno je, jer pored Rusije u međuvremenu se pridružila Kina, Južna Afrika i Indonezija, sa ozbiljnim rezervama prema predlogu rezolucija.
Prva runda pregovora sa gospodinom Martijem Ahtisarijem je završena i to neuspešno. Sada očekujemo drugu rundu pregovora, sa novim pregovaračem, bez vremenskog ograničenja trajanja pregovora, bez nametanja rešenja, već rešenje iznaći kompromisom obe strane, u skladu sa Rezolucijom 1244. Takvo prihvatljivo rešenje obe strane definisati novom rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Do tada, na snazi ostaje Rezolucija 1244, po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Predlog nove rezolucije je sasvim prihvatljiv, naročito prva tačka koja kaže da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo države Srbije, na osnovu važećih i opšteobavezujućih ustavnih i međunarodnih dokumenata. Kao i druga tačka, po kojoj je Republika Srbija spremna da otpočne novu fazu pregovora oko pronalaženja najpovoljnijeg rešenja koje će zadovoljiti obe strane na Kosovu i Metohiji.
Mi Srbi koji živimo na Kosovu i Metohiji apelujemo na sve parlamentarne stranke da glasaju za usvajanje rezolucije i da time postignemo preko potrebno jedinstvo u rešavanju statusa Kosova i Metohije, jer većeg prioriteta Srbija za sada nema od očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Na kraju, nije ovo novi boj na Kosovu. Nema Lazara, nema Obilića, ni Kosovke devojke, ali nažalost još uvek Srbija ima svoje Brankoviće. Zato molim Boga da, posle više od 600 godina, usliši Lazarevu kletvu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, neka se pripremi narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo, ovo o čemu danas, odnosno večeras raspravljamo trebalo je da bude na dnevnom redu ove skupštine mnogo ranije, trebalo je da imamo bolji tekst, da imamo konkretnije naloge parlamenta Vladi i pregovaračkom timu.
Podsetiću vas da je poslanička grupa SRS mesec i po dana pre Vlade Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini predlog za izglasavanje rezolucije o Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija. Čekali smo da nam Vlada, odnosno pregovarački tim pripreme i ovaj izveštaj, koji zapravo nije ni po čemu značajan, i ako smo samo zbog toga čekali, onda zaista i nije bio neki razlog za čekanje. Čuli ste od poslanika Srpske radikalne stranke, uglavnom, primedbe koje mi imamo na ovaj tekst rezolucije.
Takođe, da vam skrenem pažnju na one naše najznačajnije primedbe. Pre svega, mislimo da je rezolucija trebalo da bude konkretnija, trebalo je, kao i svaki akt koji izlazi iz parlamenta, da bude vrlo konkretan i da ne ostavlja mnogo mogućnosti ni za primenu ni za zloupotrebu, nego da se zna da je to tačno onako kako se u Narodnoj skupštini usvoji. Zato je nama neshvatljivo da, recimo, niste u ovom predlogu rezolucije predvideli Halštajnovu doktrinu da.
Zašto ste izostavili da jasno i glasno kažete ono što, ubeđena sam, i mislite i planirate da uradite, ako ne mislite onda džabe ovo danas radimo, da prekinete diplomatske odnose sa svakom zemljom koja, eventualno, jednostrano prizna Kosovo i Metohiju.
Niste naveli konkretno ni primenu retorzije. Želim da vas podsetim da je trebalo u ovoj rezoluciji da stoji, recimo, ako Bosni i Hercegovini padne na pamet prizna nezavisnost Kosova, da će Republika Srbija istog momenta priznati nezavisnost Republike Srpske.
Ili, recimo, ako Hrvatskoj padne na pamet da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, da će Srbija istog momenta priznati nezavisnost Republike Srpske Krajine i priznati zvanično Vladu Republike Srpske Krajine u egzilu.
Naravno, nisu to jedine primedbe gde vi niste konkretno naveli stav. Recimo, u ovoj rezoluciji je trebalo da se nađe i odredba gde bi stajalo da Srbija nikada neće priznati nikakva dokumenta koja bi bila doneta u eventualno nezavisnom Kosovu, koje recimo dođe do samo otcepljenja, odnosno do samoproglašenja, nezavisnosti, što već imati u najavama.
Pre svega kada ovo govorim mislim na pasoše, da na taj način stavimo do znanja da, kada bi se to eventualno desilo, faktički ne bi bilo tranzita kroz Srbiju.
Moramo da prestanemo samo da pričamo priče, moramo da budemo konkretni, Šiptari na Kosovu, predstavnici Evropske Unije, i Amerika koji su za otcepljenje Kosova, treba da znaju šta će tačno da uradi država Srbija, šta će da uradi Vlada Republike Srbije, naravno, na osnovu onoga što joj bude zadato u ovom parlamentu.
Ako Šiptari svaki čas mogu da izlaze sa kojekakvim pretnjama, čak i oružjem i samoproglašenjem i tako dalje, mi se plašimo da budemo samo konkretni i da kažemo što bi svaka normalna država, zarad zaštite svog teritorijalnog integriteta, jasno i glasno rekla.
Trebalo je bar da prepišete još jedan deo ove naše rezolucije koju smo vam podneli i da nikada i ni po koju cenu Republika Srbija ili bilo koji njen državni organ neće da prihvati, suprotstavljaće se odvajanju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije od Srbije ili njenoj podeli.
Rezoluciju 1244 ste nedovoljno jasno pomenuli i nedovoljno jasno opisali u ovom predlogu rezolucije. Moralo je da stoji da ne može uopšte da se raspravlja o statusu Kosova i Metohije. Status Kosova i Metohije je utvrđen Rezolucijom 1244 i mi nemamo na tu temu ni sa kim ništa da razgovaramo. Za nas je to jednostavno čista i završena stvar. To je trebalo da stoji u ovoj rezoluciji.
Takođe, niste napisali, niste predvideli da se zabrani pregovaračkom timu da pregovara pod pokroviteljstvom nekih evropskih zemalja koje se jasno zalažu za samostalnog Kosova ili recimo, ne daj bože, pod pokroviteljstvom vašeg prijatelja Havijera Solane. To je moralo takođe da stoji u ovoj rezoluciji.
Gospodine Tadiću, vi ste pre neki dan, rekli, pre dva dana otprilike, da niste prihvatili sve ove primedbe o kojima smo mi danas govorili, rekli ste da niste prihvatili primedbe opozicije, jer niste želeli gubitničku politiku i da nije trebalo da se u rezoluciji navodi koje će mere Srbija preduzeti prema državama koje bi eventualno priznale status Kosova. Od koga vi to, gospodine Tadiću, čuvate tu tajnu? Zar građani Srbije, zar ovaj parlament, zar ovi ljudi na Kosovu i Metohiji koji razmišljaju, i gledaju i slušaju na koji način mi to planiramo da rešimo njihove probleme i njihovu sudbinu, zar oni to ne treba da znaju? Ili vi imate ekskluzivno pravo, ne znam da li ste obavestili gospodina Koštunicu i gospodina Samardžića o tome što kažete da treba da ostane nekakva vaša tajna?
Vama, gospodine Samardžiću, zameram što u ovom izveštaju niste napisali i niste naveli šta je, pogotovu sada kada ste u ulozi ministra, šta je i da li je država Srbija uradila po pitanju istraživanja Ahtisarijevog primanja mita za ono što je uradio predlog njegove rezolucije koji je predviđao otcepljenje Kosova. Naravno, znate da se radi o 40 miliona evra. Trebalo je, kao država, da se malo pozabavite tim problemom i da od određenih međunarodnih organizacija, agencija i tako dalje saznate šta tu jeste istina, a šta nije istina.
Interesantno mi je bilo kada sam pre neki dan slušala vašeg prijatelja Kušnera na vašoj B92 televiziji, a ovo govorim, gospodine Tadiću, vama, zbog onog vašeg napominjanja politike nasilja Slobodana Miloševića, kada se Kušner složio sa voditeljkom emisije da nije veliki problem što će Srbija ostati bez Kosova i Metohije, već je problem što se to nije desilo u Miloševićevo vreme nego gde baš u Tadićevo vreme.
Znate, sve su ovo razlozi i sve ovo navodim da bih vam jasno rekla zbog čega ne verujem ni vama, ni Vladi Republike Srbije. Zbog toga smo mislili da je trebalo da ova rezolucija bude mnogo konkretnija, da ne možete vi tu ništa da vrdate na svoju ruku i po svojoj volji. Ne možemo ni vama, gospodine Koštunica, da verujemo, zato što, moram da vas podsetim, vi ste pustili šiptarske teroriste koji su nastavili da ubijaju i da progone Srbe sa Kosova i Metohije. Nikada niste dali ni valjan odgovor, a kamoli odgovarali zbog toga.
Takođe, treba jasno da bude napisano u ovoj rezoluciji ili bar mi, srpski radikali, jasno da kažemo zbog javnosti pre svega, vama znam ne vredi da se govori, pogotovu vama iz Demokratske stranke, prosto je neshvatljivo, ljudski neverovatno, da vi, što razumem, toliko polažete, kao i svi građani Srbije, u pomoć Rusije u rešavanju problema Kosova i Metohije, a s druge strane se utrkujete, hvale se vaši ministri, i Šutanovac, i Jeremić, viđaju se sa ne znam kojekakvim generalnim sekretarom NATO-a i tako dalje, već planirate ulazak Srbije u NATO.
Naravno, nije vam palo na pamet da morate da pitate, pre svega, građane Srbije i naravno nikada nećete dobiti takvu saglasnost. Ali, diplomatski je nekorektno, u najmanju ruku, da možete tako licemerno da se ponašate.
Vi, gospodine Koštunica, nemojte da obmanjujete građane Srbije da je vaša velika zasluga što je Kosovo i Metohija još uvek u sastavu Republike Srbije. Jedini kome treba da budemo zahvalni svi mi i svi građani Srbije kojima je stalo do teritorijalnog integriteta Srbije, zašto to još uvek jeste jedinstvena Srbija, jedinstvena teritorija, jeste Ruska federacija i jeste Vladimir Putin.
Bez njega i bez te politike, bilo je danas ovde komentara da li nas Rusija voli ili ne voli, da li Rusija ima interese, nema interese, sve je to nebitno. Bitna je nesporna činjenica da je Kosovo i Metohija sačuvano još uvek u sastavu Republike Srbije zahvaljujući isključivo politici Ruske federacije.
Zato bi bilo dobro, gospodin Todorović je rekao da je trebalo da donesemo rezoluciju da se zahvalimo Rusiji i Putinu na ovome što su uradili za Srbiju. Evo, predlažem nešto što možemo vrlo brzo da uradimo. Predlažem da ovaj doskorašnji Bulevar AVNOJ-a nazovemo Bulevarom Putina, u znak zahvalnosti, da se oslobodimo one table sa imenom prvog mafijaškog premijera i da se gospodin Tomislav Nikolić više ne preseljava, da ostane čovek u svom stanu, jer sam sigurna, gospodine Nikoliću, da biste sa zadovoljstvom živeli u ulici koja nosi ime Vladimira Putina.
Dakle, bez obzira na sve primedbe koje smo izneli, rekli smo to na početku, a sada ću da ponovim i da naglasim, dame i gospodo, da i ovaj put mi srpski radikali dokazujemo da su nama državni i nacionalni interesi ispred stranačkih interesa, rezolucija ima dosta šupljina, imali smo, kao što ste čuli, dosta primedbi, ali takva kakva da je ne može da naškodi Srbima na Kosovu i Metohiji i mi ćemo, u ime državnih i nacionalnih interesa, glasati i za ovako manjkavu rezoluciju.

 Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić. Ukupno vreme za SRS, koja još jedino ima poslanike na listi prijavljenih govornika, jeste 22 minuta.