Zahvaljujem gospodinu Albijaniću. Isteklo mi je vreme.
Neću zloupotrebljavati vašu dobru volju da mi dopustite ovih pet minuta da odgovorim gospodinu Tomiću, ali, u svakom slučaju, pozivam vas još jedanput, gospodine ministre, da razmislite o ovome, zato što mislim da time nećete dobiti ništa, bez obzira na sva obrazloženja, niti će policiji biti lakše; samo će strast između ljudi koji dolaze, negativna strast koja postoji između ljudi koji dolaze na utakmice i svih onih koji bi trebalo da beleže takve, tobožnje, izgrede, uzvike i povike biti nepotrebno velika, ili veća nego što je to danas slučaj.
Hvala vam najlepše.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, član 100.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Tomiću, mislim da ste vi izvršili zamenu teza. Javljam se zato po članu 104. Poslovnika, zato što je gospodin Vučić na najargumentovaniji način, bez ikakve ostrašćenosti, na osnovu ličnog iskustva i onoga što se dešava, govorio o Predlogu ovog zakona.
Mislim da niste u pravu, zato što je ovaj zakon indukovan takvom politikom i odlukama UEFA, jer je UEFA bila rigorozna u stavu, naročito u ovim poslednjim nemilim događajima, upravo zbog činjenice što je nekome bilo potrebno da se naši klubovi kazne, što je to atak na srpski sport, da ne ulazimo u te segmente, ali, s druge strane, veoma je ozbiljno to što su takve odredbe unete u naše zakonodavstvo i što to nema nikakve veze, kao što vam je rekao gospodin Vučić, sa pozitivnim krivično-zakonodavnim pravom, koje je u Krivičnom zakoniku jasno definisalo koje su to odredbe.
Pažljivo sam pratila ovu diskusiju, naročito kada je govorio gospodin Vučić.
Kada ste, posle, vi izašli da govorite, pitali su vas iz klupe poslanici za neke konkretne odredbe, naročito za ovu koja se tiče uzvikivanja koje širi rasnu, nacionalnu i versku mržnju. Vi ste rekli - to nema nikakve veze.
Vi time priznajete da to nije tačno, pošto je i nemoguće da se to desi u Srbiji, i ne dešava se, hvala Bogu, zato što je srpski narod, pre svega, narod koji poštuje slobodu mišljenja, veru, pripadnost naciji i svaku drugu slobodu. To je prepisano, o tome smo govorili u Odboru za odbranu i bezbednost, kompletno je prepisana odredba iz Pravilnika UEFA, koja ima tako rigorozne mere i kaznila je naše vodeće klubove.
Kada vas, konkretno, poslanici iz klupa pitaju, u nekoliko navrata vam je to rekao i gospodin Vučić, a i vi sami idete na te sportske priredbe, onda nam odgovorite - da li će biti kažnjeni navijači ili navijači u grupi koji skandiraju na fudbalskim utakmicama – ''Branićemo generala od Haškog tribunala''?
Recite nam da li se to svrstava pod kaznu, ako ovi drugi primeri nisu bili verodostojni, ili neki slični, i da li je to zbog toga ili zbog nošenja majica sa obeležjima likova generala Mladića ili Radovana Karadžića, koje navijači nose i s ponosom uzvikuju njihova imena?
To vam je konkretan primer, jer ste malopre rekli, obraćajući se gospodinu Vučiću - dajte neki konkretan primer. To su konkretni primeri. Da li je to nalog sa strane, možda od Karle del Ponte ili bilo kog mentora, nalogodavca, da se tako nešto radi, da li će, tako, patriotsko navijanje biti zabranjeno na ulicama? Hvala.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dragan Jočić. Izvolite.

Mislim da su oni koji su imali primedbe na ovu poslednju rečenicu - ko svojim ponašanjem i svojim parolama izaziva versku mržnju ili netrpeljivost, u pravu.
Dosta je to široko postavljeno i ja se s tim slažem. Ovo ili treba skloniti, ili precizirati. Mislim da bi matični odbor trebalo da to uradi, da vidimo da li se sklanja i sve drugo ili samo ovaj drugi deo, ali treba precizirati. Slažem se s tim da same parole, samo izvikivanje oređenih parola ne može da ima za posledicu, odnosno sankciju, ovoliku kaznu, ukoliko neka velika posledica ne proistekne iz toga.
Videćemo i daćemo predlog. Možda matični odbor treba da predloži dopunu ovog člana, tako što će da precizira posledice.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP-a.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa je imala nameru da podrži Predlog ovog zakona, ali, posle ove naknadne izjave ljubavi od strane ministra unutrašnjih poslova, moramo razmisliti dok se ne izvrši ta tzv. korekcija, jer je upravo ova odredba nešto što je civilizacijska tekovina i evropski standard i što je i nas, kao poslaničku grupu, podstaklo da podržimo Predlog ovog zakona.
Cilj svakog zakona ove vrste je dvostruki. S jedne strane, zakon treba da ima preventivno dejstvo, a, s druge strane, treba da ima represivno dejstvo.
Kada je u pitanju ponašanje navijača na stadionu, moramo se uvek setiti onog već antologijskog gesta Margaret Tačer u Engleskoj i setiti se da su stadioni u Engleskoj bili poprište huligana, sa potpunim haosom i sa stotinama i hiljadama povređenih, da su, čak, postojale žice između publike i fudbalskog terena. Onda je Margaret Tačer, svojim ukazom, naložila da se sve to skloni i donese jedan apsolutno rigorozni zakon, pa je taj strah od kazne uslovio da tamo više nereda nema.
Ja sam, inače, zaljubljenik u fudbal, ali je činjenica da našim fudbalom dominira kriminal. U poslednjih nekoliko godina, polovina predsednika, vlasnika i direktora prve lige u Srbiji je pobijeno, a oni koji su danas na delu su okruženi telohraniteljima, više nego ministar unutrašnjih poslova. To samo pokazuje stanje u našem fudbalu, da to i nije tema.
Tema je da sam, recimo, u Engleskoj, imao mogućnosti i prilike, u poslednjih par godina, da gledam nekoliko utakmica i nezamislive incidente na fudbalskim utakmicama. Dakle, na stadionima su nezamislivi neredi.
Gledao sam prošle godine na ''Old trafordu'' meč Mančester-Seltik. Tu je publika bila pomešana, nema žice, kaveza itd. Sačuvaj Bože da je jedan navijač na drugog atakovao fizički i tome slično. Gledao sam na "Vajt hartlejnu" meč Totenhem - Čelzi, isto tako. Tamo ne možete uneti alkohol na stadion i ovo oko čega se ovde vodi polemika. Koka kolu morate da sipate u plastične čaše i jedino sa čašom koja ne može da se baci i leti možete da uđete na stadion. Tako je, manje-više, svugde u Evropi.
Poslednja utakmica koju sam gledao je finale mladih reprezentacija u Groningenu, utakmica Holandija – Srbija, i nikom nije palo na pamet da vređa Srbiju i da vređa naše navijače. Onda dolazimo do toga da nešto treba da bude esencija ovog zakona.
Kad je reč o nedoličnom ponašanju, nije više akcenat na nasilju i fizičkim obračunima, nego, upravo, na zaštiti od nacionalne, verske i rasne mržnje. To je glavni, fundamentalni deo ovog zakona. To nema nikakve veze sa verbalnim deliktom.
U samom Ustavu kategorisan je ovaj institut nacionalne, rasne ili verske mržnje i kažnjiv je, i u osnovnom, Krivičnom zakonu Republike Srbije, i u svim ostalim pratećim propisima, jer ima svoje uporište u samom Ustavu, bez obzira na to što mi ne smatramo taj ustav nekom posebnom vrednošću.
Dakle, to je jedan segment. Drugi je da ne može nama da bude uzor, nekakva paralela, to što navijači u Hrvatskoj uzvikuju – ''Ubij Srbina'' ili ''Srbe na vrbe''. Šta sada, treba i mi da uzvikujemo?
Upravo treba da bude obrnuto, neka Hrvatska to sankcioniše, ako hoće, ili neka se legitimiše pred svetom sa svojim navijačima koji uzvikuju te parole. To nije za nas putokaz.
Za nas je putokaz fudbal, nadmetanje, sport, viteštvo, a ne da zbog nekoliko desetina ili stotina huligana razjurite sve čestite ljude sa stadiona. Zbog toga je, između ostalog, zbog kriminala u našem fudbalu i zbog huliganstva na našim stadionima, tako mala poseta na terenima.
Treće, hajde da budemo iskreni, kod zaprećene kazne, gospodine Vučiću, od jedne do osam godina, može se izreći uslovna osuda. Podsećam vas, kao advokat, to je samo zaprećena kazna, znamo kako je kod nas blaga ta kaznena politika, uglavnom, manje-više.
Prema tome, treba da ostane ova odredba koja, upravo, asocira na neke evropske vrednosti i standarde kojima stremimo.
Jer, ako na međunarodnoj utakmici koju igra Srbija imate parolu od 50 metara – ''Nož, žica, Srebrenica'', to mora da se sankcioniše, inače, onda nemamo put ka Evropi, nego ka nekakvim tamnim vilajetima prošlosti.
Ako predsednik države, bez obzira na to šta ko misli o njemu, bude na jednoj međudržavnoj utakmici - Srbija - Holandija, a na pet metara od njega naši navijači mašu zastavama na kojima je, na zastavi Evropske unije, nacrtan kukasti krst, onda nama nema spasa.
To su stvari kojima treba da se pozabavimo i to su vrednosti koje nas motivišu da glasamo za ovaj zakon. Sačekaćemo da vidimo, gospodine ministre, jer je potpuno apsurdno da vi predlažete ovaj zakon, pa se slažete da ne valja i predlažete Odboru da ga promeni, pokušavajući da se, verovatno, udvarate svom budućem koalicionom partneru.

Reč ima gospodin ministar Dragan Jočić, a zatim Aleksandar Vučić, narodni poslanik, replika.

Nema ni mržnje, ni ljubavi, jednostavno, ima sagledavanja nekih nedostataka.
Čudi me, gospodine Batiću, suviše ste romantični kada sve stavljate u kategoriju ljubavi i mržnje. Jednostavno, bez obzira na to šta je ko predložio, nijedan propis nije savršen i ja sam samo intervenisao u pogledu jedne rečenice, nisam rekao da ceo zakon ne valja. U pravu su oni, ponavljam još jedanput, koji su primetili da je ova odredba dosta široka.

Možemo samo repliku prvo, gospodine Jovanoviću, da imamo, ipak, neki red.