Zaista bih voleo da uzmete stenogram, ja sam izgovorio - to je sramota. Dakle, sasvim sigurno, nikada ne želim nikoga lično da uvredim, ali sam izneo svoj vrednosni stav o onome što ste govorili i to je ono što mislim, čega se, svakako, neću odreći, a, pretpostavljam, ni vi onoga o čemu ste govorili.
Što se tiče kukastog krsta, nije to bio kukasti krst da bi se glorifikovao kukasti krst, ili da bi se glorifikovali nacisti. Naprotiv, pretpostavljam da je namera tih ljudi, ne znam ko je to uradio, nisam ni video tu zastavu, bila da EU ima iste nakane prema Srbiji baš kao i oni koji su je porobljavali 1941. godine, računajući, pri tome, na to da nas je EU bombardovala 1999. godine, u okviru NATO-a i koalicije sa SAD-om, da nam danas otima Kosovo i Metohiju, kao što su nam ga nacisti i balisti otimali 1941. godine itd. Dakle, sasvim sam siguran da je to u pitanju.
Što se tiče pojedinih parola, nema sumnje da su neukusne i neumesne. Ovde je reč samo o tome ko će, kako i koliko da tumači zakon. Svaki sudija može široko da tumači bilo koju normu, na bilo koji način, do toga da može da kaže - evo vam ga i kukasti krst na zastavi, ne želeći ozbiljnije da tumači šta je taj ko je to uradio napravio ili želeo da kaže. To je stvar koju moramo da izmenimo i apsolutno sam uveren da građani Srbije to razumeju.
Ljudi, kada odu na sportsku manifestaciju, odu da se lepo provedu, i treba im to omogućiti; treba im omogućiti da ne bude nasilja, ali im treba omogućiti i da iskazuju malo slobode i svaku vrstu svog mišljenja.
Podsetiću vas da 1997, 1998, 1999, 2000. godine nije bilo sportske manifestacije na kojoj, na različite načine, nisu bili maltretirani predstavnici tadašnje vlasti, a da ne pričamo o tome kakve su sve pretnje iznošene i šta je sve - ne kvalifikovano na najbolji način, već, bukvalno, glorifikovano.
Dakle, ako vi mislite da je to - "ubij se, Slobodane" divna pesma, moram da vam kažem da meni nije, kao što mi nije divna pesma ni ona - "ubij se, Koštunice", niti bilo koja druga. "Spasi Srbiju i ubij se, Koštunice", "Spasi Srbiju i ubij se, Borise", ili "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane" ili bilo koja druga. Ne mislim da su to lepe pesme, a ne mislim ništa lepo o našim političkim protivnicima. Ali, vidite, to je dozvoljeno i to je bilo u redu.
Takođe, ne mislim da zbog pevanja bilo koje pesme, pa ni kada su to radili predstavnici LDP-a, govoreći o Vojislavu Koštunici na takav način ispred Republičke skupštine, bilo ko treba da bude uhapšen. Mislim da nijedan zbog toga ne treba da odgovara, to je njegovo iskazivanje političkog mišljenja na pomalo vulgaran način, na pomalo uvredljiv način, ali to će osetiti ta politička partija na izborima ili ne, sasvim svejedno. E, to je taj dostignuti nivo slobode, za koji mislimo da mora da bude zaštićen, ništa više od toga. To je ono za šta smatramo da se svako u ovoj zemlji Srbiji zalagao.
Pošto znamo da nam predstoje teška vremena, imaćemo, ljudi, strašne probleme, imaćemo čitave nacionalne frustracije, pošto znamo kakvu nam divnu politiku vodi predsednik Republike i mnogi drugi koji su uz njega. Možemo da predvidimo šta će nam se dešavati. Ako biste ovakve instrumente koristili, teško nama, teško Srbiji, teško celom srpskom narodu, onda smo propali svi.
A to što su nekome puna usta Evropske unije, zato što nam svakog dana pričaju kako nas mnogo vole i kako neće da nam otmu Kosovo i Metohiju, a kada nam se i EU kao organizacija bude oglasila kao potencijalni otimač Kosova i Metohije, onda će za glavu da se hvataju i da pokušaju to da sakriju na RTS-u, Pinku, B92 itd, to je drugo, to je, takođe, političko pitanje. Sa stadionima, sa sportskim borilištima, ili gledalištima, i pomoćnim objektima, kako je sada regulisano ovim zakonom, to nema apsolutno nikakve veze.
Slažem se da postoji veliki problem, koji mora da se rešava u ovoj zemlji, sa onima koji bi da prave nasilje na stadionima, ali me nećete ubediti da su oni najveći problem u ovoj zemlji, da su navijači najveći problem, jer mi imamo mafijaše u svim sferama društvenog života, u svim oblastima društvenog života, počev od ''energetske mafije'', evo ih, svi na slobodi, svako veče se reklamiraju na B92, svako malo imaju u "Politici" svoj dodatak, a i dalje nemamo tu tačku na dnevnom redu, da raspravljamo o njima.
Zbog čega, gospodine Albijaniću?
Zato što je vaš predstavnik, predstavnik DSS-a i SPS-a glasao na onakav način da nema mafije u tome. Dobro, lepo. Šta ćemo sa drugom mafijom? Šta ćemo sa monopolima u svim sferama našeg društva danas? Neki pokretali pitanje, nema više pokretanja tog pitanja.
O čemu mi danas ovde razgovaramo? Najveći kriminalci - deca koja će da se pobiju, ušli u pubertet ili ne znam gde. Sprečite da se pobiju, ali nemojte baš da ih hapsite zbog toga što će da viknu dve-tri uvredljive reči ili ne znam šta.
Razum, racionalno ponašanje nam je potrebno, ne osveta, ne revanš onome koji drugačije misli.
Potrebna nam je normalna Srbija, potrebna nam je Srbija u kojoj će biti mesta za svako naše dete, da jednako žive i moja deca, i deca Čedomira Jovanovića, i unuci Tomislava Nikolića i njegova deca, kao i Borisa Tadića i svakog drugog čoveka u ovoj zemlji, da ne pravimo nikakvu razliku među njima.
Ako uspemo tako normalnu Srbiju da napravimo, onda ćemo nešto uraditi. Ako ne uspemo i ako ćemo samo da hapsimo, sklanjamo i progonimo one koji drugačije misle, onda nam je Srbija definitivno propala, samo je pitanje kog dana ćemo to da oglasimo našem narodu.