Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u skladu sa članom 101.
Gospodin Vučić je, naime, pogrešno protumačio temu o kojoj sam govorio. Nikada nisam izjednačavao političke skupove i skupove kojima se bavi ovaj zakon. Mi govorimo o zakonu koji sprečava nasilje i nedolično ponašanje na sportskim priredbama. Ako treba da se bavimo zakonom koji će sprečiti istu vrstu ponašanja i nasilja u okviru političkih skupova, mi smo i za to raspoloženi, ali primeri koji se koriste su tačni.
Ako se složimo da su ovi primeri posledica jednog haotičnog vremena, ne možemo te primere koristiti kao neku vrstu opravdanja za prihvatanje i propuštanje šansi da se kao društvo sučimo sa uzrocima tih posledica. Govorimo o nasilju na sportskim takmičenjima i u objektima, o tome govorimo. Ne govorimo o nasilju između pripadnika dve stranke.
Tačno je i vrlo dobro znam šta smo radili ispred Skupštine, i to je bila politička posledica, po našem mišljenju, jednako ekstremnog i nekorektnog političkog poteza. Naša politika je bila deinstitucionalizovana i mi smo se borili svojim političkim sredstvima i za to platili cenu, od konflikta sa policijom, do podrške koju smo dobili ili je nismo dobili u meri koju smo želeli od građana.
O tome možemo da razgovaramo, ali nije LDP otišao na fudbalsku utakmicu, na košarkašku utakmicu, na bilo koji drugi sportski događaj i tamo iznosio svoje političke stavove.
Znači, ovde govorimo o nečemu drugom, govorimo o nasilju u okviru sportskih objekata, sportskih takmičenja, koje treba sankcionisati, jer je to, nažalost, jedini način da se ono limitira. O žrtvama.
Sigurno se sećate vrlo dobro košarkaške utakmice i stradanja i navijača i policajaca, pa ste bili izloženi kritici zbog toga što je policija reagovala, a policija je rekla - mi ne možemo da na tribini nađemo one koji su izazvali incident, mi smo prinuđeni da reagujemo u skladu s naređenjima koje dobijemo.
Znači, svi su stradali i na kraju niko nije odgovoran. Gledali smo snimke i verujem da policija nije imala nameru da batina decu i da ih ruši sa tribine. Sticajem neverovatnih okolnosti i puno sreće, nije izgubljen nijedan ljudski život, ali nikakvu pouku iz toga nismo izvukli.
Klubovi manipulišu navijačima, a kada navijač ostane invalid, klub ga zaboravi.
I u naše vreme policija je imala podatke koji su ukazivali na tako nešto. Zbog toga smo i pisali ovaj zakon 2003. godine i mi vas sada pozivamo da primenite zakon u formi u kojoj ste ga podneli Parlamentu, ne sa željom da se u okviru sportskog takmičenja limitira nečija politička sloboda i pravo, ali neka ljudi nauče da idu na stranačke mitinge, pa da tamo izraze svoje političke stavove, kakvi god oni bili, a ne na sportskim takmičenjima. Ako je nekada to bilo pravilo, hajde da ne bude sutra. Mi o tome želimo da govorimo.
Da bismo vratili ljude u sport, moramo da stvorimo elementarne preduslove za njihovo bezbedno učešće u svemu tome, a toga sada nema. Ako se toleriše ono što se ne toleriše Ustavom, ako se krše prava i slobode zagarantovane Ustavom, onda činimo veliku grešku sada i zbog toga ne možemo da podržimo vaš zakon. Politika na političke skupove, kakvi god oni bili, a u okviru sporta tome ne treba da bude mesto.

Narodni poslanik Vladan Batić, replika na izlaganje Gorana Cvetanovića.

Suština mog izlaganja od početka je bila da zaštitimo ogromnu većinu navijača koji dolaze na sportske stadione da bi pratili takmičenja, da bi pratili jednu vitešku borbu.
Da li vi gledate utakmice, recimo, španske, engleske ili drugih liga? Prepuni stadioni, jer se ljudi bave sportom, žene, deca, čitave porodice uživaju u radostima života, a ovde jedna manjina često otera te ljude koji, pored skupih karata, pored onoga što prati sportska takmičenja, još doživljavaju neku vrstu mentalne torture i priličan rizik.
Dakle, mi se za to zalažemo i zato sam zamolio gospodina ministra da ostane ova odredba na snazi.
Još nešto, istine radi. Gospodine Cvetanoviću, niste u pravu. Ja nisam bio nikada funkcioner nijednog sportskog kolektiva, kao što nikada u životu nisam bio član nijednog upravnog odbora, jer imam neke svoje principe, ali je taj klub koji ste pomenuli, ''Radnički'' iz Obrenovca, iz druge u prvu ligu ušao posle neviđeno korektnog sportskog nadmetanja i, zaista, sa najvećim kvalitetom u drugoj fudbalskoj ligi.
Kako se radilo i funkcionisalo, to je bilo, stvarno, uz velika odricanja, bez pare i dinara, na mukotrpne načine, ali takvi nemaju šanse.
U savremenom fudbalu, takve ekipe ne mogu da budu konkurentne, jer ovde sport, nažalost, prati nešto što je krupan kapital, ili nešto još gore, veliki kriminal.

Narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik Poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama jeste, možda, i prilika da se ovde raspravlja i o jednoj kategoriji ljudi koji su 2000. godine, možda nesvesno, učestvovali u nečemu što će im se kasnije obiti o glavu, a naročito donošenjem ovakvih zakona.
Podsetio bih vas da ste petooktobarski puč 2000. godine izveli uz pomoć onih protiv kojih danas donosite zakon i javno ste se hvalili, predvodili ste grupe navijača i horde. Jedna grupa je kao rezultat imala, tj. u novinama je pisalo - mi smo osvojili policijsku stanicu u Padinskoj Skeli. To je naš navijački doprinos bio.
Za vas su to danas bande huligana, oni koje treba zatvarati do osam godina, oni koje treba pritvarati kada se održavaju sportske priredbe.
Predlažem, dame i gospodo, da napravite spisak onih koje treba pritvoriti kada su izbori, da ne mogu da izađu na glasanje. Znate šta, u davno vreme, pre SPS-a, kada su vladari obilazili Srbiju, postojala je kategorija ljudi koji su tada bili preventivno smeštani u neke institucije, da ne bi predstavljali opasnost. Mi sada, od jedne ideje za koju smo videli da se primenjuje negde na Zapadu, dolazimo do toga da u Srbiji imamo moguću zloupotrebu ovakvih zakona.
Čini mi se da su oni navijači koji su bili u prvim redovima borbe za 5. oktobar i koji su izveli 5. oktobar, možda, potrošili kredit kod vas čim su počeli da skandiraju nešto drugo na sportskim priredbama i čim su počeli da glasaju za nekog drugog. Zato danas imamo jednu potpuno nelogičnu situaciju.
Da ste vi ovo govorili pre 2000. godine, ko bi vam izveo 5. oktobar? Izveli biste ga vi u Kolarčevoj ulici, na Kolarčevom narodnom univerzitetu i na tribinama i po salonima ovde, u Beogradu.
Znači, ovde je reč o jednoj potpuno pogrešnoj koncepciji, a to je da se u Predlog zakona stavi čitav niz odredaba koje se mogu toliko slobodno tumačiti, kao što je i ceo Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. Organizovani kriminal je danas i pomaganje nekome da ne ode u Hag. To je tako, piše u Zakonu.
Znači, za vas su oni koji misle da neko ne treba da ide u Hag pripadnici organizovane kriminalne grupe, čim ih ima više od dvojice.
Znate li koliko ih ima danas u Srbiji? Ima ih najmanje nekoliko miliona, tih organizovanih kriminalnih grupa, a tako i sada.
Govorite o Zakonu o sprečavanju nasilja. Tim zakonom nećete sprečiti nasilje. Prvo, vi znate da su se uprave klubova i navijača posvađali unutar sebe. Takođe, ne postoji nikakva motivacija ljudi da se bore protiv nasilja na stadionima, pre svega, pripadnika policije. Zašto bi oni to radili?
Dame i gospodo, oni su branili ovu državu, pa su otišli u Hag.
Šta će da im se desi ako slučajno udare na nekog vođu navijača ili nekog kriminalca? Zašto bi reagovali? Dođite i vi odavde, pa sprečavajte nasilje na sportskim priredbama.
Drugo, govorite o međunarodnim utakmicama, skupovima itd. Znate šta – navijači, ipak, nisu kao političari, i ja ih u tome podržavam. Valjda će neko da se ponaša i malo muški.
Neće, valjda, dozvoliti da ga neko pljuje i batina, kao što se dešavalo našoj vaterpolo reprezentaciji u Sloveniji, a mi ćemo ovde da negujemo dobrosusedske odnose sa Slovenijom. Oni kažu - zabićemo vam nož u leđa, a mi kažemo - neka, okrenućemo mi i srce, pa nam zabijte pravo u srce, nemojte u leđa.
Nemojte nikada da tražite od navijača da skandiraju, umesto Ratku Mladiću ili Karadžiću, ne znam kome drugome. Ako neko u tome ima neku nadu ili očekivanje, dajte da se odmah na startu dogovorimo. Nikada se u Srbiji neće desiti da navijači skandiraju Nataši Kandić ili Sonji Biserko. U svakom slučaju, nemojte očekivati, a ja sam protiv toga da se bilo ko vređa.
Ovde smo malopre govorili o tome da neku pojavu treba sankcionisati, bez obzira na to ko je predmet i meta. Kada ste rušili vlast 2000. godine, sve je bilo dozvoljeno. Bilo je dozvoljeno da se nose puške.
Evo, neki koji su bili ovde poslanici, oni su na čelu svih tih navijača, sa puškama, ulazili u fabrike, u krizne štabove, u narodne banke i sve ostalo. Tada je to sve bilo civilizovano, a sada su to huligani, sada je to neko koga treba zatvoriti. Da nije bilo tih huligana, ne biste vi videli vlast još 10-20 godina u Srbiji. Sada je opasno da oni budu na slobodi, možda će napraviti neki novi 5. oktobar.
Da ne bismo mnogo pričali, zakoni su potrebni, ali ovakvo tumačenje može dovesti do toga da u Novom Pazaru sutradan nema ko da izađe na ulicu, jer svi koji dođu na utakmicu u Novom Pazaru, kada se igra protiv nekog srpskog kluba, ne verujem da će skandirati neke mnogo lepe reči, ili dole, kod Rize, Bujanovac i Preševo. Hvala bogu, pa Bujanovac i Preševo nemaju neke timove u prvoj ligi.
Znači, siguran sam da bi na utakmici u Bujanovcu ili u Preševu, kada bi igrala "Crvena zvezda" ili "Partizan" protiv nekog tima, kako se zove ovaj fudbalski klub iz Preševa, ''Fljamurtari'', ne znam kako se zove, nije bitno, došli navijači i skandirali "Kosovo je Srbija", a vi biste to smatrali provokacijom, pa ćete se žaliti ministru Jočiću i tražiti da vam pošalje specijalce i žandarmeriju, jer vas vređaju nacionalno. Kako mogu u srcu juga Srbije, Preševske doline, da govore takvu gnusnu laž da je Kosovo Srbija?!
Prema tome, nemam ništa protiv da se ovde vode i politička prepucavanja između političkih stranaka, ali reč je o tome hoćemo li da imamo zakon koji će nešto zaista učiniti u ovoj oblasti sprečavanja nasilja na sportskim priredbama, ili ćemo tek radi reda donositi zakone.
Voleo bih da se o ovome razgovaralo i sa predstavnicima navijača i sa predstavnicima klubova. Svi smo mi nečiji navijači, koji možda ponekad reaguju malo žustrije nego što bi trebalo.
Uostalom, kada bi se sprečavalo nasilje u politici, znate koliko bi ovde bilo onih koji bi morali da imaju status izgrednika ili onih koji bi morali da budu u kućnom pritvoru dok se ne završe sednice Skupštine.
U svakom slučaju, Socijalistička partija Srbije ne može podržati pooštravanje ovog zakona ako ne dođe do pojašnjenja na šta se to konkretno odnosi, jer je veoma širok pojam - šta znači izazivanje verske, nacionalne mržnje, netrpeljivosti i svega ostalog.
Uostalom, nacionalnu, versku, ili bilo koju drugu netrpeljivost mogu izazvati ne samo parole o Srebrenici ili veličanje Ratka Mladića ili Radovana Karadžića.
Kao što znate, nacionalne, verske i sve druge slobode se mogu narušavati i raznim skandiranjem ili parolama i protiv Srba. Nisam siguran da ćete primeniti ove odredbe na pripadnike nacionalnih manjina kada budu tako nešto skandirali.
Zato kažem, ovde je reč o tome hoćemo li imati zakon koji će se odnositi na sve, ili ćemo imati zakon koji će biti donet tek radi reda, da bismo ispunili neku međunarodnu obavezu, ako uopšte imamo bilo kakvu međunarodnu obavezu u tom pogledu.
Uostalom, navijači iz sveta dolaze ovde u Srbiju da se pokažu, pošto tamo ne smeju. Istina, nemaju gde da dolaze, pošto slabo igramo ove međunarodne utakmice, osim kada su u pitanju utakmice reprezentacije.
Baš zato, Srbija treba na neki način, nekada, i da zaštiti naše navijače koji idu u inostranstvo. Šta je država Srbija uradila da zaštiti naše navijače koji su bili žrtve, na primer, u Sloveniji? Ministri su morali da se biju sa publikom u Sloveniji kada je igrala vaterpolo reprezentacija.
Šta je trebalo navijači da kažu, udarajte nas slobodno? Pa, nisu oni kao političari, da kažu - vi ste u pravu, mi smo uvek krivi i imamo osećaj kolektivne krivice.
Molim vas, kad donosite ovakve zakone, setite se onih koji su vas doveli na vlast 5. oktobra 2000. godine, onih koji su išli iza vas kada ste ulazili u fabrike, institucije, banke i sve ostalo, da formirate krizne štabove. Ako ste im ovako vratili, onda treba da razmislite malo kako će biti i da li će onda oni tražiti neki novi ''5. oktobar''.
Što se nas tiče, nismo bili za to ni tada, nismo ni sada. Vlast se menja na izborima, ne menja se nikakvim kriznim štabovima. Vi ljude hoćete da upotrebite i da ih onda, posle toga, bacite.
Nadam se i ubeđen sam da sada navijači širom Srbije skandiraju s oduševljenjem imena DOS-a i onih za koje su se borili 2000. godine.
Zato, gospodine ministre, možete li da pojasnite ovaj deo koji se tiče širine tumačenja toga - šta spada u ''izazivanje netrpeljivosti, verskih, nacionalnih, i svih ostalih sukoba''?
Sama intencija zakona jeste prihvatljiva, ali se zakon, ovako kako je napisan, može zloupotrebiti, pre svega, za obračun, i to ne sa političkim neprijateljima. Uostalom, svesni ste da je 11. 000 ljudi u vreme akcije ''Sablja'' bilo pritvoreno bez bilo kakvog obrazloženja.
Verujem da bi sada, takođe, 10. 000 ljudi moglo da bude u kućnom pritvoru kada je neka fudbalska utakmica, zbog učešća u kolektivnom činu nasilja.
Uostalom, posle 5. oktobra, ''Otpor'' je, pošto gledam gospodina koji je ispred mene, bio jedina politička organizacija koja je imala svoje reklame i panoe na jednoj sportskoj utakmici, na košarkaškoj utakmici u hali ''Pionir'', posle 5. oktobra 2000. godine.
I vi pričate o tome da niste politički zloupotrebljavali sport? Sve ste činili samo da dođete na vlast. Sve ste činili da dođete na vlast, samo ste zaboravili jednu stvar, da čovek ima dve pesnice.

Narodni poslanik Riza Halimi, replika.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, na osnovu one tačke 226. bi trebalo jednog poslanika, u ovom slučaju predsednika jedne parlamentarne partije ovde, da obavestim o važnim stvarima.
Preševo ne može da se takmiči i da ima prilike koje je gospodin poslanik izneo, jer Preševo nema sportsko igralište za veliki fudbal i nema mogućnosti da se publika sakupi da bi bilo ovakvih problema koji bi bili u nadležnosti ministra Jočića.
Ali, zato je ministar unapred poslao žandarmeriju na taj teren. Govorim o Kopnenoj zoni sigurnosti, u malo širem kontekstu.
Govorim sad o žandarmeriji, jer specijalne snage policije intervenišu u Beogradu kada ima nereda, a pošto u Preševu nema mogućnosti da ima nereda, moramo ovde da govorimo o jednoj potrebi.
Izjava potpredsednika, ne, zamenika veoma aktuelnog Koordinacionog tela, koje je rekonstruisano i reorganizovano bez učešća predstavnika ljudi kojih se to telo tiče, upravo ovih dana je bila da neće biti u ovim opštinama, ni u jednoj od ovih opština, sportskih centara, jer su oni regionalni.
Pošto nam je Vranje region, a jedna ranija politika, SPS-a, kad je SPS bio na vlasti, bila je da, prvo, treba Vranje razviti, pa će, tek posle, razvijeno Vranje razviti ostale, mi čekamo da će tek u neko buduće vreme Preševo imati sportski centar, da će imati i neko veliko igralište za veliki fudbal, kojeg sada nema, pa će onda biti takmičenja, pa je onda moguće, ko zna, da bude i nereda. Sportsko takmičenje, pa može da se desi.
Uglavnom, za sada, žandarmerija se kod nas koristi za saobraćajnu patrolu, i to često van Kopnene zone sigurnosti; o tome zna gospodin Jočić, zna i premijer.
Obavestio sam o tome negde u novembru prošle godine, kada su, nažalost, mimo svih zakonskih odredaba, specijalne snage policije kontrolisale saobraćaj u Preševu, a ponekad se upadalo u kontrolu, neobičnu kontrolu kuće, u 4 sata ujutru, ne od lokalne policije, kako je bilo ranije, nego, upravo, od pripadnika žandarmerije.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nije mi namera da polemišem sa gospodinom Dačićem, samo jedna primedba.
Pre 5. oktobra i pre nego što su građani Srbije izašli na ulicu, u ovoj zemlji se desilo nešto što se zove izbori, i to 24. septembra. Ti izbori su održani i tu su građani iskazali svoju političku volju.
S druge strane, ako govorimo o navijačima, o ponašanju na sportskim utakmicama, samo jedan primer, posle ću pokazati knjigu, postoji jedna knjiga koja se zove "Otpor u nadležnosti policije". Mogu da vam pokažem šta se desilo na stadionu "Crvene zvezde".
Bez zakona, bez političkih sredstava, policija je brutalno pretukla sve navijače na severu, istoku i jugu stadiona "Crvene zvezde", istog trenutka su sinhronizovano ušli i pretukli sve ljude koji su bili u majicama "Otpora" i koji su navijali onako kako se vama tog trenutka nije svidelo.
Kažem, nisu vas navijači srušili, vas je srušila politička volja građana Srbije i mi smo to nedvosmisleno pokazali 24. septembra. Dakle, 5. oktobar je posledica toga što deo tadašnje vlasti nije hteo da prizna rezultate izbora.
Čestitam gospodinu Nikoliću koji je priznao rezultate izbora tada, ali neki nisu hteli da priznaju rezultate izbora.
Hvala.