Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma važna rasprava je pred nama i zbog toga moramo razmišljati o načinu kako smo tu raspravu započeli. Ja bih vas pitao, gospodine predsedniče, u skladu sa članom 93. Poslovnika o radu, gde se nalazi predlagač ovog akta? Odnosno, gde je izvestilac koji bi u ime Odbora za finansije Narodne skupštine nama ovde u parlamentu podneo izveštaj o radu ovog odbora i obrazložio kandidature? Šta je toliko sporno u biografijama kandidata o kojima mi danas raspravljamo, kada se ni predlagač, a ni izvestilac Odbora nisu obratili poslanicima i poslanicama rekli zašto treba za njih da glasaju?
Zašto parlamentarna većina ne stane iza kandidata koje je predložila za članove Saveta državne revizorske institucije? Da li je nešto sporno u njihovim biografijama, pa se parlamentarna većina stidi podrške i javnog identifikovanja sa njima? U parlamentu se ne ćuti o tako važnim odlukama, kao što su odluke koje se po prvi put donose u modernoj istoriji naše zemlje.
Prethodni učesnici u raspravi su citirali pojedine članove Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. To je dobar zakon i on je potreban Srbiji, to je potreba našeg društva. Potreba i onih koji se nalaze na vlasti i onih koji bi želeli da tu vlast kontrolišu. Koja to institucija može efikasnije zaštiti kredibilitet svih koji raspolažu budžetskim sredstvima od ovog saveta Državne revizorske institucije?
U politici, nažalost, ovde u Srbiji je sve dozvoljeno i institucije poput ove o kojoj mi danas razgovaramo su one koje moraju imati presudnu ulogu u definisanju naše lične odgovornosti i sposobnosti da obavljamo kvalitetno posao. Zbog toga je neophodno da nam se obrati predlagač i zbog toga želimo da čujemo izvestioca Odbora, da bismo onda mogli da postavimo pitanje da li je izvestilac, odnosno predlagač bio upoznat sa činjenicama sa kojima smo upoznati mi koji želimo ovde da diskutujemo.
Zašto parlamentarna većina pri usvajanju ovakve važne odluke u startu krši zakon? Zašto vi ne poštujete zakon? Ako vi na usvajanju kršite zakon, na čemu onda gradite svoje pravo da sutra mi ne možemo da se ponašamo na isti način na koji se ponašate vi danas ili bilo ko u Srbiji?
Sličnu raspravu smo vodili tokom usvajanja Ustava, kada smo vas upozorili da ako se društvo krade na ustavu, onda će se sutra krasti na svakom koraku, i to nam se danas dešava. Ova rasprava mora biti dostojanstvena, između ostalog, zato što mi razgovaramo o ljudima koji nisu u prilici da nam odgovore na ono što mi govorimo o njima, ni o predsedniku, ni o potpredsednici, ni o preostala tri člana Saveta Državne revizorske institucije.
Ovde nema gospođe Ćatović, da je pitamo da li je tačno ono što mi govorimo o njoj ili ne, ali nema ni izvestioca Odbora, ni predlagača koji je stao iza njene kandidature.
Ovde nema kandidata za predsednika Saveta, da bismo mogli da mu postavimo pitanje – kako ćete vi kontrolisati rad državnog organa čiji ste danas funkcioner, i to niži? Ne možemo da postavimo pitanje potpredsednici kako će dosadašnja savetnica u Ministarstvu finansija kontrolisati rad Ministarstva finansija.
Mi ta pitanja želimo da postavimo predlagačima, da li možemo da dobijemo odgovor na pitanje ko je predložio kandidata za predsednika Saveta Državne revizorske institucije?
Da li je moguće da od 130 i kusur poslanika nema nikog ko će izaći i reći - to je naš predlog. Stanite iza svog kandidata. Ko je predložio kandidata za potpredsednicu Saveta i ko je predložio ostala tri člana? Da li vi znate zašto je to važno? Zbog toga što od njih očekujemo odgovore koje kandidati nisu u stanju da nam daju, jer ne učestvuju u ovoj raspravi.
Mi imamo informacije da je stranka Velimira Ilića predložila gospođu Ćatović. Rekli smo su da nam je najmanje važno to što je reč o kadru Socijalističke partije Srbije, jer nas ovih poslednjih sedam godina uče da je moguće biti i gori od onih za koje smo govorili da su najgori.
Hajde da postavimo pitanje šta je to bilo presudno u toj nominaciji, da li to što je gospođa Ćatović opštinski javni pravobranilac i da li je dobro radila svoj posao, pa se zbog toga predlaže za novu funkciju? Ko će da odgovori na ta pitanja?
Mi mislimo da nije dobro radila svoj posao. Ne zato što je prvo na tu funkciju stupila kao kadar privremene uprave koju je u Opštini Topola zavela socijalistička vlada Mirka Marjanovića tokom devedesetih godina, ne zbog toga, nego zbog toga što je tokom svog mandata protivzakonito ustupila 140 kvadrata opštinskog poslovnog prostora stranci na vlasti.
To je SPS, ali sada nećete glasati za nju. Da li je tako, socijalisti? I vi znate o kome se radi, jer je u međuvremenu ono što je radila za vas počela da radi za Velimira Ilića.
Ni to nije samo po sebi ono što je toliko kompromitujuće. Zamislite opštinskog javnog pravobranioca koji je istovremeno predsednik nadzornog odbora osiguravajućeg društva koje je protivzakonito radilo pa je izgubilo od Narodne banke dozvolu za rad. Sada će funkcioner Narodne banke, njene filijale u Nišu, raditi zajedno sa predsednicom nadzornog odbora osiguravajućeg društva kojem je Narodna banka zabranila da radi zbog toga što je kršilo propise.
Da li je to onda institucija koja će biti efikasna, koja će biti sposobna, kojoj možemo da verujemo? Da li smo onda ostvarili one ciljeve o kojima smo govorili kada smo usvajali Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji? Da li postoji još jedna zemlja u Evropi 21. veka poput Srbije? Da zaboravimo na sve druge naše probleme i razlike, kako je moguće da raspravljamo o izboru saveta, a da nema nikoga ko će stati iza kandidata za koje je trebalo da se glasa?
Da li su prekršeni članovi 17. i 18. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, najmanje ta dva člana, suštinska?
Šta kažu ti članovi? Oni su suština zakona. Da bi revizija mogla da bude efikasna, ona mora da bude potpuno nezavisna od države, a da bi mogla da bude nezavisna od države, njeni članovi, a ne slova na papiru, moraju da budu upravo takvi.
Kako je nezavisan od države neko ko je danas državni službenik? Od pet kandidata za savet, četiri su zaposlena u različitim državnim organima i institucijama, primaju platu iz budžeta. Četiri kandidata, od pet, prima platu iz budžeta. Prekršili smo u startu zakon.
Mogli smo da napišemo amandman na zakon, pa da kažemo – pri izboru prvog saveta ova pravila ne važe, pa će taj savet raditi časno, oko njega će se okupiti neki novi kadrovi, a drugi savet će biti izabran iz redova kandidata koji su angažovani u samoj revizorskoj instituciji i oni će sami po sebi, po karakteru, biti upravo nezavisni. Ne, nema toga. Prekršili smo član zakona u startu, da ne govorimo o kredibilitetu kandidata. U startu je prekršen član zakona.
Član 18, najmanje pet godina kandidati za te funkcije ne mogu biti osobe koje su na bilo kakav način imale poslovni aranžman sa državom, bile angažovane na poslovima za državu. I taj član Zakona kršimo.
Pročitali smo u novinama obrazloženje izvestioca, potpredsednika DSS-a ili potpredsednika parlamenta, izvinjavam se ako nije više potpredsednik parlamenta, gospodina Obradovića. Rekao je da nema dovoljno kadrova. To nije tačno. Sigurni smo da ima sasvim dovoljno kadrova za ovakvu vrstu posla, ali smo jednako sigurni da svako ozbiljan svoj kredibilitet ne želi da ugrožava angažovanjem u ovako neozbiljnoj instituciji.
Svi uspešni ljudi danas, zapravo, stigli su do tog uspeha ne uz podršku države, nego najčešće uz borbu sa državom koja je bila dužna da ih podrži.
Setimo se naših sportista kada pobede na nekom takmičenju. Kada bi se osvrnuli iza njih i videli, shvatili bismo da su oni više protivnika imali u državi nego u svojoj čitavoj dosadašnjoj sportskoj karijeri. Tako je i sa svakim drugim uspešnim čovekom - ako si uspešan, u Srbiji si proklet.
Ima dovoljno sposobnih i kredibilnih ljudi za ovu vrstu posla, ali ti sposobni i kredibilni ne pristaju na kriterijume na koje su ovi kandidati pristali, što je očigledno. Kakvi su to kriterijumi? Oni koji su od svake institucije u Srbiji napravili kvaziinstituciju.
To su vam isti oni kriterijumi koji su prethodili izboru specijalnog tužioca Radovanovića, koji se grli na prijemu sa osobom koju treba da istražuje, koja je obuhvaćena policijskom akcijom "Mreža", pa kada ga pitate - šta to radiš, što se grliš sa Miloševićevim tajkunom, šta tražiš u zagrljaju sa Miškovićem, kada je on jedan od onih koje treba da istražuješ zbog šverca cigareta, on kaže - to je bilo na prijemu, fotografija je zloupotrebljena.
Znači, na prijemu je dozvoljeno grliti se sa osumnjičenim, a na svakom drugom mestu će se voditi obračun sa političkim protivnicima, onima koji su mene doveli na tu poziciju ne da bih sprovodio zakon, nego da bih, zapravo, zaklonio bezakonje. O tome se radi ovde, o pružanju podrške bezakonju.
Ne može za člana Saveta Državne revizorske institucije biti izabran neko ako nema nikoga ovde ko će izaći i reći zašto za njega treba da se glasa. To dovoljno ukazuje na odsustvo bilo kakvog kredibiliteta. Ne može parlament dobiti tako besmislene rasprave.
Što ne raspravljamo o tome da li je zemlja ploča? Hajde o tome da raspravljamo. U tome ima jednako smisla kao i u ideji da raspravljamo o Savetu Državne revizorske institucije, kada je očigledno da se tokom rasprave krši Zakon. Prekršena su dva suštinska člana Zakona.
Da li postoji mogućnost da se o tome razgovara, da se o tome dogovorimo?
Taj savet treba da, između ostalog, kontroliše i finansije u političkom životu ove zemlje, način na koji se troši novac. To je ponižavanje ljudi koji su glasali na ovim izborima. Iza nas je četiri miliona građana ostalo i niko od njih za sebe ne može reći da je srećan, zadovoljan i uspešan u onoj meri u kojoj bi to želeo da bude.
Pogledajte u šta se parlament pretvorio. Mi možemo da kažemo da je 90 posto ovog parlamenta najmanje odgovorno za tako nešto. Odgovorna su partijska rukovodstva, odgovorna je Vlada, i zbog toga što Skupština ne radi i zbog toga što kad radi, radi na način na koji radi, što krši Ustav, što krši Ustavni zakon, što zaobilazi suštinska pitanja. Najmanje su tu krivi poslanici koji sede ovde, osim što njihova krivica proizilazi iz činjenice da po svaku cenu pristaju da igraju ulogu koju su im drugi namenili.
Da li postoji neki prag parlamentarnog dostojanstva, da li postoji neki minimum? Mi mislimo da je to ovo, da je to poruka predlagaču - izvoli, dođi ovde, stani iza kandidata, objasni nam zašto su baš oni kandidovani za te funkcije.
Neka dođe izvestilac i neka objasni, pa da kažemo da smo jednu odluku doneli na ispravan način, nismo doneli više, doneli smo jednu, izabrali smo savet. I kada taj savet za nas kaže da smo pošteni, onda smo, građanke i građani Srbije, pošteni; ne radimo za 130 hiljada dinara mesečno, ne uzimamo svi svaki dan dnevnice i putne troškove, ne spavamo svi u stanovima i hotelima.
Ako neko od nas jeste takav, onda ga Savet pronalazi, žigoše, mi ćemo ga udaljiti. Nismo svi lopovi. Svi smo ovde došli u 10 i otići ćemo večeras u 19, 20, 21 sat, sedećemo u ovoj sali. Hajde da kažemo da je Savet jedna od institucija koje će doprineti, između ostalog, i uvećanju našeg kredibiliteta. Umesto toga – nema veze, glasaćemo.
Ovaj savet je ovakvom procedurom uništen. Taj savet neće niko poštovati, kao što se ne poštuju ni sve druge institucije. Pitanje ekonomskih sloboda je ključno pitanje za demokratizaciju i dalji razvoj našeg društva. Ekonomska sloboda je preduslov političke slobode.
Ako ekonomski nismo nezavisni, ne možemo biti ni politički nezavisni, jer je život surov i to svi vrlo dobro znamo.
Dakle, mi insistiramo na obrazloženju kandidatura.
Neka se pojavi taj predlagač, "Džon Dou", taj stranac kome ne znamo ni ime ni prezime, neka se pojavi izvestilac Odbora gospodin Obradović, pa neka on onda, oni, u ime svojih kandidata, kažu zašto mi za njih treba da glasamo, a neka ne pokušavaju da nas uvere da treba pri tom glasanju da kršimo i zakon, jer to nećemo uraditi.
Potreban je Savet Državne revizorske institucije, potreban je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, potrebna je kontrola javnih finansija, ne samo ona koja dolazi iz civilnog sektora, ne samo "Transparentnost Srbija", ne samo nevladine organizacije, nego i Savet Državne revizorske institucije, jer taj savet, između ostalog, na vrlo jasan način promoviše našu spremnost, našu volju, našu opredeljenost za život u uređenom i normalnom društvu 21. veka.
Mi želimo takav savet, mi podržavamo Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji i zbog toga ne glasamo za ove kandidate, jer mislimo da, prvo, nema elementarne odgovornosti onih koji su te kandidature predložili, a sada ne žele ovde da ih obrazlože; mislimo da oni profesionalno ne ispunjavaju, u najvećoj meri, ne svi, obaveze koje moraju ispunjavati ukoliko žele angažman u tako važnoj instituciji.
Na kraju, mislimo da je ovakvom odlukom, zapravo, poslata vrlo jasna poruka parlamentarnoj većini, Koštuničine većine, da ne želi reprezentativnu, već kvaziinstituciju, poput mnogih drugih koje su stvorene i koje se nalaze za nama, bez obzira da li govorimo o obrazovanju, da li govorimo o ekonomiji, da li govorimo o kulturi, da li govorimo o pravosuđu, da li govorimo o policiji. Naš život je obeležen kvaziinstitucijama koje zapravo odražavaju taj deformisani karakter naše stvarnosti koji je podsticaj deformisanja politike i lošeg sistema vrednosti.
Ako neko ponudi obrazloženje, mi ćemo vrlo rado diskutovati o tom obrazloženju, ali smatramo da je način na koji je ova rasprava započeta, kvalitet kandidata, njihov kredibilitet i sve ono što je prethodilo samoj raspravi u toj meri poražavajuće i da je vrlo jasno da LDP ne da ne može da pruži podršku ovom zakonu, nego ne sme da ćuti o ovom zakonu i načinu na koji se on zapravo uništava. Hvala vam.