Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ako je neko protumačio istupanje mojih kolega iz Nove Srbije kao vređanje poslanica, izvinjavam se u svoje ime, u ime svojih kolega i u ime Nove Srbije, mada svi znaju da to nije bilo nikakvo vređanje.
Nemojte nekada da se borite za beskrajnu ravnopravnost polova, da tražite da tretman poslanika i poslanica bude isti u ovoj skupštini, a da, sa druge strane, kada nemate nikakve argumente, koristite mladost, lepotu, ženski pol itd.
Između ostalog, ja prilično volim avione i često sam se vozio avionom. Nikada mi nije palo na pamet da pilotiram. Ako vi imate nalog da pričate o Državnoj revizorskoj instituciji i pričate o nečemu o čemu nemate pojma, onda neka to ostane samo na nivou ovakvih priča i insinuacija.
Hteo sam da pričam o drugim stvarima, hteo sam da pričam o Vojvodini, o tom čuvenom autoputu, o tezi Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV ili LSDV, kako god hoćete neka bude skraćenica), o čuvenoj tezi o autoputu koji ne vodi nigde i ni u šta, o koncesiji koja je Vojvodini uzela 450 miliona evra. Otkud vi to znate?
Kakvi ste vi eksperti? Ko vam je rekao 450 miliona evra? Ja sam iz Pančeva, ja sam iz Vojvodine i znam kakvi su putevi u Vojvodini i znam da taj autoput ne postoji, i sasvim je u redu da se da koncesija na nešto što ne postoji.
Isto tako znam gde je Kraljevo, znam gde je Valjevo, znam gde je Čačak i znam gde je Požega. Isto tako znam da će taj autoput ići do Crne Gore, pitanje je samo da li će ići preko Zlatibora ili preko Peštera, ali o tome ne odlučujem ni ja, ni vi, nego ljudi koji se razumeju u tu struku i koji će reći kuda da ide takva trasa.
Što se tiče autoputa i tog sistema vrednosti o kojem vi pričate, mi možemo da pričemo o sistemu vrednosti koliko god hoćete i možemo da pričamo o sistemu vrednosti o sveći, ikoni, kandilu i šajkači.
Gospođo, vi ste iz Šumadije, iz Kragujevca, rekli ste da znate šta su domaćini i znate šta domaćini rade, domaćini vredno rade da bi omogućili školovanje svojoj deci itd.
Poštujte onda, gospođo, šajkaču, jer ta šajkača je napravila Srbiju i napravila je domaćine i ta šajkača je omogućila vama da se školujete, gospođo.
Kada pričamo o sistemu vrednosti možemo da pričamo o šajkači i možemo da pričamo o onome ko je u mladosti slušao rok, vozio motor i pušio marihuanu. Možemo da pričamo o Srbiji i Šumadiji, a možemo da pričamo o ovome ovde, kada se izađe iz Skupštine, o čuvenom pešačkom prelazu koji se napravi onda kada neću da prelazim drugim pešačkim prelazom, nego skraćujem put prema Skupštini.
Možemo da pričamo o raznim sistemima vrednosti. Jedini sistem vrednosti, koji ja zastupam i koji zastupaju članovi Nove Srbije... Ponavljam da sam iz Pančeva, pa ću vam reći da je Pančevo u Vojvodini i reći ću vam dve-tri stvari o Pančevu.
U Pančevu postoji pravoslavna crkva koja ima dva tornja; to je jedinstveni spomenik arhitekture. Za jedan toranj su dali pare nekadašnji pančevački trgovci, a drugi toranj je došao iz sadašnje Srbije, Vojvodina tada nije bila u sastavu Srbije. Ta dva tornja definišu jedinstvo srpskog naroda sa jedne i sa druge strane. Prvi spomenik Prvom srpskom ustanku je veliki krst, na nekadašnjoj pančevačkoj pijaci, sada parku.
Pančevo je mesto gde je Stevan Petrović Knićanin sa 10.000 dobrovoljaca dovedenih iz Srbije zajedno sa Majer Koferom branio grad od Mađara. Pančevo je grad tolerancije i grad u kome se poštuju vrednosti koje vi ne poštujete.
I, vratiću se ponovo na ona dva tornja, dok god ima Srba u Vojvodini i dok god ima ljudi iz Nove Srbije, u Vojvodini će se graditi crkve sa dva tornja.
