Hvala, gospodine predsedavajući. Da se vratimo Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji. S obzirom na to da je gospođa Borka Vučić izložila stav poslaničke grupe SPS o ovoj temi i istakla da mi nećemo podržati predlog sastava Državne revizorske institucije, dozvolite mi da i ja kažem nekoliko reči o Državnoj revizorskoj instituciji i o načinu predlaganja kandidata za Savet Državne revizorske institucije.
Najpre moram u ime SPS-a da kažem da je jako loša stvar što država Republika Srbija do sada, evo za neki dan će biti oktobar 2007. godine, nije izabrala Savet Državne revizorske institucije. O ovoj instituciji se proteklih godina mnogo pričalo, od 2001. godine pa naovamo gotovo da nije prošla nijedna rasprava o budžetu ili rasprava o načinu trošenja sredstava na nivou lokalne samouprave a da nije bilo reči o tome da će biti izabran Savet Državne revizorske institucije. Međutim, očigledno je da iz raznih razloga do toga nije došlo.
Mislim da je gospođa Vučić istakla, a to treba podvući, da je Srbija jedina država sa prostora bivše Jugoslavije, a i u regionu, gde ova institucija ne postoji.
Negde u štampi je bio istaknut podatak, primera radi, da je i Crna Gora, koja je prošle godine stekla nezavisnost na referendumu, u međuvremenu izabrala državnu revizorsku instituciju, a Srbija to još nije uradila. Mislimo da je to jako loše, jer bi bilo zanimljivo da je ova institucija postojala, da je radila i da je mogla kontrolisati način trošenja narodnog novca i na nivou države i na nivou lokalnih samouprava, jer je proteklih godina bilo mnogo toga problematičnog, mnogo čudnog u načinu trošenja državnih sredstava.
Treba još reći da je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji usvojen novembra 2005. godine. Mi socijalisti smo tada glasali za ovaj zakon jer smatramo da je ova institucija jako potrebna u Srbiji, što naravno ne znači da se slažemo sa predlogom za izbor članova Saveta Državne revizorske institucije.
Drugo, ova tačka dnevnog reda, i to građani Republike Srbije treba da znaju, razlog je što sednicu Narodne skupštine Republike Srbije nismo održali odmah 21. avgusta ove godine, kada je bilo javno rečeno da će Skupština raditi, nego smo ovu sednicu započeli tek prošle nedelje.
Ovo ne govorim slučajno, jer i gospođa Vučić je pomenula koji su partijski predstavnici u Savetu Državne revizorske institucije. S obzirom na to da je reč o članovima vladajuće koalicije, Srbija treba da zna da Skupština nije radila zato što se nije mogao postići dogovor oko članova ovog saveta.
Ovo pogotovo treba da znaju pojedini pripadnici, ministri vladajuće koalicije, koji su javno kritikovali Narodnu skupštinu što ne radi. To nije korektno, pogotovo iz razloga što su njihovi kandidati bili problem ili deo problema koji se zove kadrovski sastav Saveta Državne revizorske institucije.
Treće, SPS se ne slaže sa načinom na koji su izabrani predstavnici, članovi Saveta Državne revizorske institucije. Ja ovde držim zvaničan skupštinski materijal Odbora za finansije u kome se konstatuje da se Odbor za finansije obratio svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa molbom da predlože svoje kandidate za članove Saveta Državne revizorske institucije. Kolega Todorović maše glavom, što znači da oni, kolege iz SRS, nisu dobili poziv, što je sigurno tačno.
Moram reći da smo mi, zahvaljujući činjenici da je gospođa Vučić bila neposredno, kao član Odbora za finansije, uključena u rad Odbora, imali svoje kandidate, koji nisu prihvaćeni. Ali, zanimljiva je, prvo, tvrdnja da su uputili svima, što nije tačno, a drugo, nisu svi ni predložili, a videćete posle iz sastava, izabrani su samo kandidati vladajuće koalicije.
Onda se postavlja jedno logično pitanje - zašto se uopšte predlagač, kao član vladajuće koalicije, obraća svim poslaničkim grupama, makar ovako javno, a suštinski se to svodi na vladajuću koaliciju? Nažalost, ovo je još jedan od primera kako se javno stvara utisak da postoji želja za saradnjom sa opozicijom, a suštinski se samo predlozi vladajuće koalicije prihvataju. Mislim da to nije dobro.
Evo primera kada je u pitanju Zakon o državljanstvu: Socijalistička partija Srbije je podnela amandman kojim se svim Srbima van Srbije daje mogućnost da dobiju državljanstvo Republike Srbije, a sličan amandman je podnela i Srpska radikalna stranka, ali za Vladu to nije bilo dovoljno, nego je predstavnik vladajuće koalicije podneo amandman i Vlada je prihvatila taj amandman, iako su suštinski isti, nije postojao nijedan valjan razlog da se ne prihvate amandmani SPS-a ili SRS-a. Očigledno postoji potreba da se javno kaže da je amandman vladajuće koalicije postao deo zakona. Toliko o načinu rada vladajuće koalicije.
Što se tiče kandidata, ne želim da kažem nijednu lošu reč o ljudima koji su predloženi za članove Saveta Državne revizorske institucije.
Koristiću pravo poslanika koji učestvuje u raspravi da kažem da su kandidati SPS-a, odnosno kandidati koje je gospođa Borka Vučić predložila, bili bolji, ako ne od svih, onda sigurno bar od dela njih i da su apsolutno zaslužili da budu izabrani za članove Saveta Državne revizorske institucije.
Pomenuću gospođu Nadu Mijailović. Činjenica je da je bila direktor Službe društvenog knjigovodstva, da je bila pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije, da je radila u Zavodu za obračun i plaćanje, tamo bila generalni direktor, da je radila u Zavodu za obračun i plaćanje u NBS i da je tamo bila savetnik dovoljno govori o njenoj profesionalnoj opredeljenosti i o kvalitetu koji poseduje.
Drugi kandidat, gospodin Rajko Perić, sada je doktorant na jednom fakultetu iz oblasti ekonomije, postdiplomac, završio postdiplomske magistarske studije za deo bankarski i finansijski menadžment, obavljao različite odgovorne funkcije u Novosadskoj banci, u Poštanskoj štedionici i na drugim mestima. Ovo ne govorim slučajno, zato što su i jedan i drugi kandidat apsolutno zasluživali da budu među pet kandidata za članove saveta Državne revizorske institucije.
I poslednja stvar, peta, mislim da ovakav način predlaganja i izbora članova saveta Državne revizorske institucije apsolutno ne ostavlja sumnju da će rad biti loš i da će biti politički pristrastan. Biće loš zato što, bez uvrede po predložene, evo, ja sam pomenuo samo dva kandidata za koja sam potpuno ubeđen da bi mogli ovaj posao obavljati bolje, profesionalnije, kvalitetnije, daleko stručnije nego oni.
Druga dimenzija rada ovog saveta, na ovaj način predloženog, biće ta politička pristrasnost. Mi suštinski dobijamo savet Državne revizorske institucije vladajuće koalicije, koji treba da kontroliše način trošenja narodnog novca, od strane vladajuće koalicije. Pogotovo što mi godinama unazad nemamo završne račune budžeta Republike Srbije ovde u Narodnoj skupštini, da ne pričam o lokalnoj samoupravi, a ogromne količine novca su proteklih godina trošene.
To sigurno neće izaći na dobro, jer očigledno ova demokratska vlast je u međuvremenu našla mehanizam. Prvo se odlagalo donošenje Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Tek 2007. godine dobijamo Državnu revizorsku instituciju, dobijamo partijski pristrasnu Državnu revizorsku instituciju. U međuvremenu je izmenama i dopunama različitih zakona sve ono što je 2000. i 2001. godine bilo osnov za podnošenje krivičnih prijava ili kvalifikovano kao nešto suprotno odredbama zakona kvalifikovano kao običan prekršaj.
Dakle, SPS smatra da ovi predlozi nisu dobri, da način izbora kandidata nije dobar, da će biti izabrani kandidati po partijskoj pripadnosti i apsolutno smo ubeđeni da neće raditi posao u interesu građana Republike Srbije.