Po Poslovniku se javio gospodin Miroslav Markićević.

Kolege poslanici, repliciram gospodinu Jovanoviću.
Slušajući gospodina Jovanovića godinama, naravno ne slažući se sa njegovim pogledima na svet i političku ideologiju, navikao sam da bude precizan, to moram da priznam. Ovog puta, kada se radi o kandidatu za člana Saveta Državne revizorske institucije Nataliji Ćatović, da li slučajno ili namerno, gospodine Jovanoviću, vi ste sve pomešali.
Znači, veza Natalije Ćatović i ovih 140 kvadrata koje pominjete sa SPS-om jeste što je ona zastupala opštinu i oduzela SPS-u tih 140 kvadrata. Ali, vi imate u Topoli 0,6% i nemate nikoga da vam kaže šta se radi u Topoli. Tamo vlada Nova Srbija sa 52% u prvom krugu.
Dalje, pomešali ste PIK "Oplenac" i neko osiguravajuće društvo. Znate šta znači PIK – poljoprivredno-industrijski kombinat. To je Srbija, poljoprivreda, grožđe je tamo. Problem sa gospođom Ćatović i vama je u tome što je raskinula privatizaciju sa braćom Popov, a ta braća Popov su članovi vaše stranke, možda jedini u Topoli.
Eto to je istina, gospodine Jovanoviću, i nemojte da obmanjujete ovde javnost, pogotovo zato što se radi o jednoj čestitoj i poštenoj ženi, koja ne može da se brani, nego moram ja da je branim ovde. Bilo je prilike na Odboru za finansije, mogao je da dođe ko hoće, vremena ceo dan da se kaže bilo šta o njoj. Hvala.

Hvala, gospodine Markićeviću. Gospodine Jovanoviću, replika, pretpostavljam? Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio sam pravo na repliku, odgovorio bih predstavniku Nove Srbije. Možda bi bilo bolje da ste odmah na početku rasprave izašli pa rekli ko je vaš kandidat za člana Saveta Državne revizorske institucije.
Naravno, mislim da nema razloga da ovde polemišemo na takav način.
Bio sam vrlo jasan, rekao sam da se radi o Osiguravajućem društvu "Prizma", vlasnik tog osiguravajućeg društva je gospodin Milosav Petrović. Inače, on je finansijer potpredsednika vaše stranke i predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića. Izgubio je dozvolu za rad 2006. godine, a onda je postavljen za likvidacionog, tj. stečajnog upravnika osiguravajućeg društva koje je izgubilo dozvolu za rad.
Predsednica nadzornog odbora Osiguravajućeg društva "Prizma" je bila gospođa Ćatović. Ona je kao opštinski pravobranilac poništila odluku sa kojom se prethodno kao opštinski pravobranilac saglasila. Jer, ona nije postala opštinski pravobranilac 2004. godine kada je na vlast u Topoli došla koalicija Nove Srbije, DS-a, DSS-a i G17 plus, ona je to bila i u periodu prinudne uprave koju je zavela tokom devedesetih godina vlada Mirka Marjanovića, prinudne uprave kojom je sa vlasti u Topoli sklonjena opoziciona vlada u kojoj je većinu imao SPO.
Dakle, gospodine Markićeviću, ja sam danas onakav kakav sam bio oduvek – i onda kada sam bio šef poslaničke grupe u kojoj ste vi bili poslanik i onda kada sam bio šef izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije, u čijem ste se okviru i vi nalazili. Kao što sam tada vodio računa o onome što govorim, vodim računa o tome i danas.
Što se tiče rasprave o Miloševiću, vi ste, socijalisti, imali dosta vremena da Miloševića branite. Mislim da biste mu više pomogli da ste o njemu mislili onda kada je bio predsednik države, bez obzira da li se radi o Srbiji ili Jugoslaviji, nego onda kada je postao haški optuženik.
Ja jesam direktan učesnik njegovog hapšenja, jesam direktan učesnik ekstradicije Miloševića Haškom tribunalu, ja i danas stojim iza tih odluka, ali sam čovek koji je dovoljno vremena proveo sa njim da bih mogao da zaključim kakvo je njegovo mišljenje o stranci koju je formirao i koju je do kraja vodio.
Srbija zna ko je bio Milošević, znaju građanke i građani; problem je u tome što nema političke volje da se prema tom čoveku i prema sistemu vrednosti koji on simbolizuje zauzme jasan stav i da za sve ono što se u Srbiji desilo, koliko god to neki hteli da nam dokažu, ne može biti odgovoran pojedinac. On može biti pokretač, ali je mnogo onih koji su u Miloševićevoj epohi uradili mnogo toga za šta nisu preuzeli odgovornost, već su tu odgovornost izbegli ostavljajući Miloševića u prostoru iz koga on nije mogao sam da iskorači.
Ponavljam još jednom, iza tih odluka stojim i sutra bih sve to isto uradio. Mnogo mi je važnija činjenica da Milošević, koji je puno toga rekao nakon svog hapšenja, ni o meni, ni o ljudima koji su direktno bili angažovani u tim akcijama nije rekao ni blizu onome što su rekli njegovi partijski drugovi, prijatelji, čak i porodica, ali pošto je on uhapšen ili čak nakon njegove smrti.
Ja sam Miloševiću želeo pravo na pošteno suđenje, koje on nije dopustio mnogim ljudima u ovoj zemlji. Slobodan Milošević je uhapšen, uhapsila ga je policija, odvela ga u Centralni zatvor, isporučen je na osnovu Ustava i odluke Vlade Srbije Haškom tribunalu, što je bila naša međunarodna obaveza. Neko se sa tim politički nikada neće složiti, ali uporedite sudbinu Slobodana Miloševića i njegovog prethodnika Ivana Stambolića, koji je završio u jami sa krečom, ubijen pucnjima u potiljak.
Ideja kriminalizovanja političkih protivnika nije nova u Srbiji, ali je ta vrsta argumentacije i suviše slaba za obračun sa našom politikom. Gospodine Obradoviću, možete verovati ubicama, dilerima i otmičarima kada oni govore to u svojim svedočenjima. Građani imaju pravo...
(Predsedavajući: Vreme.)
Javio sam se za repliku po osnovu izlaganja gospodina Obradovića i gospodina Markićevića, pa zbog toga mislim da imam pravo da govorim šest minuta, ali mogu da se vratim na mesto pa da se javim ponovo.
Dakle, izvolite pa branite i dalje one koji su bili izvršioci vaše politike u periodu vaše vlasti, članovi vaših stranaka, simboli vašeg sistema vrednosti, ali nemojte zaboraviti činjenicu da smo u svakom trenutku mi ovde u Srbiji, da smo na raspolaganju svim državnim organima i da nas baš interesuje zbog čega državni organi ne žele da se raščiste sva sporna pitanja, ko to ima interes da se tako nešto danas u Srbiji desi – mi ili oni koji su na vlasti, a na vlasti su delom i uz vašu podršku.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Moram reći, u ime SPS-a, da je ovo što sam sada čuo od gospodina Jovanovića jedna potpuno prazna priča, više da se kupi vreme i da se stekne utisak da je nešto hteo da kaže, nego što je imao šta da kaže.
Gospodin Jovanović je za malo prešao onu crtu, granicu pristojnosti, kao gospodin Vuk Drašković koji je 1990. godine optužio narod što mu nije dao izbornu pobedu na onim prvim demokratskim višestranačkim izborima u Srbiji. On je tada, 1990. godine rekao – narod ne valja. Vama očigledno ne valja ni onaj narod iz 1990. godine, koji je gospodinu Slobodanu Miloševiću, predsedniku Socijalističke partije Srbije, dva puta na neposrednim izborima dao takav broj glasova koji nijedan od tzv. demokratskih lidera nikada neće moći dobiti, dao mu poverenje da bude predsednik Republike Srbije. On je svoj mandat više puta stavljao na raspolaganje građanima Republike Srbije i uvek je dobijao. To je nešto što ne možete da shvatite, a kamoli da postignete.
Druga stvar, kako čovek da vam veruje? Vi govorite svaki put drugačije, da ne pričam šta radite. Vi ste bili kurir u tim događajima tada, a ko zna šta ste još radili. Sećate se da ste nosili neko pismo garancije, a inače to pismo ima garancije da predsednik Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu. Da li se sećate ko je potpisao garanciju da neće biti izručen Haškom tribunalu? Da li znate da je to protivustavno? Odluka Vlade ne može biti jača od Ustava.
Dobro je da vi sada priznajete da ste učestvovali, ima jedan narodni izraz - seirili, u nevolji drugog; to pokazuje strukturu vaše ličnosti i ljudi sa kojima ste radili. Kada se neko raduje tuđoj nesreći, tome se dobro ne piše. To je neka činjenica, a da ne pominjem ovo posle toga.
Gospodine Jovanoviću, ne pominju pripadnici zemunskog klana nijednog od socijalista, koliko vidim, pominju vas i vaše društvo, da su davali pare, da su uzimali pare, da su vršili pritisak na pravosuđe, da su planirali to i to. Da li vi čitate štampu? Vidite ko se pominje tamo, to su ljudi iz DOS-a 2000. godine, oni ljudi koje ste vi zastupali ovde, busali se u prsa i govorili – samo tako, obećana budućnost vas čeka.
Gospodine Jovanoviću, da li vi primećujete da ti ljudi optužuju vas i vaše drugove da ste uzimali novce i da ste radili svašta u ovoj državi? Vi ste uveli kriminal u državu, omogućili ste pljačku Srbije kroz privatizaciju. Vi, a ne neko drugi.
Da li znate možda po kom je to zakonu sprovođeno? Vi ste sa ove govornice držali ode kako su zakoni dobri i kako će Srbija da peva, kako će svi imati ne znam šta, i med i mleko će biti u Srbiji. To ste vi pričali. Danas je 2007. godina, skoro sedam godina od kako je DOS preuzeo vlast. Da li se sećate toga ili ste izgubili pamćenje? Ne prihvatate ništa što ne ide u prilog onim vašim tezama.
Gospodine Jovanoviću, imate problema dosta i kako stoje stvari, ako država bude postojala, ali nažalost mi svega imamo u ovoj državi pa je pitanje šta će biti sa svim tim procesima, neće se završiti na ovome; ne može da se pomene ovoliko ljudi iz DOS-a 2000. godine, a da posle budu krivi socijalisti iz devedesetih, koji nisu bili tu, ili neke druge poslaničke grupe. Neće moći.
Prema tome, gospodine Jovanoviću, morate da se spremite da odgovarate za ono što ste radili 2000. godine. U ime kojih ciljeva i kojih računa, to je druga priča. I, manite se vaše demagogije o nekim vrednostima; vaša jedina vrednost je pun novčanik, vaša jedina vrednost je pun konto, vaša jedina vrednost je novac i vi drugog sistema vrednosti nemate.

Replika? Nemate pravo, gospodine Jovanoviću. Ako ćete istu temu, nemojte, molim vas, sem ako ne provocirate mene pa da vam odgovorim onda kao svedok tih događaja.
Iz poštovanja prema domu kojim predsedavam, pitam vas - po Poslovniku ili replika?

Gospodine Mrkonjiću, meni je drago kad god vas vidim tu u stolici iza svojih leđa, jer mislim da smo svi sigurniji kada sedite tu, a ne u vozilu negde na putu. Dakle, zamolio bih vas da mi, u skladu sa Poslovnikom, date pravo da odgovorim gospodinu Obradoviću, a da gospodina Obradovića upozorite da krši Poslovnik jer se nije pozvao na član Poslovnika.

Ja vas pitam da li govorite po Poslovniku ili tražite repliku?

Repliku, na izlaganje gospodina Obradovića.