Dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o četiri zakonska projekta koja su predložena od strane Vlade, a odnose se na formalno usaglašavanje s odredbama Ustava. Neću govoriti o formalnoj strani, govoriću o stvarnim rešenjima koja je Vlada morala da ponudi, a ne nudi.
Krenuću od broja članova Vlade. Broj je 25, što predstavlja najveći broj članova Vlade u Evropi ovoga trenutka, a spomenućemo zemlje iz okruženja koje imaju, evo, Mađarska - 15, Hrvatska - 15, Austrija - 14 članova Vlade, Holandija - 17, Makedonija - 22. Ono što je bitno napomenuti, to je da Vlada nema, po mom mišljenju, dva vrlo bitna ministarstva. Jedno je ministarstvo za izbegla i prognana lica, a drugo - za ljudska i manjinska prava.
Vlada Republike Srpske Krajine u prognanstvu, na čijem sam čelu, zahtevala je i insistirala, baš u periodu formiranja Vlade, kada se već znalo ko će formirati tu vladu, da se formira ministarstvo za izbegla i prognana lica.
U Vladi imamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, znači, prognana lica su obuhvaćena ovim ministarstvom, ali izbegla lica nisu, niti se ijedno ministarstvo aktivno bavi problematikom izbegličke populacije.
Ono što je bitno napomenuti, to je stručnost članova Vlade. Da krenemo od ministra sporta. Znamo da je gospođa profesor književnosti, da se bavila strateškim istraživanjem u Ministarstvu odbrane i sada je ministar sporta.
Pored toga, na mestu ministra spoljnih poslova imamo prof. fizičke imatematike, mladog čoveka koji nema dovoljno životnog, pre svega, iskustva, a ni stručnog iskustva da se nosi sa problematikom spoljnih poslova.
U Ministarstvu vera imamo čoveka koji je diplomirani inženjer elektrotehnike, koji je bio ministar energetike, direktor Instituta "Nikola Tesla", a danas je ministar vera.
Znači, imamo stvarno stručnjake, kadrove koji se mogu baviti ovom problematikom, pa su oni poluvalenti i mogu da se bave svime.
Zašto je neophodno da u Vladi imamo ministra za prognana i izbegla lica?
Moramo reći da je u periodu od 1990. godine prošlog veka, pa, gotovo, do danas, na delu kontinuirani genocid i etničko čišćenje srpskog stanovništva iz Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, sa Kosova i Metohije, a i iz Crne Gore su slične metode.
Populacija izbeglog i prognanog stanovništva se kreće oko 12%. Mislim da je broj izbeglog stanovništva jako veliki i zaslužuje ministarstvo. Komesarijat za izbeglice ne može zadovoljiti potrebe, niti rešiti brojne probleme sa kojima se suočava izbeglo stanovništvo.
Moram spomenuti određene stvari vezane za ekonomske i finansijske pokazatelje rada prethodnih vlada. Ova vlada je samo kontinuitet DOS-ove Vlade iz 2000. godine.
Krenućemo od deficita platnog bilansa, koji je u kontinuitetu, od 2000. godine, pa do danas. Taj deficit se pokriva preko deviznih doznaka iz inostranstva, znači, to nije stvorena vrednost koja se oplodi ovde, nego su to prihodi koje naši zemljaci šalju kao pomoć svojim porodicama. To je i u toku 2006. godine vrlo značajna finansijska injekcija, koja je prošla kroz naš bankarski sistem, i u platnom bilansu se to jako dobro vidi, od 3,5 milijarde dolara.
Zatim, imamo deficit spoljnotrgovinskog poslovanja, koji je u 2006. godini bio 9 milijardi dolara, a 2007. godine, prema pokazateljima, nakon šest meseci možemo očekivati svotu od 9 milijardi, što bi ukupno, u periodu od 2001. do 2007. godine, predstavljalo svotu od 44 milijarde dolara. Ova vlada ne čini ništa, niti jednom merom, niti aktivnošću, da smanji spoljnotrgovinski deficit. On je ogroman i moralo bi se nešto preduzeti.
Spoljni dug Srbije je porastao u periodu od 2001. godine, kada je iznosio 10 milijardi dolara, tako da je prošle godine bio blizu 20 milijardi dolara.
Imamo deficit u budžetu od 13 milijardi dinara i on se pokriva iz najbolje akumulativne mase, iz privatizacionih fondova, ili se uzimaju krediti kod Narodne banke Srbije ili kod poslovnih banaka.
Što se tiče nezaposlenosti, moramo spomenuti neuspeh ove vlade, a i onih vlada od 2000. godine.
Godine 1999. bilo je ukupno 2.950.000 zaposlenih, 2003. godine - 2.900.000, ove godine, odnosno najnoviji podaci su da je trenutno zaposleno 2.527.000. To znači smanjenje od blizu 400.000 zaposlenih. To nijedno društvo ne može podneti.
Kako se kreće nezaposlenost? Ona je u 2000. godini iznosila 20%, u 2005. godini - 25%, u 2006 - 26,6%. To su podaci koje smo mogli pročitati iz izveštaja guvernera Narodne banke Srbije.
Zanimljivo je spomenuti i privatizacione fondove. Od 1995. godine, kada se aktivno krenulo u privatizaciju, do danas, prodano je nešto preko 2.000 preduzeća i ostvarena je svota od 2,5 milijarde evra na konto prodanih društvenih preduzeća. Pored toga, moramo spomenuti i određena sredstva koja su preduzeća koja su privatizovana dobila na konto privatizacije, u iznosu od 1.200.000.000 evra, i socijalni program, u iznosu od 300.000.000 evra, što ukupno čini svotu od 4 milijarde evra.
Umesto da ova sredstva od privatizacije uložimo u novo zapošljavanje, smanjimo broj nezaposlenih lica na biroima Nacionalne službe za zapošljavanje, mi smo ova sredstva koja smo dobili, najbolju akumulaciju, pretvorili u sredstva kojima smo pokrili deficit u platnom bilansu, u budžetskom poslovanju itd.
Evo, iz izveštaja Narodne banke mogli smo videti da je gubitak u poslovanju Narodne banke Srbije 30 milijardi evra, a njen kapital, što je zanimljivo, samo je 10 milijardi dinara. Devizne rezerve kojima se hvalimo, koje su u 2006. godini iznosile 12 milijardi dolara, i akumulacija, koja je samo u 2006. godini bila 6 milijardi dolara, rezultat su, pre svega, privatizacionih izdvajanja, zatim izdvajanja koje svaki građanin izvadi iz svoje slamarice i nosi, jer ne može preživeti sa normalnim primanjima, platama, penzijama itd.
Na kraju, nekoliko rečenica o bankarskom sistemu. Ova vlada, kao ni prethodne vlade, nije napravila strategiju privatizacije bankarskog sistema. Mi danas u praksi imamo gotovo dve trećine stranih banaka koje plasiraju sredstva po vrlo skupim kamatama, koje se kreću između 15 do 25%, pa, čak, neke banke i više od 25%. Iste te banke svoja sredstva plasiraju u svojim maticama, znači, u zapadnoevropskim zemljama, po stopi od 2 do 3,5 posto. Ovde se plasiraju ta sredstva po stopi od 15 do 25%.
Zanimljivo je spomenuti da ta ista sredstva, odnosno te banke plasiraju sredstva u Hrvatskoj po stopi od 6-12%, a ovde od 15-25%. U BiH je od 12-15%, ovde je duplo više, a sada se hvale da su ostvarile vrlo pozitivne rezultate i da su njihove poslovne jedinice u Srbiji najbolje poslovne jedinice. Zašto? Samo zbog visokih kamata. Ko ih plaća? Plaćaju naši građani.
To je pogubna politika, pre svega, ove vlade i prethodnih vlada, koje nisu napravile strategiju privatizacije bankarskog sistema. Ova vlada nema budućnost. Kao takva, doživeće vrlo brzo debakl na svakom polju, jer ste iz ovog mog izlaganja videli da prelazimo iz deficita u deficit po svakom osnovu, i u ekonomskom smislu, i u finansijskom smislu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 1862. godine, kada je, u vreme kneza Mihaila, donet prvi zakon o ustrojstvu centralne državne uprave, pa do 1918. godine, Srbija je imala osam ministarstava. Samo da vas podsetim, to je vreme kada je država Srbija, kao samostalna i nezavisna država, postigla najveće uspehe na političkom, ekonomskom, vojnom i kulturnom planu. Danas Vlada Republike Srbije broji 22 ministra.
Situacija u državi ne može biti gora. Vlada je takva da, objektivno, predstavlja sramotu i za državu Srbiju, i za građane Srbije, i za celokupan srpski narod.
Ministar nam je ovde, poput đaka u osnovnoj školi, pročitao ono što su mu napisali o ova četiri zakona. Jasno je da obrazloženje ovih predloga zakona nije pisao ministar. Pisao je, verovatno, Zoran Balinovac, koji se nalazi na čelu Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Stekao sam utisak da ministar o mnogim stvarima koje su sadržane u ovim predlozima zakona ne zna baš mnogo.
Evo, da krenemo redom. U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, između ostalog, stoji da Vlada vodi i utvrđuje politiku i izvršava zakone. Nejasno je kako se to utvrđuje i vodi politika, kad je očigledno da u Srbiji imamo čitav niz vlada, pošto jedna vlada kaže da je za ulazak u NATO, druga vlada kaže da nije za ulazak u NATO, jedna vlada kaže da će se boriti za integritet države po svaku cenu, a druga vlada kaže da im prioritet nije Kosovo i Metohija nego evropske integracije itd.
Dakle, kako vi, gospodine ministre, mislite da Vlada utvrđuje i vodi politiku, ako o suštinskim nacionalnim pitanjima imate dijametralno suprotne pozicije?
Član 6. kaže - Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kada se objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Odakle vam, gospodine ministre, vama i vašim kolegama u Vladi, pravo da pominjete ustavnost i zakonitost, kada je vaša vlada ta koja iz dana u dan pokazuje da joj do Ustava Republike Srbije nije stalo?
Koja je to institucija koja će da ispituje ustavnost i zakonitost zakona i drugih opštih akata, kada mi, evo, i danas, a danas je 1. oktobar 2007. godine, nemamo Ustavni sud?
Zaista je smešno da se vi pozivate na Ustav kada god vam to odgovara, a kada vam to ne odgovara, Srbija je država u bezustavnom i vanustavnom stanju, a odgovornost za to snosi, upravo, aktuelna vlada.
Zanimljiv je i član 4. Ova vlada je izabrana, da podsetimo gledaoce, 15. maja ove godine. Vi sada predlažete da se član 4. Zakona o Vladi izmeni i da se u zakletvi koju polažu ministri kaže da će članovi Vlade, između ostalog, biti posvećeni očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije. Ministri koji su polagali zakletvu 15. maja ove godine nisu polagali ovu zakletvu.
Da li će nekom, možda, pasti na pamet da kaže da se na njih ova zakletva ne odnosi, pošto je nisu polagali u tekstu kakav je sadržan u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi?
Što se tiče zakona o državnoj upravi, meni je, kao pravniku, zaista nejasno kakva je suštinska razlika između odluke i drugog opšteg akta autonomne pokrajine.
Pre svega, Vlada nam je predložila da se izmeni član 71. Zakona o državnoj upravi, koji sada, u novoj verziji, ima sledeći podnaslov - Staranje o zakonitosti odluka koje donose autonomne pokrajine u svom delokrugu.
U stavu 1. člana 71. se kaže - ministarstva, pazite formulaciju, prate ustavnost i zakonitost odluka koje donesu autonomne pokrajine u svom delokrugu.
Praćenje, gospodine ministre, nije javno-pravni rečnik, to je policijski rečnik i potpuno je neprikladno da se jedna takva reč nalazi u zakonu koji reguliše državnu upravu.
Dalje, vi ste, gospodine ministre, u Predlog zakona, između ostalog, stavili da se vi, tobož, starate o zakonitosti ne svih opštih akata koje donose autonomne pokrajine, nego samo onih opštih akata koji se formalno nazivaju odlukama.
I laiku je jasno da će se ova odredba zakona izigrati. Dovoljno je da Skupština AP Vojvodine, ili neke druge AP, donese opšti akt koji se ne zove odluka i automatski se ova odredba zakona ne primenjuje. Oni uvek mogu da kažu, doneli smo jedan opšti akt, ali, znate, to nije odluka.
Automatski, takvo rešenje i takav opšti akt ne potpada pod normu zakona, odnosno člana 71. zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi. Onda od tog vašeg, navodnog, praćenja ustavnosti i zakonitosti i staranja o ustavnosti i zakonitosti neće biti ništa.
Dovoljno je da se samo jednom igrom reči, reč "odluka" zameni nekim drugim terminom, i onda od te vaše kontrole, gospodine ministre, nema ništa.
Što se tiče zakona o dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, mislim, gospodine ministre, da je vama materija unutrašnje organizacije državne uprave dobrim delom nepoznata. Možda se sećate sa fakulteta, čini mi se da ne baratate terminologijom i činjenicama.
Voleo bih, možda nisam u pravu, kada biste u Predlogu zakona o platama državnih službenika i nameštenika, odnosno u obrazloženju ovog predloga, dali neki primer koji su to državni službenici na izvršilačkim radnim mestima koji imaju status, ili su imali status postavljenih lica koja ne rukovode unutrašnjom jedinicom.
Unutrašnja jedinica, gospodine ministre, verovatno je tako i u vašem ministarstvu, jesu odeljenja, odseci i grupe. Uvek, od kako je sveta i veka, pa i od vremena Ustava iz 1990. godine, lica koja su rukovodila radom unutrašnjih organizacionih jedinica, dakle, načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe, nikada nisu imala status postavljenih lica, nikada nisu bili funkcioneri.
Potpuno mi je nejasno gde vi nalazite državne službenike na izvršilačkim radnim mestima koji su imali status postavljenih lica koja ne rukovode unutrašnjom jedinicom.
Meni je ta činjenica nepoznata. Ukoliko biste ovde uspeli da navedete primer takvih lica, bio bih vam zahvalan, jer bih naučio nešto novo.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi Saša Valjarević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prateći vašu aktivnost kao narodnog poslanika, a sada kao ministra, rekao bih da se radi o dve ličnosti. Ljudi će pomisliti da je jedan Milan Marković, odnosno da su to dvojica ljudi.
Nekada energičan, spreman za neke promene, s obećanjima građanima Srbije da će biti bolje, a danas, ni senke od onog što je nekad bilo.
Naime, nisam stekao utisak da biste ranije, u periodu kada ste bili poslanik, olako prešli preko toga da se objedini rasprava o četiri veoma važna zakonska predloga, koji se danas nalaze pred nama poslanicima.
Zakon o Vladi je regulisan jednim delom ustavnih normi, Ustava koji je donet u prošloj godini. Naime, posvećeno je 14 članova Vladi i u članu 124. Ustava regulisana je Vladina odgovornost. Samo da podsetim građane Srbije, a i vas, druge kolege, Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije i za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine, kao i za rad organa državne uprave. To stoji u našem ustavu.
Međutim, Vlada pokušava da odgovornim učini vas, poslanike, u odnosu prema njoj, da vi njima polažete odgovornost za ono što radite, a ni u kom slučaju da oni nama polažu ovde račune na koji način rade i žele da vode ovu Srbiju.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, u prvom članu stoji da Vlada utvrđuje i vodi politiku, ali ste u obrazloženju rekli da je i ranije, po Ustavu iz 1990. godine, stajalo da Vlada vodi politiku, ali nije bilo propisano ko utvrđuje politiku, pa se moglo pretpostaviti da politiku utvrđuje i Narodna skupština. Sve se bojim da to nije bilo tako.
U članu 2. je regulisano da je Vlada dužna da obustavi od izvršenja opšte akte opština, gradova i grada Beograda za koje smatra da nisu saglasni Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kada se objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ja se za ovaj deo plašim, gospodine ministre, jer videli ste, prilikom obrazlaganja ovih predloga, i kolega Ratković iz DS-a je rekao da se ovde radi samo o usaglašavanju s novim odredbama Ustava. Plašim se da je to sve tako, a u prepodnevnoj diskusiji gospodin Aleksandar Vučić vam je rekao primer iz Inđije i Stare Pazove. Plašim se da se na takav način Vlada ne bude odnosila prema onim lokalnim samoupravama, odnosno onim opštinama u kojima na vlasti nisu pristalice stranaka koje čine skupštinsku većinu.
U članu 3. ste predvideli nespojivost funkcije, a SRS je direktno primenila odredbe Ustava kod svoje poslaničke grupe i sigurno da, što se tiče tog dela, nije posebno trebalo ni regulisati, odnosno nije trebalo žuriti.
Mnogi poslanici, kada izađu ovde, postavljaju pitanje, i to bilo kom ministru, a i predsedniku Vlade, zbog čega nismo izabrali Ustavni sud i zbog čega nije donet zakon o Ustavnom sudu. Vidite, mi smo imali ove predloge zakona koji su sada na dnevnom redu i u junu i ništa se nije promenilo u kvalitetu tih zakona, tako da ih ponovo imamo na dnevnom redu 1. oktobra.
Eto, vidite koliko je vremena trebalo da prođe da bi se samo promenilo lice koje je ovlašćeno od strane Vlade da nam predstavlja ovaj zakon.
Ja bih bio mnogo srećniji da danas na dnevnom redu imamo jednu drugu temu, da razmatramo ostavku i razrešenje Vlade. Zapravo, onako kako funkcionišete i kako radite, to bi bila prava mera i to bi trebalo da se nađe danas na dnevnom redu, a ne ove izmene i dopune zakona o Vladi, zatim izmene i dopune Zakona o državnim službenicima.
I ministar Milan Marković i kolega Ratković su rekli da je ova vlada želela da napravi, tj. da deprofesionalizuje i depolitizuje ministarstva, a ja smatram da to nije tako.
Skoro svaki izvršilac u bilo kom ministarstvu, bez obzira na platne razrede, na nivo odgovornosti, pripadnik je određene stranke, odnosno stranke koja se nalazi u ovom momentu na vlasti. Kada su u pitanju plate nameštenika, SRS je ukazivala u raspravi 2005. godine, kada je taj zakon bio na dnevnom redu, da to nije u redu i da treba prihvatiti amandman SRS-a. Pokušali smo i ovaj put da određenim brojem amandmana popravimo kvalitet ovih zakona koje ste vi predložili, a u slučaju da ih prihvatite, možda bi nešto moglo da se napravi i da bude bolje. Ukoliko ne budu prihvaćeni ti amandmani SRS-a, zakoni će postati neupotrebljivi, neće biti kvalitetni i ništa posebno neće doneti građanima Srbije.
Zbog toga bi trebalo usvojiti te amandmane, da se poprave ovi zakoni. Hvala.

Hvala gospodinu Periću.
Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je set zakona koji je na dnevnom redu. Kao što je i ovlašćeni predstavnik Vjerica Radeta danas u svom izlaganju rekla, o ovako važnim zakonima ne treba ovako raspravljati, ne treba objediniti raspravu, ali vi ste, ipak, to učinili. Mi iz Srpske radikalne stranke ćemo pokušati da vam ukažemo i na nedostatke ovog seta zakona koji je danas pred nama.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, SRS je uočila dosta nedostataka u pojedinim članovima ovog zakona, tako da je i na to uložila određene amandmane, o kojima će se naknadno raspravljati. Dosta je govorila i koleginica Jorgovanka Tabaković o članu 3, o sukobu interesa i o tome da član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji. Ja ću se usredsrediti na član 4. U članu 4, član 16. stav 2. menja se i glasi, tj. zakletva koju polažu svi ministri i predsednik Vlade glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen čuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije''.
Mi smo dali amandman na zakletvu, odnosno na član 4, jer, kao što je rečeno danas, pojedini ministri teško da mogu svojom čašću da se obavezuju da će poštovati Ustav i zakon. Jer, imate ministre koji govore o sebi i o svojim kadrovima iz stranaka, a oni obavljaju određene važne funkcije u nekim novim preduzećima; rečeno im je da malo raduckaju, a oni su, kao, mnogo zahvatili, pa su napravili ogromne afere - u Ministarstvu kod Velimira Ilića.
Da ne pričam o Mlađanu Dinkiću i aferama koje se protežu još iz prošle vlade, a sada nastavljaju i dalje to da rade i teško da mogu građani Srbije njima da veruju.
Zato je SRS dala amandman kojim bi zakletva glasila ovako: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije. Poštovaću Ustav i zakon, a dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno''.
Što se tiče izmene i dopune Zakona o Vladi, imamo još nekoliko članova, tu vam je član 5, gde se reč "funkcioner" zamenjuje rečima "državne službenike na položaju". SRS je uočila da je ostavljena ista mogućnost kao u prošloj vladi, kada je Mlađan Dinkić, odnosno G17 plus, podneo ostavke, ali su i dalje zapošljavali svoje stranačke kadrove i tako opterećivali budžet Republike Srbije.
Da se to ne bi desilo, u slučaju da ponovo Mlađan Dinkić i G17 plus tome pribegnu, kada osete da ova vlada tone ili da će doći do pada Vlade, da ne bi opet napunili ostala ministarstva, pošto smo svedoci da se ovih dana, u svako od ministarstava, dovode novi kadrovi kao savetnici, doduše, kod vas, ministre, nisam čuo da imate nove savetnike, ali u ostalim ministarstvima ih ima, ukazali smo na član 5, odnosno da ima nedostatke. Da se ne bi pružala mogućnost da, i kada je ministar u ostavci, zapošljava svoje kadrove, ukazali smo na ovaj član 10, odnosno član 23. stav 1, koji se menja i glasi: ''Ministar može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Vlade, a koju predsednik Vlade prosleđuje predsedniku Narodne skupštine''.
Tako je bilo i kada je bila prošla vlada. Da se ne bi sve ponovilo, dat je predlog da se, u članu 10, reč "prosleđuje", zameni rečju "dostavlja", tako da je ovo amandmansko rešenje u saglasnosti s Ustavom Republike Srbije i ne ostavlja mogućnost već viđenih ostavki, pomenutih ostavki G17 plus.
Isto tako, u članu 5, dali smo amandman da se, posle reči "na položaj", dodaju reči: "niti zapošljava nove državne službenike i nameštenike", upravo da ne bi došlo do novih zapošljavanja. Inače, novoizabrani guverner je, pre desetak dana, u listu "Pravda", jasno dao neka svoja viđenja o tome kako Vlada funkcioniše, kojom politikom se vodi.
S obzirom na to da je ovde, u zakonu, dato da Vlada vodi politiku ove države, rekao je da je ona kriva za povećanje inflacije, odnosno projektovana inflacija, koja je bila na 6,5%, već je probijena, ide ka 8%, a očekuje se da do kraja godine bude još veća, jer će ovakvom politikom i ovakvim nenamenskim trošenjem sredstava sigurno do toga i doći, kao i da na Vladu ne može da se utiče, jer u svakom od ministarstava određena stranka ima svoj uticaj, tako da ova druga stranka, odnosno koalicija, ne funkcioniše, nego je izvršena, da kažemo, podela ministarstava po strankama, tako da svaka stranka vodi neku svoju politiku.
Znači, nema konsenzusa i dogovora. Bili smo svedoci, prvo, da je bio izbor za guvernera, pa on nije prošao u prvom krugu, zato što nije bio postignut dogovor, odnosno nisu bile prihvaćene ucene G17 plus, odnosno Nove Srbije. Onda smo to videli i kod izbora revizora i Državne revizorske institucije, takođe, zbog toga nije mogla Skupština Srbije da radi, jer nije postignut dogovor između koalicije. Tu se vidi da Vlada uopšte ne funkcioniše, da ovakvom politikom vodi državu u sve gore i gore stanje.
Što se tiče lokalnih samouprava, tu je već situacija alarmantna. Evo, pomenuću opštinu Veliko Gradište. Tu je uvedena privremena uprava posle raspuštanja lokalnog parlamenta, s obzirom na to da je stvarno bio ispunjen jedan od uslova, nije bilo održavanja sednica. Međutim, kada je uvedeno to privremeno veće, oni su prvih mesec dana funkcionisali. Po zakonu, posle tri meseca treba da se raspišu izbori, ali oni nisu raspisani, i sada su stopirane sve investicije.
Tamo lokalna samouprava uopšte ne funkcioniše. Predsednik opštine je totalno u blokadi. Ono svojih ingerencija što ima, sprovodi, ali ne može da sprovodi ono što bi trebalo da čini to privremeno veće.
Kao što su kolege govorile, preko 10 gradova u Srbiji već ima takvu prinudnu upravu, koje ne mogu, kao ni Vlada Republike Srbije u ministarstvima, da se dogovore oko zajedničkih strategija delovanja, tako da hitno mora da se razreši ovakvo stanje u Srbiji.
Srpska radikalna stranka očekuje da se ovi amandmani koje smo predložili, jer su nam argumenti i obrazloženja adekvatni u pogledu ovih zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je svima da je aktuelna vlada DOS-a skrpljena s koca i konopca i da predstavlja truli kompromis stranaka koje su se ponovo okupile u novi stari DOS. Tako je u raspodeli plena, odnosno ministarstava, i kontrole nad javnim preduzećima Srbija dobila najglomazniji državni aparat u ovom delu Evrope. U prošlom mandatu Vlade imali smo 17 ministarstava, a danas ih imamo 22.
Naravno, o borbi za raspodelu direktorskih mesta i mesta po upravnim odborima u javnim preduzećima, koja još nisu rasprodata u bescenje, ne treba ni trošiti reči.
U takvoj Vladi DOS-a, čiji je prvi potez bio pokušaj hapšenja generala Ratka Mladića, znači, to veče kada je Vlada izabrana, i, naravno, kidnapovanje i odvođenje u Hag generala Tolimira, mesto je našao, u svojstvu savetnika za dovođenje direktnih stranih investicija, i aktuelni predsednik opštine Inđije Goran Ješić.
Naime, 19. septembra 2007. godine, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, imenovao je Gorana Ješića, predsednika opštine Inđija, za savetnika za dovođenje stranih investicija. Član 27. Zakona o Vladi glasi da su savetnici sastavni deo Kabineta potpredsednika Vlade.
Danas raspravljamo o zakonu o Vladi, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, a, nažalost, ova vlada ne poštuje ni postojeće zakone.
Voleo bih da je ministar ovde, da ga podsetim na neke članove Zakona o lokalnoj samoupravi. Tako, član 6. stav 4. Zakona o lokalnim izborima glasi - predsednik opštine, odnosno gradonačelnik ne može biti odbornik skupštine opštine, odnosno grada, vršiti dužnost u organima javnih službi ili preduzeća koje osniva opština, odnosno grad, niti dužnost u državnim organima i organima teritorijalne autonomije.
Član 60. stav 1. tačka 6) Zakona o lokalnim izborima glasi - predsedniku opštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako vrši poslove koji su nespojivi sa funkcijom predsednika opštine. Podsetiću da i član 5. Zakona o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija govori da funkcioner ne može da prihvati drugu javnu funkciju.
Dakle, postavljanjem Gorana Ješića na mesto savetnika i formalno je prekršen zakon, ali najgore je što je prekršena i zdrava pamet i elementarna logika.
Da li je mesto savetnika u Vladi Srbije nagrada Ješiću za obmane i lažna obećanja o dovođenju stranih investicija u Inđiju? Podsetiću na samo neka od njih, zbog vremena.
Još u kampanji za prošle lokalne izbore, Ješić je obećavao da će u Inđiji izgraditi banju, čak je imao i predizborne spotove koji su prikazivali tu nepostojeću banju.
Od tada je prošlo, evo, gotovo četiri godine, a od banje nema ni traga ni glasa. Još jedna od stvari koje su mu bile okosnica kampanje jeste priča o dovođenju fabrike "Gorenje" u Inđiju. Ta fabrika u Inđiju nije došla; istina, izgrađena je, ali u opštini Stara Pazova, gde Srpska radikalna stranka vrši vlast.
Takođe, imali smo Ješićeve, navodne, investicije, dovođenje "Don kafe" u Inđiju, zatim nemačke fabrike "Meler", koja je, takođe, trebalo da radi svoj pogon u Inđiji, i sve je to išlo uz veliku medijsku pompu i Ješićevo samohvalisanje do granica neukusa i bljutavosti. Naravno, ni ove fabrike nisu došle u Inđiju.
Kada govorimo o jeftinom političkom marketingu, navešću još jedan primer Ješićevih lažnih obećanja. Početkom 2006. godine, nekoliko meseci smo na lokalnoj televiziji stalno imali priliku da slušamo kako će Italijani investirati u opštini Inđija i kako će u Inđiji graditi najveću fabriku za preradu papira na Balkanu.
Čak je bilo reči, Ješić je to u više navrata pominjao, kako će tadašnji premijer Italije Silvio Berluskoni podići, odnosno postaviti kamen temeljac za izgradnju te fabrike. Naravno, ni od te investicije nije bilo ništa.
Savetnik u Vladi Srbije, Goran Ješić, pre više od godinu dana, kao vrhunske strane investitore predstavio je nekoliko slovenačkih biznismena iz firme "Testlajn", to su Kišdobranski Željko, Janko Bel Pavlovič i Marijan Simišič. Na njivi pored naselja Beška, Ješić je uz veliku medijsku pompu lično presekao traku i položio kamen temeljac 20. oktobra 2006. godine.
Uz kamen temeljac, išao je i konkurs za prijem radnika. Da bi ti radnici odmah bili primljeni, obaveza radnika je bila da u ''Kontinental'' banci, u filijali u Inđiji, dostave zahtev za dobijanje kredita koji će vraćati firma, a radnici će, za uzvrat, odmah početi da primaju platu. I, zaista, radnici, njih 285, dobili su prvu platu, ali prva plata je, u stvari, bila samo osnov da mogu podići kredit i novac koji su nesuđeni radnici ustupili investitoru.
Ti Ješićevi investitori su tako sakupili preko 3,5 miliona evra i 996 i 868 hiljada švajcarskih franaka, a potom su ti veliki investitori i biznismeni, koje je doveo u opštinu Inđija, nestali bez traga i glasa, u nepoznatom pravcu, ostavljajući započete temelje fabrike, koja, maltene, nije ni počela da se radi, i tih 285.000 ljudi na cedilu.
Evo, imamo i slike. Toliko se Ješić hvalio, čak je i na svoj sajt stavio tu sliku gde on sa tim Marijanom Simišičem postavlja taj kamen temeljac.
Ješić je jako uspešan menadžer u ''žutom'' preduzeću, tako je uspeo da napravi još jednu neverovatnu stvar. Opština Inđija je svoju zgradu od 435 kvadrata u Prčnju, na crnogorskom primorju, udaljenu od mora svega 10 metara, zamenila sa privatnim vlasnikom za školu u prirodi u inđijskom selu Jarkovci, a taj objekat u Jarkovcima ima samo oko 100 kvadrata.
Sada se postavlja pitanje koliko vredi kvadrat na crnogorskom primorju i ar zemljišta, a koliko vredi kvadrat i ar u jednom zabačenom sremskom selu. Inače, stanovnici Jarkovaca su me obavestili da ta zgrada u Jarkovcima nema ni struju, ni vodu i da je nezavršena. Postavljanje Ješića za savetnika i njegovo uvođenje u Vladu Srbije, na najbolji način, govori i o prirodi ove koalicije DOS-a i o trgovini između stranaka DOS-a, koja je na delu, a koja skupo košta građane Srbije.
Sada Ješić sedi u Vladi, a ja sam prošli put rekao čijeg predsednika Vlade naziva u magazinu ''Standard'' broj 47 lokalnim džiberom; za ministra u Vladi, Velimira Ilića, govori da je to dokaz da svaka budala u Srbiji može postati ministar.
Pošto je Ješić uspešno rasprodao sve što je imao u Inđiji, ja zbog vremena sada neću govoriti o tome, biće prilike, kako to opština prodaje zemljište za jedan evro po metru kvadratnom, a onda kasnije preprodaje to zemljište za 15 do 20 evra po metru kvadratnom. Očito, sve te transakcije i malverzacije bile su najbolja preporuka da sada postane savetnik u ovoj, aktuelnoj vladi DOS-a.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Darko Glišić, a neka se pripremi narodna poslanica Ivana Zečević.
Izvolite.