Gospodine predsedavajući, pogledajte malo ovo vreme, nešto je skupo, pa da smanjimo troškove.
Naravno, pozivam se na član 136. našeg poslovnika, a taj član reguliše sadržaj Predloga zakona, šta on mora da ima. Konkretno, stavljam primedbu, odnosno smatram da predstavnik predlagača mora da izađe i da nam objasni neke stvari.
Skrenuo bih vam pažnju, okrenite stranu 4 obrazloženja, poslednji pasus, zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, odnosi se na članove 12. i 13. Predloga zakona. Tu je dato objašnjenje osnovnih pravnih instituta.
Moram da vam kažem da, što se tiče ovog objašnjenja, ono jeste korektno, ali to objašnjenje i ono što je napisano u članovima 12. i 13. apsolutno nema nikakve veze, ili da budem precizniji, gospodine Markoviću, ovde je vrlo lepo napisano zašto se briše nešto u članu 40. postojećeg zakona i u članu 41. Ja potpuno delim to mišljenje, ali nigde nema objašnjenja za ovo što se unosi u novi tekst člana 40.
Evo, šta se unosi - odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju se na saradnji i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom, zakonom i drugih opštim aktima.
Mislim da je ovo, apsolutno, nepotrebna formulacija. Zašto? Nadležnost predsednika, nadležnost Vlade je definisana Ustavom. U kakvom će odnosu da budu predsednik Republike i Vlada, pričamo o državnim organima, ne pričam o fizičkom licu koje je predsednik Republike ili fizičkom licu koje je predsednik Vlade, to je za Ustav i za zakon potpuno marginalna stvar, pričam o državnim organima. Kaže - njihova nadležnost je regulisana Ustavom, oivičena, omeđena, dokle neko, odakle drugi. Formalno je predsednik Republike na čelu izvršne vlasti, samo formalno, da vam ne pričam zbog čega.
Kako možete da napišete - saradnja? U kom višem opštem aktu od ovog vašeg predloga zakona piše da oni moraju da sarađuju? Kada kažete saradnja, dajte, objasnite mi šta to znači.
Da li vi to onda svodite na personalna rešenja ljudi koji su na čelu tih organa, moraju da piju kafu, moraju da se međusobno pozivaju itd.?
Mislim da je ovo potpuno nepotrebna odredba, da ovo treba kompletno izbaciti. Treba kompletno da se izbaci, iz prostog razloga - što ništa ne znači.
A, drugo nešto, pa nije potrebno da za ove personalce koji su na tim mestima napišete - saradnja. Oni mnogo dobro sarađuju, gospodine Markoviću.
Da vas podsetim na intervju Borisa Tadića, valjda je tada bio potpredsednik Demokratske stranke, septembra 2000. godine, u kome je on otvorio dušu, pa kaže - jeste, bio sam levičar, pod uticajem tate i mame, pa sam to napustio onog momenta kad sam pročitao knjigu. Koju knjigu?
Kaže - knjigu koju su napisali Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški, i ja sam levičarske ideje odbacio i prešao sam u liberale. Zar vi ne shvatate, građani Srbije, to je dvojac u kome se nalazi politički sin i politički otac, i ovo što se svađaju, navodno, kobajagi, pa to se otac i sin svađuckaju pomalo. Zašto? Da bi narod prevarili. To je dvojac, vrlo lepo vlada. Nije njemu bio idol ni Đinđić, ni ovaj, nego Vojislav Koštunica, zapamtite.
