Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, odredba člana 226. Poslovnika.
U više navrata sam, ponoviću dok god ne dobijem odgovor, pitao predsednika Skupštine kada će se na dnevnom redu naći inicijativa, narodna inicijativa, koju je pre dve godine artikulisala Demohrišćanska stranka Srbije, za izmenu Zakona o radiodifuziji, kojom se ukida televizijska pretplata, jer je nametanje televizijske pretplate preko brojila za struju, apsolutno, neustavno.
Demohrišćanska stranka Srbije je pokrenula inicijativu i za ocenu ustavnosti, takođe, pre dve godine, ali Srbija, nažalost, više od godinu dana nema Ustavni sud. Zato nam se i događaju ovakve stvari kakve se događaju. Ovde ljudi plaćaju, čak, većina građana koji imaju za to mogućnosti, priključak za kablovsku televiziju i ne interesuje ih program RTS-a.
Elementarno je pravo građana da ne plaćaju ono što ne koriste. To je svugde pod svodom nebeskim potpuno jasno. Još je elementarnije da se ne može pretplata naplaćivati preko računa za struju. Onda RTS plaši građane, pa čak ne ume ni da ih plaši, nego kaže - podneli smo tužbu. Nemaju ni elementarno pravno, ili pravničko znanje, jer se može raditi o, eventualnom, predlogu za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, a ne o tužbi, iz čega se vidi da lažu.
Ali, pitanje je za Republičkog javnog tužioca, odnosno vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca, gospodina Slobodana Radovanovića, koji je bio specijalni tužilac za organizovani kriminal kada sam ja, septembra 2005. godine, podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Tijanića zbog zloupotrebe službenog položaja oko otkupa bajatih ''Univerzalovih'' filmova, preko fantomske of šor kompanije ''Digitrak'', sa gomilom materijalnih dokaza. Onaj ko je prolazio pored Pravnog fakulteta, mogao je da sagleda kakve su zloupotrebe u pitanju.
Prijava nije odbačena, jer bih ja onda preuzeo gonjenje, a nije ni procesuirana, nego stoji u fioci, zato što je on miljenik Mire Marković, Mirka Marjanovića, Vojislava Koštunice, šef Javnog servisa, na bruku i sramotu svih građana ove zemlje. Rodonačelnik govora mržnje je šef Javnog servisa.
Treće, razumem gospodina Baralića, on je meni obećao da će proveriti, njegova intervencija je dobronamerna, ali obmanuli su i gospodina Baralića.
Postavio sam pre neki dan pitanje i Vladi, i premijeru, i ministru za kulturu - da li je tačno da je RTS ugovorio snimanje serije od 100 epizoda sa producentskom kućom iz Hrvatske ''AVA'', po ceni – minut, 1000 evra?
Gospodin Baralić je dobio neki odgovor da, navodno, nije tačno. Tačno je. Vreme će dokazati da je tačno. Nije to sad samo pitanje da li to vredi ili ne vredi 1000 evra, nego je pitanje da li je bilo javnog tendera, da li je RTS mogao sam da napravi produkciju, jer ima svoju dramsku redakciju, ima svoju produkciju, da li je mogao to da obavi preko neke producentske kuće odavde, kad će se već serija snimati ovde i sa našim glumcima? Odgovorno tvrdim, ali ima većih eksperata od nas, da bi u tom slučaju snimanje te serije bilo neuporedivo jeftinije.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da aktuelna vlast ne obraća pažnju na one zakone na koje ih obavezuje Ustav, koji treba da se nađu na zasedanju, pre svega, u toku Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, postavljam pitanje kada će na dnevnom redu biti set zakona o pravosuđu, o izboru sudija, reizboru sudija, tužilaca, predsednika sudova i ostalih nosilaca pravosudnih funkcija?
To predviđa Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, i to u članu 5. stav 2: ''U toku Drugog zasedanja, nakon izbora Vlade, Narodna skupština će usaglasiti s Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva, i to zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Državno veće tužilaca.''
Dame i gospodo, moraju ovi zakoni da budu pred Parlamentom na vreme i na način kako predviđa Ustav. Ustav je najviši pravni akt. Zakon za sprovođenje Ustava imperativno nalaže Parlamentu i nadležnim organima da pred Skupštinu podnesu predloge određenih zakona kako bi oni mogli biti usklađeni s Ustavom.
Nedavno sam postavio pitanje koje se odnosi na broj predmeta koji se nalaze pred Ustavnim sudom.
Dakle, koliko nerešenih predmeta ima po godinama, s obzirom na to da nemamo Ustavni sud, da nemaju građani Srbije mogućnost da se obrate, kako fizička, tako i pravna lica, nadležnim institucijama države, tj. nadležnom ustavnom sudu da spreči samovolju i inflaciju nepotrebnih, da kažem, u praksi neprimenljivih, kako zakona, tako i podzakonskih akata?
Naši građani nemaju kome da se obrate, da traže zaštitu, nemaju tu zaštitu zbog toga što je na delu inflacija uredbi i drugih podzakonskih akata postojeće vlade, aktuelne vlade u ovoj državi. Reč je o inflaciji zakona koji u praksi ne mogu da nađu primenu.
Zbog toga postavljam pitanje i tražim odgovore - kada će se ovi zakoni naći pred Parlamentom? Drugo su pitanja koja sam postavio u vezi s nadležnostima i radom Ustavnog suda, da bi građani Srbije mogli da znaju da li će računati na Ustavni sud države Srbije, ili da se direktno obraćaju nadležnim međunarodnim institucijama i Međunarodnom sudu u Strazburu.
To je ono što sam želeo da kažem kao poslanik SRS-a. Srpski radikali se zalažu, pre svega, za to da pravo bude iznad politike, a ne kao što je slučaj - politika je iznad prava, iznad Ustava.
Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću.
A sad dajem reč ministru finansija, gospodinu Mirku Cvetkoviću. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, daću jedno relativno kratko izlaganje, iako je bilo puno diskusije od mog prethodnog izlaganja, do ovog. Međutim, nisam uspeo da u okviru rasprave o situaciji na jugu Srbije, o nasilju u porodici, o situaciji u Rumi, stanju u RTS-u itd. nađem elemente koji bi bili relevantni za zakon o osiguranju. Zato ću se osvrnuti na one delove koji se, upravo, odnose na zakon o osiguranju.
U vezi s tim, treba da vam se na početku izvinim, jer sam iz izlaganja jednog poslanika zaključio da je reč ''zabluda'' doživljena s nezadovoljstvom.
Lično, ne mislim da je ona uvredljiva, ali ako neko tako oseća, ja mu se onda izvinjavam, a trudiću se da je ne upotrebljavam.
Mislim da je važno spomenuti tri ili četiri stvari koje su u međuvremenu ovde izložene. Nije tačan stav da se u ovom zakonu radi o Agenciji za privatizaciju. Takođe, nije tačan stav da se u ovom zakonu radi o proviziji od 5%, kao i da je Agencija za privatizaciju inkasirala 160 miliona itd.
Tačni stavovi su sledeći. Prvo, agencija koja vodi privatizaciju u finansijskom sektoru zove se Agencija za osiguranje depozita, nema nikakve veze s Agencijom za privatizaciju.
Drugo, pitanje finansiranja te agencije, a vratiću se na one stavove vezane za ovih 160 miliona. Zapravo, kada imate jedan takav organ, vi imate dve opcije kako ćete obezbeđivati sredstva za njegov rad. Jedna opcija je da ga uključite kao budžetskog korisnika i na osnovu planova mu dajete godišnji iznos sredstava. Druga je da on iz neke svoje aktivnosti, kroz neke, kako se ovde kaže - provizije, a tako i piše, obezbeđuje sredstva za svoj rad.
Kada je inicijalno osnovana Agencija za privatizaciju, onda je ovaj prvi slučaj bio u opciji, ona je bila direktni budžetski korisnik i nije naplaćivala nikakve provizije. Naknadno se odustalo od tog koncepta i došlo se u ovu novu priču, o ovih pet posto o kojima je reč. Međutim, to je bilo nedavno, pre dve-tri godine, tako da mislim da primenjivanje procenta od pet odsto na ukupnu privatizaciju vodi do sasvim pogrešnih cifara.
No, s druge strane, ono što je povoljno, jeste činjenica da Skupština ima odbor koji se bavi problematikom privatizacije i Agencija za privatizaciju ima obavezu da regularno dostavlja svoje izveštaje, pa neka svi oni koji su zainteresovani daju zadatak da se napravi izveštaj - i unazad, i unapred, znači, mogu dobiti podatke o tome koliko je provizije bilo, da ne bismo licitirali napamet i davali velike cifre.
Da se vratim sada na temu, da se ni ja ne udaljavam od nje. Dakle, provizija koja je ovde navedena jeste provizija koja će pripasti Agenciji za osiguranje depozita, i to za dve preostale osiguravajuće organizacije, gde država ima određeno učešće, odnosno postoji društveni kapital. To sam već juče rekao, ali je vrlo važno ovde to napomenuti u vezi s ovim procentima.
Takođe, nije tačan stav da je društveni kapital većinski u ove dve osiguravajuće organizacije.
Ovo što kažem je vrlo važno, iz sledećeg razloga. Ukoliko bi se odustalo od koncepta koji je predložen, a to je odnos - 70% se prodaje, a 30% se deli besplatno, i išlo na neki drugi koncept, onda bismo kod neposredne privatizacije, koja nam je sada u toku, praktično, omogućili da državni interes bude minimiziran, jer imamo svega 40% kapitala koji je u igri.
Ono čime želim da završim jeste da je ono što je predloženo u ovom zakonu, vezano za izmene dela koji se tiče privatizacije, za radne ljude i građane daleko povoljnije od opcije koja je sada na sceni i koja bi bila realizovana da nije došlo do ovih izmena.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Replika, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Juče i danas govorim, obrazlagala sam da je nadležnost nad osiguravajućim društvima, ne vašom zaslugom, ne za vreme vašeg mandata, nego ranije, preneta sa Ministarstva za privredu na Ministarstvo finansija, a i nadležnost Agencije za privatizaciju je preneta na Agenciju za osiguranje depozita.
Znači, tu nemamo dilemu. Ostaje princip da se provizija, kao naknada za uspeh, obračunava u privatizaciji realnog sektora, znači, preduzeća, znači, preko Agencije za privatizaciju, po Pravilniku koji je potpisao gospodin Bubalo, koji je objavljen u ''Službenom glasniku'' br. 49, i koji iznosi 5%.
To znači da su u 2006, hajde da ne idemo dalje, da uzmemo samo onu belu knjigu stranih ulagača, imamo i budžet, prihodi od privatizacije, koju zovete ''strane direktne investicije'', bili četiri milijarde, od čega samo 0,8 pravih, onih grinfild, a ostalo su prihodi od privatizacije. Nije važno da li ih je naplaćivala jedna ili druga agencija. Njih je u 2006. godini, 5% na 3,2 milijarde prihodovanih para iz privatizacije - 160 miliona evra.
Koliko ćete vi naplaćivati, gospodine ministre, pisala sam amandmane? Daje vam se pravo, zakonom, da vi odredite visinu provizije za posao privatizacije osiguravajućih društava. Toliko o tome.
Nije da se ne razumemo. Mi se namerno ne slušamo, odnosno vi ne slušate moje argumente.
Jednostavno, ne protestujem zbog vas protiv toga, nego želim da upozorim građane da mi veoma realno sagledavamo, ne samo razliku u konceptu privatizacije, gde, ponavljam, ne treba u osiguravajuća društva uložiti nova sredstva da bi ona dala kvalitetnu uslugu, nego otvarate vrata stranim društvima, da ona razvijaju novu uslugu - životnog osiguranja.
U tome se razlikujemo. Nećete da pružite priliku građanima da oni, na primer, javnom ponudom, vežbaju akcionarstvo i kupuju akcije koje danas vrede, možda, jedan iznos, a kroz neku godinu, ili za samo godinu dana, s razvojem tržišta osiguranja, vredeće višestruko više, isto onako kako nemam dilemu da imamo dva većinska društva u vlasništvu države.
Društvo koje je u većinskom vlasništvu države, to je "Dunav", uspešnije je i dala sam podatke za to, u odnosu na ''DDOR'' koji ima mešovit akcionarski kapital.
Znači, odlično se razumemo, ali ja razumem i vas, vi ste dobili zadatak i morate da branite zakon koji nije povoljan za građane, a koji mi odlično razumemo.
Meni je iskreno žao, vi ste, prihvatanjem funkcije ministra, i to prihvatili, ali ja želim da građani čuju naše obrazložene argumente protiv vašeg zakona.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ministar Cvetković, izvolite.

Mislim da postoji još jedna tačka neslaganja. Moj predlog je bio da, umesto licitiranja cifre, tražite tačan podatak o tome koliko je Agencija naplatila. To i dalje ostaje u tom predlogu, da ne bismo došli do neke enormne cifre itd.
Što se tiče IPO-a, mislim da je ta javna ponuda kao predlog vrlo dobra. Inače je neophodno da se obezbedi kvalitetan materijal za razvoj tržišta kapitala i berze i dosta se ozbiljno razmišlja o toj opciji.
Međutim, ona nije, ili ne mora biti nužno vezana za samu privatizaciju, ona može biti vezana i za dokapitalizaciju, može biti vezana i za neka preduzeća gde se prodaju manjinski paketi. Moguće je da je interesantna tema IPO, ja mislim da jeste, ali nije predmet ovog zakona.
I, na kraju, da završim s konstatacijom da je sigurno, i to treba građani da znaju, da su rešenja koja su predložena u ovom zakonu bolja za građane i radne ljude od rešenja koja postoje i koja bi se primenila ako ovaj zakon ne bi prošao.
Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim zaključujem načelni pretres o ovom zakonu.
Određujem pauzu. Nastavak je u 15 časova. Hvala.
(Posle pauze – 15.10.)