Hvala.
Po Poslovniku se javila narodni poslanik dr Snežana Stojanović-Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem, ali imam malu ispravku, po Poslovniku se javila poslanica psiholog Snežana Stojanović-Plavšić.
Da, ja sam se javila vezano za temu o kojoj je govorio gospodin Miša Petronijević. Ubeđena sam da on, kao član prethodnog Odbora za smanjenje siromaštva, zna da ovi podaci koji su izneseni juče u novinama nisu nikakva novost, da su to podaci koji su poznati još od vremena ispitivanja siromaštva 2003. godine i da su to podaci koji su sadržani u Strategiji za smanjenje siromaštva.
Strategija za smanjenje siromaštva u ovoj državi postoji od 2003. godine i ona nije vlasništvo nijedne vlade; ovo je već treća vlada koja sprovodi Strategiju za smanjenje siromaštva. Naravno da je veoma zabrinjavajuć podatak da u Srbiji oko 14% dece živi na liniji ili ispod linije siromaštva, i to je podatak kojim svi treba da se bavimo.
Ono što želim da kažem, to je da mislim da su svi poslanici dobili već drugi izveštaj Tima za smanjenje siromaštva, koji funkcioniše pri Vladi Srbije, pa bih volela da svi taj izveštaj pročitamo.
Mislim da se u njemu može jasno videti da siromaštvo u Srbiji ne raste. Ono jeste bilo i još uvek je na zabrinjavajućem nivou, ali siromaštvo u Srbiji ne raste.
Dakle, želim da kažem da se siromaštvo ne može gasiti nekim jednokratnim merama, niti je moguće samo socijalnim merama zbrinuti siromašne.
Da bi Srbija bila manje siromašna zemlja, ona, pre svega, mora da se ekonomski razvija i mora da brine i o mnogim drugim aspektima koji utiču na povećanje ili smanjenje siromaštva.
I Strategija za smanjenje siromaštva govori da, pre svega, moramo da se bavimo ekonomskim reformama, kako bismo jačali ekonomiju Srbije i kako bismo podstakli zapošljavanje, a samim tim smanjili siromaštvo.
Dakle, svi makroekonomski pokazatelji u prethodnim godinama pokazuju da se siromaštvo Srbije kao zemlje smanjuje i da bruto nacionalni dohodak raste.
Druga stvar kojom se moramo baviti je bojazan od porasta novog tranzicionog siromaštva, koje nastaje usled tranzicionih procesa. To je, takođe, nešto što smo do sada uspešno radili, imajući u vidu da se siromaštvo nije povećavalo. I, naravno, tek treći aspekt su socijalna davanja i briga o socijalno najugroženijima, gde svakako stradaju i deca o kojima je gospodin Petronijević govorio.
Ono što mislim da je jako važno i što mi kao Skupština treba da uradimo, a, nažalost, nismo uradili, to su dve stvari. Prvo, ja sam se već godinama zalagala za to da se u Skupštini formira poseban odbor koji će se baviti decom i dečijim pravima, što, nažalost, svim izmenama Poslovnika nije bilo moguće, pa će Srbija ostati zemlja koja nema u Skupštini telo koje će se posebno baviti decom i njihovim problemima.
Druga stvar je kontradiktornija. Naime, Skupština ima Odbor za smanjenje siromaštva, ali moram, sa žaljenjem, da konstatujem da u ovom sazivu Odbor za smanjenje siromaštva ne funkcioniše. Zato pozivam i vas, gospodine predsedniče, a i sve one koji su odgovorni za ovo, da ovu situaciju promenimo što je pre moguće kako bismo Odbor za smanjenje siromaštva ponovo stavili u funkciju i kako bismo bili u prilici da se kao Skupština aktivno uključimo u sve procese, da aktivno pratimo sve procese koje država sprovodi sa ciljem da smanji siromaštvo svih građana Srbije, a posebno siromaštvo najugroženijih grupa, u koje, svakako, spadaju i stari, i izbeglice, i samohrani roditelji, i osobe s invaliditetom, ali, nažalost, i deca.
Zahvaljujem.

Hvala puno. Povodom Poslovnika se javio narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovane dame i gospodo, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, pošto se za ovom govornicom ili, uopšte, u ovoj sali u Narodnom parlamentu ustalila praksa upotrebe termina ''Šiptar'' za Albance, hteo sam da tražim objašnjenje.
Da li je to u uvredljivom kontekstu, da li je to neka nova naučna teorija, poput one o Vlasima, koju smo imali prilike juče u ovoj sali da čujemo? Iz mojih saznanja, u višegodišnjim zbivanjima, i u štampi, i u dosta medija, ovaj termin ''Šiptar'' se, uglavnom, koristi u uvredljivom smislu.
Mislim da je, zbog dostojanstva Narodne skupštine, u redu da se koristi termin koji je opštepoznat, koji ceo svet koristi i ne vidim koji je razlog da se poigravamo ovim ozbiljnim i osetljivim stvarima.
U vremenu koje mi je preostalo, da kažem da mi je drago što prethodni poslanik reaguje, verovatno je iz Štrpca, na proces privatizacije. Kaže - predstavnik UNMIK-a je zaustavio privatizaciju tog kompleksa koji je od značaja za tu opštinu.
Ja sam ovu govornicu koristio par puta da se u ovoj skupštini obratim ministarstvu. Zbog čega se tako tvrdoglavo od strane Ministarstva za infrastrukturu, prethodno, za kapitalne investicije, daje monopol jednoj firmi, beogradskoj firmi, a da se tom prilikom ignorišu sve druge postojeće firme koje posluju u toj delatnosti, a pitanje se tiče benzinske pumpe, biznisa i dobiti koji se odatle može proizvesti?
Jednostavno, ovde su sada, hteli-ne hteli, dva aršina. Ovo što sam govorio za Han, opet ponavljam, na brzinu, uz jednu sednicu Skupštine opštine Han, prekinuta je privatizacija ''Balkan brika'', jer je kupac bio Albanac.
U obrnutom smeru, kada Skupština opštine Preševo pokrene postupak, ona se ignoriše i daje se monopol jednoj firmi koja sve i svašta ima na tom graničnom prelazu Preševo, a da pri tom domaće firme, sa tog podneblja nikakve šanse nemaju da se zaposle ili pokrenu neki biznis na tom, kako se kaže, životnom resursu, ne samo za tu opštinu, nego za sve opštine gde prolazi Koridor 10, pogotovo za nas i granične prelaze.
Hvala vam.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Miša Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pogrešno sam protumačen, i to je osnovno javljanje.
Gospodine predsedniče, molim da ovo o čemu je govorila gospođa Snežana Stojanović-Plavšić ne smatrate odgovorom na moje pitanje. U čemu sam pogrešno protumačen? Ja nisam tražio odgovor i objašnjenje od gospođe Snežane Stojanović-Plavšić, tražio sam odgovor od Vlade. Drugo, ja nisam govorio o Strategiji za smanjenje siromaštva, govorio sam o potrebi da Srbija donese strategiju brige o deci. Ako je to sporno, možemo o tome da razgovaramo.
Treće, ja sam samo upozorio da Skupština dobro razmisli o podatku, ne baveći se ničim što je bilo prethodno, već okrenut onome što treba da bude u budućnosti, tj. pitao sam da li je to što 400.000 dece i 600.000 starih penzionera živi u siromaštvu, dakle milion, dovoljan razlog da se Skupština pozabavi tim pitanjem i tražio u vezi s tim odgovor.
Zatim, nisam govorio o ad hok merama, jer naš zahtev da se ukine porez na dodatu vrednost za bebi opremu nije ad hok mera i nije socijalna zaštita. Najzad, nema ostvarivanja nijednog dečijeg prava, i to će ostati mrtvo slovo na papiru, ako država ne obezbedi sredstva. Suština mog izlaganja je bila, upravo, u tome. Sledi donošenje budžeta i prilika da se to uradi.
Hvala lepo.

Hvala.
Povodom Poslovnika se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić, potom narodni poslanik Zvonimir Stević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih izlazio za ovu govornicu da nisam slušao izlaganje gospodina Rize Halimija, u kojem apsolutno ništa nisam razumeo.
Valjda samo Albanci imaju pravo da dobiju posao u Preševu, valjda samo Albanci imaju pravo da dobiju posao u Štrpcu, valjda samo Albanci imaju pravo da dobiju posao bilo gde, ili tamo gde to misli Riza Halimi, i niko drugi ne sme da dobije nikakav posao.
Ne znam kakvo je pravo ime za Albaniju, Škiperija, ako se ne varam. Kako kažu na Zapadu - Šćiperija, ili kako već kažu sami Albanci, ali mnogo liči na to - Šiptar, pa ne znam šta je tu uvredljivo. Nije ničija namera da vas vređa, ali ako vas to vređa, u redu, zvaćemo vas Albanac, nije nikakav problem.
Nemojte da nam držite pridike o tome kako samo vi smete da imate posao, kako samo vaša deca imaju usta, a srpska deca ne treba da jedu i niko drugi ne treba da jede sem Albanaca.
Izašao sam za govornicu zbog još jedne stvari. Sinoć smo, po ko zna koji put, od Bruna Vekarića, portparola Tužilaštva za ratne zločine, slušali napade na SRS i na Vojislava Šešelja, razume se, u trenucima kada ni Vojislav Šešelj, niti bilo ko drugi iz SRS-a nije bio u mogućnosti da mu se suprotstavi.
Naravno, oni se uvek bave politikom, ne bave se pravom, čovek nije ni stručan da se bavi pravom, završio je samo višu upravnu školu, a onda ga je Batić zaposlio kao portparola Ministarstva pravde, dakle, bez ikakvih kvalifikacija, bez ikakve ozbiljne škole, bez Pravnog fakulteta. Čovek počeo da nam soli pamet, ali svakog dana on zna šta to nekog negde svrbi.
Ne znam jeste li vi primetili, gospodine Duliću, mene nikada ništa nigde ne svrbi, ne znam za ostale, ali bi mogao i portparol Tužilaštva, kao i tužilac za ratne zločine, malo redu da se nauči, politikom da se ne bave.
Ali, njima ću danas da se bavim na konferenciji za novinare, u 13 časova, a sada ću da se bavim saradnjom srpske države sa Haškim tribunalom.
Nekoliko mojih pitanja, gospodine predsedniče, za vas, ali i nekoliko važnih obaveštenja za celokupnu javnost. Ne znam da li ste znali da po zemlji Srbiji vedri i oblači jedan od haških istražitelja, izvesni Zdrlić. Nije to ništa čudno, on je Australijanac, tobože, po svom poreklu, inače je, kao što ćete videti iz dokaza koje ću vam priložiti, sin okorelog ustaše i jednog od najvećih zločinaca u Drugom svetskom ratu. To je čovek koji, i u postupku protiv Miloševića, a i danas, u pokušaju da se pribave lažni svedoci protiv Vojislava Šešelja, igra jednu od ključnih uloga.
Naime, evo spiska ovde, gospodine predsedniče Narodne skupštine, popisa za sela Visočane, Poličnik i Lovinac, za ratne i poratne žrtve Drugog svetskog rata. To su sve pobijene ustaše. Sve su ustaše pobijene, sem jednog, a ima ih mnogo na spisku - 81. Jedan je naknadno postao partizan, ali jedan nije uopšte postao partizan, nego je nestao 1945. na Križnom putu, ''pacovskim kanalima'', preko Vatikana, pobegao je za Australiju.
Reč je o Zdrlić Mati Ante Ivanovu, rođenom 5. 06. 1922, a nestalom 1945. na Križnom putu. To je otac, upravo, ovog Zdrlića koji nam danas vedri i oblači. Sina okorelog ustaše iz ustaške emigracije oni nama dovode ovde, koji bi trebalo da privodi nekakve svedoke i da objašnjava kako su Srbi najveći zločinci, kako su Srbi počinili najstrašnije zločine.
Čujem da je taj učestvovao, još nije sasvim potvrđeno, ne bih vam davao nepotpunu informaciju, i u ubistvu moje familije, u likvidaciji cele familije Vučić i nekih drugih familija u selu Čipulić, ali to se još proverava. Svakako je veliki zločinac učestvovao u ubijanju svih familija u selima, odnosno u župama Poličnik i Lovinac.
Taj zlikovac danas ide po mestima Srbije, laže na svakom mestu, od Kosova i Metohije, kako je to radio protiv Slobodana Miloševića, do danas, ide i preti, laže, petlja, izmišlja i ucenjuje različite ljude kako bi svedočili protiv Vojislava Šešelja, misleći da niko ne sme ništa da mu kaže. Zajedno sa još nekim ljudima iz istražiteljskog tima Haškog tribunala, u dogovoru sa gospodinom Vukčevićem i gospodinom Vekarićem, angažovali su i pripadnike tajne policije Republike Srbije, odnosno BIA, koji obilaze pojedine ljude iz dana u dan, prete im, ubeđuju ih.
Pri tom, moram da kažem da ti ljudi iz BIA moraju da rade svoj posao, ne mislim da im je mnogo drago što u takvom prljavom i mutnom poslu moraju da učestvuju, ali ucenjuju ljude i objašnjavaju im da, ukoliko slučajno ne svedoče protiv Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom, da će sami biti u velikim problemima.
Pogledajte na šta je država Srbija spala. Izvinite, gospodine predsedniče, što sam vam ovoliko vremena oduzeo.
Ako će državi Srbiji Zdrlići i ostali na ovakav način da komanduju i da objašnjavaju kako Srbija može i mora da bude uništena i kako predstavnici njenog političkog života, na osnovu njihovih lažnih svedočenja, treba da budu osuđeni, onda smo blizu propasti. Nadam se da ćemo te stvari početi da menjamo. Hvala.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zvonimir Stević, potom narodni poslanik Riza Halimi. Predlažem da onda pređemo na dnevni red.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, javio sam se po Poslovniku, čl. 101. i 104, a vezano za izlaganje mog kolege iz Štrpca Zvonka Mihajlovića o izborima koje su za 17. novembar zakazale privremene institucije Kosova i Metohije. Spomenuta je SPS.
Želim da kažem da javnost i građani, pre svega, srpske nacionalnosti, dobro znaju kakav je stav SPS-a kada su izbori na Kosovu i Metohiji u pitanju, kada su bili prvi izbori, kada su bili drugi, i ovi treći. Vreme je pokazalo da smo bili u pravu.
Od samog početka, od dolaska mirotvoraca, SPS je imala stav da na kosovske izbore ne treba izlaziti. Znamo kakva je bila sudbina koalicije ''Povratak''.
Nagradu za taj izlazak i davanje legalnosti i legitimiteta organima Kosova i Metohije, srpski narod je dobro osetio 17. marta. I za ove izbore sada, lokalne, SPS ima jasan stav - da ne treba izlaziti na izbore, iz mnogo razloga.
Osnovni razlozi su što se ni posle 8 godina nisu stvorili minimalni uslovi na prostoru Kosova i Metohije za život građana na toj teritoriji. Nema slobode kretanja, nema povratka imovine, nema povratka u radni odnos, a za 8 godina je vraćeno samo 7 hiljada nasilno proteranih Srba sa prostora Kosova i Metohije.
Još jedan razlog, za ovih 8 godina, međunarodna zajednica nije ni pokušala da iznađe instrumente za zaštitu od malverzacija većinskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. To što se u Štrpcu prijavila ''Građanska inicijativa'' za izbore, to nije stav i program, nije nikakva odluka Socijalističke partije.
Opštinski odbor SPS-a u Štrpcu, čitava mreža na Kosovu i Metohiji i centrala ne stoje iza toga. Mi socijalisti nismo za ove izbore, već za izbore koje raspisuje Narodna skupština, odnosno Republika Srbija.
Hvala.