Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, a neka se pripremi Zdravko Topalović.

Drage kolege, poštovani građani, pre nego što pređem na raspravu, moram da u jednoj rečenici kažem sledeće. Četvrti mi je mandat, mnogo sam vremena provela u ovoj skupštinskoj sali, ali nisam doživela ono što smo juče doživeli od gospodina Mrkonjića, kao predsedavajućeg potpredsednika, koji je neprimereno podigao ton, neprimereno poslanicima i ovom domu. Zaista bih molila da se to ne ponovi.
Još nešto što me je zapanjilo i nateralo da objasnim ono o čemu su juče govorili poslanici SRS-a jeste terminologija koju je ministar upotrebio obraćajući se poslanicima, želeći da svede diskusiju. Svako bira reči i kako će se obratiti, ali nedopustivo je reći poslanicima da su u zabludi i da se ne razumeju u materiju o kojoj su diskutovali. Neka građani procene kako je SRS iznela svoj načelan stav o tome da je, kao što je ministar rekao, reč o privatizaciji osiguravajućih društava i o uslovima za tu privatizaciju. Samo smo o tome i govorili.
Odlično se razumemo, gospodine ministre, mi iz SRS-a i vi koji u ime Vlade predstavljate ovaj zakon, a to što vi nekoga pokušavate da uverite da se nismo razumeli, svodi se na sledeće. Privatizacija finansijskog sektora, dela osiguranja, razlikuje vlast i SRS u sledećem: vlast predlaže da se privatizuje 70% društvenog kapitala, a SRS kaže - treba privatizovati 49%, jer država treba da ostane značajan faktor u ovoj strateškoj grani, grani koja je važna i za dalji razvoj tržišta kapitala.
I kod te privatizacije se razlikujemo. Znači, razlikujemo se u procentu privatizacije, a i u načinu.
Vi kažete da treba dovesti strateške partnere da razviju usluge, a mi kažemo - izađite sa javnom ponudom u kojoj će građani koji imaju para moći da kupuju neke vrednosti, da kupuju akcije osiguravajućih društava, koje će tek rasti, čija će vrednost na berzi tek da raste, i u institucionalnim fondovima. Omogućite da kupuju, ali zadržite pravo države da odlučuje o ovim strateškim delatnostima, onako kako to radi, npr. slovenačka država kod svoje osiguravajuće kompanije koja se zove "Triglav", kod koje su najveće uplaćene premije. Zemlja u kojoj je najveći lični dohodak, omogućuje da premija bude najveća po glavi stanovnika. Zašto je to moguće?
Imate državnu kompaniju koja je pre tri godine bila slična kompaniji DDOR, koja ima mešovito učešće, ima i strane vlasnike u sebi, pa je ova koja je u državnom učešću za 25 miliona evra ostvarila veću uplatu premija.
Znači, struktura vlasništva nije razlog za neuspešnost ili uspešnost. Država ne sme da se odriče svog uloga u ovoj oblasti.
Ono što želim da građani čuju, ponoviću dva puta: uređivanje uslova na tržištu osiguranja se svodi, gospodine ministre, na to da narod u Srbiji treba da ima posao, da prima platu, pa da iz te plate može da plaća premiju životnog osiguranja, ono na čemu se zasniva razvoj tržišta osiguranja.
Šta, inače, treba tržištu osiguranja? Nove zgrade? Pa, imamo ih svuda, prelepo izgledaju. Nova struktura? Kakva? Nove usluge?
Vi ćete jednog dana predložiti i da ove poslanike, koje bira narod Srbije, zamene neki stranci, koji to, po vašem sudu, koji nije osnovan, navodno, rade bolje. U tome se mi razlikujemo.
Dali smo vam za pravo da statut ne treba da bude uslov prilikom osnivanja novog društva, jer je reč o pravnom licu koje tek treba da živi. U redu, ne treba. Treba uskladiti postojeći zakon sa Zakonom o privrednim društvima u pogledu ograničenja za članove upravnog odbora. I to je u redu. To su tehničke stvari.
Ali, ne možete tražiti, amandmanom smo reagovali, da oni koji ovaj zakon sprovode, a zaposleni su u Narodnoj banci, ne odgovaraju za štetu koju nanesu drugima, sem ako se dokaže krajnji nemar ili namera. Tražili smo da se to izbriše, kao što smo tražili da se ovaj procenat reguliše.
Ponavljam, reč je o privatizaciji i razlikujemo se principski, mi kao SRS, i vi kao vlast.
Imate na tržištu strana osiguranja: "Đenerali", "UNIKA", slovenački "Triglav" i "Sava". Jedno od osiguranja koje je u većinskom državnom vlasništvu uspelo je da ostvari rast premija. Znači, nema drugačije reči. Ne lažite narod da je potrebno da strateški partner uđe da bi se razvijalo tržište usluga osiguranja.
Potrebno je da ljudi imaju posao, da imaju platu i da iz te plate, tri puta ću da ponovim za one koji ne mogu da zapamte, ne da se ljudi otpuštaju, nego da ljudi mogu da zarade i da razvijaju tržište osiguranja.
Ono što vam se neće dopasti nimalo i što jeste amandmansko reagovanje na ovaj zakon, to je provizija kod procesa privatizacije. Vrlo je svesno stvorena u javnosti zabluda, od 2001. godine do danas, da se ne zna ko uzima naknadu za uspeh u procesu privatizacije. Ne govorim o troškovima privatizacije, ne govorim o javnom oglasu, o prospektu, o proceni vrednosti kapitala, ne govorim o finansijskim savetnicima, koji su vrlo neobično birani, koji su mnogo puta pokazali da svoj posao ne rade onako kako zakon nalaže, nego drugačije, ne govorim o onome što je zakon regulisao, govorim o onome što se pojavilo prvi put u onom slavnom međunarodnom sporazumu, gde je predviđenu naknadu za uspeh, znači, ne troškove, trebalo da dobija agent prodaje, a taj agent prodaje mogli su da budu, doslovce vam čitam šta piše: "Agencija će angažovati konsultante, finansijske i investicione, i druge kvalifikovane agente prodaje, koji će asistirati ministarstvu ili agenciji".
Juče o tome niko ne govori. Ponoviću cifre, šta je zanimljivo. Ministar nam onako, usput, reče - nisu nikakvi posrednici, taj procenat uzima Agencija za privatizaciju. Znači, 5% nagrade za uspeh u privatizaciji zadržava Agencija za privatizaciju. U 2006. godini, prilikom rasprave o budžetu, iznela sam cifru. Na 3,2 milijarde privatizovane vrednosti, cifra iznosi 160 miliona evra. Sto šezdeset miliona evra je zadržala, držim za reč gospodina ministra, a dobiću i odgovor na pitanje, Agencija za privatizaciju.
Sto šezdeset miliona evra! Osam "Sartida"! Koliko dečijih dodataka, penzija, neću da pominjem, da ne kažu da je demagogija. Agencija za privatizaciju, kojoj se nadoknađuju svi troškovi, koja zakonom ima definisano finansiranje, koja ima 250 zaposlenih, u prošloj godini je dobila, po pravilniku objavljenom u "Službenom glasniku" broj 49, koji je potpisao gospodin Bubalo, gde se svesno ne pominje kome provizija ide, znači, preskače se reč "Agencija". Zato sam i pitala ko je dobija? Vi ste rekli - Agencija.
Sada kažem, da li Vladi, tenderskoj komisiji, jer Vlada ima odlučujuće učešće, iako je dala samo pare za osnivanje ove agencije, ko kontroliše trošenje 160 miliona? Te pare ne ulaze u budžet, ne može da ih kontroliše i vrši nadzor Skupština Srbije, može samo Ministarstvo nadležno za procese privatizacije.
Gospodin Cvetković je znao da da odgovor na to pitanje, jer je 19. novembra 2003. godine, kao direktor Agencije za privatizaciju, znači, nadležan, najupoznatiji čovek, to je ovaj koji nas naziva ljudima u zabludi i da se ne razumemo u materiju, rekao da je od privatizovanih 1,2 milijarde preduzeća, znači, do 19. novembra 2003. godine, ostalo 60 miliona evra.
Znači, računicu pravim precizno, imajući na umu Pravilnik, ne pravim konstrukciju, držim se činjenica i zakonskih tekstova, na osnovu njih je Agencija raspolagala sa 60 miliona evra.
Kakva je to privatizacija, dragi građani? Kakva je to privatizacija u kojoj Agencija za privatizaciju, koja posluje kao javna služba, ali van očiju i uvida Skupštine i naroda, bez obaveze obelodanjivanja i tih troškova i ove nagrade, troši teško stečeno bogatstvo?
Ko će u ovom slučaju, amandmanski smo reagovali, zadržati proviziju, da li će to sad biti Agencija za osiguranje depozita, ili ova ista Agencija za privatizaciju, na čijem čelu ste vi bili, kada je ministar bio gospodin Vlahović, ne ostaje nam da pretpostavimo. Ostaje nam da se borimo, da vam ne omogućimo da uništavanjem finansijskog sektora, dela koji se zove osiguranje, dovodite strane vlasnike i uzimate proviziju.
Kad kažem uzimate, kao čovek, do juče, na čelu Agencije, vi koji ste glasali da se usvoje ovakvi preduslovi, to je onaj ustav za koji kažem da ga se držite kao jedinog zakonskog teksta, od kojeg ne odstupate, morate ovde da pružite odgovor na to, a mi da pokušamo da vam osporimo da to uradite. Molim vas, imajte dovoljno profesionalne časti i nemojte se zaklanjati iza moći ministra, odgovarajte argumentima i logikom.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo, građani Srbije, evo, izmenama i dopunama Zakona o osiguranju dajete mogućnost stranim osiguravajućim društvima da u Srbiji otvaraju, kako ste naveli, ogranke.
Moram da priznam da meni, a i mnogim ljudima iz struke, nije jasan termin ogranak i šta on znači.
Ponavljate grešku kao kod tzv. rekonstrukcije finansijskog sistema banaka, samo sada s osiguravajućim društvima. Ta strana osiguravajuća društva, koja otvaraju ogranke u Srbiji, jednostavno, imaju minimalan finansijski rizik poslovanja u Srbiji. O čemu se radi?
Ne raspolažu ovde nikakvom imovinom, samo nekim, navodnim, položenim depozitom. Znači li to da će, eventualno, jednog dana, u slučaju njihovog ekonomskog poslovanja, doći do rizika, normalno, njihovih likvidacija, a da će svi oni koji su imali premije njihovog osiguranja biti obeštećeni ili ne?
Moja uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković pomenula je primer Slovenije. Ja ću vam dati primer Austrije, gospodine ministre, zemlje koja se, isto, smatra zemljom koja je izuzetno dobro rešila problem osiguravajućih društava. Zašto ne obavežete osiguravajuća društva da izdvajaju procenat od premija osiguranja za razvoj infrastrukture u Srbiji?
Konkretno, u Austriji, sva osiguravajuća društva koja su sad i ovde prisutna, poput ''Vinera'', ''Gravea'', ''UNIKE'', šta znam koga još sve ne, ima obavezan procenat izdvajanja iz premije osiguranja u infrastrukturu Austrije. Zato, kad prolazite Austrijom, vidite da je sve što se tiče infrastrukture besprekorno sređeno.
Opet, jedno vaše objašnjenje, kao i sva druga, počev od CEFTE i od svih onih deklaracija koje su vrlo nepovoljne, da ovaj zakon usaglašavate sa Svetskom trgovinskom organizacijom, preciznije, s njihovim propisima. Neverovatno je koliko vam se žuri u Evropsku uniju i tzv. evroatlantske integracije, a da, pri tom, primenu čl. 1. i 2. odlažete narednih pet godina, pri ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju.
U članu 10. je interesantno da trenutno sužavate broj fizičkih lica koja mogu obavljati poslove zastupnika u osiguranju, i to u vremenu opšte nezaposlenosti, koja u Srbiji iznosi 26,6 posto. Da pojasnimo.
Pominjete - da biste sprečili multilevel, funkcionisanje po principu multilevel. Pa, ako osiguravajuća društva imaju jedinstvenu politiku na tržištu, pa propišu provizije zastupnicima, a ti zastupnici uposle što više ljudi u sklapanje ugovora u osiguranju, ne vidim da je to nešto loše. Znači, time se neće povećavati cena premije.
Druga stvar, što je pomenula moja uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković, neverovatno je da lica koja obavljaju nadzor u oblasti osiguranja u Narodnoj banci Srbije ne snose nikakvu odgovornost. Pa, zamislite, u njihovim rukama je sudbina nekog osiguravajućeg društva, milioni evra, da ne kažem, zaposlenih u tim kompanijama i njihovih porodica. Prosto neverovatno.
Nedopustivo je da predviđate da se 70 posto društvenog kapitala privatizuje od strane stranih ulagača. Kao SRS, uvek smo principijelno za to da taj procenat ne može biti veći od 49 posto, da država mora da zadrži 51 posto akcija kapitala.
Na kraju, u članu 21, niste precizirali šta čini troškove prodaje društvenog kapitala, to nikad nismo mogli da saznamo. Uvodite pojam naknade, to jest provizije koju propisuje ministar finansija. Gospodine Cvetkoviću, zar vam nije bila dovoljna provizija od privatizacije ''Sartida'' i mnogih drugih privatizovanih preduzeća dok ste bili direktor Agencije za privatizaciju, nego i u ovoj oblasti uvodite provizije?

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, gospođica Milena Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedavajući, izvinjavam se što prekidam diskusiju, javila sam se po članu 225.
Naime, moje jutrošnje izlaganje o nasilju u vezi i u braku je dobilo i svoju reakciju. Danas je, u Prvom dnevniku RTS-a i na drugim televizijama, direktor Nacionalne televizije, gospodin Tijanić, reagovao na ono što sam jutros iznela. Izvinjavam se što prekidam diskusiju, ali mislim da je jako važno da kao predstavnici građana čujete šta je gospodin Tijanić rekao i da to malo prokomentarišemo.
Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić kaže da je emisija ''48 sati svadba'', u kojoj mladoženja priznaje kako ponekad šamara mladu, izvanredna socio-psihološka analiza.
Sada postavljam pitanje, očekujem da će gospodin Tijanić ponovo odgovoriti, ko se to osetio pozvanim i stručnim da pravi socio-psihološku analizu, da li novinarka koja je tu emisiju pravila, ili možda gospodin Tijanić?
Ono što je jako važno naglasiti jeste da je taj brak zaključen i da je ta emisija snimljena od novca građana Srbije, odnosno da smo mi nesvesno finansirali nešto što će, verovatno, kasnije biti nasilje u porodici. Ono što je, takođe, jako važno i što želim da prokomentarišem, jeste i da je Tijanić rekao da je neistina ono što je izjavila poslanica Liberalno-demokratske partije i ocenio da je to zloupotreba skupštinske govornice.
''Navodi Milene Stanković su deo hajke u kojoj LDP, deo radikala i deo socijalista danima terorišu javnost i skupštinsku govornicu, koriste je za iznošenje osuda protiv političkih i drugih javnih protivnika.''
Ono što moram da postavim kao pitanje jeste - kada poslanik u parlamentu svoje države, u Parlamentu Republike Srbije, postavi pitanje nasilja u porodici, da li je to politička hajka? Kakve veze nasilje u vezi i nasilje u porodici ima sa politikom?
Ono što bih, takođe, htela da kažem, jeste da je gospodin Tijanić ovde samog sebe definisao kao političkog protivnika. On je direktor Nacionalnog servisa i ne bi trebalo da bude politička ličnost, a jeste. LDP njega jasno targetira kao svog protivnika i jasno govori o tome šta gospodin Tijanić radi i u šta pretvara Nacionalni servis.
Njegove reakcije su potvrda svega onoga o čemu mi sve vreme govorimo, da to nije servis građana, da taj nacionalni servis ne radi u interesu građana, da je to servis političkih partija, što on zaista i jeste.
I, još samo dve rečenice. To što je gospodin Tijanić reagovao je potvrda koliko su prenosi, skupštinski prenosi važni i neophodni, jer ni ja, niti bilo ko od vas, ovo pitanje ne bismo mogli da postavimo ni na jednom drugom mestu, a da ima ovoliko odjeka.
Ni konferencija za novinare, ni ulična akcija, ništa ne bi izazvalo reakciju javnosti.
Očekujem da sve ovo što se desilo bude prokomentarisano za ovom govornicom od strane svih poslanika, a naročito to očekujem od koleginica i kolega iz DS-a i iz G 17, pošto se predstavljaju kao ozbiljne aktivistkinje po pitanju ženskih prava, da izađu i da jasno i glasno protestuju protiv ovoga što se desilo.
Hvala najlepše svima.

Zahvaljujem
Po Poslovniku, kolega Slobodan Maraš.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi s povredom člana 225, odnosno u vezi sa članom 226.
Ovo što se desilo danas za skupštinskom govornicom nije bila nikakva provokacija. Jednostavno, i prethodna koleginica je navela razloge zbog čega je to morala da kaže. U razgovoru sa većinom kolega poslanika i poslanica u samoj skupštini i u holovima, svi su se složili s tim da to što je juče na javnom servisu emitovano, zaista, bilo besprizorno.
Gospodin Tijanić, direktor Javnog servisa, našao je za shodno da odmah reaguje, ali na način koji je, u stvari, pokazao njegovo pravo lice. On je doživeo poslanike opozicije kao svoje političke protivnike. Nedeljama unazad, direktor Javnog servisa nas ubeđuje kako on jeste direktor Javnog servisa, ali danas je pokazao svoje pravo lice. To je ona osoba koja je bila i ministar u Vladi Mirka Marjanovića, i to kadar JUL-a, to je čovek koji, zajedno sa Miroslavom Miškovićem, vodi ''Medija group'', odnosno određene medije koji u poslednje vreme satanizuju sve ono što se bori za modernu Srbiju.
Drugo, što je još bitno, ima naloge od istog tog Miškovića da vodi kampanju o zatvaranju, odnosno zabrani prenosa skupštinskih sednica. On je dao i pre nekoliko dana sebi za pravo da komentariše poslanike i rad poslanika, a to je uradio i danas.
Moram da kažem onome koga su birali Mišković i Koštunica, da su nas birali građani, a birali su nas građani da budemo narodni poslanici. Narodni poslanici imaju određene obaveze i određena prava. Iz ovog poslovnika, po kome radimo, crpimo pravo da se javljamo kada god mislimo da treba da reagujemo na nešto ili da obavestimo javnost o nečemu. Mi smo to koristili više puta, koristimo i sada i, ponavljam, to su članovi 225. i 226.
Zaista mislimo da je besprizorno da trpimo, kao narodni poslanici, hajku koja se vodi na nas iz jednog centra, centra kojim rukovode Mišković i Koštunica, a čiji je glavni izvođač Aleksandar Tijanić i njegov javni servis. Oni pokušavaju da nas, unazad nekoliko nedelja, prikažu kao neradnike, a mislim da je Srbija danas imala priliku da vidi pravo lice direktora Javnog servisa, gospodina Tijanića.
Molim i ostale poslanike da odreaguju na način koji je primeren. Ovo nije opstrukcija rada Parlamenta, ali je ovo borba i za sam parlament i za, u krajnjoj liniji, poslanice koje su digle glas protiv onog nasilja koje je juče bilo emitovano na Javnom servisu Republike Srbije.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku se javio kolega Ranđelović, a onda Žarko Obradović, pa Veroljub Arsić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, takođe čl. 225. i 226, a povodom skandalozne reakcije gospodina Tijanića, direktora Javnog servisa.
Što zbog nedostatka vremena, što zbog svoje skromnosti, moja koleginica, gospođa Milena Stanković nije pročitala jednu reakciju građana koja je stigla elektronskom poštom. Ja ću joj svoje vreme pokloniti, pa ću dodati. Piše u pismu: ''Poštovana gospođice Stanković'', verovatno građanin ili građanka ne zna da je koleginica Stanković gospođa, ''nisam simpatizer vaše partije, ali vaša reakcija na skandalozne delove pomenute emisije duboko me je dirnula i naterala na razmišljanje da u tunelu zvanom Srbija još uvek nisu pogašena sva svetla i da još uvek postoji neko ko na ovakav način, hrabro, može da se suprotstavi opštoj sirovosti koja je u Srbiji sve više pravilo ponašanja''.
Gospodine Tijaniću, da li je ovakva reakcija građana, ne usamljena i ne jedina, zloupotreba skupštinske govornice?
Kao narodni poslanici i kao predstavnici građana, oni kojima su građani dali mandat, a da podsetimo, građani su izborni nosioci i vlasnici naših mandata i oni su ovako reagovali i na vaše reakcije i na ono što ste uradili povodom opravdanog protesta naše koleginice Milene Stanković, možemo samo da vas pitamo - da li se stidite ovakve svoje reakcije i ovakvog odnosa prema građanima Srbije i prema srpskoj političkoj javnosti?
Hvala.