Povodom Poslovnika se javio narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na osnovu člana 226. Poslovnika.
Naime, dužan sam da obavestim građane Srbije i narodne poslanike koji sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije da DS, predvođena svojim ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Milanom Markovićem, ovih dana pokušava da na protivzakonit način preuzme vlast u opštini Ruma.
Da vas podsetim, opština Ruma je još početkom HH veka, u vreme Jaše Tomića, bila, kako se tada zvala, "radikalska tvrđava u Sremu". To je ostala i do dan-danas. Na izborima u januaru 2007. godine, izborna lista SRS-a osvojila je 39,30% glasova izašlih birača, a izborna lista DS-a manje od 23% glasova.
Međutim, Demokratska stranka, u želji da reprizira 5. oktobar u opštini Ruma, ovih dana, uz pomoć svog ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Milana Markovića, pokušava da, kršeći Zakon o lokalnoj samoupravi, kršeći Zakon o lokalnim izborima i Poslovnik SO Ruma, preuzme vlast u toj opštini.
O čemu se radi? Za 12. septembar 2007. godine bila je zakazana sednica Skupštine opštine. Nakon otvaranja sednice, predsednik Skupštine je konstatovao da su bivšim odbornicima SRS-a, u pitanju su dve gospođe i jedan čovek, neću sada ovde da im pominjem imena, prestali mandati odbornika zato što su podneli ostavke. Ostavke su svojeručno potpisane od strane tih odbornika i ne predstavljaju nikakav falsifikat.
Nakon što je predsednik Skupštine konstatovao prestanak mandata, shodno Zakonu o lokalnim izborima, članu 45. stav 1. tačka 2), nastala je neopisiva gužva. Ti veliki odbornici iz te, tobožnje, Demokratske stranke, koja izgleda ima monopol da nas uvodi u Evropsku uniju, pokušali su da izazovu fizički incident, vređali su predsednika Skupštine, bez dozvole su uzimali reč i izlazili za govornicu i predsedniku Skupštine nije ostalo ništa drugo nego da prekine sednicu.
Nakon što je prekinuta sednica i nakon što je legalni predsednik Skupštine izašao iz sale, odbornici DS-a i njihovi sateliti su ostali u sali, zajedno sa tri građanina kojima je prestao mandat i koji u tom trenutku više nisu bili odbornici, i nastavili tu sednicu, na kojoj su, protivno Zakonu o lokalnoj samoupravi, tobože, smenili predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine. Predsednik Skupštine je iz SRS-a, a njegov zamenik je iz SPS-a.
Juče oko 13,45 časova, a da vas podsetim, to je vreme kada je SRS žestoko kritikovala Predlog zakona o državnom pečatu i Predlog zakona o pečatu državnih i drugih organa, dok je ministar Marković ovde nervozno šetao sa rukama u džepovima, smejao se i slao poruke preko mobilnog telefona, u SO Ruma je putem faksa stigao jedan dopis za koji ne znam kakva mu je pravna priroda.
Nigde se ne poziva gospodin ministar Marković na član bilo kog zakona, nema naziv ovaj akt, dakle, ne piše ni da je rešenje, ni da je zaključak, ni da je preporuka, bilo šta. Ovo je privatno tumačenje jednog građanina, kako on tumači Zakon o lokalnoj samoupravi, i to na vrlo nestručan i partijski obojen način.
Dragi građani Srbije, pogledajte kako ministar Marković tumači da li je nekome prestao mandat. "Naime, nesporno je da je na 28. sednici SO Ruma, održane 12. septembra 2007. godine, nakon što je otvorio sednicu, predsednik Skupštine dr Ljubiša Jezdimirović konstatovao da su odbornici Ružica Dimlić, Snežana Brkić i Ozren Bojić podneli ostavke na funkcije odbornika, te da im je, saglasno članu 45. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnim izborima, prestao mandat odbornika u SO Ruma", a samo dve rečenice kasnije, taj isti ministar kaže: "Pri ovakvom stanju stvari, jasno je da se nisu stekli uslovi za prestanak mandata odbornika Ružice Dimlić, Snežane Brkić i Ozrena Bojića."
Po Poslovniku SO Ruma, glasački listići, kada se glasa o razrešenju predsednika Skupštine, moraju da budu overeni pečatom SO. To se, u ovom slučaju, nije desilo.
Evo kako ministar to tumači: "Odluke su donete potrebnom većinom glasova, pri tome, nije bilo povrede procedure koje su učestvovale ili koje su mogle da utiču na zakonitost samih odluka".
Jasno je da ministar, kršeći Ustav, kršeći Zakon, kršeći svoja ovlašćenja kao državni službenik, pokušava, na protivzakonit način, da jednu stranku koja nema uporište u biračkom telu uvede u vlast, kršeći na taj način narodnu volju koja je izražena na izborima 2004. godine.

Vreme.

Istovremeno, ta ista vlast, na državnom nivou, ne želi da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda, iako su se stekli uslovi iz Zakona o lokalnim izborima i Zakona o lokalnoj samoupravi, jer se plaše da će na tim izborima za gradonačelnika Beograda da pobedi kandidat SRS-a.
Molim vas, predsedniče Skupštine, da mi dozvolite da postavim dva poslanička pitanja ministru Markoviću. Prvo, na osnovu kog člana Zakona o lokalnoj samoupravi je dao ovakvo tumačenje dešavanja na sednici SO Ruma i kakva je pravna priroda ovog dopisa koji je stigao?

Dame i gospodo narodni poslanici, od 10 časova, kada smo počeli rad, povodom Poslovnika se javilo 20 narodnih poslanika.
Pošto na spisku ima još pet narodnih poslanika, a s obzirom na to da smo potrošili sat i 16 minuta rada Skupštine na različite teme, moram da vas obavestim da ću morati strogo da se pridržavam poslovničke odredbe koja je vezana za izlaganje od tri minuta.
I juče i danas sam pokušao da, pre svega, svojim nečinjenjem, odnosno neupozoravanjem na vreme, apelujem na vašu odgovornost da svoja poslanička pitanja i izlaganja svedete na tri minuta, što se, očigledno, pokazalo kao nemoguće, tako da ću vas uredno upozoravati kad vam treći minut istekne. Molim vas da, nakon ovih poslanika koji su se javili, zaista počnemo diskusiju i da poštujemo vreme i ovih građana koji nas gledaju i ovog parlamenta, koji i te kako košta.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dragan Vujadinović, potom dr Nikola Žutić, Vladan Batić, Nemanja Šarović i Vlatko Ratković.

Poštovane dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, najpre se izvinjavam što i sam doprinosim da se odlaže početak rasprave o temi, ali mislim da ova moja tema to zaslužuje.
Reč je o uticaju precenjenog, po mom mišljenju, kursa dinara na neto izvoznike, na ona preduzeća koja imaju veće devizne prilive od deviznih odliva.
Što se tiče kursa dinara i prihoda neto izvoznika, on je 36 meseci nominalno na istom iznosu. Za to vreme, cene na malo su rasle, zvanično, oko 36 procenata, a pojedini inputi, važni inputi, rasli su i do 50 procenata. Sve to je uslovilo da su neto izvoznici, po svojim platama, sa sredine liste u privredi Srbije, postali ''fenjeraši'', svi izvoznici su postali ''fenjeraši'', odnosno izvozna konkurentnost naše privrede i velikih neto izvoznika se drastično smanjila. A zašto i dalje izvoze? Zato što nemaju alternativu. Zato što je domaće tržište malo, što tražnja ne postoji i što je jedina alternativa da prekinu proizvodnju.
Poznato je, svi ekonomski analitičari i javnost se slažu da je sadašnji prejaki dinar, u stvari, osnovno stabilizaciono sidro kojim se brani jednocifrena inflacija, zato što je, na drugoj strani, javna potrošnja povećana. Mi bismo se mogli složiti, ali gde je alternativa, gde je supstitucija za neto izvoznike. Potpuno je nelogično da se izvozna konkurentnost privrede smanjuje u situaciji kada je naš spoljnotrgovinski deficit dostigao i prestigao 15 procenata bruto društvenog proizvoda.
U tom smislu, koristim prisustvo gospodina ministra Cvetkovića da apelujem da Vlada razmotri položaj neto izvoznika. Citiram tvorca slovenačkog ekonomskog čuda, koga profesor Cvetković odlično poznaje, Jože Mencigera, koji kaže: ''Ne razumem premijera i guvernera koji daju primat jednocifrenoj inflaciji i stabilnosti cena, u odnosu na stanje privrede, ne razumem to''.
Još samo jedno, naši ekonometričari su rekli da jedan procenat rasta dinara, depresijacije dinara, izaziva 0,25 procenata inflacije.
Pa zašto nismo to učinili, za 10 posto rasta kursa mi bismo imali porast inflacije od 2,5 posto. To je bolje za neto izvoznike, za izvoznu konkurentnost privrede, nego što po svaku cenu branimo jednocifrenu inflaciju. Molim gospodina Cvetkovića da, ako je moguće, neto izvoznicima Vlada što pre da odgovor na pitanje šta mogu da očekuju i čemu da se nadaju.

Hvala.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Nikola Žutić.

Dame i gospodo narodni poslanici javljam se po Poslovniku, član 226.
Da se vratimo na ime Šiptar, Albanac, koje je ovde pokrenuo gospodin Halimi.
Gospodo poslanici, Šiptari sami sebe vređaju, jer sebe nazivaju Šiptarima. Sebe su nazivali Šiptarima skoro do sedamdesetih godina 20. veka. Treba istaći da se službeno, izvorno, Albanija zove Šiptarija.

Gospodine Žutiću, po kom članu Poslovnika ste se javili, pošto pokušavamo da uvedemo stvari u red?

Javljam se po članu 226.
Dakle, sama Albanija sebe naziva ''Šiptarija'', službeno, a naziv Albanci potiče od italijanske reči, koja je takođe novog datuma, tako da ove priče gospodina Halimija o enciklopedijama, ne stoji, pogotovo o enciklopediji Jugoslavije, čiju je odrednicu pisao albanski istoričar Ali Hadri. To su sami falsifikati.
Dalje, do Drugog svetskog rata, Šiptari su nazivani Arnautima, Arbanasima. Brojni Arbanasi su bili Srbi islamske vere, koji su zbog te verske komponente, preko albanizacije, postali Šiptari, odnosno današnji Albanci. Jasno je da se naziv - Albanci koristi tek od 70-tih godina, u političke, velikoalbanske svrhe, u svrhu stvaranja velike Albanije. Naročito 1968. godine, kada je Fadilj Hodža ukinuo čak i naziv Metohija.
Samo da se kratko i jasno vidi koje su prave naučno-istorijske činjenice.