Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Jelena Marković, Marko Đurišić, Dušan Bajatović, Vesna Pešić i Elvira Kovač.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 15, 16, 17, 19. i 20. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU SRBIJE I CRNE GORE O SOCIJALNOM OSIGURANjU; SPORAZUMA IZMEĐU SCG, MAĐARSKE I RUMUNIJE O TAČKI SUSRETA DRŽAVNIH GRANICA IZMEĐU SCG, MAĐARSKE I RUMUNIJE; SPORAZUMA IZMEĐU SRBIJE I ZEMALjA BENELUKSA O UKIDANjU VIZA ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH I SLUŽBENIH PASOŠA; DODATNOG PROTOKOLA UZ KRIVIČNOPRAVNU KONVENCIJU O KORUPCIJI I GRAĐANSKOPRAVNE KONVENCIJE O KORUPCIJI (nastavak)
Pre nego što krenemo po redosledu govornika, po Poslovniku, od sinoć, narodni poslanik Slobodan Gavrilović.

Nema sumnje da ćemo se svi složiti da je korupcija jedno od važnih pitanja ne samo u društvima kao što je naše, u tranziciji, već u savremenom svetu u celini. Tome je Demokratska stranka pridavala značajnu pažnju i u vreme kad je bila opozicija i u vreme kad je bila u Vladi.
Navešću samo nekoliko primera koji će to da ilustruju. Godine 1994. smo u ovoj skupštini podneli predlog zakona da se ustanovi nova institucija specijalnog državnog tužioca i u obrazloženju smo vrlo jasno istakli da je to potrebno zbog organizovanog kriminala koji se nalazi u srcu države, da je on taj koji generiše čitavu krizu i da je zbog toga potrebno ustanoviti jednu takvu instituciju koja će nezavisno moći da u čitavom kompleksu pravosudnih organa odradi jedan važan posao.
Druga činjenica, pošto se juče, iako u našem narodu postoji običaj da se o mrtvima ipak ne priča na taj način, provuklo sve to kroz blato, a da nije pomenuto da je upravo Zoran Đinđić u kampanji 2000. godine isticao da nema države bez mafije, ali je Srbija jedina država u kojoj mafija ima svoju državu. Sa tom političkom platformom smo i pobedili, znajući da je to značajno da bi to i učinili.
Šta je ta Vlada učinila? U prve tri godine je samo zaustavljanjem šverca u sferi duvana i nafte nekoliko milijardi evra došlo u državnu kasu. Ko od poslanika u to sumnja, neka postavi pitanje Vladi pa da dobije egzaktne podatke o tome.
Kada se u stvari taj novac od duvana i nafte odlivao u privatne džepove? Odlivao se u vreme '97, '98, '99. i 2000, a ko je tada vladao znamo. Umesto da preuzmu odgovornost za to što su milijarde evra otišle u privatne džepove, oni sada napadaju onoga ko je zaustavio to i ubacio u državnu kasu. To je klasična zamena teza.
Bez obzira na to što ovde polemišemo sa jednim političkim stanovištem koje, po mom mišljenju, ima i određene prizvuke demagogije, a ne činjenica, želim da jasno podvučemo neke stvari. U Srbiji ne sme da bude nedodirljivih kada je ova tema u pitanju, bez obzira na to o kome je reč. Ali, slušali smo mi vrlo dobro kampanju 2003. godine, u kojoj je rečeno ne znam šta sve ne, i tada su takođe pominjani mnogi koji se nalaze... Četiri i po godine je od tada prošlo, gospodo, da li se nešto od toga može realno videti?
Kada je reč o tom famoznom Smederevu, budimo tu realni ljudi. Naš stav je uvek bio vrlo jasan. Devet hiljada ljudi radi u tom Smederevu, sa prosečnim platama od skoro 30.000 dinara. To je jedan od najvećih izvoznika u Srbiji.
Mi kao demokrate i dalje kažemo - ako je neko u toj privatizaciji nešto uradio, pravosudni organi, i neka odgovara.
Tu nema dileme, ali nemojte napadati ono što se pokazalo da je izvanredno, baš ta privatizacija. A da ne govorimo o brojnim drugim primerima koji su ovde bili.
Na kraju, pokojni premijer je za vreme dok je bio opozicija, zbog izlaganja sa ove govornice i napada na tzv. žitnu aferu te vlade, osuđen na šest meseci zatvora. (Poslanik Dragan Todorović dobacuje s mesta, ali se ne čuje.)
Gospodine Todoroviću, imaćete šansu da o tome vrlo dobro govorite. Da nije reč o čoveku koji ne može da se brani, ja nikada ovde ne bih izašao. Sve ostalo je dostupno i kritici i preispitivanju, ali na taj način, sa cinizmom, govoriti o čoveku koji je zaista trasirao put moderne i demokratske Srbije, uspeo... Onda nije čudo što oni kojima je milione evra izbio iz džepa, sa jasnim znakom da se to ulije u državnu kasu, i time stvorio ogroman broj neprijatelja u ovoj Srbiji, jer oni su naučili na bezakonje, na pljačku, a ona je tada bila zaustavljena...
Samo još jednu rečenicu. Ono što je ključna stvar, mi tada nismo jurili veštice, mi smo menjali sistem da uspostavimo pravne norme koje će da onemoguće ljude da čine ono što su ranije činili, jer će se u svakom sistemu naći oni koji su kriminogeni, skloni korupciji. Znači, treba nam sistem koji će da obezbedi što je moguće efikasnije organe u pravosuđu i u pravnom sistemu da bismo imali državu koja treba da liči na one koji su u okruženju ili kojima težimo.
Ja sam nisam zadovoljan borbom protiv korupcije u Srbiji. Da se razumemo, to je velika pošast, protiv koje svi moramo biti. Naveo sam par mera koje su učinjene. U vreme kada ste tri godine vladali vi to niste učinili, nego ste ili delili pare sa onima koji su uzimali ili ste odgovorni što ih niste gonili.

Gospodine Todoroviću, po Poslovniku, vi niste na redu. Pre nego što krenemo dalje po Poslovniku, moram da pročitam obaveštenje.
Primili ste zahtev Demokratske stranke da se usled smrti konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku magistru Nenadu Bogdanoviću i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja tog zahteva koji je utvrdio da je smrću narodnog poslanika magistra Nenada Bogdanovića nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 8) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i 3, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8) i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je danom smrti prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku magistru Nenadu Bogdanoviću, izabranom sa liste Demokratska stranka - Boris Tadić.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Po Poslovniku, redom, imamo sledeća javljanja: narodni poslanik Zorica Kovačević, pa Rajko Baralić, Dragan Todorović, pa Žarko Obradović.
Izvolite, narodni poslanik Zorica Kovačević.

        Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, u skladu sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, mi poslanici Nove Srbije tražimo objašnjenje od ministra za rad i zapošljavanje gospodina Rasima Ljajića povodom slučaja koji se dogodio u opštini Knić.
Naime, protiv predsednika Skupštine opštine Knić gospođe Snežane Banković, koja se nalazi na porodiljskom odsustvu, pokrenut je postupak za razrešenje od strane deset odbornika Skupštine opštine Knić i kao jedini razlog se navodi upravo njen odlazak na porodiljsko odsustvo.
Govorimo često sa ovog mesta o pojmovima i njihovom značenju zaboravljajući da iza tih pojmova stoje ljudi i njihove pojedinačne sudbine i da ti isti ljudi očekuju od nas da uočimo problem i nađemo rešenje koje bi vodilo u sigurnost. Taj čovek koji čeka očekuje pomoć.
Osvrćem se, vođena tim očekivanjem, na primer žene koja se sklanja sa pozicije zaposlenog zato što je odlučila da postane majka. Valjda je grupa od deset odbornika odlučila da jedna uloga automatski poništava drugu, ili da žena treba da obavlja samo one uloge koje su joj namenjene još u prvobitnoj zajednici. Bilo kako bilo, žena se našla u situaciji da ponizno objašnjava svoju poziciju i brani pravo majke pred odlukama, podignutim rukama i grupom od deset odbornika koji se vode različitim interesima.
Mi poslanici Nove Srbije pitamo da li je greh biti majka, da li gospođu Snežanu Banković treba kazniti zato što je rodila dete i da li je to način za rešavanje problema bele kuge koja je i te kako prisutna u Srbiji? Da li onog momenta kada žena prestane da bude procenat nju treba vratiti na tržište rada? I zašto onda govoriti o rodnoj ravnopravnosti, ako se ona poštuje samo na papiru?
Da li se u ovoj zemlji Srbiji na najbrutalniji način od strane grupe od deset odbornika može uskratiti Ustavom zagarantovano pravo odnosno, dva prava, i to: pravo na rad i ravnopravnost polova?
Da li danas svaka žena u zemlji Srbiji saznanjem da će postati majka treba da strahuje zbog svih društvenih posledica sa kojima će se suočiti zbog činjenice što će postati majka? Zar nije potpuno prirodno da ona žena koja rađa može i da radi, a ne da strepi; strepnja može prerasti u strah, a to će nas udaljiti od civilizovanog društva.
I, ne zaboravimo: čovek koji čeka očekuje pomoć, a gospođa Snežana Banković samo traži svoja prava, Ustavom zagarantovana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, javio sam se po Poslovniku.
U svemu podržavam ovo o čemu je govorila koleginica Zorica. Nisam se zato javio. Javio sam se zato što mi je ministar Mlađan Dinkić na bezobrazan način odgovorio na poslaničko pitanje, pa u skladu sa Poslovnikom moram da vas podsetim šta sam pitao i šta mi je odgovorio.
Pošto je on inače davao izjave da je parlament kriv zato što Vlada ništa ne radi, pitao sam pre izvesnog vremena: koje zakonske predloge su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo ekonomije uputili parlamentu, a da ih parlament nije razmatrao? To je bilo moje pitanje.
Gospodin Dinkić mi je odgovorio: U skladu sa odredbom člana 190. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dajem sledeći odgovor – odredbom člana 107. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata.
Onda kaže da to pravo imaju narodni poslanici, Vlada, skupština AP i 30 hiljada birača; još razmišlja i kaže: iz iznetog (tj. iz mog pitanja) proizilazi da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja nema pravo da Narodnoj skupštini predlaže zakone, druge propise i opšte akte.
Ovaj čovek je zbunjen, on ne zna o čemu se ovde radi. To uopšte nisam pitao i nije njegovo da asocira, on treba da odgovori tačno koje je zakone podneo a da mi nismo razmatrali. On ili nema sposobnost logičnog rasuđivanja, ili ne zna Poslovnik, ili ga jedan od 18 državnih sekretara loše savetuje.
Dakle, ponavljam pitanje ministru Mlađanu Dinkiću: koje zakonske predloge je njegovo ministarstvo uputilo ovom parlamentu na razmatranje, a da parlament to nije razmatrao i čime je to parlament usporio njegovo ministarstvo i ministarstva njegovih kolega, pošto je inače ovo što je on odgovorio laž.
I ovu sednicu ste, izvinjavam se, reći ću to kolokvijalnim jezikom, sklepali tako što ste 32 tačke kojekakvih, različitih, sklepanih...
(Predsedavajući: Gospodine Baraliću, ovde ništa nije sklepano. Nemojte takve termine da izgovarate.)
Svi u Srbiji razumeju tačno o čemu govorim. Dakle, nema zakonskih predloga, nema novih zakona, nema ništa od onoga što ste obećali u kampanji, nego on nastavlja i dalje da se ponaša kao da parlament ne postoji i kao da je izvršna vlast superiornija grana vlasti i sve čini da dokaže da izvršna vlast ima suprematiju nad zakonodavnom vlašću.
Ponavljam pitanje gospodinu Mlađanu Dinkiću i molim ga da precizno odgovori - čime smo mi usporili njegov rad, koje zakonske projekte je uputio a da ih mi nismo razmatrali? Molim da angažuje još nekoliko državnih sekretara, da ih ima 26, da bi mu dali precizan savet da ovako ne može da piše. Dakle, nije prvi put gospodinu Mlađanu Dinkiću da na ovakav način komunicira sa narodnim poslanicima.
Gospodine Albijaniću, molim da, u skladu sa Poslovnikom, prosledite gospodinu Mlađanu Dinkiću moje poslaničko pitanje i da mu skrenete pažnju da ne komunicira sa narodnim poslanicima na bezobrazan način. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se stvarno zahvaljujem gospodinu Slobodanu Gavriloviću što je izašao da replicira.
Najbolje bi bilo za vas da vas ne brani Slobodan Gavrilović, ali šta da se radi. Uradio je to što je uradio, a ja ću vam sad pokazati da je Slobodan Gavrilović obmanuo i vas, a i građane Srbije. Jer, postoji jednostavna stvar koju Slobodan Gavrilović treba da zna; 1994. godina nije bila tako daleko i on dobro zna šta se dešavalo u Demokratskoj stranci tada. Zna za pismo koje su uputili čelnici Demokratske stranke. Jeste čuli, ali treba da čujete ponovo.
Vezano je za Zorana Đinđića. Pošto ovde nema mnogo vremena, samo ću neke delove iz tog pisma izneti da bih osvetlio lik i delo Zorana Đinđića.

Gospodine Todoroviću, juče sam vas opomenuo da se tako ne ophodimo u Skupštini.

Gospodine predsedavajući, uvažavam vaš položaj, ali vas molim da mi dozvolite da govorim kao što ste dozvolili i Slobodanu Gavriloviću.
Nemojte da ste nervozni. Znate vi šta vas sve očekuje. Da Demokratska stranka računa na Slobodana Gavrilovića, ne bi on sedeo u zadnjem redu. On je nekad sedeo u prvom. Bolje bi bilo da gricka ovu platicu, paušal itd, ali, elem, tu smo gde smo.
Godine 1994. pokrenuto je pismo unutar Demokratske stranke, vezano za postupke Zorana Đinđića. To pismo, između ostalih, potpisali su vaš sadašnji predsednik Boris Tadić i vaš sadašnji član političkog saveta Dragoljub Mićunović, i da vam ne nabrajam ovde imena dvadesetak ljudi, osnivača DS-a, koji su to potpisali.