Mislim da ste preterali, gospođo Radeta, i da se na taj način ne može ophoditi sa govornice Narodne skupštine. Ima reč narodni poslanik Nada Kolundžija.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi razumemo da se ovde radi o političkoj borbi.
Radi se o političkoj borbi jedne grupacije koja snosi odgovornost za stravična stradanja zemlje. (Aplauz.) Snosi odgovornost za rezultate koji su ovu zemlju vratili unazad, snosi odgovornost za hiljade kilometara kvadratnih izgubljene teritorije, snosi odgovornost za stotine hiljada prognanih beskućnika koji su utočište nalazili u ovoj zemlji ili širom sveta, snosi odgovornost za inflaciju za koju svet nikada do tada nije čuo, snosi odgovornost za besramno osiromašenje stanovništva kakvo takođe nije bilo poznato u svetu, snosi odgovornost za pljačku koja se zvala piramidalne banke, snosi odgovornost za sramotu koju je doživeo svaki čovek ove zemlje kada je otišao negde napolje i morao da kaže iz koje je zemlje.
Dakle, mi govorimo o sukobu između politike koja snosi odgovornost za to i one politike koja je zemlju vratila u svet, vratila joj poštovanje, vratila joj saveznike. Da ne zaboravimo, ni jednog jedinog saveznika ta zemlja tada nije imala. Mi govorimo o politici koja je spremna da Srbiju modernizuje, da Srbiju pretvori u savremenu, modernu, ekonomski razvijenu, međunarodno priznatu zemlju, u kojoj će ljudi živeti bolje.
Još nešto da pomenem. To je politika koja je kapitulantskim sporazumom u Kumanovu proterala Srbiju sa Kosova i Metohije; to je politika koja sada preti onima koji pokušavaju da poprave takav očajan rezultat da će opet zemlju vratiti u izolaciju, da će opet zemlju posvađati sa celim svetom, da će opet poniziti građane, da će ih opet oterati u siromaštvo, da će ih opet oterati u frustraciju iz koje teško može ponovo da se izvuče.
Kada se te dve politike sukobe, onda ta politika koja nema odgovor na svoje rezultate, jer ne može ga imati, pokušava da diskvalifikuje one koji su tu sudbinu zemlje menjali. Potpuno je komično napadati čoveka koji se upisao u istoriju ove zemlje na slabostima koje je možda kao čovek imao, na slabostima ljudi koji su ga možda okruživali, na onome za šta mi insistiramo da svako odgovara.
Dakle, mi smo prvi koji smo tražili odgovornost svakog ko se ogrešio o zakon, ali napadati čoveka koji je imao viziju jedne zemlje, koji joj je posvetio život, ali i doslovno život, na kraju krajeva i sudbinu svoje porodice, znači samo da nema nikakvog argumenta. Jedini je argument pokušaj da ovde bude gore, kako bi ta politika koju ste vi vodili izgledala manje strašna.
Dakle, namera da se u ovoj zemlji napravi haos i da se ova zemlja ponovo vrati unazad jeste zapravo pokušaj da se iznađe alibi za jednu tragičnu i nesrećnu politiku koja je Srbiju dovela na ivicu propasti. Hvala.

Pre nego što nastavimo, moram da vam pročitam obaveštenje, jer smo juče imali problem sa tim.
Dakle, Republika Srbija, Narodna skupština, svi narodni poslanici dobili su sledeće obaveštenje.
Pod rednim brojem 03.335-3020/07 Vlada je dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodnog sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Indije. S tim u vezi vas obaveštavam da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenog predloga zakona, određen doktor Mirko Cvetković, ministar finansija. Hvala.
Po Poslovniku... Dobili, ali juče smo imali raspravu duže od sat i po vremena, pa molim da se to zna.
Po Poslovniku ima reč narodni poslanik Dragan Vujadinović, zatim narodni poslanik Dragan Todorović, pa narodni poslanik dr Žarko Obradović.

Poštovana gospodo, član 226. Poslovnika, a postaviću pitanja na kraju diskusije.
Dakle, bez obzira na agresivnost i bez obzira na nastup, ostale su činjenice, ostale su cifre, niko se protiv njih ne može boriti. Te cifre kažu jednostavno i prosto da smo u poslednjoj deceniji 20. veka i drugog milenijuma imali potpunu ekonomsku depresiju, kao zemljotres, kada smo sa ubedljivo prvog mesta među svim zemljama jugoistočne Evrope došli na poslednje mesto, bez perspektive, bez budućnosti.
To se desilo, gospodo, u poslednjoj deceniji 20. veka. U toj 2000. godini prosečna plata u Srbiji je bila 50 evra, prosečna penzija 40 evra, nacionalni dohodak po glavi stanovnika 1.200 dolara, bruto društveni proizvod i ostale kategorije na 33% u odnosu na 1989. godinu. To su, gospodo, činjenice. Te činjenice su nas svrstale na poslednje mesto rang-liste u Evropi, odnosno među svim zemljama jugoistočne Evrope.
Danas su te plate i penzije, bez obzira na to koliko je ko zadovoljan rastom bruto društvenog proizvoda i svih ostalih kategorija, 340 evra, a društveni bruto proizvod 24 milijarde evra ili 4.600 evra po stanovniku.
Gospodo, 5. oktobar se dogodio upravo zbog ovih činjenica, zbog toga što smo mi došli na jednu trećinu našeg standarda iz 2000. godine. To su centralne činjenice u našoj ekonomiji i u našem društvenom životu.
Postavljam pitanje i moje pitanje je sasvim prosto, a upućeno je Ministarstvu pravde: ko je odgovarao i koliko je osuđen za sve ono što se dogodilo u toj poslednjoj deceniji 20. veka, od 1990, kada smo bili prvi, do 2000. godine, kada smo postali poslednji u okruženju?
Inače, niko nema alibi za korupciju. Izvolite, tužite, neka se sudi svima. Ali, pre svega se mora dati odgovor koliko je ko odgovarao za ono što se desilo u toj poslednjoj deceniji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pa zatim narodni poslanik Žarko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Demokratske stranke, sve ovo što govorim ne govori Dragan Todorović, već vam čitam ono što su potpisali Boris Tadić, Dragoljub Mićunović i da ne nabrajam imena članova Demokratske stranke koji su potpisali sve ovo 1994. godine, vezano za Zorana Đinđića. Ja ću ovo polako pročitati u vremenu koje imam kao šef poslaničke grupe.
Ali, da odgovorim na neka pitanja koja je ovde postavila gospođa Nada Kolundžija o odgovornosti za ono što je zadesilo našu zemlju od 1990. godine pa naovamo.
Odgovornost, gospođo Kolundžija, snosi u najvećoj meri partija koja je vodila ovu državu do 1990. godine, pa od 1990. kao SPS, Komunistička partija, kojoj ste i vi pripadali, gospođo Kolundžija. Jeste, pripadali ste i snosite deo odgovornosti, kao što snosi svako ko je bio deo establišmenta, odnosno pripadao toj partiji.
Kasnije ste, gospođo Kolundžija, otišli kod Nebojše Čovića u Demokratsku alternativu; čuveni demokrata, sve do 1997. godine najpoznatiji demokrata u Srbiji. Prema tome, snosite izuzetno veliku odgovornost za sve ono što se dešavalo u ovoj državi i snosite odgovornost zato što ste član Demokratske stranke, jer vi članstvo podrazumevate kao deo koristi koju vi imate, ne ideologije. To je osnovna razlika između vas i nas.
Da vas obavestim, gospođo Kolundžija, što se tiče Srpske radikalne stranke, tačno je da smo bili od 1998. do 2000. godine, ali, kao što reče vaš poslanik ovde, zašto vi za ovih sedam godina niste sve, pa i nas, ukoliko je tačno i ukoliko postoji bilo kakvo delo ili čin koji je kažnjiv po zakonu, pozvali na odgovornost, zašto za ovih sedam godina nisu odgovarali? Problem je, gospođo Kolundžija, što se tiče SRS, da nemate ništa, apsolutno ništa ni za jednog jedinog radikala. A mi za vas ovde iznosimo taksativno, nabrajamo šta ste sve uradili i na koji način ste upropastili zemlju. To je problem sa kojim ste se vi suočili kao stranka i zato je Boris Tadić počeo da čisti sve ljude oko Zorana Đinđića, zato što je bio potpuno svestan da su oni najodgovorniji za sve ono što je urađeno u državi.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Todoroviću.)
Nemamo mi ništa protiv. To su vaše unutarstranačke stvari, ali je problem što za to niko do sada nije odgovarao, kao što niko nije odgovarao ni za period do 2000. godine. Ako postoji, mora da se odgovara. Postavljam pitanje - ko je bio na vlasti od 1996. godine u Beogradu? Demokratska stranka i SPO; pa se posle SPO uortačio sa socijalistima, pa je isterao vas, isterao je samo Đinđića, ali je ostao veliki broj vas u administraciji, u službama. Sećate se kako ste obećali 2001. godine kako ćete raščistiti sa 760 stanova koje je podelila Gradska skupština?
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, molim vas da završite, vreme.)
Ni jedan jedini radikal. Zašto niste raščistili? Kada ste počeli da čeprkate, samo ispadaju članovi DS-a. Što to sad ne uradite? Vi da pričate nekome o kriminalu i o korupciji? Vi ste to tada imenovali, 1994. godine, ali niste uspeli da se izborite protiv Zorana Đinđića, jer ste njega imenovali unutar Demokratske stranke kao najodgovornijeg za uništavanje DS-a, pretvaranje DS-a u lidersku stranku, zloupotrebu položaju, zloupotrebu finansijskih tokova unutar Demokratske stranke. Sve vam to ovde, gospodo, piše.
Ponovo vas pozivam, pozivam Dragoljuba Mićunovića da siđe i kaže da ovo nije tačno, da on povlači sve to što je rečeno. Pozivam i Borisa Tadića, neka povuče sve ovo što je potpisao. Onda ću ja prihvatiti da je ovo što ste vi napisali o Zoranu Đinđiću netačno.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Moram reći, u ime poslaničke grupe SPS, da potpuno razumemo ovu bujicu ružnih reči koje je prozborila gospođa Kolundžija. Razumemo, jer kad neko menja stranke onda mora i sebi i drugima da dokaže da je ranije bio u zabludi, a da je sada mnogo bolji, da je, kako bi narod rekao, veći katolik od Pape.

Bilo bi pošteno, bez obzira što se ja sa tim ne slažem, govoriti o devedesetim godinama i kao o godinama kada su uvedene sankcije UN, nepravedno, znate, kada je bio građanski rat u okruženju, kada smo primili milion izbeglica, kada nas je NATO bombardovao i kada su se nekadašnji pripadnici opozicije, sadašnje vlasti, teško zlopatili u to teško vreme. Morali su jadni da idu po drugim zemljama širom sveta i da govore ružno o svojoj zemlji, da je opanjkavaju, da govore neistine. Morali su čak da primaju pare za to, jadni oni. Morali su da primaju pare.

Malo im je bilo i to, nego su u vreme bombardovanja tražili da se nastavi bombardovanje. Držali su predavanje po Nemačkoj da bi opravdali agresiju NATO-a na svoju zemlju. Jesu. To je objavio NIN 18. marta 2003. godine i niko od vas to nije smeo ovde da demantuje kada sam rekao - držali ste predavanje o agresiji NATO-a, da treba Srbiju još bombardovati, malo je, Milošević i srpski narod je zaslužio, treba ga još bombardovati. Jadnici, šta ćete, dočepali se vlasti i napunili džepove.

Teško je, gospodine Vujadinoviću, govoriti o činjenicama. To ste potpuno u pravu.

Postavio sam šest direktnih pitanja, izneo činjenice. Odgovorite na činjenice pa recite - devedesetih godina je bilo tako, to i to, penzija je bila 85% prosečnog ličnog dohotka, a sada je 53. Recite zašto je tako u ovo demokratsko vreme. Ne zaboravite, sad je 2007. godina i nema sankcija, nema izolacije, nema agresije i nema svega onoga što se zbivalo devedesetih godina.

Gospođo Kolundžija, pitajte svog predsednika, gospodina Tadića, koji je to dokument na kome mi zasnivamo svoje stavove vezane za sudbinu Kosova i Metohije. Pa kad dobijete taj odgovor, ako imate imalo hrabrosti, izađite i recite - jeste, gospodo poslanici, to je Rezolucija 1244, o kojoj smo mi govorili tako loše.

Pokušajte sa njim da utvrdite da li je to u tom trenutku bilo loše ili nije, pa izađite i recite nam. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovniku, zatim narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Vjerica Radeta, pa Zdravko Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovde jednu odu... Po članu 104. U isto vreme možete da shvatite da je ovo i replika na ono što je gospođa Kolundžija rekla. Ima replike. Hoćete li vi prestati da dobacujete po Poslovniku? Nema dobacivanja iz klupe.
Čuli smo jednu odu o sadašnjoj vlasti ovde, i to od gospođe Kolundžije, koja isto tako može lepo ovde da nam dostavi dva različita predloga zavedena pod istim datumom. Ovo što sad pokazujem, to je duh Bodruma. Duh Bodruma nije izašao iz ove skupštine, i falsifikati. Kada je neko upotrebio ovde izraz da je sklepan dnevni red, reagovao je predsedavajući. Molim vas, pogledajte sad ono što ste nam dali opet kao ovlašćenje Vlade, pogledajte za šta je sad ovlašćen predstavnik ovde, gospodin Rasim Ljajić. Videćete da nije ovlašćen jedino za ono za šta je kompetentan. Pročitajte ovo. Gde je zakon o socijalnom osiguranju sa Crnom Gorom? Nema. Sve ovo daje pravo poslanicima da kažu da je sklepan dnevni red.
Hoću samo da kažem, kao odgovor na ovu odu koju je spevala gospođa Kolundžija sadašnjoj vlasti, jedan citat. Slovenački list "Finans" objavljuje komentar pod naslovom "Radikalno uništavanje Srbije", 2006. godine, da odmah bude jasno kad je ovo objavljeno, kaže: "Demokratske snage su svoju osnovu energiju potrošile na korupcijsko bogaćenje i sitničarske svađe, a uprkos cvetajućoj korupciji nijedna od korupcijskih afera nije dobila sudski epilog, jer među demokratskim snagama vlada saglasnost da se, jer svi kradu i krše zakon, niko ne šalje u zatvor."
Molim vas, ovo nije radikal rekao. Sada ću da kažem ko je ovo izjavio, ovo je rekao profesor javnog izbora i evropskih studija u Beogradu, a pitan je da li Slovenija, kao jedan od pet najvećih investitora, treba da se boji za investicije u Srbiji. To je vaša slika.
Još lepša vaša slika data je u ovoj knjizi, a zove se ''Igra senki''. Gospođo Kolundžija, pročitajte to. Niko vas nije bolje okarakterisao u jednoj rečenici - ne bi bilo lakše sastaviti tu nisku kočopernih svađalica i teatralnih egomanijaka, reče ovaj gospodin Tim Maršal. Da vidite samo sada način na koji je sve to funkcionisalo, a to ćemo vam detaljno obrazložiti, kaže gospodin Maršal... Samo ovo što su mi dobacivali, ja se izvinjavam, gospodine predsedavajući, ali ja citiram i molim vas da mi to odbijete, sada ću da pročitam još jedan citat - vreće novca su godinama unošene u zemlju, služile su korupciji. Vi dalje ne možete da živite bez korupcije. To je vaša slika. Mi ćemo vam to dokazati u raspravi o ovom zakonu, od 2000. godine do 2007. godine šta se događalo, a evo i gospodin ''primerak'' se slaže i klima glavom.