Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović, po Poslovniku.

Poštovana gospodo, član 100, replika na izlaganje kolege Topalovića.
(Predsedavajući: Nemate pravo na repliku.)
Pominjan sam u netačnom smislu. Član 225, tačno informisanje. Gospodo, evo tačnih cifara. Ukupan spoljni dug, a ja vas molim, hajde da cifre gospodare, mada će to biti opasno za pojedine stranke i za pojedince. Hajmo da krenemo od njih. Spoljni dug 2006. godine - 14,9 milijardi evra, ali javni spoljni dug, dug države je 6,42 milijarde evra i on je došao na 25% u odnosu na bruto društveni proizvod, a bio je 60%, javni dug, državni dug. U ekonomiji su, gospodo, to zna koleginica Tabaković odlično, bitni relativni racio brojevi, ovo u odnosu na ono, a nije bitan nominalan iznos.
Dakle, državni javni dug - 6,42 milijarde evra je 25% u odnosu na bruto društveni proizvod i duplo je manji nego 2000. godine u odnosu na bruto društveni proizvod.
Dakle, država je duplo manje zadužena 2006. godine, nego 2000. godine. Ali, zato privatni javni dug, privatnih kompanija, iznosi 8,4 - 8,5 milijardi. On je dva-tri puta veći u odnosu na stanje od pre nekoliko godina.
Ponavljam, javni državni dug je onakav kakav sam rekao i on je mnogo manji u odnosu na referentnu osnovicu koja se zove bruto društveni proizvod. Ukupan dug je 14,9 milijardi evra...
(Predsedavajući: Molim gospodina Markovića da ne dobacuje.)
... ali zajedno sa privatnim dugom od 8,5 milijardi evra. To su činjenice. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

 Dame i gospodo, zaista mi je drago da sam uspela da isprovociram Demokratsku stranku da daju specijalnu dozvolu Srđanu Milivojeviću da izađe za ovu govornicu, jer svaki put kada se on ovde pojavi onda su to svakako pozitivni poeni za SRS, a negativni za DS, što nama i jeste cilj.
Gospodine Milivojeviću, sa ove govornice, vi rekoste, obraćam se Demokratskoj stranci.
Ne, obraćam se Narodnoj skupštini i obraćam se javnosti Srbije.
Vi ste pokušali, gospodine Milivojeviću, da u nekom svom poetskom nadahnuću, mislili ste valjda da ćete biti duhoviti, iznesete neke neistine onako kako ste ih vi videli. Od vas ja ne očekujem mnogo više, znam da će sada gospodin Albijanić da me opomene, ja mu dajem priliku – za manje vremena više gluposti nisam čula, nego malopre za ona tri minuta od Srđana Milivojevića.
(Predsedavajući: Nemojte tako o kolegama poslanicima, rekao sam vam.)
Znala sam, zato sam vam već rekla da vam dajem priliku da me opomenete. Hajde, izrecite više i tu opomenu, nemojte samo da mi pretite iza leđa. Budite pravi predsedavajući, primenjujte Poslovnik.
Dakle, gospodine Milivojeviću, nije tajna da je gospodin Vojislav Šešelj bio član Saveza komunista, kao što nije tajna da je gospodin Vojislav Šešelj zbog sukoba sa tada najvećim komunistima, Pozdercima, Brankom Mikulićem i ostalima, bio kao politički zatvorenik u zeničkom kazamatu. Vi to znate, naravno, i gospodin Mićunović.
Gospodin Vojislav Koštunica je bio prvi na listi intelektualaca iz Srbije koji su dali svoj potpis za podršku Vojislavu Šešelju u zeničkom kazamatu.
Naravno, kada smo tražili podršku u toku štrajka glađu u haškom kazamatu, nismo dobili od te iste gospode potpise, zato što su došla druga vremena. Zato što vi sada imate gazde, gospodo. Zato što vi više ne mislite svojom glavom. Zato što ste prodali i dušu i veru za večeru. To je, naravno, vaš problem.
Problem Srbije je nešto što je Srđan Milivojević u žaru diskusije izneo, a što sam ja razumela kao stav Demokratske stranke. Reče Srđan Milivojević - nema više Pećke patrijaršije.
Nešto slično smo slušali od Vuka Jeremića, slušali smo slično i od Borisa Tadića, ali je interesantno da ste vi to ovde, gospodine Milivojeviću, izneli. Zaboravili ste se, valjda, ponela vas diskusija, i to je ono što treba da zabrine građane Srbije, to što ste vi sada spremni da prodate Pećku patrijaršiju, koja nije prodata. Jer da jeste, gospodine Milivojeviću, za šta biste se vi onda borili? Šta je to zbog čega ste vi....
(Predsedavajući: Vreme.)
... u diplomatskoj ofanzivi, kako kažete. Šta vi to vraćate? Šta vi to, ako je nešto oduzeto... Dakle, ili vodite računa šta pričate, ili potvrdite da je stav Demokratske stranke da Pećka patrijaršija više nije u Srbiji, jer ste malopre to rekli.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo, gospođo Radeta.)
Izvinite, samo još deset sekundi. Ova gospođa što se malopre javila, ne znam joj ime, što je pokušala da nam objasni zbog čega se bavi politikom, poznata je samo po tome da je iz Šapca i da je u Šapcu krala izborne rezultate.

Gospođo Radeta, pa kako tako radimo više? Gospođo Radeta, zaista ste počeli da iznenađujete za skupštinskom govornicom time kakve reči i termine bez provere upotrebljavate ovde, kvalifikujete ljude na najgori mogući način. Moram da vam izreknem opomenu zbog vaših stavova za skupštinskom govornicom, zbog termina i uvreda ljudi koje ste izgovorili za skupštinskom govornicom. Žao mi je zbog toga. Već drugi put, a imam utisak da ste i namerno želeli da do ovog dođe.
Molim sve narodne poslanike, zaista, da odustanemo od ovakve diskusije i od razgovora po Poslovniku. Određujem pauzu od 10 minuta, kako bismo mogli da nastavimo da radimo kako valja po Poslovniku. Hvala vam.
(Posle pauze – 11.40)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze.
Imamo neka odustajanja od diskusije po Poslovniku. Da li ima još neko po Poslovniku da insistira? Narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, po Poslovniku.

Poštovane kolege, vi koji ste poštovali pauzu od 10 minuta, zaista bih volela da ovo bude poslednji put da se cifre zloupotrebljavaju u odbrani neke političke ideologije, stava ili bilo čega.
Znate, nije u redu reći - spoljni dug nije toliki koliki je izjavio da jeste moj kolega Zdravko Topalović, a izneo je potpuno istinit podatak da je reč o spoljnom dugu koji se meri sa 21 milijardom dolara. Izneti cifru od 14 milijardi evra ne znači da ste taj podatak doveli u pitanje, samo ste izneli drugu valutu u kojoj je taj dug izražen.
Ali, argumentacija gospodina Vujadinovića mi daje za pravo da kažem ključnu stvar, koja ne nalazi dovoljno značaja u našoj javnosti, a to je sledeće.
Procenjivanje vrednosti spoljnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod je, mogu slobodno da tvrdim, jedna od najvećih laži i obmana kojima se vlast koristi od 5. oktobra do dana današnjeg. Šta to znači? Ako kažete da je dug 2000. godine bio 10 milijardi dolara, a da je danas 21, jasno je da je on uvećan duplo. Struktura mu jeste zanimljiva. Danas je od ukupno 21 milijarde oko 50% učešće državnog garantovanog duga. Znači, ono za šta se zadužuje država, i za šta garantuje država, ali je posredno ona obveznik i garantovanog drugog duga, unutrašnjeg, odnosno spoljnjeg duga kojim se zadužuju preduzeća i fizička lica.
To, gospodo, 2000. godine nije moglo da ima učešće, jer ko je mogao pod sankcijama da se zadužuje napolju? Da li smo imali privatne banke kod kojih su građani mogli da uzimaju kredite, pa da učešće tog duga fizičkih lica i preduzeća ima veće učešće? Znači, nemojte delimično da saopštavate podatke, jer tako govorite neistinu.
Suština je u nečem drugom. Rekli ste da je učešće tog duga u odnosu na bruto društveni proizvod smanjeno na 25%. Koji bruto društveni proizvod? Upravo je suština kako smo do njega došli. Godine 2000, prema podacima međunarodnih finansijskih institucija, bruto društveni proizvod u našoj zemlji je iznosio 10,3 milijarde dolara. Godine 2000. prosečan rast je iznosio 5,7%. Godine 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006. godine, uzmite šest godina pa pomnožite, ne sa pet, sedam, nego sa šest procenata pa idite geometrijskom progresijom kako ste došli do podatka danas od 25 milijardi. Znači, bruto društveni proizvod je prvi put lažno prikazan 2003. godine, što je potvrdio jedan od naših ekonomista, nadam se da ga nećete osporavati, Boarov, koji je rekao i dao vam egzaktne podatke da je 2003. taj bruto društveni proizvod mogao da iznosi 11,3, a ne 15 milijardi dolara.
Znači, ako ja slažem u svojoj kući, što mi nije svojstveno, da imam platu dvostruko veću nego što je imam, pa je potrošim na sopstvene potrebe, ja obmanjujem svoju porodicu na način kako vi obmanjujete ovaj narod.

Narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SPS-a u daljem toku sednice neće raspravljati ni o čemu drugom osim o onome što je na dnevnom redu.
Zato vas molim za jedan minut, da kažem jednu stvar i da molim da se vratimo na temu. Ne bih se javio ni sada. Koleginica iz Šapca, čije cenjeno ime nisam uspeo da zapamtim zato što se retko javlja, nemam nikakvo lično mišljenje o tome, sa jednom pozom koja je ovde bila uočljiva, govorila je o najstrašnijim stvarima, o grobovima dece, o smrti, a istog sekunda kad je završila svoje obraćanje sa smehom je krenula odavde ka svom mestu i sa smehom izašla iz sale. Moj posao je, između ostalog, da analiziram šta ko govori i kako govori. Dakle, to prosto nije fer, nije korektno.
To što je pominjala razne stranke usput itd., to je njeno pravo. Građani Srbije su se izjašnjavali o političkim opcijama i rekli - sada ste vlast vi, pre su bili oni. Samo vas podsećam, oni koje vi optužujete otišli su sa vlasti sa dva miliona glasova. Građani Srbije su o tome imali svoj sud. Izrekli su ga, u glasačku kutiju stavili su listiće kojima su rekli - sada ste vlast vi ovde. Podsećam vas, nemoguće je baciti kamen uvis, a da se on gore zadrži.
Podsećam sve narodne poslanike i javnost Srbije, pre tri-četiri dana održana je sednica Odbora za trgovinu i turizam u Narodnoj skupštini Republike Srbije i na dnevnom redu je bio izveštaj Komisije za sprečavanje konkurencije, kako se kolokvijalno kaže - antimonopolske komisije.
Interesantno je da ta sednica Odbora nije pobudila nikakvo interesovanje političke i stručne javnosti, a podsećam, na toj sednici se raspravljalo o izveštaju ove komisije. Taj izveštaj je sadržavao ocene da li je u Srbiji izvršena koncentracija na tržištu, da li postoji monopolski položaj pojedinih velikih sistema i da li postoje i kakve su štetne posledice po potrošače Srbije s tim u vezi.
Šta se dogodilo? Poslanici DSS-a, članovi tog odbora, glasali su za izveštaj, poslanici DS-a i G17 plus nisu glasali za izveštaj. Sada vas pitam javno, s obzirom na to da se sinoć s tim u vezi oglasila gospođa Belović, predsedavajuća ove komisije, imate li vi snage da kažete da jedan čovek u Srbiji jeste vlasnik cele Srbije? Imate li snage da kažete da onaj ko u Beogradu ima takvu mrežu kakav je bivši "C market", "Maksi", "Minimaksi" i ostali, bez ikakve konkurencije funkcioniše u Srbiji? To je pitanje koje se meri desetinama miliona evra. Ne može biti da opstane ova komisija, ili da bude u pravu onaj ko je izvršio koncentraciju na tržištu.
Dakle, postoje veoma krupna pitanja, a mi se ovde bavimo nekim detaljima. Prošlost su građani Srbije ocenili na izborima. Sadašnjost ocenjuju sada i oceniće budućnost na osnovu onoga što se danas dešava.
Idem da razgovaram sa radnicima "Magnohroma" koji su od jutros kod nas i kod drugih, jer su vređani privatizacijom, jer niko ništa u ovoj zemlji ne ispunjava iz ugovora o privatizaciji, a vi govorite ovde o bajkama, o evrima, o pet maraka i ne znam o čemu još.
U Srbiji gotovo nijedna privatizacija nije sprovedena normalno. Sada se gospodin Dinkić setio da kaže - ne može da se kupuje prljavim novcem. Kasno, gospodine Dinkiću. Prljavi novac u Srbiji oblikovao je praktično sve što se moglo oblikovati, od političke volje do vlasti u Srbiji danas. Iza prljavog novca stoje danas određena ministarstva, stoje određene pozicije u Vladi Republike Srbije, stoje određeni interesi i stoji perspektiva Srbije, nažalost. Tajkuni upravljaju Srbijom i vi to dobro znate.
Evo, idu predsednički izbori, idu lokalni izbori, biće i drugih izbora, nema problema, svako neka proverava svoj bonitet na način kako je propisano zakonom. Molim da se vratimo na temu dnevnog reda. Molim da ne upotrebljavamo teške reči, jer teške reči izazivaju druge teške reči. Po novinama piše da se samo time bavimo, a mi nemamo čime drugim da se bavimo, pred nama ne postoji nijedan ozbiljan zakon.
Vlada Republike Srbije nema snage da napiše ozbiljan zakonski projekat da ga razmatramo, nego nam šalje papiriće koji su potpuno tehničkog ili nekog drugog karaktera, da se mi izjašnjavamo o stvarima koje su već dogovorene.
Završavam, nećemo više učestvovati u ovome što se zove nadgornjavanje po Poslovniku. Ne dirajte nas, ne diramo vas, inače ćemo vam vratiti za svaku reč koju nam izgovorite u toku današnjeg dana stostruko.
Dakle, građani Srbije su na izborima rekli šta su kome imali da kažu. Ostavite se prošlosti, ne vređajmo ljude, ne vređajmo dostojanstvo ovog parlamenta, ne izmišljajmo kojekakve prilike i neprilike ovde da bismo se dopali ovom ili onom. Radimo ono zbog čega smo ovde, a ovde smo da usvajamo zakone.
Molim Vladu Republike Srbije da nam pošalje zakone, da se ozbiljno bavimo onim poslom zbog kojeg su nas građani Srbije izabrali. Poslanici Socijalističke partije Srbije, osim povodom onoga što je dnevni red, u daljem toku sednice, pod uslovima koje sam ovde rekao, neće se više javljati za reč.

Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković, po Poslovniku.