Narodni poslanik Željko Vasiljević, izvolite. Moliću ministra da nakon izlaganja po ovim tačkama dnevnog reda možda pojasni, pošto se otvorila tema vezana za natalitet i probleme nataliteta, može da da svoj stav.

Javljam se po članu 225. i verovatno će na kraju ovog mog izlaganja proisteći i neko pitanje koje zadire u član 226. Poslovnika o radu.
Moram da vam kažem da smo, na poziv građana Jaše Tomića, inženjer gospodin Milutin Mrkonjić i ja sinoć prisustvovali jednom sastanku na kojem je bilo više od 400 građana iz Jaše Tomića. Verovatno znate kakvi problemi muče ove naše građane. Selo Jaša Tomić ima više od 3.000 stanovnika, a 20. aprila 2005. godine ih je zadesila poplava, najveća u poslednjih 100 godina. Verovatno se sećate svi ovde kampanje koja je vođena u prethodnom periodu da bi se pomoglo tim ljudima.
Mi želimo sada da vas podsetimo da je 830 kuća u tom selu srušeno. Želimo da iskoristimo prisustvo gospodina ministra finansija, iako znamo da nema čarobni štapić i da nije sve u njegovim rukama, ali da nam odgovori na neka pitanja. Tamo ima još 272 kuće, koje su obeležene žutom bojom, što znači da treba da se sruše. Građani tvrde da su sredstva za sanaciju umanjena za 40%. Iako je bilo obećano da će im biti isplaćena sredstva u celosti, razočarani građani pitaju zašto su uskraćeni za 40% od iznosa. To je otprilike oko 50 miliona dinara za sve kuće.
Oni još traže da se završi 70 započetih kuća da bi mogli pre zime da se u njih usele; da se isplati šteta koja je nastala od podzemnih voda, koja nikome nije isplaćena, i da se snimi šteta nastala od podzemnih voda koje su aktivirale klizišta, usled čega je srušeno još 13 kuća.
Takođe, da se isplati ostatak naknada koje nisu isplaćene na ime poljoprivrednog zemljišta, njiva i bašta, što im je takođe obećano; da se za 800 domaćinstava isplati nadoknada za uništeno pokućstvo, nameštaj itd.
Ono što njih najviše boli i što mislim da ih je najviše nagnalo na ovakvu ideju, to je da je nepravda i da nisu ravnomerno isplaćeni, odnosno nisu isplaćeni po spiskovima koji su dostavljeni. Oni navode primere da su neki dobili i po milion dinara, a neki nisu dobili ništa.
Ne znam koji su razlozi zašto je napravljena ta razlika među njima, kada su svi oni u istom problemu, nemaju krov nad glavom.
Takođe želim da vam skrenem pažnju, pošto je selo Jaša Tomić najviše medijski eksponirano, da se to isto odnosi i na selo Među.

Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima na korektnom postupanju u ovoj raspravi po Poslovniku.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 21 - 25. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 149a stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupne vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam narodne poslanike da je ovlašćeni predstavnik za poslaničku grupu SRS narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, a za poslaničku grupu SPS narodni poslanik Milan Nikolić.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 21 - 25. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU OKVIRNOG UGOVORA O ZAJMU ZAKLjUČENOG IZMEĐU SRBIJE I BANKE ZA RAZVOJ SAVETA EVROPE; SPORAZUMA O EKONOMSKOJ SARADNjI IZMEĐU SCG I INDIJE; UGOVORA IZMEĐU SCG I INDIJE O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I NA IMOVINU; SPORAZUMA IZMEĐU SRBIJE I POLjSKE O SARADNjI U CARINSKIM PITANjIMA I SPORAZUMA IZMEĐU SRBIJE I SLOVENIJE O UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANjIMA
Saglasno članu 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres.
Dajem reč dr Mirku Cvetkoviću, ministru finansija.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se, radi ratifikacije, nalaze predlozi pet zakona kojima se potvrđuju potpisani ugovori.
Od tih pet zakona jedan ugovor odnosi se na kredit, a četiri ugovora odnose se na potvrđivanje bilateralnih odnosa između Srbije i odgovarajuće zemlje. Proći ćemo kroz njih da vidimo o kojim zemljama se tu radi.
U ovom kratkom izlaganju osvrnuo bih se na suštinu pojedinih od ovih zakona, s tim da bismo nakon toga dali neke preporuke. Prvi zakon o kome je reč jeste zakon o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za obnovu Saveta Evrope. To je ugovor koji je potpisan još 30. novembra 2006. godine i on se odnosi na zajam od 10 miliona evra koji je predviđen za finansiranje rekonstrukcije i obnove stambene i prateće infrastrukture u većem broju opština centralne Srbije, i to onih koje su pogođene klizištima.
Ukupna vrednost projekta o kome je reč iznosi 12,5 miliona evra. Od toga, kao što sam rekao, ugovor je potpisan za zajam od 10 miliona, a 2,5 miliona evra obezbediće Vlada kroz budžet Republike Srbije. Ovaj kredit se daje pod veoma povoljnim uslovima. Rok otplate iznosi 10 godina, a grejs period je pet godina.
Kada se radi o kamatnoj stopi, ona je varijabilna i različita je od tranše do tranše, što će se odrediti u zavisnosti od kretanja libora, odnosno euribora, ali je predviđeno da se da subvencija koja bi iznosila oko 3%, tako da bi se ovde zaista radilo o izuzetno povoljnom kreditu.
Imajući u vidu da je on potpisan, kao što sam rekao, još krajem 2006. godine, apelujem da se ratifikuje kako bi mogao da bude što pre pušten u opticaj.
Sledeći predlog jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Indije. Ovaj sporazum je potpisan 7. februara 2006. godine. Kao što ste videli iz samog naslova, potpisao ga je predstavnik Saveta ministara Srbije i Crne Gore, a tek je sada došao na ratifikaciju.
Naravno, Srbija kao sukcesor praktično preuzima sve ovo što je potpisano i zbog toga je potrebno da ga ratifikuje ovaj parlament, ali je naslov i dalje ostao da se odnosi na Srbiju i Crnu Goru zato što se to, kako su pravnici objasnili, ne može menjati u odnosu na naslov dokumenta koji je potpisan.
U samom sporazumu se potvrđuje da obe strane, dakle u konkretnom slučaju Srbija s jedne strane i Indija sa druge strane, izražavaju spremnost da proširuju trgovinu i ekonomsku saradnju na tržišnim principima, zatim da jedna drugoj odobravaju tretman najpovlašćenije nacije u međusobnoj trgovini u pogledu carina i drugih dažbina i, konačno, da obezbeđuju slobodan tranzit za robu namenjenu drugoj strani i daju ostale pogodnosti uobičajene za ovu vrstu sporazuma.
Sledeći ugovor takođe se odnosi na ugovor između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Indije, ali ovog puta radi se o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu građana jedne, odnosno druge zemlje. Ovaj ugovor potpisan je 8. februara 2006. godine.
Praktično, objašnjenja koja su data za prethodni sporazum važe i za ovaj, dakle, da ga je potpisao predstavnik Saveta ministara, a mi kao sukcesor ratifikacijom preuzimamo prava i obaveze koje iz njega proističu.
Suština ovog ugovora jeste da se njegovim stupanjem na snagu otklanja problem dvostrukog oporezivanja dohotka i imovine građana jedne i druge zemlje, zatim se eliminišu ili značajno redukuju poreske smetnje koje otežavaju slobodno kretanje kapitala, robe, usluga i ljudi, stvara se pravna sigurnost pri obavljanju delatnosti i, u krajnjoj liniji, stimuliše se ulaganje kapitala rezidenata jedne države u drugu pod uzajamno jednakim uslovima.
Sledeći predlog zakona odnosi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Ovaj sporazum je potpisan 15. maja 2007. godine i on u osnovi predstavlja pravni okvir za razmenu podataka čija je svrha, prvo, da se pomogne u sprečavanju kršenja carinskih, deviznih i spoljnotrgovinskih propisa, zatim, što je veoma važno, da se obezbedi koordinacija u suzbijanju krijumčarenja, a takođe, omogućena je razmena stručnjaka i obuka kadrova jedne i druge strane. Konačno, njegov zadatak jeste i usklađivanje carinskih sistema i rešavanje problema nastalih u primeni carinskih propisa.
Konačno, poslednji predlog zakona jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Ovaj sporazum jeste po svojoj tehničkoj suštini identičan sa sporazumom koji se daje kao predlog za odnose sa Republikom Poljskom. Dakle, on se takođe odnosi na razmenu podataka i pomoć u sprečavanju kršenja carinskih propisa, krijumčarenje, usklađivanje carine, obuku kadrova, razmenu stručnjaka itd. Znači, suštinski je jako sličan ovom prethodnom, s tim što je on potpisan 1. juna 2007. godine, dakle nedavno, i potrebna je njegova ratifikacija da bi stupio na snagu.
Imajući u vidu značaj ovih ugovora o kojima je do sada bilo reči – kao što sam rekao, samo se jedan odnosi na zajam od ovih deset miliona, drugi se odnose na regulisanje bilateralnih odnosa – predlažem vam i apelujem da se ratifikacija ovih ugovora izglasa, kako bi oni stupili na snagu i kako bi naša strana mogla da koristi sve prednosti koje su njima date. Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, javljam se kao predsednik Odbora za urbanizam i građevinu, koji nije matični odbor, matični odbor je Odbor za finansije, međutim, sigurno je zainteresovan odbor i to po tački dnevnog reda koji je sada na redu.
Kao što znate, jedna od tačaka dnevnog reda današnjeg zasedanja je razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, takozvane C banke, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Želim da vas informišem da je tim povodom skupštinski Odbor za urbanizam i građevinu, čiji sam ja predsednik, imao sednicu 3. oktobra tekuće godine i kao zainteresovani, kao što sam rekao, a ne matični odbor, odlučivao i doneo jednoglasno odluku da se podrži usvajanje Predloga ovog zakona.
Kao što znate, te 2006. godine teritoriju Republike Srbije zadesio je niz elementarnih nepogoda: poplave, suše, grad, klizišta. Bilo i ne ponovilo se. Dolazim iz opštine Trstenik, gde je 2006. godine aktivirano najveće klizište na Balkanu. U naseljenom mestu Bogdanje ukupna površina kliznog područja je 68 hektara i 75 ari u samom centru naseljenog mesta. Ukupan broj stambenih objekata na ugroženom području je 131, a broj domaćinstava 128.
Po izveštaju CIP-a, koji je radio geotehnička istraživanja, sanacija klizišta nije moguća, već je potrebno iseliti celo naselje. Zato je na mestu Polje ili Orlovac otkupljeno tri hektara i 75 ari zemlje i počela je izgradnja novog naselja, sa kompletnom komunalnom i putnom infrastrukturom. Dosad je izgrađeno 23 od predviđena 44 objekta u prvoj fazi, površine od 65 do 115 metara kvadratnih, i završen je veći deo putne, vodovodne, komunalne i elektro-mreže.
Osim naseljenog mesta Bogdanje, kao najvećeg klizišta, klizište se javilo na još desetak lokacija. Pomenuću samo klizišta gde su neposredno ugroženi stambeni objekti. To su naseljena mesta Jasikovica, Dublje, Brezovica i Rujišnik.
Štetu u opštini Trstenik nije moguće lako utvrditi, jer je klizište proces koji traje. Imali smo sreću u nesreći što su prethodne dve godine bilo izrazito sušne, tako da je usporen rad klizišta.
Inače, projektovani budžet opštine Trstenik je oko 350 miliona dinara, priznaćete, jako malo na 52.000 stanovnika, tako da je bez pomoći Republike ona u nemogućnosti da se sama izbori sa katastrofom ovolikih razmera.
Nešto kasnije ću vam reći i za ostale opštine. Videćete da je većina njih u sličnoj ekonomskoj situaciji.
Projekat otklanjanja posledica nastalih aktiviranjem klizišta na teritoriji Republike Srbije u investicionom smislu predstavlja veoma ozbiljan projekat. Ukupna ulaganja na celoj teritoriji nastalih klizišta podeljena su u dve celine. To u prvoj fazi, koja je predmet ratifikacije, obuhvata 20 ugroženih opština, gde su radovi na sanaciji štete već odmakli i to će biti finansirano od pomenutog kredita od 10 miliona evra. Druga faza je možda još ozbiljnija jer se bavi otklanjanjem posledica klizišta nastalih na celoj teritoriji Republike Srbije. Predmet je neke nove ratifikacije u okviru kredita takozvane C banke, za koji je već dobijena saglasnost za visinu od 20 miliona evra kreditnih sredstava.
Ukupna predračunska vrednost prve faze, kao što je rekao gospodin ministar, iznosi 12,5 miliona evra, od toga 10 miliona iz kredita Svetske banke, 2,5 miliona iz sredstava Republike Srbije. Naravno, pošto nije moja struka, neću se baviti povoljnostima kredita, grejs periodom i ostalim.
Samo bih pomenuo ovih 20 opština, pošto nije samo centralna Srbija, videćete i sami, malo veći deo Srbije je pogođen, kojima su opredeljena sredstva na osnovu dostavljenih zapisnika opštinskih komisija. Ovo namerno podvlačim. Znači, sve se radilo na osnovu izveštaja o proceni štete opštinskih komisija. To su: već pomenuta opština Trstenik...

Vreme je isteklo. Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu je set zakona, odnosno potvrđivanje jednog ugovora o zajmu, dva sporazuma o saradnji u carinskim pitanjima i dva sporazuma sa Indijom koja predstavljaju razvijanje dobrih prijateljskih odnosa, ali u ekonomskoj sferi.
Za one koji nemaju strpljenja, pre svega ću da iznesem stav Srpske radikalne stranke. Za najteži deo ovog seta zakona, to je ugovor o zajmu sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, Srpska radikalna stranka ne može da glasa, bez obzira na dobru nameru onih koji nam pare nude, jer ću ja ovde uporno ponavljati i zahtevati od vas, ministre, ono što je vaša zakonska obaveza.
Formirana je Uprava za javni dug 2005. godine, koja je dužna da Narodnoj skupštini Republike Srbije, njenim poslanicima i građanima kaže koliko para uzimamo kao obavezu, koliko će to koštati u smislu kamate, provizije, šteta, naknada, kamata za kašnjenje, kamata za nepovučena sredstva, koliko kaznenih evra moramo da snosimo kao teret ako ne budu namenski iskorišćena sredstva i da li budžet Srbije može da izdrži ovoliko zaduživanje.
Kad izađete kao ozbiljno ministarstvo pred ovu Skupštinu Republike Srbije i zaduženje od deset miliona evra, u kojima Vlada Republike Srbije obezbeđuje 2,5, pa navedete, kao što ovde niste naveli, kamatu, pa stavite makar jedan pregled, koga ovde nema, o tome šta su dosadašnja zaduženja, da li ćemo biti u situaciji da ih otplaćujemo ili ćemo sav svoj novostvoreni društveni proizvod morati da dajemo na otplatu kredita, onda ćemo videti da li možemo da u ime građana Srbije, jer oni pune budžet, odobrimo jedan ovakav zajam. Verujte mi da nije prestroga reč ako kažem da nemamo minimum neophodnih podataka za odlučivanje o ovom zajmu.
Pre nego što pređem na konkretne činjenice u vezi sa njim, reći ću dve stvari koje takođe nimalo ne idu u prilog dva sporazuma koja govore o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima sa Republikom Slovenijom i Poljskom.
Drage kolege, iako ste imale preobiman dnevni red, ako ste samo uzeli da uporedite ova dva zakonska teksta koja tretiraju istu materiju, ona od prve strane različito definišu pojmove carinskog propisa, carinske dažbine, organa molioca itd.
O čemu to govori? Govori o tome da Vlada Srbije i njena ministarstva dobijaju tekstove sa kojima se saglase, nemajući minimum samopoštovanja da dva teksta koja tretiraju istu materiju, makar i formalno, liče jedan na drugi.
Ako mislite da oni nemaju nikakvu težinu ili da je reč o nečemu što je zakeranje Srpske radikalne stranke, jer je forma drugačija, uveravam vas da u ova dva predloga sporazuma postoje vrlo zanimljiva rešenja u vezi sa korišćenjem informacija i dokumenata koja se tiču pojedinaca, građana, informacija koje mogu biti korisne, poželjne u vođenju određenih sudskih sporova i postupaka, u kojima se mogu naći ljudi iz ovog sporazuma.
Kada je u pitanju Slovenija, te odredbe su regulisane vrlo precizno i ograničavajuće prema nama, za razliku od Poljske, gde je to nešto liberalnije.
Znači, vrlo površno, i to govori o tome da Srbija ne vodi računa o interesima građana koji jesu predmet ovih sporazuma, u smislu carinske saradnje.
Znači, stojimo iza potrebe da se sarađuje, ali principijelno, kao i svuda, partnerski odnos, a ne služenje i prepisivanje dokumenata koje vam neko drugi ponudi.
Kada je u pitanju sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji sa Indijom, samo ću načelno reći da Indija pripada grupi zemalja sa kojima ćemo rado razvijati poslovne, ekonomske, prijateljske, političke i sve druge odnose. Predstavlja zanimljivo područje, veliki broj stanovnika i budućnost i za plasman naše robe tamo.
Međutim, gospodin Jadranko Vuković, moj kolega, preciznije će vam izneti ocenu, koja se uklapa u opštu ocenu: nemate pregled efekata, uporedne podatke o poreskim i ostalim elementima na osnovu kojih možemo da vidimo da je interes građana da u ime njih pristanemo na ovaj sporazum. O detaljima u vezi sa gradnjom IT parka u Inđiji takođe ćete dobiti podrobnije obaveštenje od njega.
Gospodine ministre, materija koja najviše zanima naše građane, a mene posebno, ne da vam dajem primedbe, nego da vas upozorim, jeste sledeće: iako ova Banka za razvoj Saveta Evrope predstavlja jednu od banaka koje zaista imaju vrlo humane namere da ulažu samo u socijalne aspekte razvoja bilo koje zemlje članice Saveta Evrope...
Naglašavam, znači, organizacija u kojoj smo mi članica i koja priznaje zemlje bez obzira na vrstu demokratije koju razvijamo unutar naše tržišne privrede, što nije slučaj sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj prema kojoj imamo dve vrste vrlo teških garancija. Znači, ovo nije banka koja nam uz kredit zahteva i određena politička ograničenja ili nam nameće obaveze u tom smislu. Recimo da je taj potez, da je ovaj kredit koji uzimamo povoljan sa te strane. Znači, nema nikakvih političkih uslovljavanja.
Međutim, pošto smo mi od 2003. godine, kao SCG, članica ove organizacije, valjda smo toliko zasluživali da nam kažete gde i kako je dosad utrošeno, na primer: izgradnja stanova za izbeglice 20 miliona evra, za opštine 10 miliona evra, zapošljavanje, prva tranša, država i građani su dobili obavezu da vraćaju, 20 miliona evra, pomoć u otklanjanju posledica lanjskih poplava u Banatu, maločas je kolega govorio o tome, takođe je pomoć koja je finansirana, i ovo poslednje, pomoć za žrtve klizišta.
Gospođa Slađana Prica, ambasador pri Savetu Evrope u stalnoj misiji Crne Gore, 27. aprila 2006. godine daje izjavu o ovih 60 miliona evra do sada korišćenih sredstava. O tome nema podatka u materijalu koji ste dostavili.
Načinom na koji se mi radikali pripremamo za ove sednice saznajem i vas građane upoznajem... Ne mora ministar da sluša, mislim da je Saša Dragin zaista redak primer ministra koji se odnosi odgovorno prema poslaniku i poslu koji radi. Onog ko to ne oseća kao obavezu ja ne mogu da nateram, a i nemam nameru.
Želim da kažem da je tih 60 miliona plasirano do sada preko "Delta banke", koja je već bila članica "Inteza" grupe.
Čak i one međunarodne finansijske institucije koje ne koriste politiku otvoreno ili sporednim putem je uvlačeći u finansiranje, plasiraju svoja sredstva preko onih banaka koje su u krugu zainteresovanih činilaca koji na kraju završavaju kreditom za budžet Republike Srbije.
Do sada nije plasiran gotovo nijedan kredit a da to nije bila "Cepter banka", koja više kao takva ne postoji, "Pro kredit banka", "HVB banka" - to je ona banka iz koje je guverner bio najavljen pre nego što je došao.
Takođe, Evropska banka za obnovu i razvoj, koja inače vrlo ulaže kod nas i to će biti predmet sledećih garancija. Preko tih i takvih organizacija plasira sredstva u ovoj zemlji.
Gospodine ministre, da li smo mi poslanici dostojni obaveštenja da su ovi krediti iskorišćeni namenski, pošto su im rokovi bili npr. osam godina za opštine i pet godina, ovih 20 miliona, za mala i srednja preduzeća, to se zvalo finansiranje novog zapošljavanja, rok je bio pet godina u trenutku kada su krediti krenuli. Rečeno je - ako ti rokovi budu prekratki, produžićemo ih na 10 ili 15.
Dragi građani, da smo na pijaci, pa bi prodavac sa one tezge znao da vam kaže - pre mesec dana sam vam prodao paradajz po 60 dinara, danas on vredi 80.
Ja ovde ne znam, kao poslanik, kao ekonomista koji treba da podigne ruku i glasa za ovo, na koliki su rok zaista odobrena ta sredstva. Kako bih i znala, ako je kredit koji uzimamo 10 miliona evra, a gospodin ministar kaže - naše učešće je još 2,5 miliona evra. Nije tačno. Nije rekao da je naš trošak, trošak budžeta, i kamata koja se plaća na ova sredstva. Ta kamata je povoljnija od tržišnih, unutar zemlje, od ove blagodeti koje se zovu strane banke na našem području, jeste mesečni euribor koji će se svakih 30 dana usaglašavati. Taj mesečni euribor iznosi 4,137, pre tri dana kada sam ja počela da se pripremam za ovu tačku dnevnog reda. Šestomesečni iznosi 4,75.
Da li će neko da plati tu kamatu i da li ona treba da uđe u obračun ukupnih troškova ovog posla koji mi zovemo ugovor o zajmu? Da je beskamatni, to bi pisalo, ali nije, kamata je predstavljena, a vi nećete da nam je naglasite. Nama gospodin Jelašić pravda svojih 30 milijardi dinara gubitka, ili 376 miliona evra gubitka, kursnim razlikama ili valutnim rizikom.
Da li ste vi nama, gospodine ministre, ovde rekli koliki je devizni rizik kredita koji je uziman u evrima? Kada je gospoda, sa Jelašićem i Dinkićem na čelu, zatvarala banke, nije pitala zašto su "Beogradska banka", "Jugobanka", "Investbanka", zašto su sve one u gubicima, da li zbog sankcija, kursnih razlika, velikih javnih preduzeća ili ne znam čega. Ne, banke su zatvorene i u jednom danu je 8.000 ljudi ostalo na ulici.
Da li o tom valutnom riziku, danas kada brani svoj gubitak, gospodin Jelašić hoće da kaže da je došlo do nekih strašnih pomeranja u valutnim odnosima na svetskom tržištu ili hoće da kaže da kursom upravlja neko drugi, a ne on, čime može da opravda taj gubitak?
Čime vi možete da nam opravdate da nam ne govorite šta za državu Srbiju i budžet znači rizik zaduživanja u evrima? To guverner zna i on bankama kaže, 30% vaših pozicija mora da bude strogo preračunato, šta znači devizni rizik, i on za naše poslovne banke iznosi 21,1%. Znači, one su u zoni sigurnog poslovanja po pitanju valutnog rizika.
Šta je sa budžetom? Ja pitam onoga ko je zadužen, dragi građani, a da li ćemo dobiti odgovor, ja sam optimista, ali se bojim da će to čekanje biti uzaludno. Zašto će biti uzaludno?
Zakon o javnom dugu je donet 2005. godine, Uprava za javni dug je samo kockica u sistematizaciji Ministarstva finansija na sajtu Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije. Nema imenovanog direktora, nema službi, a posao za nju radi Uprava za trezor. Uprava za trezor je pod vašom nadležnošću, pa sam očekivala jedan izveštaj o ovome o čemu danas govorimo. Koliko je opterećenje po ovom kreditu?
Niste nam preračunali, ali ste se zato obavezali, i to Ministarstvo za infrastrukturu, da Banci za razvoj Saveta Evrope dostavite izveštaj koji će sadržati ocenu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i ekoloških efekata projekta. Da li ste prvo morali takvu ocenu ekonomskih, finansijskih i ostalih posledica da ovde iznesete? Znate šta je to, kakva je to studija koja je preduslov da dobijete kredit. Svaka banka bi vam rekla da neće ni najmanjem preduzetniku, ni firmi da da kredit dok ne donese biznis plan i ocenu opravdanosti najmanjeg i najnižeg kredita.
Da li smo mi država? Da li smo mi manje ozbiljni od jedne zemljoradničke zadruge ili STR preduzeća koje ima pravo da dobije kredit, ali pod ovakvim uslovima? Ja zaista to doživljavam kao potcenjivanje građana Srbije.
Da li mislite, ako ste 34 tačke dnevnog reda stavili, da mi ovo nećemo da čitamo? Da li mislite da smatramo da ovo nije važno, nije teško, da nije opterećujuće i da će neke pare pasti sa neba? Ma ne, sve će biti manje prihoda od privatizacije iz kojih će moći da se servisiraju krediti kojima nas zadužujete. Ja neću imati vremena u ovom obraćanju da iznesem još neke primedbe, ali ću ih iznositi u toku rasprave.
Ono što želim građanima da kažem jeste najinteresantniji podatak da je u tekstu ovog predloga zakona dat netačan podatak da je sporazum potpisan 30. novembra 2006. godine, sa željom da se poslanici uhvate u zamku saznanja da ovlašćeno lice, na čemu insistira ova banka, kao i svaka, da po Zakonu o javnom dugu samo ima ministar finansija ovlašćenje da potpiše ovakav kredit. Svi mi znamo da gospodin Dinkić, čiji potpis stoji na ovom sporazumu, već tada nije bio ministar finansija. Međutim, način na koji vi vršite vlast je za nas suviše providan i zato ću uz težinu finansijske prirode ovog sporazuma da istaknem i ovo, da ne upotrebim težu reč, što se zove - nekorektnost.
Gospodin Dinkić je, ako se sećate, mnogo ranije pričao o svojoj ostavci, izašao iz Vlade, ali je ostajao da radi neke poslove i svečano nam je objavio 9. novembra da izlazi iz Vlade, da je ostavio prepunu kasu i završio sve poslove.
Koliko je kasa bila prepuna, videli smo, gospodine ministre, iz budžeta koji ste nam vi predstavili, minus koji ste vi zatekli i onaj zaboravljeni novac iz fondova zdravstvenog osiguranja. Međutim, odlukom Vojislava Koštunice 14. novembra, odlukom predsednika Vlada, sva ovlašćenja su sa ministra finansija preneta na Parivodića. Sporazum jeste potpisan od one druge strane 30. novembra, ali ga je gospodin Dinkić, otvorite tekst i videćete, potpisao 8. novembra. Nisam spremna da tvrdim da je u pitanju antidatiranje ili bilo šta, ali zaista nije reč o nepreciznosti. Reč je o načinu na koji vršite vlast. Znali ste da gospodin Parivodić nije ovlašćen da to potpiše.
Da li je zaista 8. novembra potpisan, to nije ni važno. Važno je da namećete finansijske obaveze državi i građanima, da nam lažno predstavljate efekat tih mera u koje uvlačite sve nas, a da usput i međusobna potkusurivanja ovlašćenih, neovlašćenih, zaduženih ili nezaduženih traju do dana današnjeg i to do mere da mladi talenti nemaju para da im se finansiraju njihove stipendije, jedan projekat u kome ste učesnik i vi, jer su izgleda i vama podmetnuli da se zaborave te pare, kao što je Parivodiću svojevremeno zaboravljeno subvencioniranje kredita za stambenu izgradnju.
Toliko u ovom javljanju, ali zadržavam pravo da se kao diskutant javljam i dalje.

Zahvaljujem gospođi Tabaković. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, ovlašćeni predsednik SPS-a po ovoj tački dnevnog reda.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ponovo raspravljamo o neprirodno spojenim tačkama dnevnog reda.
Da podsetim, razgovaramo o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, razgovaramo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Indije, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Indije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
Socijalistička partija Srbije smatra da ovakvo neprirodno povezivanje tačaka dnevnog reda i objedinjavanje, po poslovničkoj proceduri, rasprave o pet tačaka ne pruža dovoljno prostora da se može sa svih aspekata sagledati određeni zakonski projekat, da se daju određene primedbe i eventualno izvrši popravka predloženih dokumenata koji pred nama stoje.
Pokušaću da se ukratko osvrnem na sve predložene projekte. Dosta toga je rekla gospođa Jorgovanka Tabaković, kada je u pitanju ovaj predlog zakona o potvrđivanju Ugovora sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. To je iznos od 10 miliona evra, sredstva koja treba da posluže za saniranje i rekonstrukciju oštećenih infrastrukturnih objekata i stambenih objekata oštećenih u klizištima i poplavama koje su početkom 2006. godine i u proleće uništile mnoge prostore u Srbiji.
Onda su mediji i štampa naširoko pisali o tome i podrobno obaveštavali o pokretanju mnogih klizišta i uništavanju saobraćajnica, rušenju kuća, iseljavanju porodica, pa i čitavih naselja. Posebno su onda bila naglašena ugrožena naselja u okolini Kruševca, Brusa, Ljiga, Sečnja, Kragujevca, Koceljeve, Jagodine, Čačka, Uba, Majdanpeka, posebno Bogdanja na teritoriji opštine Trstenik, gde je proglašeno stanje elementarne nepogode. Nisam nabrojao još mnoga druga klizišta.
Vlada Republike Srbije je tada obećala svesrdnu pomoć pre svega u izgradnji kuća, sanaciji oštećenih kuća, ali i u sanaciji infrastrukturnih objekata. Naravno da ovaj zajam treba da posluži u potpunosti svojoj svrsi, i iznos od dva i po miliona evra izdvojenih iz budžeta.
Nažalost, moram da primetim da i ovaj predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, od strane ovog visokog doma, dosta govori o odnosu Vlade Republike Srbije prema Skupštini.
Osim uslova koji su nabrojani, rekao bih u nekim fazama povoljnim i u drugim vrlo rigoroznim za ovakvu visinu zajma, posebno u pogledu podnošenja izveštaja o namenskom utrošku sredstava koja se dobijaju u tranšama i šturog obaveštenja da će se sredstva trošiti u obnovi oštećenih kuća i infrastruktura, predlagač nije našao za shodno da Skupštinu obavesti šta je to do sada urađeno, odnosno kojom će se dinamikom vršiti sanacija, koliko se porodica vratilo u renovirane i novosagrađene kuće i šta je urađeno na sanaciji klizišta.
Narodni poslanici ove skupštine, ali i građani Srbije, imaju pravo da dobiju informaciju; ako smo se već zaduživali, ako smo već uzeli obavezu da sprovedemo ovu akciju, pre svega humanu, da znaju šta se sa tim uradilo.
Mi smo ovih dana dosta razgovarali o drugim tačkama dnevnog reda, o globalnom zagrevanju, o efektima stvaranja staklene bašte; kao posledica toga nastupaju periodi dugotrajnih suša, iza toga dugotrajnih kiša i poplava, što direktno za posledicu ima otvaranje novih klizišta, pored onih koji već tamo postoje.
Upravo ovakve vremenske prilike će sigurno ovaj problem potencirati u narednom periodu. Trebalo je da nas predlagač upozna da li su sva potencijalna i aktivna klizišta, pre svega, registrovana, koje su mere preduzete da se na takvim područjima dalje ne gradi, da li je neko od tih klizišta koja su aktivna sanirano, jer sanacija klizišta, po svemu sudeći, mnogo je jeftinija od štete koja može uslediti kada se klizište aktivira.
Umesto toga, mi imamo ugovor o zajmu, koji je već potpisan i očekuje se da ga Skupština potvrdi. Verovatno će skupštinska većina potvrditi ovakav predlog, ali kod velikog broja poslanika, pa i kod građana će ostati utisak da se Vlada olako zadužuje, po dosta rigoroznim uslovima vraćanja kredita, a da nije preduzela mere koje će sprečiti da do ovakvih velikih šteta dalje ne dolazi, bez saznanja da li se u narednim godinama predviđaju budžetska sredstva za ove namene.
Kada je u pitanju drugi zakonski predlog, ekonomska saradnja sa Republikom Indijom, verovatno ste primetili da u obrazloženju ovakvog sporazuma stoji da je inicijativu pokrenula Vlada Republike Indije.
Želim da podsetim na tradicionalno prijateljske odnose između naše zemlje i Indije, koji su u sećanju oba naroda, pre svega iz perioda kada je postojao Pokret nesvrstanih; nažalost, dobri prijateljski i ekonomski odnosi su prekinuti zbog nesrećnih događanja na ovim prostorima, pre svega sankcija i raspada Jugoslavije.
Ovim sporazumom ti odnosi se poboljšavaju, obnavljaju. Indija za srpske prilike treba da predstavlja veliki izazov. Indija je velika zemlja, po površini nekoliko puta veća nego što je Evropa, koja broji preko milijardu stanovnika.
To je druga zemlja na svetu po broju stanovnika, uz tendenciju ubrzanog rasta broja stanovništva. Iako se radi o relativno nerazvijenoj zemlji, gde su izrazite razlike između bogatih i siromašnih, postaje izuzetno privlačna zemlja, jer poseduje veliko prirodno bogatstvo, poseduje, nažalost, jeftinu radnu snagu i ima ogromno potencijalno tržište.
Na kraju, ne bi evropski proizvođači masovno investirali u ovu zemlju, tako da je poslednjih nekoliko godina ekonomski rast ove zemlje vrlo izražen, privredni rast je zabeležen procentom od 11 do 13, a rast bruto društvenog proizvoda u proseku sa 9,3%.
Očito je da je privreda Indije u ekspanziji i za nas je pravo vreme za povezivanje sa ovom velikom zemljom.
Prema predviđanjima stručnjaka, Indija će se sigurno, poput kineske privrede, dalje brzo razvijati. Procene su da će do sredine ovog veka Indija postati druga ekonomska sila na svetu.
Interes je naše zemlje, pre svega imajući u vidu naklonost naroda Indije prema nama, da iskoristimo šansu koju možemo da imamo u raznim oblastima, pre svega u saradnji u poljoprivredi, saobraćaju, telekomunikacijama, zdravstvu, tekstilnoj industriji, gde je veoma bogata sirovinama, a očekivanja su Indije da im Srbija bude prozor, kako to oni kažu, u svet prema Rusiji i Evropi.
Novoformirani mešoviti ekonomski komitet kroz ovaj sporazum pruža šansu da ostvarimo zajedničke ciljeve i realno je za očekivati da ćemo se vratiti nekadašnjem nivou saradnje, gde smo ostvarivali visoke razmene robe i suficit, što je veoma važno u robnoj razmeni sa ovom zemljom.
Država i privrednici moraju sinhronizovati korake ka razvoju ove saradnje, posebno Komora, koja mora da izađe iz stereotipa zatvorene institucije i da aktivnom ulogom pomogne brži prodor naše robe ka Indiji.
Zadivljujuća je aktivnost ambasadora Republike Indije, koji mesecima obilazi gradove i privrednike i afirmiše svoju zemlju, svoju proizvodnju i traži načine za saradnju sa Srbijom.
Posebno je važno da se u ovom sporazumu definiše status najpovlašćenije nacije. Mislim da to ide u pravcu i u cilju ostvarenja obostranih interesa dveju zemalja.
Uporedo sa potvrđivanjem Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji, Skupština treba da potvrdi i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.
Svakako da ovakav sporazum otklanja problem dvostrukog oporezivanja i stvara uslove za efikasnije privređivanje, otklanjaju se poreske smetnje u poslovanju privrednih subjekata, stvara se fiskalna i pravna sigurnost, stimulišu se ulaganja kapitala u jednu ili drugu zemlju, unapređuje se saradnja poreskih organa i obezbeđuje se jednak tretman za sva pravna lica kada je u pitanju porez i u jednoj i u drugoj zemlji. Naravno da će SPS glasati za ova dva predloga zakonskih projekata.
Sporazumi između vlada Republike Srbije i Republike Poljske i Republike Srbije i Republike Slovenije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima u suštini su identični.
Dobro je primećeno da nije bilo nikakvih razloga da to ne bude u potpunosti identičan tekst, jer nama tekst sporazuma koji je napravljen sa Republikom Poljskom u potpunosti odgovara.
Međutim, suština je da ćemo imati zajedničku saradnju koja će omogućiti i pružanje međusobne pomoći u carinskim pitanjima, u cilju predupređivanja i suzbijanja kršenja carinskih propisa, spoljnotrgovinskih i deviznih propisa, suzbijanju krijumčarenja robe i ljudi, olakšanju i ubrzanom razvoju robnog i putničkog prometa između zemalja, kao i razmeni iskustava carinskih organa.
Ovakvi sporazumi o zajedničkom delovanju zemalja posebno dobijaju na značaju u sprečavanju krijumčarenja droge i drugih opojnih sredstava koja sve više uzimaju maha i postaju globalni predmet trgovine između mnogih zemalja, naravno, u nelegalnom obliku. Inače, sporazumima su opisani postupci u saradnji i načinu te saradnje, propisani su postupci u podnošenju molbi za proveru sumnjivih poslova, međusobno informisanje i edukacija, zajedničko preduzimanje mera u sprečavanju novih nedozvoljenih radnji. SPS će i ova dva zakonska predloga potvrditi. Hvala.