Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o Vladi sa ciljem da se usaglasi s Ustavom. Kada je to podnosila, bilo je to, pre svega, da se popuni vreme, imajući u vidu da nije bilo, a ni danas nema ključnih zakona koji su potrebni da se donesu u skladu sa Ustavnim zakonom.
Vlada je u svom predlogu predvidela član 2, kojim je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kada se objavi u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. ''Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.''
Mi smo predložili amandman koji glasi da je Vlada dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, pa smo dodali, amandmanom: ''kao i da odmah, a najkasnije u roku od pet dana, pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta''. Zašto?
Ako posmatramo član 192. Ustava, on precizira dve obaveze Vlade, jednu - da je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, i drugu - da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada je u Predlogu ovog zakona uzela samo prvu obavezu, drugu nije stavila u Predlog zakona. Zato mi tražimo da stavi i drugu.
Šta to znači? Vlada je dužna da obustavi opšti akt, ali je dužna i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. To je ono čega nema u Predlogu zakona. U Predlogu zakona, u stavu 2, stoji da će rešenje o obustavi od izvršenja prestati da važi ako Vlada u roku od pet dana ne pokrene postupak, ali to ne znači da je Vlada obavezna da pokrene postupak, nego, ako pokrene postupak. Ako ne pokrene postupak, prestaće rešenje da važi. Nestaje njena obaveza.
Koliko god je dužna da brine o tome da opšti akti budu u skladu sa Ustavom i zakonom, isto toliko je dužna, a tako piše i u članu 192. Ustava, da pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti i zakonitosti. Vlada odgovara, prilikom razmatranja predloga amandmana, da je izričito sadržano u stavu 2. člana 2. Predloga da rešenje prestaje da važi ako u roku od pet dana ne pokrene postupak.
Ponavljam, tačno je da rešenje prestaje da važi ako u roku od pet dana ne pokrene postupak, ali to ne znači da je Vlada dužna da pokrene postupak, nego - ako ne pokrene postupak. Mi insistiramo da je Vlada dužna da pokrene postupak. Zašto ovako precizno insistiranje?
Prvo, mislimo da poboljšava tekst, ništa ne remeti, ništa ne smeta Vladi, a veoma precizno definiše. Ovo je iz razloga što imamo iskustva da kada nešto nije precizno definisano, Vlada tumači zakon onako kako joj odgovara, tumači Ustav onako kako joj odgovara. Najbolji primer je, već je kraj oktobra, a mi još u Srbiji nemamo Ustavni sud, nemamo zakon o Ustavnom sudu, nemamo zakon o postupku pred Ustavnim sudom, o ustavnoj žalbi i tako dalje.
Evo, kraj je oktobra, mi još nemamo zakon o predsedniku Republike, o spoljnim poslovima, o bezbednosti, o Vojsci, o odbrani, o teritorijalnoj organizaciji Srbije, o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o glavnom gradu - Beogradu, da ne pričam o zakonima koji regulišu materiju sudstva i tužilaštva.
Šta je posledica toga? Posledica toga je da imamo nekoliko velikih gradova u Srbiji koji, u stvari, imaju vlast koja nije u skladu sa zakonom.
Pominjali smo ovih dana u Skupštini Srbije da je deset opština u Srbiji pod privremenim merama. To znači - van Ustava, van zakona, van toga da građani budu ti koji će da odrede ko će im biti vlast. Pet opština je od 2006. godine.
Evo, sada im se pridružuje i Grad Beograd. Svi su svedoci da već 15 dana upozoravamo u Skupštini Srbije na nezakonito, neposlovničko ponašanje u Skupštini grada, prilikom izbora predsednika Skupštine grada i zamenika predsednika Skupštine grada. Vlada, odnosno nadležno ministarstvo ćuti, iako je nadležno ministarstvo obavezno da, u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi, sagleda stanje, upozori Skupštinu grada da ponovi postupak, ako to ne učini u roku od mesec dana, da poništi odluke.
Šta se događa? Još uvek nema odgovora, zato što Vlada, nadležna ministarstva tumače zakone na svoj način. Kada smo upozoravali kod onih opština, a velike opštine su u pitanju, Užice, Leskovac, Valjevo, da ne nabrajam dalje, da nije dobro da imaju privremene organe, da treba raspisati izbore, onda su rekli iz Vlade da će izbori biti raspisani po Ustavnom zakonu. Istovremeno, svedoci smo ovih dana da se vode pregovori u vladajućoj većini, da se čak i ona menja i da se produži taj rok.
Slična je priča sa Skupštinom grada Beograda, gde je na nezakonit, neposlovnički utvrđen način Odbor za lokalnu samoupravu zatražio od Ministarstva da preduzme mere u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi. Izmišljena je funkcija zamenika v.d. gradonačelnika, koje nema u Zakonu o lokalnoj samoupravi, da ne nabrajam dalje.
Sve su to razlozi, primeri koje sam naveo, koji potvrđuju ispravnost ovog amandmana, odnosno zahtev da se u članu 2. Predloga izmena i dopuna Zakona o Vladi mnogo preciznije definiše obaveza Vlade, da ne bi imala toliki prostor da može da tumači zakon kako hoće.
Ponavljam, Ustav obavezuje Vladu dva puta. Jednom - da je dužna da obustavi akt od izvršenja, a drugo - da je dužna da u roku od pet dana pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Na stranu to što, u stvari, nema pred kim ni da pokrene postupak, jer Ustavnog suda nema, što govori o tome da je, očigledno, ovde pobrkan redosled donošenja zakona. Bez obzira na to, onoliko koliko je dužna da obustavlja akt, toliko je dužna i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.
Ako bi ostala ovakva formulacija, tačno je da ako Vlada ne pokrene postupak, rešenje prestaje da važi, ali to ne obavezuje Vladu da pokrene postupak, nego samo kaže - ako ne pokrene postupak. Iz tih razloga, predložili smo amandman kojim se ta odredba dopunjava obavezom i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom u roku od pet dana.