Pozivam se na član 136. našeg Poslovnika i on se tiče predlagača ovog zakona, može da se protumači i predstavnika predlagača povodom ove tačke dnevnog reda. Da vas samo podsetim, na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o osiguranju.
Imam saznanja da je specijalno tužilaštvo dobilo izveštaj specijalne grupe Ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv organizovanog kriminala o jednoj zločinačkoj organizaciji koja je vršljala u okviru osiguranja, gospodine ministre, znači nema veze sa Đinđićem i sa ovim drugim stvarima, nego se odnosi baš na osiguranje, i taj izveštaj obuhvata period od 2000. godine naovamo.
Koliko sam informisan, zahvata sve one o kojima već godinama sve novine pišu kako su mladi, lepi i uspešni. Doduše, tu se nalazi i Labus, on nije baš toliko mlad i uspešan, ali je na čelu te grupe. Koliko sam informisan, ovo tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala ovih dana treba da pokrene postupak.
Verovatno prepoznajete da postoji sasvim dovoljno razloga da se zastane, makar na trenutak, sa raspravom o ovoj tački dnevnog reda, da ministar dobije prave informacije da li je ovo što sam saopštio tačno. Ne treba mesec dana, dovoljno je dva minuta, samo telefonom da se okrene, da se proveri da li sam rekao istinu ili sam možda, po ko zna koji put, preuranio pa se kasnije ispostavilo da je to istina. Naravno da nisam pogrešio, vi to dobro znate, jer nikada neproverene stvari ne iznosim sa skupštinske govornice.
Bilo bi vrlo nelogično da u nastavku se glasa o nekim odredbama ovog zakona koji ste vi predložili, kojima bi se na neki način sprečio krivični postupak protiv organizovane grupe. Samo da vas podsetim, gospodine ministre, da je jedna od tih tema interesovanja i popravka zatvora, još iz onog vremena, a ima tu i isplate nekih premija i nekih osiguranih suma nekima, povlašćenima, kada je gospodin Labus sa svojom šifrovanom firmom ...
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Ostavite Labusa.)
Gospodine Duliću, ovo tretirajte kao prijavu replike. Prosto sam se iznenadio, kiša pada napolju, čim je Albijanić ušao. Ne može da gluvari po ulicama. To je ta demokratija koju smo mi dobili.
Znači, gospodine Duliću, ima mnogo razloga zašto bi bilo dobro da ministar izvrši odgovarajuće provere, kako bismo mi u nastavku znali o čemu u stvari raspravljamo, jer ovako stičem utisak kao da svi saučestvuju - u čemu; u nečemu što druga polovina vlasti smatra da je kriminal. Zato bi bilo dobro da zastanemo, da ministar proveri, izađe ovde, saopšti i ako ima osnova nastavimo dalje da radimo, a ako nema prekidamo, dok se ne završi pitanje kriminala.

Reč ima poslanik Jorgovanka Tabaković.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani, umesto rasprave o amandmanima i Zakona o osiguranju, nametnuta je rasprava o nečemu što se zove ponašanje u Skupštini Srbije.
To ponašanje u Skupštini Srbije se jednom rečju može nazvati kriminal na najvišem nivou, o kojem će na sutrašnjoj sednici Odbora za finansije imati prilike da se upoznaju kolege poslanici, javnost, novinari i svi ostali.
U ovoj državi, dragi građani, ne postoji više ni jedan verodostojni dokumenat koji izlazi iz ove vlade, a u koji se možete pouzdati, kao onaj iz koga možete dobiti informacije o tome kako se prikupljaju narodne pare i kako se taj novac troši.
Taj finansijski kriminal, koji se zove nezakonito prikupljanje, bez obzira što je propisano zakonima, poput onog o provizijama prilikom privatizacija, poput Zakona o finansiranju stranaka, u stvari u ovom domu služi za međusobni obračun stranaka učesnica vladajuće koalicije.
Gospodo kolege, gospodine ministre finansija, umesto da ovde govorimo o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i o koncepcijskim razlikama, o tome da li ovde treba sprovoditi privatizaciju na vašingtonskom konsenzusu, vi ćete biti u prilici da nam date izveštaj zašto je Zavodu za zdravstveno osiguranje tek naknadno priznato preko 23 milijarde dinara, koje prethodni ministar nije obuhvatio, a vi ste morali, zbog čega smo iz suficita ušli u nešto što će biti deficit.
Moraćete da objasnite građanima ko je dužan da pare koje Uprava za trezor prikuplja kao izvorne prihode kontroliše kada ih isplaćuje i kome i da građanima Srbije dostavite odgovore ko će odgovarati krivično za nezakonito trošenje državnog novca.
Ono što želim ovde da kažem, memorandum koji ste nam dostavili preko "Službenog glasnika" je takođe pun netačnih i neistinitih podataka o tome šta je društveni proizvod, šta je javna potrošnja, šta od tog novca ide na izdržavanje za građane koji su na granici siromaštva i zbog čega vi i vaši prijatelji, kojima su svetski moćnici priznali pravo da im budete negde na periferiji svetske oligarhije, možete da trošite novac vaših građana.
Vi odlično znate da za ove primedbe koje izgledaju načelno, postoje konkretni dokazi o tome kako se preuzimaju preduzeća, kako se vrše spajanja i razdvajanja, na koji način se plaćaju i stimulišu konsultanti, pravne kancelarije, svi oni finansijski izabrani savetnici, koji omogućuju da radite vrhovni zločin koji će ostati nekažnjen, a on se u jednoj rečenici zove ovako - svi ljudi imaju prava na slobodu, na ljudsku slobodu, na versku, rasnu i etničku jednakost, a vrhovno pravo koje omogućuje svakome da živi pristojno od svog rada im je oduzeto vašom vladom, jer poništava osnovno ljudsko pravo, a to je da može da živi od svog rada.
Naime, umesto obezbeđivanja posla građanima, na koje ste ih naveli vašim kampanjama i izbornim obećanjima da očekuju radna mesta i platu od koje mogu da žive, vi ste u stvari svetskoj oligarhiji, koja vas je primila u ono gornje, spoljnje dvorište time što vam omogućuje da učestvujete na ponekom okruglom stolu, time što vam omogućuje da se kupe određene nagrade za zločin prema svom narodu, sprovodite nešto što zovete finansijskom politikom ili strukturnim reformama.
Nema tih visokoparnih reči koje deluju kao zaklon za ono što činite.
Tvrdim od "Sartida", poverioca Duferka, jednog od najvećih, koji vode sudske sporove, do onoga što se zove malverzacija sa blagajničkim zapisima, da će neko da odgovara. Obavezujete nas da, umesto zakonskog projekta o kome danas treba da razgovaramo, pripremamo dokumentaciju koja će, ne verujem pred ovim malobrojnim poštenim ljudima u pravosuđu, ali nekom vrlo skorom biti procesuirani, kada će oni koji su danas zaduženi da sprovode vlast i da rade u interesu naroda biti tamo gde im je jedino mesto.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima po Poslovniku narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika, a motivisan sam da izađem za ovu govornicu upravo zbog događanja u toku prepodneva, koje su građani mogli da prate i zbog izvesnih ocena koje su se čule sa najvišeg mesta odavde, a to je sa mesta predsednika Skupštine.
Gospodin predsednik je izjavio da ga je sramota zbog rasprave koja je vođena u toku prepodneva i onda je prekinuo tu raspravu. Potez koji je, gledano ovako sa praktične tačke gledišta, na mestu i opravdan i nema mu se šta zameriti.
Međutim, moramo da opet razjasnimo neke stvari. Ono što se događa u Skupštini, to je odraz onoga što se događa u našem društvu. To je oslikavanje onoga što se događa u društvu. Ako bih sada smeo da karikiram i da budem možda preoštar, slobodno bih mogao da kažem da u društvu vlada haos. Zašto su srpski radikali danas reklamirali povredu Poslovnika i zašto su tražili informacije koje su važne za građane Srbije u ovom trenutku?
Upravo zbog toga što do sada još uvek nismo imali na sceni da se ono što se zove trgovina poslaničkim mandatima, što je sigurno nešto što je nečasno, i gde možete sigurno da nađete najmanje razloga da zamerite za tako nešto srpskim radikalima, je došlo do kulminacije.
Vi danas imate u 10 opština Srbije nelegalnu situaciju, gde se nameću uprave mimo volje izborne građana Srbije, imate u Beogradu kršenje i Ustava i zakonskih propisa i naravno, nešto što je Ruma, to je kulminacija da sada imate prisilno korišćenje sile policijske u cilju prekrajanja narodne volje. To se kratko rečeno naziva - tiranija. Objašnjavali smo za ovom govornicom u čemu je problem.
U Rumi tri poslanika daju ostavku naprasno, posle te ostavke se predomisle i konstituiše se nova poslanička većina i onda, šta se događa, imate intervenciju policije i to protivzakonitu, i to je korišćenje policije na neadekvatan način i to je tiranija u zemlji Srbiji.
U zemlji Srbiji nestaju porodice, bivaju likvidirane, ne po prvi put, vi ste videli pre nekoliko dana u štampi da je likvidirana čitava porodica u vrlo kratkom vremenskom intervalu i to se stalno ponavlja.
Policija će da interveniše, da štiti krađu nelegalnih glasova i tu je problem. Javljam se ponovo za povredu Poslovnika i naknadno ću nastaviti diskusiju.

Sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije održaće se danas, 29. oktobra 2007. godine, sa početkom u 16,00 sati, u zgradi Narodne skupštine, u Plavom salonu.
S obzirom da su se svi javili po Poslovniku, krenućemo redom, tako što će iz svake poslaničke grupe jedan poslanik da dobije reč po Poslovniku, pa dokle stignemo.
Prvo se po Poslovniku javio narodni poslanik Momir Marković, pa potom narodni poslanik Nada Kolundžija, pa potom narodni poslanik Miloš Aligrudić, pa potom iz G17 plus neko, pa ćemo onda videti dalje.
Napraviće se spisak, ne brinite.
Gospođo Radeta, pošto smo iscrpili spisak na kome su bili narodni poslanik Nebojša Stefanović i Momir Marković, tako je, ide Momir Marković, Nebojša Stefanović i onda se kreće redom.

Znači, spisak, pa sve po spisku, kako dolazi na red.
Dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću vam razloge ostavki ova tri odbornika iz SO Ruma. Kaže ovako - ostavku podnosi Ružica Dinić, ostavku podnosim zbog zdravstvenih problema koji me sprečavaju da prava i dužnosti odbornika vršim zakonito, uredno i blagovremeno.
Dakle, gospođa Ružica Divinić je zbog bolesti podnela ostavku, a onda kada je žutica uhvatila jedan deo opštine Ruma, onda je naprasno ozdravila i rešila da se priključi toj novoj odborničkoj grupi. U međuvremenu je ostavka konstatovana od strane Administrativno-imunitetske komisije, u međuvremenu je, posle početka otvaranja sednice SO Ruma, predsednik pre prelaska na dnevni red, dakle otvorio je sednicu, konstatovao broj prisutnih, utvrdio dnevni red i pre prelaska na dnevni red, konstatovao je ostavke ova tri odbornika.
I gle čuda, setili se da će tu biti neki međuprostor u kome će moći da ušićare. I sve bi to možda bilo sitnošićardžijski, pa nije toliko ni važno, da se u celu ujdurmu nije uključilo Ministarstvo za državnu upravu protiv lokalne samouprave i sve dok ne bude gospodin ministar ispravio tu nepravdu koja je naneta, pri tom mislim na 11 opština gde su po godinu dana privremene mere, pri tom mislim na Grad Beograd, gde je prirodnim zakonom došlo do smene.
Dakle, gradonačelnik je umro. U roku od 15 dana predsednik Skupštine je bio obavezan da raspiše izbore. Ti izbori nemaju nikakve veze sa onima ukoliko u narednih šest meseci ne dođe do izbora, a i tih šest meseci famoznih, računaju se šest meseci do kraja mandata.
Kaže ministar protiv lokalne samouprave - nesporno je da su ove ostavke imenovani odbornici osporili. Kada? Kada su verifikovane ostavke? Kada je konstatovano na Skupštini da su podneli ostavke, tog trenutka njima prestaje mandat, tog delića sekunde njima prestaje mandat i oni mogu samo u nekim novim izborima da budu kandidati. Doduše, u nekoj drugoj stranci.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Nebojša Stefanović, a potom narodni poslanik Nada Kolundžija.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 225. i 226. imali smo u prepodnevnom delu rasprave priču o nekoj hrani, o pljeskavicama, o raznim stvarima i prirodno je da se ljudi s vremena na vreme mršave ili goje, zavisno od toga koliko jedu, međutim, karakteristično za predstavnike Dosovskih vlasti od 2000. godine je da kada se goje, goje se isključivo milionima evra, i to na štetu građana Srbije.
Znači, ne na štetu ne znam koga tamo, nego na štetu građana Srbije.
Podsetićemo se nekih od najgorih kriminalnih afera Dosovskih vlasti od 2000. godine pa naovamo. Recimo, slučaj Sartid, evo kolege iz DS se slažu sa mnom i dobacuju da je sramota što se takva afera dešavala i slaže se s tim.
Pljačka države Srbije i njenih građana u aferi Sartid 2003. godine počela je kada je to preduzeće, sa svojih šest zavisnih preduzeća, "Beli limovi" iz Šapca, "Stara železara" iz Smedereva, "Veljko Dugošević" iz Kučeva, "Spin d.o.o.", "Luka Smederevo" i "Slobodna zona", prodata Ju-es-stilu za 21,3 miliona dolara, iako je samo vrednost kapitala matičnog preduzeća Sartid bila procenjena na 57,62 miliona evra.
Vrednost čitave kompanije u trenutku prodaje, zajedno sa svim zavisnim preduzećima, kretala se u rasponu od 200 do 300 miliona evra. Sistem privatizacije, koji je pretpostavljao sistem direktnog dogovora, očigledno je bio napravljen samo da bi neko iz tadašnje vlasti uzeo proviziju.
Afera "Aerodrom", bivši ministar saobraćaja i telekomunikacija iz redova DS, Marija Rašeta-Vukosavljević uhapšena je 23. novembra 2004. godine, pa puštena nakon jednog dana, zbog ukupne krađe državnog novca na aerodromu koja se procenjuje na više od 18 miliona evra. Toliko ste krali na dnevnoj osnovi od građana Srbije i žalosno je što su takvi ljudi dolazili u mogućnost da postanu nosioci najviših državnih funkcija.
Da bi podsetili građane, u periodu od marta 2003. godine do aprila 2004. godine fikusi su kupovani po ceni od 43.000 dinara, obične kašičice za kafu 850 dinara, a slike za opremanje VIP salona, koje su koštale 1,5 miliona dinara, plaćene su osam miliona dinara. Pod ovog salona popločan je brazilskim mermerom, koji se vadi ispod površine mora. Brazilski ambasador koji je došao na beogradski aerodrom prvi put je čovek u životu video taj brazilski mermer na našem aerodromu.
Zbog ovih i ovakvih kriminalnih afera građani Srbije će vas žestoko kazniti na prvim bilo kojim sledećim izborima i pokazati vam gde će vam biti mesto.

Hvala. Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nada Kolundžija, potom narodni poslanik Miloš Aligrudić.