Gospodine Džudževiću, današnja rasprava izuzetno dobro teče. Pozivam se na član 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Znate, to je odredba koja kaže da predstavnik Vlade mora normalno da napiše obrazloženje predloga zakona. Tvrdim da nešto nije u redu sa obrazloženjem Predloga zakona i sa pojedinim odredbama Predloga zakona.
Nemam ništa protiv što su sve najbolje u tim odredbama videli ovi Koštunicini, ali oni su videli nešto što ne postoji. Njima se sve priviđa. Predstavnik Vlade nije tu i radi javnosti, ako ikada javnost bude gledala ovaj snimak, moram da kažem, ovog puta radikali nisu hteli da napuste sednicu Narodne skupštine, iako nema prenosa. Zašto? Zato što bi oni na brzinu smandrljali ovih 17 amandmana i prošao bi im onakav zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju koji bi legalizovao kriminal.
Znači, računajte, danas ćemo o Poslovniku da pričamo zbog više razloga, dok ne napustite ovu salu i toliko onemoćate da morate da prekinete sednicu, da bismo krenuli sa sednicom u normalno vreme i obavestili javnost o svim detaljima, šta se krije iza ove podvale zvane zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Naravno, scenario vam je bio da nervozni radikali naprave neki navodno incident, a onda da bi to krenuli da vrte sledećih 750 dana. Propao vam je scenario. Zaboravite ga.
Idemo po Poslovniku, valjda će javnost imati prilike da vidi ovaj snimak. U sledećim javljanjima, a svi ćemo da se javljamo po Poslovniku, koristimo pravo koje vi koristite, meni je drago što koristite vaše pravo, meni uopšte ne smeta to kršenje Poslovnika, jer jedino tako možete da se otvorite i da izađe istina.
Moram da vam kažem, sa gledišta SRS, nama je izuzetno drago kada nas napadaju bivši predsednici pojedinih opština u Vojvodini, znate koja je to reklama za SRS. Izađe Srđan Milivojević, dva posto odmah dobijamo na reklami.
Dakle, ne trepneš i dobijemo dva posto. Zašto? Zgadio se ljudima, gase televizore. Znate da su ekrani u poslednje vreme izuzetno čisti, kada vas vide poneki put da izađete, oni pljunu na ekran, pa moraju da ga obrišu i uvek je čist ekran.
Znači, u sledećem javljanju bićemo još konkretniji i govorićemo o konkretnim kriminalima, pojedinih poslanika, pojedinih ministara. Dokle? Dokle god ne shvatite da ste danas napravili vrlo loš scenario.
Moram da vam skrenem pažnju, ovo će da vam se vrati. Zašto? Em što nas učite podlostima, stavljate nam i do znanja da su one legalne. Kada mi budemo na vlasti, mi samo treba da primenjujemo vaše standarde.
Nikada nećemo biti? Izađi muški, pa objasni za govornicom da nikada nećemo biti, ubedi prvo tvoje kući da nikada nećemo biti, a sumnjam možeš li tvoje kući da ubediš u to. Ne može ništa mimo prirode, zapamtite.
Znači, gospodine Džudževiću, javljam se po Poslovniku, bez obzira kada me upišete tu, Čolić se prijavio čovek, 16 puta diže ruku, a vi nećete namerno da ga upišete, ne vi, nego onaj Mićko pre vas. Upišite i mene po Poslovniku, a onda ćemo i po članovima zakona, i po amandmanima, i setićemo se da smo odavno završili sa uvozom radne snage, kako reče vaš voljeni predsednik.