Zahvaljujem se. Po Poslovniku su se još javili narodni poslanik Miloš Aligrudić i narodni poslanik Dragan Todorović.
S obzirom na to da vi predvodite vaše poslaničke grupe, molio bih vas da izrazite svoj stav po ovom pitanju, pa da onda nastavimo raspravu po dnevnom redu, ako se slažete, ili da odustanete pa da nastavimo rad po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Hvala vam, predsedniče. Član 101. i član 104. Kada je reč o učešću u raspravi, bila je jedna situacija ranije na koju smo se svi navikli, mislim da to nije bilo baš dobro: poslanici vladajuće koalicije uglavnom ne pričaju ništa, gledaju da uštede vreme, a oni koji ne moraju na taj način da vode računa o vremenu koriste svoje pravo i govore o Predlogu zakona, podnoseći amandmane, govoreći u načelu, to je sve normalno. U jednom trenutku naše mišljenje, u DSS-NS, bilo je da ako se tako stvari posmatraju i tako večito traje, bez obzira ko je na vlasti, ko je opozicija, onda to takođe ne doprinosi velikom ugledu ovog doma.
Jednostavno, stvara se utisak u javnosti da jedna od strana koja podržava Vladu, i koja Vladi uglavnom priprema zakonske predloge, predstavlja isključivo glasačku mašinu radi izglasavanja predloga zakona koji je na dnevnom redu. To je vladajući utisak u Srbiji, to nije ništa sporno između nas.
Naša ideja nema nikakve veze ni sa kakvim političkim trenutkom, ona je razmatrana odavno i mi smo mislili da bi u nekoj, makar manjoj meri bilo neophodno i da predstavnici vladajuće koalicije uzmu učešća u raspravi o zakonu u načelu; u nekoj meri koja je prihvatljiva sa našeg aspekta i u raspravi o amandmanima, dakle, u pojedinostima, kada bi bilo dobro odbraniti, prema našem uverenju, predlog zakona koji je došao od Vlade tako što bi se reklo nešto ili o amandmanu koji je podnet, koji osporava konkretan član zakona iz razloga koji su izneti od strane podnosioca, ili da bi se na taj način, u krajnjoj liniji, odbranio i zakon u celini. To je sasvim normalno i mislim da u tome ne treba videti nikakvu naročitu pozadinu.
Što se tiče druge diskusije, vezane za opstrukciju i te stvari, mi nikada nismo gledali na amandmane SRS i neke druge opozicione stranke kao na opstrukciju rada parlamenta. Imate neki problem sa tim? Hoćete da kažete da treba? Ne, ja ne mislim.
Dakle, mi smo to gledali kao način da jedna politička stranka koja trenutno ne vrši vlast dobije što više prostora za ovom govornicom, da iskaže svoje političke stavove i prirodno je da se trude da to traje što duže. Znači, nema tu neke velike filozofije.
Što se tiče drugog otvorenog pitanja, kada je reč o izborima, pošto se ono na neki način otvorilo u ovih par dana, rekao bih sledeće: politički stavovi su manje-više jasni po tom pitanju. Sada ću da vam objasnim zašto manje-više. Što se tiče Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, naš politički stav je potpuno jasan, mi smo apsolutno protiv toga da izbori budu raspisani za 9. decembar, dan pre 10. decembra, kada se završava jedan ciklus rada "trojke" koja treba da podnese izveštaj i za kada je od strane albanskih separatista najavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova, eventualno praćeno priznanjem neke druge države. Smatrali smo da je to jako loše.
Zašto je to baš taj datum? Zašto nije sedam dana kasnije, zašto nije 27 dana kasnije? To su pitanja na koja ne postoje odgovori. Mi o tome govorimo javno, bez obzira na to da li smo ili nismo u koaliciji sa Demokratskom strankom čiji se stav po tom pitanju očigledno razlikuje i razlika u stavovima po tom pitanju ne može biti bez posledica, tu je stvar jasna. Naravno, govorili smo i o drugim ljudima, učesnicima u političkom procesu, za koje nam se činilo i još uvek nam se čini da prosto jedva čekaju da izbori budu raspisani kako bi izašli, bez obzira na argumente koji se čuju.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226, ali pre nego objasnim razlog zbog čega se javljam po Poslovniku, samo jedan prijateljski predlog članovima, odnosno strankama u vladajućoj koaliciji. Aman, ljudi, sedite, dogovorite se, ako treba i da prekinemo sednicu Skupštine, i rešite te probleme, hoćete izbore, nećete izbore, kakvi su vaši stavovi, šta mislite itd. Mislim da je to mnogo jednostavnije nego dogovor o javnim preduzećima. To je mnogo lakše i završićete posao bez većih problema.
Gospodine Aligrudiću, mislim da grešite kada spominjete 10. decembar kao dan "D", vezano za šiptarske separatiste i mogućnost proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Nas čeka malo teža prevara. Ne 10, nego između 25. i 31. decembra, jer 23. treba da bude drugi krug; kada bi oni to uradili 10. decembra, Boris Tadić ne bi imao šta da traži u drugom krugu. Znači, oni to hoće da urade pre nego što dođe do nekog eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Ako imam odnos sa nekim kome pišem "dragi Džordž", očekujem da će "dragi Džordž" na neki način neke informacije proslediti, pa će na osnovu tih informacija uslediti određeni potezi koji će voditi ovom pokušaju da se izbori održe do 23. decembra. Zašto 25. ili 26. decembar? Zato što kompletna zapadna Evropa kreće na božićne i novogodišnje praznike i to do trećeg, verovatno, pa znate već, dok se uhoda... Vi znate, nažalost, kakav je ovaj svet, afera stiže aferu.
I, proglasilo se nezavisno Kosovo i Metohija, nema mogućnosti da se reši, nijedne institucije nema koja radi, ne može da se izrazi stav. To će na neki način biti mogućnost da taj prvi, najteži mogući korak koji se u tom pravcu radi prođe i da se dobije određeno vreme kako bi se lakše ostvario cilj koji oni žele da postignu, a to je, eto, proglasilo se, nije se reagovalo desetak dana i da na osnovu toga to polako uđe u proceduru, pa onda polako, nema razloga da se žuri.
To je ono najopasnije što nam se dešava kada je u pitanju pokušaj da se raspišu predsednički izbori, jer, koliko sam mogao da zaključim, to je osnovni razlog zbog čega se izbori raspisuju 9, da bi odluka koja sledi bila između 25. i 31.

Po Poslovniku, narodni poslanik Balint Pastor.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 226, u vezi sa članom 90. Poslovnika Narodne skupštine. Imam jedno pitanje za vas, gospodine predsedniče.

Pitanje glasi: kada će se na dnevnom redu Narodne skupštine naći predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji koji su narodni poslanici SVM podneli još 19. juna tekuće godine? Tražili smo 3. jula da se uvrsti u dnevni red Narodne skupštine ovaj predlog zakona. Tada ste vi, gospodine predsedniče, rekli da nije moguće u toku vanrednog zasedanja proširiti dnevni red, ali da će se ovaj naš predlog zakona naći na dnevnom redu Prve sednice Drugog redovnog zasedanja, koje je počelo 1. oktobra.

U toku jula više puta ste obećali da će se ovo naći na dnevnom redu prve sednice redovnog zasedanja. To se, nažalost, nije dogodilo. Kada smo tražili 1. oktobra da se ovaj predlog zakona nađe na dnevnom redu onda ste, gospodine predsedniče, rekli da će se ovaj naš predlog zakona naći na dnevnom redu kada bude stiglo mišljenje Vlade o tom predlogu zakona. Dok se to ne dogodi možemo se javljati po Poslovniku ceo dan, ali se ovaj predlog zakona neće naći na dnevnom redu. Tada, 1. oktobra, rekli smo da je Vlada predložila još 5. jula da se ne prihvati ovaj zakonski predlog, znači, mi imamo mišljenje Vlade, svi formalni uslovi su ispunjeni da bi se predlog zakona mogao naći na dnevnom redu.

Dve javne rasprave su bile u toku jula i septembra u vezi sa ovom temom o privatizaciji elektronskih medija i izuzimanju iz procesa privatizacije onih elektronskih medija koji emituju programe i na jezicima nacionalnih manjina. SVM je predložio sistemsko rešenje kojim bi se moglo rešiti ovo pitanje, ali se ovaj predlog zakona mora naći na dnevnom redu da bismo videli ko je za usvajanje ovih predloga, a ko je protiv.

Molim vas, predsedniče, da kažete kada će se ovaj predlog naći na dnevnom redu, šta mi treba da uradimo kao narodni poslanici u formalnom smislu da bi se ovo našlo na dnevnom redu, jer je 1. oktobra prekršen Poslovnik Narodne skupštine i molim vas da na sledećoj sednici, odnosno na trećoj sednici redovnog zasedanja, ovo bude na dnevnom redu. Ne tražimo da bude na drugoj sednici, jer će se na toj sednici raspravljati o sporazumu o viznim olakšicama i na konsultacijama šefova poslaničkih grupa dogovorili smo se da se taj sporazum mora ratifikovati do 1. novembra da bi stupio na snagu 1. januara. Znači, ne tražimo da se nađe na dnevnom redu na drugoj sednici, nego na trećoj sednici i molim vas da to učinite u skladu sa članom 90. Poslovnika Narodne skupštine.

Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, uvažena gospođo iz Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, SPS poštuje ovaj dogovor u vezi sa prepodnevnim radom sednice. Javio sam se samo zbog ovoga što je govorio gospodin Balint Pastor. Dakle, vas su, gospodine Pastor, prevarili u kampanji. To su vam obećali i vi ste u to poverovali. Inače vam se to neće dogoditi.
Želim da kažem da je Ivica Dačić, u ime SPS-a, pre nekoliko dana podneo predlog izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji, u smislu da se prolongira privatizacija svih elektronskih medija u Srbiji na tri godine. Dakle, šire od onoga što ste predložili. Prosto pozivam da to radimo zajedno. Podsećam sada kolege koje su zajedno sa mnom učestvovale u jednoj emisiji na TV Niš gde smo to obećali, gde sam ja u ime SPS obećao javno, dakle, tražimo da se na tri godine odloži privatizacija svih elektronskih medija u Srbiji, jer ovo što se sada u Srbiji dešava je nešto što Srbiji nanosi veliku štetu. U tome će se naći i ovo što je predmet vašeg cenjenog predloga. Predlažem da radimo na ovom poslu zajedno, zato što postoje veoma važni razlozi da se ne privatizuju mediji, da se ne profilišu neki novi politički centri kroz vlasništvo medija u novoj izbornoj kampanji, koja Srbiju vodi u jednom sasvim neželjenom pravcu.
Dakle, najmanji je problem kada budžet finansira delimično jedan javni medij kakav je elektronski medij u Subotici ili u Čačku, ili u bilo kojoj drugoj tački naše države.
U tom smislu nudimo saradnju s tim u vezi, da nađemo srednje rešenje, i predsednika Narodne skupštine molimo da, u skladu sa Poslovnikom, kada se steknu uslovi, ovo dođe na dnevni red, zato što je privatizacija elektronskih medija već u toku. Na taj način zaštitiće se posebnosti manjina u Srbiji, zaštitiće se i osnovni politički, kulturni i javni interes svih građana Srbije.
Nemoguće je obezbediti pravovremeno, valjano i objektivno informisanje u Srbiji, ukoliko su vlasnici svih elektronskih medija u Srbiji privatna lica. Oni imaju sasvim drugačiji interes od interesa građana Srbije i to što ste tražili podržavamo. Još jednom napominjem da je u ime SPS-a gospodin Ivica Dačić, predsednik naše stranke i predsednik poslaničke grupe, to učinio pre nekoliko dana i vi ćete to dobiti, ako već niste, te izmene i dopune Zakona se takođe nalaze u proceduri.

Po Poslovniku su se javili narodni poslanici Miloš Aligrudić i Dragan Todorović. Posle toga stvarno apelujem da se vratimo na rad po dnevnom redu.

Vrlo kratko. Moram da odgovorim na ono što je rečeno. Dakle, što se tiče onoga što može da se desi posle 10. decembra, ja ću se složiti sa gospodinom Todorovićem da stvari ne moraju biti tako jednostavne. Ima tu različitih mogućih scenarija kada je reč o 10. decembru, potencijalnom drugom krugu predsedničkih izbora, ako budu bili raspisani za 9. decembar, ali jedno je nesumnjivo – ako se desi da izbori budu raspisani za 9. decembar, onda će se svakako voditi neka izborna kampanja za one koji žele da učestvuju na takvim izborima do 9. decembra. Svakako, ako bude drugog kruga, vodiće se u te dve nedelje između prvog i drugog kruga.
Dakle, sve ovo vreme o kojem govorim, bez obzira koji je to datum, nije 17, to je 25. decembar, 23. je drugi krug, onda sve to vreme praktično je okupirano političkim tenzijama izborne kampanje.
Svi znamo da od kako je višestranačje u Srbiji, u ovo novije doba, nijedna izborna kampanja nije protekla a da nisu bile velike tenzije u igri, bez obzira da li je u pitanju korektna izborna utakmica u formalnom smislu reči. Pojavljuju se velike tenzije. To jednostavno preokupira celo društvo. Saradnici lidera političkih stranaka koji će biti kandidati na tim izborima će uglavnom da se bave njihovim kampanjama i bojim se da to nije atmosfera u kojoj možemo pažnju posvetiti na jedan normalan, regularan način problemima sa kojima se država suočava. To je bio naš stav.
Što se tiče reakcije kosovskih Albanaca, ja prihvatam da je moguće da oni 11. decembra ništa ne urade, sasvim je legitimno gledanje na stvar, ali s obzirom na dugotrajne pripreme i na potpuno očiglednu podršku SAD za taj čin, prosto je teško poverovati da bi čak i njihovi mentori takav potez zaustavili za neki duži vremenski period.
Dakle, strpite se i sačekajte nedelju, dve ili tri, kada smo mogli više godina, to je razumljivo, ali teško je zamisliti da mogu čekati duže od mesec ili mesec i po dana. Dakle, to je neko razmišljanje i to takođe treba uključiti u tu celu priču.
Prema tome, naša ideja, kada smo ovih dana otvarali pitanje izbora i kada bi bilo dobro, a svakako ne bi bilo dobro da se raspišu, zasnivala se na ovim postulatima - da izbegnemo jednu neposrednu tenziju u ovom trenutku. Ona je potrebna redovno u državi, kada je reč o izborima, ali u ovom trenutku se ona može izbeći saglasnošću volje svih nas u ovom parlamentu, jer za sve to nije dovoljna vladajuća koalicija; potrebno je da i druge političke stranke tu učestvuju, pogotovo u ovom trenutku najveće političke stranke u Srbiji, SRS, jer bez toga nema rešenja problema.
Dakle, mislim da je zbog toga važno da se ova tenzija sada izbegne, ako je to ikako moguće. Da li će nesuglasice po tom pitanju rezultirati nekom konkretnom političkom posledicom, to je sada potpuno druga tema. Može neko da otvori to, ali to nije važno. Za nas je bilo važno određenje po pitanju potrebe da Srbija mora da ima izbore baš u ovom trenutku kada se radi o ovoj stvari.