Hvala, gospodine Krasiću. Povredili ste dostojanstvo Konstantinovića i sada se javlja po Poslovniku, po članu 104. Izvolite, gospodine Konstantinoviću.

Nije mi povređeno dostojanstvo, ali očigledno gospodin Krasić me nije dobro razumeo. Vi ste čitali član 174. Ustava Republike Srbije i tačno je da u tom članu, u poslednjem stavu, u poslednjoj rečenici piše - inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud. To nije sporno.

Znači, nije sporno ko može da pokrene inicijativu, nije sporno ko donosi odluku o razrešenju i to je predviđeno Ustavom i zakonom. Ono što u ovom zakonu stoji, a to je da kada neko pokrene inicijativu za razrešenje, ispunjenost uslova za razrešenje utvrđuje Ustavni sud. Nigde u Ustavu ne piše da ispunjenost uslova za razrešenje utvrđuje neko drugi. To ne znači da Ustavni sud donosi odluku. Odluku donosi Narodna skupština.

Ali, ukoliko vi smatrate da neko treba da bude razrešen jer je postao, ne znam, član političke stranke ili je trajno izgubio radnu sposobnost, ispunjenost tog uslova će utvrđivati Ustavni sud i to jeste mera koja je uneta u ovaj zakon da bi omogućila nezavisnost sudija, da ne dođemo u situaciju da predlagač, Narodna skupština, pokrene inicijativu i da kao predlagač, opet Narodna skupština, utvrdi da su ispunjeni uslovi i razreši sudiju Ustavnog suda. Ovde imamo jedan međukorak, gde ispunjenost uslova utvrđuje Ustavni sud.

Po Poslovniku ima reč narodni poslanik Zoran Krasić. Molim da završimo polemiku. Molim vas, gospodine Milivojeviću, da ne dobacujete. Hvala.

Ovo ću besplatno da vam dam kao savet. Ovo ne naplaćujem, da znate.
Između inicijative i predloga za razrešenje postoji velika razlika. Inicijativa je nešto čime se obaveštava neko ko je vlastan da pokrene nešto. Inicijativa ništa ne obavezuje. Između ostalog, vi možete kao građanin da podnesete inicijativu i Ustavnom sudu i da kod njega tom inicijativom skrenete pažnju da nešto nije u skladu sa Ustavom i zakonom, ali postupak se neće pokrenuti, već postupak može da se pokrene ukoliko Ustavni sud odluči da prihvati tu inicijativu, onda donosi, videćete u zakonu, rešenje kojim se pokreće postupak, pa onda postupak ide po službenoj dužnosti.
Znači, inicijativa je nešto što nije pravni akt. Inicijativa je nešto čime se neko obaveštava, a predlog za razrešenje je zvanični pravni akt kojim se inicira neki postupak i nema odustajanja od postupka, apsolutno nema odustajanja od postupka.
Dalje, Ustavni sud ne može da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za razrešenje nekog člana Ustavnog suda. On na to nije ovlašćen po Ustavu. Da li su ispunjeni uslovi da se neko od sudija Ustavnog suda razreši utvrđuje neobavezujuće onaj ko pokreće postupak pred Narodnom skupštinom, a uvek utvrđuje Narodna skupština. Tu je kraj priče.
Zašto vi insistirate na ovome, pa još ubacujete u priču da je ovakav način izbora sudija Ustavnog suda garancija nezavisnosti, stručnosti, samostalnosti itd. Pričate neke pojmove koji uopšte ne važe za Ustavni sud. Ustavni sud jeste državni organ.
U nekim zemljama ustavno-sudsku zaštitu ne pruža organ koji se zove ustavni sud nego vrhovni sud ili najviši redovni sud u nekoj zemlji. Nemojte da glumite pametne, da pokušavate da budete pametni, kad vam to slabo ide.
Ovde ste namerno ubacili da bi blokirali postupke za razrešenje ukoliko bi to neko pokrenuo, na isti način zato što je to dalo rezultata kod guvernera Narodne banke Srbije. Zato smo mi podneli amandman, jer znamo šta se krije.
Sada ćete vi mene da ubedite kako će, kada vi usvojite onu listu od 10, Tadić da izabere petoricu sudija koji nemaju veze sa DS; ajde, malo mi pričajte o tome. Kao što ćete da me obavestite ili nas da ubedite da od onih 10, koje je on predložio, ovde će sve da se izaberu socijalisti - vežite mački o rep tu priču.

Po članu 101, repliku ima narodni poslanik Nenad Konstantinović i molim vas da završimo raspravu.

Gospodine Krasiću, mi se očigledno razlikujemo u jednoj stvari, a to je što DS smatra da Ustavni sud treba da bude nezavisan državni organ i to nezavisan od politike, a vi to ne smatrate.
Način da bi sudije Ustavnog suda bile nezavisne, da ne može politički organ da utvrđuje ispunjenost uslova za razrešenje sudije - predlagač podnosi predlog, a Ustavni sud utvrđuje da li su ispunjeni uslovi ili nisu. Odluku o tome će doneti Narodna skupština na kraju i tu ništa ni u suprotnosti sa Ustavom, niti u suprotnosti sa zakonom. Vi kažete - ko daje pravo Ustavnom sudu? Zakon daje pravo Ustavnom sudu da utvrdi ispunjenost uslova i to piše u članu 15. stav 2.

Po Poslovniku ima reč narodni poslanik Zoran Krasić. Nema replike na repliku.

Ne može nijedan zakon u ovoj zemlji da da veća prava i obaveze Ustavnom sudu od onih koja su propisana Ustavom Republike Srbije. Kao što ni Narodna skupština, ni predsednik Republike, ni Vlada, ne mogu da zagrabe više od onoga što je propisano Ustavom. U Ustavu nema norme koja daje pravo da se Ustavni sud ponaša kao francuska radio-televizija.
Neće vam uspeti koncept NBS. Kažite mi, molim vas, zašto ovakva odredba nije postojala u dosadašnjem Zakonu o Ustavnom sudu? Zašto nije postojala? Hoćete da kažete da nije bio nezavisan? Mi ga nismo ni imali, pa mi ga ni sada nemamo. Vi se sada hvalite kako, kada se donese zakon, dobićemo; a ko je odgovoran što ga nemamo? Marsovci?
Ovaj član u stavu 2. vam neće proći, u to budite sigurni. On je duboko suprotan Ustavu Republike Srbije, apsolutno suprotan, to moram da vam kažem. I morate da shvatite još jednu stvar, pitanje je da li su one kaznene odredbe dobro u ovom zakonu date, jer postoji nekoliko kaznenih odredbi za koje ste propisali da su prekršaji. Nismo hteli tu da intervenišemo, ali sve one povrede koje ste naveli u kaznenim odredbama, duboko zadiru u nepoštovanje suda.
Kasnije ću, sutra ili prekosutra kada bude tema, da vam otvorim temu kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda i zašto naš Ustavni sud nema tu vlast, i zašto on tu vlast, da bi se izvršavale njegove odluke, crpi od drugih organa. Ali, to su neke druge teme. Nemojte da budete uporni tamo gde ne znate, nemojte da budete uporni, jer ćete da pogrešite.
Kažite, želimo da bude kao NBS, ja ću da vas shvatim, ali nemojte, molim vas, da me ubeđujete u ono što ne znate. Hvala.

Gospodine Konstantinoviću, zahvaljujem na konstruktivnosti da nećete da izlazite dalje za replike. Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a zatim narodni poslanik Milica Radović.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPS smatra da je ovo važno pitanje i da konačno treba da se izabere Ustavni sud. Svakako treba doneti zakon koji reguliše sve ono što je u vezi sa Ustavnim sudom. I naravno da u tom delu uopšte ne osporavamo tu potrebu i sve te argumente koje i vi iz vladajuće većine ovde iznosite.
Međutim, stoji činjenica i mora da vam se uputi kritika da Srbija nema Ustavni sud već više od godinu dana, bar u ovom delu otkad su izvršene takozvane demokratske promene.
To zapravo govori o jednoj totalnoj neodgovornosti i rekao bih, nemara vladajuće elite, jer teško se može zamisliti ozbiljna država u svetu koja u svom poretku ima ustavni sud, a da ga ne izabere, i da on ne funkcioniše.
Mislim da to nije jedini primer neodgovornosti, jednog nemara u onome jeste sprovođenje sistema i vlasti, jer odsustvo institucija je nešto što je normalna pojava i može se reći svakodnevica otkako su došle tzv. demokratske promene od 2000. godine.
Naravno, ovim ne veličam poredak koji je bio pre 2000. godine i spremni smo o tome da razgovaramo da je možda bilo određenih propusta i nije sporno. Uostalom, 2000. godine mi smo otišli sa vlasti, verovatno, delom i zbog nekih propusta, ali to ne daje za pravo da se takvi propusti i takvog formata događaju sada.
Mi smo imali tu sliku i priliku i na početku ove godine, odnosno posle parlamentarnih izbora, da tri meseca smo bili pod izvršnom vlašću tzv. tehničke vlade, koja nije bila te za ovo, te za ono nadležna i bili smo u jednom vakuumu, u jednoj političkoj krizi.
Doduše, sve što je bilo pod sumnjom ustavnosti u proteklom periodu, tu je bio vaš, moram da kažem vaš, nekada je bio naš, gospodin Slobodan Vučetić, raniji predsednik Ustavnog suda, koji se pojavljivao na javnom servisu, a javni servis postoji zato da bi javnost Srbije sve znala. To je jedno lepo geslo, ali mnogo zveči i ništa to ne znači.
Dakle, Slobodan Vučetić je bio taj koji je tumačio Ustav. Prema tome, po vama verovatno nije ni bilo nikakve praznine u onome što je pravni poredak, što je ocena ustavnosti i zakonitosti, jer je on to na televiziji uporno objašnjavao, i šta je ustavno, šta nije, ili je to činio u "Politici" ili u nekim drugim glasilima na prvoj strani.
Juče smo dobili predlog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji bi u konačnom trebalo da bude predlog Narodne skupštine, koji se upućuje predsedniku Republike, sa koje liste će on izabrati pet sudija Ustavnog suda.
To je bilo na papiru format A5, bez ikakvih drugih podataka. Konačno smo danas posle jučerašnje intervencije i žučne diskusije dobili biografije tih sudija, odnosno kandidata.
Gotovo je nezamislivo i nedopustivo da jedna tehnologija i način sprovođenja vlasti, pa i onoga što je način rada Narodne skupštine, dozvoljava da mi dobijemo listu kandidata, a da mi ne znamo koji su to ljudi, da ne vidimo njihovu radnu biografiju, njihov učinak, konačno iz tog lista se nije moglo videti da li ispunjavaju neke osnovne uslove koji su dati u Ustavu, a to je 40 godina života najmanje i određen broj godina rada na odgovarajućim poslovima, i da to bude predmet razgovora.
Danas, ne bira se rukovodstvo odeljenske zajednice u jednoj školi, da ne preteram, možda postoji i neka procedura tamo, ali jedno lovačko udruženje ne bira svoj upravni odbor ili neka druga organizacija koja se bavi nekim hobijem ne bira bez predstavljanja kandidata, iz čega se vidi ko je šta radio i kakav učinak ima, pa tek onda se može glasati o tim kandidatima.
Zapravo, taj postupak govori o potcenjivanju Narodne skupštine i da tu ne možemo da budemo zadovoljni visinom, načinom i stilom rada vladajuće elite.
Mi ovim konačnim izborom, kada budemo zapravo predložili predsedniku Republike, pa kada budemo izabrali sa liste predsednika, dobijamo u stvari jedan krnji Ustavni sud, odnosno dve trećine tog suda, koji neće biti u stanju da po Ustavu rešava sva pitanja, jer on po Ustavu ima mogućnost, kao što nam je poznato, da pokreće i sam određene postupke ocene ustavnosti za neke akte kada oceni da to treba.
To je moguće samo ako se postigne neki konsenzus, a to je teorija samo na papiru.
Prema tome, mi smo tražili kao opozicija neprestano izbor Ustavnog suda, da profunkcioniše i taj deo sudske vlasti, ali on nije konačan. U članu 15. govori se o tome da razrešenje sudija može da bude ako je pripadnik neke političke stranke.
Dakle, pretpostavljam i čini mi se po nekim saznanjima, a to je poznato i drugim poslanicima, da ovoliko kašnjenje izbora Ustavnog suda je zapravo zbog teškoća u pogodbi ko će biti kandidati iz vaših stranaka vladajuće koalicije. Naravno, tu su i neke opozicione stranke predlagale svoje kandidate, ali to služi samo kao dekor.
Niti će predsednik Republike sa liste od 10 kandidata koje ova skupština njemu uputi da izabere te ljude koje je predložila opozicija, niti će ova Narodna skupština da izabere ne znam nekoga koga je predložio ovaj predsednik Republike, mada i ne verujem da je on predložio nešto što nije iz vaših redova.
Prema tome, ta priča da je Ustavni sud nezavisan zaista je toliko smešna i mnogo odzvanja na jedan neprihvatljiv način, koji se uopšte ne prima.
Prema tome, rekao bih da nema ništa od tog zlatnog pravila trojnog, u kome imamo da su tri nivoa vlasti nezavisna, a to je zakonodavna vlast kao nezavisna vlast, na drugoj strani izvršna vlast i na trećoj sudska vlast.
Piramida celokupne vlasti u Srbiji je izvršna vlast i ona diriguje i sudstvom, i pokušava i ovu Narodnu skupštinu da omalovaži vrlo često i da njom diriguje. Uostalom, postupci oko onoga što je juče bilo i kako ste predložili to zaista pokazuje.
Naravno, ova kritika ne omalovažava i ne umanjuje značaj pitanja o kome razgovaramo. Mi kao opozicija i SPS dužni smo da ukažemo na takve propuste i želimo da u jednoj normalnoj atmosferi, sa uvažavanjem i na pravim principima, i na objektivnim činjenica radimo i biramo ono što nam treba danas u Srbiji.
Ako ne zamerite, gospodine predsedavajući, iskoristio bih priliku, što je van ove teme, da sa ovog mesta, u svoje ime i ime SPS, danas čestitam dan prosvetnih radnika u Srbiji.