Gospodine potpredsedniče, postavio sam pre 20 dana dva poslanička pitanja i tražio sam od predsednika Narodne skupštine da da odgovor. Naime, postavio sam pitanje kolika je plata za 2005, 2006. i 2007. godinu bila direktora JAT-a. Drugo, kolika je plata bila direktora Aerodroma. Prema našim saznanjima, plata direktora JAT-a je bila 16.000 evra; direktora Aerodroma 12.000 evra.
Dame i gospodo, sa 16.000 evra moglo je da se isplati 85 plata zaposlenih u pravosuđu, koji imaju platu mesečnu 15.000 dinara, od 15.000 do 18.000 dinara. A ima i onih koji imaju, što reče, koleginica poslanik Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta, ima ih koji imaju i 9.000 dinara.
Dakle, kada saberete dva direktora, oni primaju mesečno platu koliko bi trebalo da prima 150 radnika zaposlenih u pravosuđu. Tražim odgovor i insistiraću da dobijemo odgovor: da li je to tačno? Sa druge strane, znam koja je pozicija ministra pravde. Gospodine ministre, situacija u pravosuđu je izuzetno teška, pogotovo kada su u pitanju administrativni radnici. Sudijama i tužiocima je povećana plata, ali administrativnim radnicima nije.
Moje mišljenje je, da bi se poboljšao položaj zaposlenih u pravosuđu, naročito ovih sa niskim platama, jeste predlog da se sudske takse ne mogu ubacivati u budžet, pa da ih ministar finansija raspoređuje i da plaća iz budžeta plate direktora JAT-a i direktora Aerodroma, jer su ovo plate iz budžeta, jer su to javna preduzeća.
S druge strane, moj predlog, takođe, gospodine ministre, krajnje je vreme da se izmeni Zakon o sudskim taksama i da sudske takse idu u sudski budžet, da se formira sudski budžet i da sudske takse 100 posto ostanu sudu. Sa tim nema ništa ministar finansija. Na to mora da utiče i da raspolaže ministar pravde, jer je on na čelu jedne pravosudne institucije koja, u svakom slučaju, sa svoje strane može i treba da da odgovarajući doprinos za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu.
Još jedno pitanje, ako mi dozvolite. Postavljam pitanje: kada je vršeno predlaganje kandidata za ustavni sud, zašto nema kandidata iz advokature, ako je ona ustavna kategorija? Imate istaknute pravnike i stručnjake u advokaturi. Advokatska komora je kriva za to, verovatno, sa onima koji su sastavljali listu ovih kandidata.
Za vreme Informbiroa advokati su bili proganjani i stavljani na crnu listu. Mnogi su završili kao informbirovci na Golom Otoku, protiv mnogih je vođen krivični postupak samo zato što su se borili za pravdu i za demokratiju.
Ako je advokatura ustavna kategorija, advokatura mora da se bori i za ostvarivanje određenih ustavnih i zakonskih prava i zaštite osnovnih i elementarnih prava naših građana u Srbiji, koje zastupaju. Napominjem po treći put, advokatura je ustavna kategorija. Moja primedba ovoga puta je isključivo i krivica Advokatske komore Srbije.

Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS, a potom, po Poslovniku, dr Vladan Batić.

Inače, od juče po podne strpljivo čekam da dobijem reč po redovnom postupku, jer sam predsednik poslaničkog kluba SPS. Znači, ne javljam se po povredi Poslovnika, nego se javljam imajući u vidu temu o kojoj govorimo.
Na početku želim da kažem da je potreba i interes Srbije da ima ustavni sud. Srbija danas nema ustavni sud. U Srbiji danas nemate kome da se žalite ukoliko smatrate da je došlo do povrede Ustava, povrede ustavnosti i zakonitosti. U Srbiji danas imate situaciju da nema ko ni da proceni šta je u skladu sa Ustavom ili šta nije, pa se dešavaju različite stvari, kao npr. da je juče Ustavni odbor raspravljao o tome da li predlog sudija za ustavni sud ispunjava ove kriterijume ili ne, što apsolutno nije ovlašćenje Ustavnog odbora Narodne skupštine.
Ovo govorim i zbog toga što ste svi vi svesni, počev od ministra pa nadalje, da dogovor koji ste postigli unutar tzv. vladajuće koalicije o tome da ćete do kraja godine raspisati izbore u skladu sa Ustavnim zakonom, da može da vas dovede do jedne veoma teške situacije, u kojoj će kriza ponovo nastupiti između 10. i 31. decembra u tumačenju toga koliko je ugrožen nacionalni i državni interes i koliko je ugrožena teritorijalna celovitost i integritet Srbije.
Može se doći u sledeću situaciju: čak i da se proceni da je ugrožen taj interes, pitanje je kako ćete doći u situaciju da se ne raspišu izbori, a da se ne promeni Ustavni zakon. A za promenu Ustavnog zakona nemate dovoljnu dvotrećinsku većinu. Ako još nemamo ni ustavni sud, onda ćemo doći u još težu situaciju, da bukvalno nemate ni kome da se žalite.
Reći ću vam konkretan primer. RIK je dala tumačenje na početku izbornog procesa da predsednici opština mogu da budu kandidata za narodne poslanike. Na osnovu toga je SPS kandidovala na svojoj listi i predsednike opština. Kada su završeni izbori, Odbor za sprečavanje sukoba interesa je dao tumačenje da bi to bio konflikt interesa. Odbor nije nadležan da određuje ko će biti poslanik, a ko neće.
Mi imamo dva poslanika koji su predsednici opština i mi tražimo da ustavni sud da tumačenje da li je to u skladu sa Ustavom ili nije. Gde vam je ustavni sud?
Znači, ako bismo hteli da poštujemo Ustavni zakon, o ovome je trebalo da raspravljamo do kraja Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine, posle formiranja parlamentarne većine, odnosno posle početka rada Narodne skupštine u novom sazivu. Očigledno je da nije bilo tada mogućnosti, niti političke spremnosti, niti parlamentarne većine, da se do toga dođe.
SPS smatra da je za ovu državu veoma bitno da ima sve institucije, a to znači da ima i ustavni sud. Mi smatramo da je ovaj predlog zakona mogao da bude bolji, da on ne definiše sve detalje načina izbora sudija ustavnog suda i da ostavlja i ovaj problem o kojem smo juče ovde diskutovali - kada se kaže da Skupština predlaže, ko u stvari u Skupštini to predlaže. Doveli smo i samog predsednika parlamenta, koji je samo imao ulogu da objedini nečije predloge, u situaciju da on stavi potpis ispod onoga što je predlog Skupštine.
Mi smo o ovome raspravljali više puta, da se ne bih javljao po svim ovim tačkama dnevnog reda. Pokušano je da se napravi dogovor između političkih stranaka, da poslaničke grupe daju svoje predloge, ne svoje članove, nego svoje predloge za sudije ustavnog suda. Takođe je pokušano da se napravi određena politička proporcija i da postoji neki dogovor, kao što je npr. bio dogovor prilikom formiranja stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama i organizacijama, gde je, takođe, iza toga bio potpis predsednika Narodne skupštine, ali na osnovu dogovora poslaničkih klubova.
Neke političke stranke u tome nisu želele da učestvuju, a SPS je podnela svoja dva predloga. Mi nemamo razloga da to krijemo. Mi želimo da se formira ustavni sud i dali smo dva predloga koji se nalaze na ovoj listi. Naravno, da me je neko pitao, mogao sam da dam potpis i za neke druge kandidate koji su bili na ovoj listi, tako da koga god da izaberete siguran sam da će SPS imati većinu u tom delu ustavnog suda.
Mnogi od njih su nekada bili kandidati SPS i nemam ništa protiv. Drago mi je da ste se njih setili. Niste uvek bili spremni da stanete potpisom iza toga. Mi nemamo šta da krijemo. Predložili smo dva kandidata. Neki koji su ovde predloženi su čak bili članovi JUL-a, ali ne sa naše strane. Nisu predloženi od SPS.
Ne, nisu predloženi od strane SPS nego su predloženi od strane vaših koalicionih partnera, gospodine Ristiću. Znači, od vaših koalicionih partnera u Vladi Republike Srbije. Ako vi nemate bolje kadrove nego što je JUL imao, onda ne znam kako vi uopšte vršite vlast. Upravo, vršite je ovako kako je vršite. Ali, dobro. Pa i ovo je žena u pitanju. Malo sam se našalio, mislim da to nije suština problema.
Ustavni sud u prošlom periodu, nažalost, nije bio ustavni organ koji je štitio ustavnost i zakonitost. On je bio telo ili organ koje je učestvovalo aktivno u politici.
Samo ću podsetiti, prilikom izručenja Slobodana Miloševića, Savezni ustavni sud je proglasio ništavnom uredbu tadašnje vlade. Takođe, rekao je da je to u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustavni sud Srbije prstom nije mrdnuo da to uradi.
Imate dalje, SPS je osporila pred Ustavnim sudom mandate koje je nama otela partija Branislava Ivkovića, uz pomoć nekih bivših struktura DS. Ustavni sud se nije oglasio tačno onoliko koliko im je bio potreban Branislav Ivković. Tek su se oglasili posle toga.
S pravom podržavam svakog onog koji se žali da mu je ukraden mandat, ali budite do kraja korektni i recite da je SPS bila tada u pravu. A ne, vi ste na osnovu dopisa pojedinih članova SPS koji su organizovali frakcije unutar SPS-a i na osnovu dopisa koji je poslao predsednik Odbora za održavanje kongresa, Bane Ivković, na Administrativnom odboru zaključili da su unutrašnji problemi u stranci takvi da se čeka održavanje kongresa SPS-a tog Baneta Ivkovića, da biste videli ko je u pravu, ko nije u pravu. Otkud vama pravo da o tome razgovarate?
Ustavni sud, naravno, na sve to nije uopšte reagovao. Ustavni sud je na to reagovao različito više puta. Naravno, nije tako reagovao na neke druge pokušaje u sledećem mandatu Vlade Republike Srbije itd.
Sve u svemu, čak je i predsednik bivši Ustavnog suda bio politički aktivista jedne od stranaka vaše vladajuće koalicije. Bio je politički aktivista SPS, bio je kandidat za prve izbore na listi SPS, posle je bio u rukovodstvu G17, ali nema veze, na kraju je bio predsednik Ustavnog suda, nemam šta tu da kažem.
Sada se ovde neki javljaju i čude se kako političke partije predlažu kandidate. Čekajte, ko je do sada to predlagao? Šta, padali su sa Marsa? Što, da neki možda naučni krugovi vam nisu predlagali kandidate? Uvek su predlagale političke partije. Nemojte da se igramo političke žmurke.
Zato smo mi ovde otvoreno i iskreno predložili dva kandidata, jer ste to tražili. Da li će oni biti izabrani? To ne znam. Mi smo predložili naše kandidate za revizorsku instituciju, niste ih uvažili. Oba naša kandidata su bolja od onih koje ste izabrali, jer vaši kandidati ne ispunjavaju čak ni uslove da budu, pa čak se niste javljali da ih branite ovde. Predlagali smo i kandidate za Savet Narodne banke Srbije itd.
Mi smo ovde zvanično predložili dva kandidata ali sa ove liste od ovih 10 mislim da imamo najmanje pet ili šest kandidata. Prema tome, koga god da izabere predsednik Tadić, siguran sam da će većinu od tih pet imati upravo kandidati SPS. Naravno, šalim se, pitanje je veliko na čijoj su oni danas strani, ali ovde je samo pitanje da li vi, koji ste se svih ovih godina borili protiv SPS, na kraju u stvari priznajete da su vrhunac vaših predloga bivši kandidati i članovi SPS.
Vaši predlozi, najviši i najbolji, za najvišu organizaciju i instituciju jesu naši bivši članovi i kandidati. Hvala vam, ovakvo priznanje odavno nismo mogli da dobijemo. Šta li su za vas tek naši sadašnji članovi, kada su bivši ovako na visokim položajima?
Naravno, želeo bih da pitam ministra, juče je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Turska je to parafirala odavno, ali ga još nije potpisala. Ne bih da pravim paralelu, sigurno ima možda i više od decenije. Pitam vas, pošto su objavljeni u medijima delovi toga, šta znači ovaj deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju gde se govori o Kosmetu. Kaže, sporazum neće važiti na teritoriji Kosova i Metohije.
Da li to znači da EU prima Srbiju unutra bez Kosova i Metohije? Da li to to znači? Kažite da to znači i da li je to u saglasnosti sa onom rezolucijom koju smo mi ovde usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dalje, u okviru istog odeljka, bar tako piše u medijima, Srbija se obavezuje da će voditi dobrosusedsku politiku. Sa kim? Da li to važi i za Kosovo? Da li smo se mi obavezali da vodimo dobrosusedsku politiku sa Kosovom? Da li smo mi to parafirali? Ako smo to parafirali, ko je koga ovlastio da to parafira. Ja vas sigurno ovlastio nisam, niti narodni poslanici SPS. Mislim da vas nisu ovlastili ni ostali poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.
Zato tražimo da se o ovim temama raspravi ovde u parlamentu. Ne može državna delegacija koja raspravlja o Kosovu i Metohiji da izlazi sa novim idejama i inicijativama u pregovorima, a da mi o tome čitamo u medijima, o rešavanju položaja Kosova i Metohije i statusa po različitim principima, Hongkonga ili bilo kojih drugih.
I ako su taktički potezi, o tome se raspravlja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato mislim da je vreme da se održi sednica Narodne skupštine, jer nam se bliži taj 10 decembar. Taj 10. decembar je za nas bio bitan, ne zbog toga da li ćete vi da držite izbore ili ne, i da li će neko da spreči ili da pomogne Tadiću da postane ili ostane predsednik, nego zbog toga što zaista ovu državu čeka problem 10. decembra.
Iz ovoga što vidimo nije nam jasna državna politika u narednom periodu, da li mi odstupamo od našeg predloga. Šta je naš predlog? Suštinska autonomija. Naš predlog je Rezolucija 1244 i suštinska autonomija. Naš predlog nije Hongkong, jer to nije usvojeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Niko nema pravo da menja odluku Narodne skupštinu Republike Srbije dok se ovde to ne odluči. Može i da se vodi tajna diplomatija, ali o tome se odlučuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako piše u Deklaraciji koju smo usvojili oko Kosova i Metohije.
Želim da kažem ovde samo oko ovih tajkuna. Naravno ovo otvara i drugu vrstu problema. Ovo govorim samo zbog toga što postoji jedan član SPS, bivši visoki funkcioner koji se isto zove Pavel Domonji, ali u Novom Sadu u Vojvodini postoji šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji.
Ali, to nije naš, to je verovatno neki vaš ili njihov, ne znam koji, koji je juče izjavio da Kosovo treba da bude nezavisno, a Vojvodina treba da dobije status Hongkonga. Rešenje za zaustavljanje šovinizma i nasilja u Srbiji jeste da Vojvodina dobije status Hongkonga, a da Kosovo bude nezavisno, rekao je Domonji na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
Pošto to spada u vaš resor, gospodine ministre, otkad Helsinški odbor za ljudska prava se bavi pitanjem unutrašnjeg uređenja Srbije i budućeg statusa Kosova i Metohije. Ovakve izjave bi u svim normalnim državama izazvale zabranu rada Helsinškog odbora za ljudska prava. Barem zaslužuje vašu reakciju. Jer to nije domen čime se taj odbor bavi, on se bavi zaštitom ljudskih prava i narušavanjem ljudskih prava, a ne rešenjem statusa Vojvodine ili Kosova i Metohije.
Na kraju, samo vas molim da, kada govorite o tajkunima, nemojte da ih zovete "Miloševićevi tajkuni". Mnogo su više oni vaši tajkuni postali posle 2000. godine, nego što su bili Miloševićevi. Možda su krenuli u vreme Miloševića, možda su zaradili prvi milion, ali stoti su zaradili u vaše vreme. Hvala.

Po Poslovniku se javio za reč narodni poslanik Vladan Batić. Izvinjavam se opet gospodine Batiću, opet ću dati reč gospodinu ministru. Izvolite, gospodine ministre. Reč ima gospodin ministar Dušan Petrović.

Samo da odgovorim gospodinu Dačiću na ona pitanja na koja mogu da odgovorim.
Što se tiče parafiranja, juče smo o tome govorili i mislim da smo napravili jednu vrlo važnu stvar za građane Srbije i da smo u pregovorima koji su prethodili – parafiranje sa jedne strane i sa dogovorom koji će naravno stupiti na snagu kada procedura u parlamentima svih zemalja EU bude završena – uspeli Srbiju da primaknemo jedan korak EU.
Siguran sam da će ovo biti vrlo važna stvar i za odluku koja je pre svega političke prirode, naravno ima i vrlo značajne tehničke i bezbednosno-tehničke aspekte, a to je dobijanje statusa, kako se to obično kaže, na beloj šengenskoj listi. Mislim da je vrlo bitno za građane Srbije da mogu što pre da putuju po celoj Evropi, a da im za to nisu potrebne vize, kao što je to potrebno nažalost sada.
Kada ovde budu svi sporazumi koji su potpisani i potvrđeni, kada ih bude parlament ratifikovao imaćemo, u to sam siguran, od 1. januara znatno lakši vizni režim za nekoliko kategorija građana - za penzionere, studente, profesore, i za poslovne ljude i da će to biti jedan veliki korak koji će nas vratiti ili omogućiti nam da dođemo u poziciju da možemo bolje da se borimo, mislim na građane Srbije i na sve nas, za sve ono što predstavlja mogućnost za bolji život naših porodica.
U ovom stavu koji je gospodin Dačić rekao da se definiše da se sporazum koji se parafira odnosi na teritoriju Srbije van teritorije Kosova i Metohije, mislim da stvar uopšte nije komplikovana. Ona je regulisana Rezolucijom 1244. Odlukom Saveta bezbednosti na Kosovu je, da se podsetimo svi zajedno, administracija UN i ona je tamo odgovorna u ovakvim okolnostima za uređivanje različitih aspekata državnog i svakodnevnog života.
Tako je Vlada Republike Srbije mogla da pregovara za ovo područje o kome se ovde radi. To je naravno potpuno u skladu sa nastojanjima, pre svega, Skupštine i Vlade Republike Srbije, predsednika Republike, u ovoj velikoj diplomatskoj borbi koja ima za cilj da odbrani državnu teritoriju.
Neću ulaziti u to, samo bih dao jednu ocenu. Predlog koji je izneo pregovarački tim ne izlazi van mandata koji je dao parlament pregovaračkom timu. Hongkong je u sastavu Narodne republike Kine, on je deo, jedan deo sa vrlo specifičnim režimom, ali je deo Narodne republike Kine. Mi se u okviru mandata i smernica koje je dala, okvira koje je dala ova skupština, pregovarački tim se bori da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Republike Srbije, što je državni cilj.
Nisam čuo za ovu izjavu Helsinškog odbora. Siguran sam, ako postoje elementi koji bi mogli da dovedu do pokretanja procedure, da će to oni koji su nadležni učiniti. To nije Ministarstvo pravde i ne vodi registar udruženja građana, niti bilo šta drugo. Ne vidim da je u Srbiji do sada bio problem sa slobodom govora, sa slobodom izražavanja i sigurno neće ni biti ubuduće.
Dobro je da što pre bude konstituisan Ustavni sud, jer je on po Ustavu nadležan da se bavi ovim pitanjima. Evo, koristim priliku i dobar je šlagvort dao gospodin Ivica Dačić da Ustavni sud bude što pre konstituisan, da ćemo onda imati jedan institucionalni, na Ustavu utemeljen organ, koji će moći da daje meritorne odluke o ovakvim pitanjima.

Zahvaljujem ministru Petroviću. Za reč se javio Ivica Dačić, replika. Odmah iza toga dr Vladan Batić. Gospodine Batiću, samo malo, samo minut jedan dajemo gospodinu Dačiću.

Javio sam se povodom onoga što je ministar rekao. Naravno da je Rezolucijom 1244 definisano da vlast na teritoriji Kosova i Metohije obavlja UNMIK, ali je suverenitet definisan u okviru suvereniteta tadašnje SRJ.
Mene mnogo više brine ova druga rečenica u ovome što sam pročitao, a to je - da se Srbija obavezuje da će imati dobrosusedske odnose - šta, s kim. To piše u odeljku o Kosovu. Zato sam upozorio da li se to odnosi na tako nešto? Srbija može, naravno, u pregovaračkom procesu oko Kosova i Metohije da daje različite ideje, ali bih se samo vratio na Rezoluciju 1244. Ona govori o suštinskoj autonomiji.
Zato kada govorimo o različitim modelima suštinske autonomije, princip Hongkonga je mnogo drugačiji od svega onoga što je do sada predlagala Vlada, odnosno državni pregovarački tim. To može da bude dobar taktički potez, ali opet o svemu tome bi trebalo da se razgovara i odlučuje na sednicama parlamenta.
Pri tome poštujem potrebu da se o tome ne vode velike javne debate i da se naša pregovaračka taktika unapred predstavi našim protivnicima. Mogu da se održe i zatvorene sednice parlamenta, mogu da se održe i konsultacije, razgovori i dogovori šefova stranaka koje se nalaze u Skupštini.
Zato mi predlažemo da se ponovo u Narodnoj skupštini pre 10. decembra raspravlja o pitanju Kosova i Metohije, jer mislim da svaka naknadna rasprava posle toga nam neće rešiti problem. Siguran sam da će Srbija od 10. do 31. decembra imati opet političku krizu, koja će se pre svega bazirati na dve stvari koje vi niste dogovorili u vladajućoj koaliciji, a to je - ko će to proceniti da li su ugroženi državni i nacionalni interesi od 10. do 31. decembra i kako će to u januaru biti manje ugroženi državni interesi od decembra.
Odmah da vam kažem da sam siguran da će u januaru biti više ugroženi nego u decembru. I, može li se promeniti Ustavni zakon ako nema dvotrećinske većine. I naravno, da li vladajuća koalicija ima jednog predsedničkog kandidata ili ima više?
Vi ste postigli dogovor, a već se spremate da idete sa dva predsednička kandidata. Vi ste postigli dogovor, a dogovor u stvari znači samo odlaganje krize u koju će opet ući Srbija posle 10. decembra i tog datuma koji je određen kao početak nekog konačnog raspleta budućeg statusa Kosova i Metohije.
Još jednom sam rekao, SPS će glasati za ovu listu kandidata, zato što su bile pozvane sve političke stranke i mi smo dali svoje predloge.
Na kraju, izvinite, gospodine predsedavajući, zaboravio sam malopre, to sam zadužen da kažem u ime SPS i o tome sam govorio, ne želeći da mešam teme i da se ne bih ponovo javljao po Poslovniku. U Kruševcu se desio jedan incident između jednog visokog funkcionera DS i predsednika MO SPS koji ima 78 godina.
Naime, potpredsednik Opštinskog odbora, direktor specijalne bolnice u Ribarskoj banji i vaš kandidat, kako kažete, za gradonačelnika Kruševca, naneo je teške telesne povrede tom čoveku za kojeg je rekao da ga je fizički napao, a ne znam kako bi mogao čovek od 78 godina, mada i to je moguće, da mu toliko pripreti i da nanese teške telesne povrede.
Ne želim da ulazim u to ko je kriv i ne govorim partijski. Mislim da ne dolikuje čoveku koga je imenovala Vlada Republike Srbije da se na takav način obračunava s bilo kim. Reč je o Branislavu Katančeviću, direktoru bolnice, koga je Vlada Srbije imenovala. Ne sporim ni to da li je dobar čovek ili nije, ali to nije manir čoveka koga Vlada Srbije imenuje da se na takav način obračunava sa bilo kim, u ovom slučaju sa političkim protivnikom. To je poziv za vas unutar Vlade Srbije.
Jednostavno, morate da reagujete na ovo. U Kruševcu se drže konferencije za štampu, televizijske ekipe prenose, u Kruševcu se priča o tome i dužan sam da to kažem u ime SPS, a vi ste dužni, kao Vlada Srbije koja je imenovala tog čoveka, da s njim porazgovarate, da utvrdite sve činjenice i da vidite da li je moguće da on ostane na takvoj funkciji ili ne, jer u pitanju je i vaš obraz.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, pa potom narodni poslanik Rajko Baralić, narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević, narodni poslanik Slobodan Maraš, narodni poslanik Dragan Vujadinović, narodni poslanik Srđan Milivojević i narodni poslanik Svetlana Kitić.

Gospodine predsedavajući, vi vršite diskriminaciju prema DHSS i prema meni kao poslaniku DHSS. Tri puta ste me prozivali, pa ste me vraćali, imao sam prednost kao poslanik DHSS, javljajući se po Poslovniku, u odnosu na gospodina Ivicu Dačića, niste mi omogućili da govorim, ali sam tolerantan pa vam opraštam.

Vratićemo vreme nazad, to je moje izvinjenje.