Zahvaljujem gospođi Nadi Kolundžiji. Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić. Meho je odustao. Hvala, Meho. Izvolite.

Gospodine Mrkonjiću, to je član 136. Poslovnika. Vidite i sami kako problemi nastupaju kada nema predlagača. Onaj ko je zakuvao, uzeo je torbu i pobegao je, a sada gospođa Nada nas tera da nešto nezakonito prihvatimo kao da je zakonito. U tome neću da saučestvujem. Nemam nameru nikoga da mirim, niti da o bilo kom kandidatu šta dodam. S obzirom na to da je ova gospođa sporna kao kandidat, da li ona ispunjava uslove da bude na listi, a s obzirom da sam u prošlom mandatu bio član Odbora za pravosuđe, da smo dobijali različite materijale o pojedinim sudijama, s obzirom na to da, gospodine Mrkonjiću, vi dobro znate da sam ja dobro obavešten šta se dešava u državi, pre nekoliko dana gospodin Petrović je dobio dosije te gospođe, da vas obavestim. Da se sada ne bismo ovde razvlačili oko toga šta je tačno, a šta nije tačno, koristim priliku da vas, po članu 225. i 226, zamolim da nas pre nego što pristupimo glasanju gospodin Petrović, makar pismeno, obavesti šta je tačno povodom tog kandidata.
Neka moja saznanja ukazuju na to da je Meho Omerović u pravu; ne od juče da je u pravu, jer ta dokumentacija postoji u Odboru za pravosuđe od prošle godine. Samo da vam ukažem na još jedan detalj. Prethodni ministar Stojković je dobio tu dokumentaciju. Ne pričam o kandidatu, da se niko ne breca, da se niko ne štreca. Ne govorim da je kandidat dobar, ne govorim da je kandidat loš, samo ukazujem na nešto što je nesporna činjenica i ono što je meni poznato. Gospodin Stojković je dobio obimnu dokumentaciju povodom tog kandidata, pa se čak od njega pre godinu i po dana tražilo da da jedno tumačenje o tome da li taj kandidat, što je sada, može kao sudija da radi neke poslove. Ne ulazim u te detalje.
Očigledno ovo na relaciji Bajro i Meho može da se razreši jedino tako što bi gospodin Petrović doneo dokumentaciju ili nas pismeno obavestio o čemu se radi. Onda ste razrešili sve probleme unutar koalicije. Nemam nameru da glumim svetog Savu i da vas mirim.
Nije to moja funkcija. Radi istine, da se ne bi desilo nešto vrlo nenormalno.
Gospođa Nada kaže – ne sumnjam u ovo što je Meho rekao, ali poštujući proceduru. Koju proceduru? Svi se pozivate na proceduru, a ona se zasniva na tome da vas je predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić pozvao i rekao – izdiktirajte kandidate, pa je DSS dao pet i tih pet mora da glasa, da imenuje Tadić, a ovih drugih pet su radi igre. Samo da vas podsetim na ono juče što sam pričao...
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Krasiću.)
Prva liga, druga liga. Ne želim da učestvujem u tome. Srpska radikalna stranka ne želi da učestvuje u tome. Ako imamo problema sa istinom, neka gospodin Petrović u tri rečenice da pismeno obaveštenje kako biste svi imali u vidu pre nego što se glasa.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodna poslanica Milena Stanković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam rekao jednu stvar i moram, pre svega, da se ispravim. Poznato je da se poslanici Srpske radikalne stranke isprave kada nisu u pravu. Juče sam rekao za direktora kontrole leta da ima milion i trista hiljada platu i obmanuo sam narodne poslanike i javnost. Sinoć sam dobio informaciju da im je plata svima linearno povećana 20%, pa je sada direktoru kontrole leta milion i šesto hiljada, nekih sto hiljada manje, otprilike, ali to je to, tako da se izvinjavam građanima Srbije i narodnim poslanicima zbog neistine koju sam juče izneo.
Usput, želim da obavestim ministra pravde da mu je i danas u Ministarstvu štrajk administrativnog osoblja, sa predlogom da to preraste u generalni štrajk. To znači da će biti blokada svih sudova. Tamo zaposleni imaju od devet do osamnaest hiljada, pa neka naprave malo relaciju sa platom direktora kontrole leta, direktora javnih preduzeća itd.
Vratimo se na temu. Juče kada smo raspravljali o onoj listi koju je predsednik Boris Tadić predložio parlamentu, jasno je i nedvosmisleno, ovo što je gospodin Krasić rekao, pet iz prve lige će proći. Njemu je, naravno, svejedno ko će od tih deset proći. Trgovina o kojoj je juče govoreno izgleda sinoć nije završena i zbog toga imamo i danas raspravu i imaćemo do kraja radnog vremena, jer treba da se utvrdi kojih će pet od ovih deset biti u prvoj ligi, a kojih pet u drugoj ligi. Samo toliko da nisu stranački kandidati.
Ovo nije posao za političke stranke. Ovde je trebalo istaknute pravnike, kako piše. Međutim, ko je taj ko će da utvrđuje istaknutost određenih pravnika? Koja će to gradacija biti? Istaknut, istaknutiji, najistaknutiji i istaknut iznad svih istaknutih.
Neverovatno. Ostavlja se mogućnost predsedniku Srbije da po voluntarističkoj metodi, kakvu inače uvek koristi, odabere; onih svojih pet će dobiti sigurno i ovih pet i onda ćemo imati deset i imaćemo dve trećine Ustavnog suda i onda će Ustavni sud raditi, naravno, pošto nisu, kako piše, stranački aktivisti, jer ne može biti član stranke, onda će raditi po savesti. Taman kao što je i dosadašnji predsednik Ustavnog suda, dok je postojala neka farsa koja se zvala Ustavni sud, Vučetić radio po svojoj savesti. Inače, četiri godine mi nemamo Ustavni sud i normalno je onda da ništa ne može doći do Ustavnog suda, da imamo preko 1000 predmeta pred Ustavnim sudom koji će morati da se rešavaju, s obzirom na ovaj zakon koji ćemo usvojiti u danu za glasanje; naravno, mi iz SRS ćemo glasati protiv ovog zakona, pretpostavljam da će biti usvojen.
Na osnovu ovoga ima sada i žalbi koje će dolaziti tom Ustavnom sudu. Šta će se desiti ako jedan od tih sudija, ne daj bože, umre (ima ljudi u godinama) ili se razboli toliko da ne može da obavlja funkciju? Opet nemamo Ustavni sud, jer onih pet koje je trebalo kasacioni sud da predloži ne postoji. Dve trećine sudija može donositi odluku, a jedan ispod dve trećine već ne može.
Prema tome, pored dileme ko će odlučivati da li je neko istaknuti pravnik ostaje i ova dilema šta će biti ako jedan od tih istaknutih (naravno, mnogi od njih pod znacima navoda istaknuti) ne može da obavlja sudijsku dužnost, opet nemamo Ustavni sud. Na kraju krajeva, vama i ne treba Ustavni sud, jer sve ove afere od 2000. godine, od "buldožer revolucije" naovamo bi morale da dođu, već su prošle sve sudske instance, ukoliko ima uopšte afera. Ne govorim o ministarskim aferama i aferama iz privatizacije, jer to do sada nije sigurno ni pokrenuto, pa prema tome nije ni moguće da je došlo pred Ustavni sud. Pred Ustavni sud će doći kada se vlast promeni, kada neki drugi budu imali većinu.
Da vas podsetim na zakon... Naravno, razgovarajući o listi koju je predložio predsednik Skupštine gospodin Dulić, tačnije koju su predložili članovi, odnosno poslanički klubovi određenih stranaka, da vas podsetim da SRS u takvim ujdurmama sigurno nije htela da učestvuje. Nemate ovde kandidata SRS. Pri tom, naravno, kažem da i na jednoj i na drugoj listi ima časnih imena, ali ima i imena za koja sigurno nećemo nikada glasati. Da vas podsetim, recimo, na član 15. Kaže – sudija Ustavnog suda razrešava se ako postane član političke stranke. Dve dileme: prvo, šta ako je već član političke stranke, jer pokažite mi jednog ko nije član političke stranke, a izabrali ste ga. Drugo, ko će utvrditi da li je on član političke stranke?
Ko će ulaziti u stranačku dokumentaciju pa da kaže da ovaj nije član nijedne političke stranke, ne nalazi se na listi članstva nijedne političke stranke. Ovo je magla.
Svaki kandidat od ovih 10, odnosno 20 je član neke političke stranke. Ne verujem da ima dvoje da nisu članovi. Ali, pri tom, drugi deo dileme – a nevladine organizacije? Nevladine organizacije su organizacije koje nam kroje 90 posto ovih zakona, raznorazni, kako volite da im tepate, en-dži-o, donose zakone i prosleđuju i vi ih stavljate pred narodne poslanike. Nevladine organizacije rade posao Vlade i vode politiku ove države. Nažalost, ali činjenica.
Prema tome, može biti član bilo koje nevladine organizacije koja će razvlačiti, a upravo jedna od tih ovih dana razvlači i Narodnu skupštinu i poslanike Narodne skupštine po sredstvima informisanja, apsolutno nepotrebno, ali eto, to im je posao. Sve te nevladine organizacije se ili malo finansiraju iz inostranstva, a uglavnom su paraziti i žive na račun ove države i građana.
Opet se vraćamo na to zašto trebaju poslušne sudije Ustavnog suda.
Član 45. ovog zakona o kome smo raspravljali kaže u tački 8) - zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice. Tu je, da ne kažem, kvaka, tu je ono što treba vladajućoj strukturi i predsedniku od preko puta. Sve političke stranke koje ne budu po demokratorskoj volji vladajuće koalicije ili po volji onoga od preko puta doći će pod udar Ustavnog suda i doći će do zabranjivanja. Razlog se vrlo lako nađe.
U okruženju, dame i gospodo narodni poslanici, ustavni sudovi nemaju ovu tačku 8). Tačnije, ustavni sud može raspravljati o programu, o statutu stranačkom, o statutu udruženja građana, sindikalnom ili bilo kom drugom, o programu udruženja građana, i to stavljati van snage, odnosno primoravati političku stranku ili udruženje građana da to dovede u sklad sa zakonima. Ne, ovde ne može, ovde ćemo da zabranjujemo.
Dame i gospodo, je l' to demokratija o kojoj pričate već sedam-osam godina?
Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv toga da se zabrani rad bilo koje političke stranke. Jedini sud o radu političke stranke je sud naroda na izborima, sud glasača na izborima. Ne može dekretom, jer onda je to apsolutizam. Zato trebaju poslušni i predsedniku, a izgleda i vladajućoj koaliciji, trebaju poslušne sudije Ustavnog suda, pa će se onda tumačenje... Kao ovaj bivši predsednik Ustavnog suda, za koga reče gospodin Batić da već 13 meseci prima platu predsednika suda, jer penzija mu je mala, pa će on onda moći da iznosi svoje stavove o ustavnosti ili neustavnosti nekog projekta, da li se radi o predlogu zakona ili se radi o nečemu drugom, da li se radi o nekom stavu neke političke stranke, da li se radi o nekom dekretu, svejedno, on će uvek da se nađe izabran i pozvan da komentariše i, naravno, komentarisaće uvek u skladu sa strankom koja ga je predložila.
Moraću da skratim zbog toga što ima dosta govornika Srpske radikalne stranke koji će obrazlagati dalje zašto SRS neće glasati za mnoge od ovih kandidata.
Ostade mi još jedna dilema, čisto lična, pa i to da raspravim: kada je jedan od prethodnih govornika govorio o poslanicima, pa je nabrojao pet političkih stranaka, samo da se razjasni da li je to neka nova koalicija formirana u Narodnoj skupštini, a mi poslanici ne znamo, ili su to poslanici koji su od 2000. godine naovamo promenili pet, šest ili sedam stranaka?

Reč ima narodna poslanica Milena Stanković, a neka se pripremi narodni poslanik Mujo Muković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, sve juče rečeno o problemu nedostatka procedure za izbor sudija Ustavnog suda, kao svesno ostavljene pravne praznine, koja bi kasnije mogla da bude popunjena koalicionim sporazumom, važi i danas. Ako sledimo definiciju da je procedura zapravo jednako demokratija onda možemo da kažemo da je način na koji smo odlučili da izaberemo sudije Ustavnog suda nedemokratski.
Ono što je danas novo u odnosu na diskusiju koju smo imali juče jeste saznanje o biografijama nekih od kandidata o kojima danas odlučujemo. Za jednu kandidatkinju je sa ove govornice rečeno da je bila pripadnica JUL-a devedesetih godina, a po kuloarima se priča da još neki kandidati mogu da se pohvale da u svojoj biografiji imaju da su bili članovi SPS-a; to pričaju članovi SPS-a i pozvala bih ih da potvrde moje navode sa govornice. To je jako važno da bi poslanici koji će odlučivati o tome ko će biti sudija Ustavnog suda mogli pravilno da se opredele.
Ovo nije usamljen slučaj da se kao kandidati za neke funkcije u određenim institucijama danas pred nama pojavljuju ljudi koji su u režimu Slobodana Miloševića, u režimu devedesetih godina, imali aktivno učešće, donosili važne odluke koje su za posledicu imale da smo živeli onako kako smo živeli. Podsetiću vas da je poslanička grupa LDP vrlo oštro reagovala kada smo gospodina Balinovca ovde imali kao predstavnika Zakona o Vladi, kada je gospođa Ćatović bila kandidatkinja za revizora u revizorskoj instituciji.
Ono što se nameće kao rešenje i ono što se nije desilo, a moralo je da se desi da ne bismo iznova svaki put kada biramo određena lica na određene funkcije imali ovaj problem, jeste to što nije izvršena lustracija. Na lustraciji LDP insistira. Naš predsednik parlamenta gospodin Oliver Dulić je obećao, kada je stupio na funkciju predsednika parlamenta, da će pomoći da se ispune svi uslovi da lustracija bude sprovedena u ovom parlamentu. Nažalost, mi smo skoro godinu dana aktivni, a nismo se pomerili ni korak u tom smeru.
Ono što je Srbiji u ovom trenutku neophodno jeste pravedan i slobodan Ustavni sud, Ustavni sud čije će sudije biti nezavisne, koji neće biti partijski poslušnici i koji će lično stajati iza svih tih odluka koje budu donosili. Saznanje da su neki kandidati ranije učestvovali u kreiranju politike devedesetih nas samo dovodi u sumnju da će oni to moći da rade, potvrđuje tvrdnju da se u ovom trenutku u Srbiji dešava to da se u institucijama pojavljuju ljudi koji su nosioci politike devedesetih, a da se u političkom životu te ideje devedesetih sve više implementiraju.
Ono što smo danas mogli da vidimo, a tiče se međusobnog repliciranja po Poslovniku pripadnika vladajuće većine koji su iz različitih političkih stranaka i pripadnici istog naroda, koji su doveli u pitanje moralni kredibilitet jedne od kandidatkinja za sudiju Ustavnog suda, u najmanju ruku je skandalozno. Znači, sve ovo što se jutros dešavalo me je navelo da se osetim jako loše i da me bude stid što sam deo svega ovoga, ali je opet potvrdilo ono što LDP sve vreme u ovom parlamentu tvrdi, a to je da je ta vladajuća većina koja u ovom trenutku vodi zemlju vrlo nestabilna, nekoherentna i, što je jako važno, vlast je podeljena po tzv. feudalnom principu.
Ono što mogu da primetim jeste da poslanici jedne stranke nisu u stanju da odbrane kandidate poslanika druge stranke, da ovde niko neće jasno da kaže ko su njegovi kandidati, šta te kandidate preporučuje da vrše jednu tako važnu funkciju u ovoj državi, tako da se meni nametnulo kao pitanje, a verujem i građanima koji su ovo danas gledali, šta je to što još uvek drži na okupu sve te političke stranke koje u ovom trenutku čine vladajuću većinu u Srbiji. Ono što njih drži na okupu jeste lični interes. To ne znači, da se odmah ogradim, možda sam idealista, ali zaista verujem da u ovom parlamentu među predstavnicima vlasti ima ljudi koji su zaista ovde zato što žele da stvari pomeraju unapred, međutim, generalno posmatrano, ne da stojimo u mestu, nego Srbija svakog dana ide unazad.
Ovo što se danas ovde desilo je jedan veliki korak unazad i potvrda toga koliko su Srbiji potrebne promene, koliko su Srbiji potrebni izbori i kada LDP kaže - hoćemo izbore na svim nivoima, ona to kaže zato što to osećamo kao potrebu građana Srbije u ovom trenutku. Svakog dana vidimo da postoje jaki centri moći koji utiču na politiku Vlade, koji se ne bave interesima građana. Uverena sam da će na tim izborima, kad god oni budu bili, koji god izbori da budu raspisani, građani kazniti i one koji su kreatori politike kakva se trenutno vodi i sve one koji na tu politiku pristaju.
Ono što bih htela da kažem jeste da zbog svega ovoga što se desilo danas u parlamentu, zbog toga što ne verujemo u te kandidate, ne verujemo u način na koji se došlo do kandidata za sudije Ustavnog suda, LDP će glasati protiv. Hvala.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Mileni Stanković. Za repliku se javio narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite, a potom reč ima narodni poslanik Mujo Muković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da reagujem na pominjanje SPS-a, pa i JUL-a u negativnom kontekstu, u smislu da ako je neko nekada bio član SPS-a ili JUL-a to samo po sebi isključuje kvalitet kandidata koji treba da bude u sastavu Ustavnog suda.
Mi kao članovi SPS-a imamo pravo, pre svega, da ocenjujemo tu činjenicu da je neko nekada bio, pa sada nije, pa je promenio pet-šest stranaka, pa menja stavove i da govorimo o tome da su to možda politički konvertiti i da ocenjujemo moralnost toga itd. Uzimanje činjenice da je SPS, samim tim da je neko bio član SPS-a ili JUL-a, samo po sebi nešto negativno i nešto što je niži sistem vrednosti u odnosu na nečiji sistem vrednosti koji to distancira, ne znači ništa. Sistemi vrednosti su veoma relativni. I mi bismo, sa druge strane, mogli u negativnom kontekstu da govorimo o nekim sistemima vrednosti koji se ovde nameću, koji su strani i koji dolaze van naših granica, iz drugih centara moći i koji govore o tome da Srbiju treba razobličiti ili razgraditi u nacionalnom smislu, u smislu gubljenja nacionalnog identiteta itd.
Imali smo činjenicu npr. da je predstavnik Vlade Republike Srbije koji je predstavljao zakon bio gospodin Balinovac, pa je ovde rečeno, sa ove govornice - otkud sme da dođe u ovaj dom, u ovu skupštinu? U ovu skupštinu može da dođe svako, pa i onaj koji je bio nekad član JUL-a i SPS-a i svako drugi ima pravo, jer su svi građani ravnopravni. Prema tome, ta diskriminacija i to obeležavanje ljudi po političkoj pripadnosti, to je diskriminacija, koja ne treba da bude svojstvena demokratski orijentisanim građanima, a najmanje poslanicima koji predstavljaju ovaj narod u Srbiji.
Prema tome, molim vas da u tom smislu vodimo računa da poštujemo svačiju individualnost, svačije pravo na političko opredeljivanje, a SPS svakako nije nešto što je prevaziđeno i što je negativno. SPS ima svoj identitet i ima svoju perspektivu koja se ogleda u onome što jeste zastupanje najširih slojeva građana i interesa Srbije i svih njenih građana.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću. Reč ima narodni poslanik Mujo Muković, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo problem da u nedostatku procedure imamo pred sobom predlog liste kandidata za sudije Ustavnog suda koju Narodna skupština treba da utvrdi, dakle, listu od deset od kojih pet treba da izabere predsednik Republike.
Meni je zaista žao što je predsednik Skupštine morao da stavi potpis na ovaj predlog, na predlog ove liste, a da zapravo i ne zna kakvi se sve kandidati na njoj nalaze. Kada su u pitanju ostali kandidati, je ne želim o njima da govorim, s obzirom na to da ne poznajem ljude lično. Želim samo da kažem principijelno, kada su u pitanju predstavnici pojedinih manjinskih nacionalnih zajednica ovde imamo jedan sasvim korektan predlog poslaničke grupe Vojvođanskih poslanika. Iz same biografije kako je ovde data i onoga što piše u njoj vidi se da je to prof. dr i da je to ozbiljan kandidat. Iz ovog čime se bavila vidi se da ima izuzetno dobre reference. Mi podržavamo takve kandidate, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Ne može nacionalna pripadnost biti jedini kvalitet. Ne može neko stalno da se skriva iza toga, eto, to je kandidat te i te nacionalne zajednice i on mora proći. Ako je kriminalac, ne mora proći, ako je tačno, a mi znamo sasvim pouzdano da je tačno ono što je kolega Krasić govorio da postoji dosije za kandidata pod rednim brojem sedam i znamo šta se sve nalazi u tom dosijeu. Zbog nivoa ove rasprave ovde zaista ne želimo te pojedinosti da iznosimo, bez obzira što najoštrije odbacujemo taj predlog i tražimo od predlagača da povuče taj predlog iz procedure. Ne možemo zbog dostojanstva Narodne skupštine, zbog našeg ličnog dostojanstva, pa na kraju krajeva i dostojanstva predlagača, jer stoji potpis Olivera Dulića, nažalost, na ovom listu papira koji smo dobili. Nećemo, ukoliko ne budemo prinuđeni, iznositi te detalje. Tu postoje ozbiljne prepreke da Zejnepa Kavrajić uopšte bude kandidat na ovoj listi.
Sama biografija koju nam je ovde dostavila gospođica Zejnepa Kavrajić je veoma neozbiljno napisana. To je, po mom mišljenju, još jedna uvreda za ovaj visoki dom, jer jedan kandidat za sudiju Ustavnog suda je trebalo da napiše malo više iz svoje biografije. Ovde vidimo da je rođena 1951. godine, da je završila Pravni fakultet u Prištini, da je veći deo svog radnog veka radila u privredi i da je za vreme kada je JUL bio neprikosnoven u ovoj zemlji izabrana za sudiju Opštinskog suda u Novom Pazaru, a kasnije i za sudiju Okružnog suda u Novom Pazaru.
Ovde imamo jedan fenomen da ne samo da imamo partijskog kandidata, već imamo višepartijskog kandidata, s obzirom na to da je ona bila istaknuti član JUL-a. Njena rođena sestra Zuvra je bila predsednik JUL-a za Novi Pazar, a danas je direktor Ugljaninove regionalne televizije koja je sve samo ne javni servis građana opštine Novog Pazara. Kako je sada došlo do te transformacije da ona na prečac postane udarna pesnica Liste za Sandžak, jedan od najistaknutijih ljudi od poverenja Sulejmana Ugljanina, to nije na nama da otkrivamo. Možda se neki odgovori nalaze u onom dosijeu koji je malopre spominjao gospodin Krasić.
Mi smatramo da zbog tih razloga i zbog sve masovnijih poziva građana iz Novog Pazara i okoline, zbog poziva advokata koji su se čak našalili jutros kada su nas pozvali u poslaničkom klubu i tražili od nas da ne sprečavamo njen izbor, jer bi makar pravosuđe u Novom Pazaru ozdravilo ako bi se ona makla iz Novog Pazara i bila izabrana, pa makar to bilo i njeno unapređenje.
U devedeset posto predmeta koje je presudila gospođica Kavrajić u ulozi odbrane se javlja jedan advokat (za njihovu međusobnu vezu građani Novog Pazara znaju, s obzirom na to da je to relativno mali grad); unapred se dogovori presuda i onda njih dvoje dele novac koji taj advokat uzima od klijenata za svoju nadoknadu.
Ovde je vešto pokušano da se nametne dilema da smo mi protiv kandidata koji je Bošnjak. To najodlučnije moram da demantujem. Ja sam malopre u javljanju po Poslovniku, pardon, rekao zašto mi nemamo svog kandidata, iako imamo tri poslanika Sandžačke demokratske partije. Jednostavno, na nivou šefova poslaničkih klubova doneta je odluka koja nije u skladu sa Ustavom – da samo poslaničke grupe mogu predlagati kandidate, a onda je poslanička grupa Demokratske stranke zbog nekih svojih interesa, dogovora sa ostalim poslaničkim grupama odustala od mogućnosti uopšte da predlaže, tako da smo mi bili uskraćeni da imamo svog kandidata.
Međutim, to nije razlog zašto smo protiv ovog kandidata. Da je Lista za Sandžak predložila nekog kandidata koji je kvalifikovan i koji zaslužuje da bude kandidat za sudiju Ustavnog suda, sasvim sigurno bismo glasali za njega. Nakon svega što se ovde čulo pozivam i poslanike DS-a i poslanike sa kojima smo mi, Sandžačka demokratska partija, u istom poslaničkom klubu da dobro razmisle i da možda oni zatraže ovaj dosije od ministra pravde gospodina Petrovića, ne zbog nas, nego zbog sebe; da razmisle da li oni mogu glasati za kandidata pod rednim brojem sedam, gospođicu Zejnepu Kavrajić, da uopšte bude kandidat i da iz ovog visokog doma ide kao predlog predsedniku Republike. Siguran sam u to da, konačno, ona ne može biti izabrana za sudiju Ustavnog suda i to je možda jedina dobra vest koju možemo poslati sa ove govornice građanima koji su zainteresovani za ovo pitanje.
Takođe, u više navrata ovde se pokušalo manipulisati time ko ima pravo da predstavlja određene nacionalne zajednice ili nacionalne manjine. Da vas podsetim, ovde se radi o zakonu za izbore na nivou Republike, za izbor narodnih poslanika. Činjenica da je uveden prirodni prag veoma je pohvalna. Mi smo to tražili još u onom prvom sazivu, kada je ovde koalicija DOS imala većinu. To zbog skraćenja mandata i nije moglo da dođe na dnevni red. Zatim je u prošlom sazivu skupštinska većina to izglasala i to jeste za svaku pohvalu. Međutim, to se ne sme zloupotrebljavati.
Pravo da neko može koristiti prirodni prag ne znači obavezu. To pravo, ako bi značilo obavezu, teralo bi nacionalne manjine u geto i zabranjivalo bi im drugi vid političkog organizovanja, da stvaraju i sklapaju koalicije sa drugim političkim partijama. To nije tada bila namera zakonodavca.
Ovde imamo određene političke opcije koje su izašle na taj način, što niko ne spori, jedva su dobile dva mandata, konkretno Lista za Sandžak, to je nekih 30.000 glasova, a u Republici Srbiji ima oko 120.000 bošnjačkih glasova. Znači, oni više nisu takav politički faktor kakav su bili devedesetih godina, i to njima očigledno teško pada, ali ovde pokušavaju da se predstave kao jedini legitimni predstavnici bošnjačkog naroda.
To neće moći da prođe, jer je Sandžačka demokratska partija, koja ovde ima tri poslanička mandata, izbornoj listi DS - Boris Tadić donela preko 55.000 glasova, a ostatak glasova su uzele druge građanske stranke u ovoj zemlji, što je takođe njihovo legitimno pravo da se bore za to biračko telo. Dakle, moramo samo uvažavati činjenice i ponašati se u skladu sa tim.
Na samom kraju želim da još jednom pozovem predlagače ovog kandidata pod rednim brojem 7, s obzirom na to da su oni kao poslanici koji pripadaju poslaničkom klubu manjina imali pravo da predlože kandidata, da zaista najozbiljnije razmisle i da povuku ovaj predlog, kako bismo se dogovorili i, ako je to već potrebno, da nacionalne zajednice budu zastupljene, da predložimo nekog zajedničkog kandidata iza koga ćemo moći svi da stanemo i da bošnjačka zajednica bude zastupljena u ovom predlogu.
Ovako, ovaj kandidat sigurno neće proći. Ja sam rekao, mi to ne možemo podržati i najodlučnije odbacujem tezu da smo mi protiv kandidata Bošnjaka. Mi smo protiv lošeg kandidata, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Nismo mogli predložiti, da još jednom ponovim, jer je poslanički klub DS, kome mi pripadamo, odustao od predlaganja ovih kandidata. Ali, to nije ni poslednja prilika. Ima prilike da nekog Bošnjaka izaberemo u Vrhovni sud, u druge visoke sudske instance i ne treba od toga praviti dramu. Najvažnije je da ovako loši kandidati, kakav je Zejnepa Kavrajić, ne budu i najbolje bi bilo da nisu bili ni kandidati ni tema ovog današnjeg zasedanja. Hvala.