U ime poslaničke grupe SPS-a i Pokreta veterana Srbije moram da kažem da još nismo odlučili kako ćemo glasati za ovaj zakon. Ima više razloga zašto to nismo odlučili, ali do kraja rasprave o ovim zakonima i posle rasprave o amandmanima ne znači da nećemo glasati za ovaj zakon. Međutim, meni kao poslaniku zaista bode oči kada u razlozima za donošenje zakona napišemo da usvajanje zakona o azilu predstavlja i jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji.
Gospodo iz Ministarstva, koji ste predlagači ovog zakona, zaista mi nije jasno kada ćemo jednom početi da donosimo zakone koji su u prioritetnom interesu srpskog naroda, građana Srbije a ne u interesu Evropske unije i nekih drugih činilaca od kojih život u ovoj zemlji manje zavisi. Spremajući se za raspravu o ovoj tački dnevnog reda nabavio sam jedan izveštaj UNHCR-a, koji, u zakonu je to propisano, ima aktivno učešće u sprovođenju ovog zakona. Zaista nemam ništa protiv toga i zaista podržavam u svemu onome što ću vam reći u članu 10, s čime apsolutno ne mogu da se složim, ali o tome malo kasnije.
Međutim, šta je važno kod ovog izveštaja? Ako pogledate analizu, videćete da je 1996. godine u Srbiji broj izbeglica bio 524.000, govorim o izbeglicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a da je u septembru 2007. godine taj broj 97.620, što je vrlo značajno smanjenje. To znači da se nešto radilo na reintegraciji izbeglih lica iz ove dve bivše republike SFRJ. Ako pogledamo ovu drugu krivu, koja pokazuje broj interno raseljenih lica sa Kosova, koji je 1999. godine bio 176.000, a u septembru 2007. godine 206.000, videćemo da proces, posle sedam, odnosno osam godina od dolaska Ujedinjenih nacija i angažovanja UNHCR-a, na vraćanju interno raseljenih lica sa Kosova njihovim kućama i domovima nije vodio u pravcu njihovog povratka, nego, nažalost, u pravcu njihovog dolaska u Srbiju.
Želim da podvučem jedan podatak, da 2007. godine iz Bosne i Hercegovine ima 27.300 izbeglih lica na teritoriji Srbije, iz Hrvatske još uvek ima 70.400, što znači da ima 97.700 izbeglica iz Republike Srpske, odnosno iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Zašto vam, gospodo draga, ovo govorim? Govorim zbog toga što u članu 2. ovog zakona imate definiciju o izbeglicama – izbeglica je lice koje se zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase itd. moralo iseliti u ovu državu. Tako da, ako je ovaj zakon isključivo namenjen azilantima, a ne izbeglicama, a čini mi se da nije tako, da će pod udar ovog zakona, odnosno beneficije koje ovaj zakon donosi, a moram priznati da ima nekih poboljšanja u odnosu na ta lica, onda će broj koji ste vi ovde naveli, od 50 do 100 lica godišnje, biti daleko veći.
Ne bih želeo da vas sada upozoravam da ste tamo u nekim članovima zakona predvideli, kao što su, recimo, članovi 43. i 44. zakona, koja su prava izbeglica jednaka pravima stalno nastanjenih stranaca, pa onda piše: "Lica kojima je priznato pravo na utočište u Republici Srbiji imaju jednaka prava kao stalno nastanjeni stranci u pogledu prava na rad i prava po osnovu rada, preduzetništva, prava na stalno nastanjenje i slobodu kretanja, prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i prava na udruživanje". Pa onda – Pravo izbeglica na smeštaj: "Licima kojima je priznato pravo na utočište ili supsidijarna zaštita smeštaj se obezbeđuje prema mogućnostima Republike Srbije, a najduže jednu godinu od konačnog rešenja kojim im je priznat status" i tako dalje.
Ne bih želeo da o ovome pričam detaljnije. Međutim, zašto sve ovo pričam? Pričam iz prostog razloga što ste u delu koji se odnosi na procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona izneli, da sad ne ulazim u detalje, mada mislim da i u tu ima nekih problematičnih cifara, da je to cifra od 41.400.000 dinara. Gospodo, ova cifra apsolutno neće zadovoljiti potrebe ovih lica ako imate nameru da ovaj zakon sprovodite u delo. Ako nemate nameru da ovaj zakon sprovodite u delo, to je onda nešto drugo. Onda je ovo još jedan od zakona koje smo mi u ovoj skupštini izglasali, a koji se, nažalost, u ovoj državi ne primenjuju.
Takođe, želeo bih da vam kažem da ste ovde predvideli da će dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona odrediti Ministarstvo rada i socijalne politike, ali niste rekli u kolikom iznosu, čak niste ni procenili koliko to otprilike iznosi, kao što niste rekli da će za sredstva za plate zaposlenih u kancelariji biti zaduženo Ministarstvo unutrašnjih poslova i koliko će otprilike sredstava biti neophodno izdvojiti u Ministarstvu zdravlja za lečenje ovih lica.
Voleo bih, ako ste u mogućnosti, da nam odgovorite na ova pitanja, jer čini nam se da su ona jako važna za donošenje konačne odluke. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 101, povodom izlaganja gospodina Stefanovića.
Nisam imao nameru da na bilo koga ovde ko je zakazao ovu sednicu Odbora upirem prstom da je učestvovao u nečemu što je, verujem i javnosti, izgledalo da nije korektno. Bili su i mediji, bili su i poslanici koji nisu članovi Odbora, mogu da potvrde da je predsednica Saveta odnosno Komisije izjavila da je bilo pritisaka od strane izvršne vlasti. Navela je čak i od kojih ministara. Članovi Komisije, još četvorica su tamo, njih trojica su decidirano rekli da su osećali pritiske; a da li je bilo pretnji, rekli su da postoje različita shvatanja pretnje i da niko nije pretio da će ih staviti u gepek i da će ih fizički eliminisati, ali da sve ono što se dešavalo povodom izveštaja shvataju kao pretnju.
Prošli put nisam imao vremena da kažem da je i predsednica Komisije izjavila da su oni podneli prigovor na ono što je Vrhovni sud uradio kada je prihvatio mišljenje Pravnog fakulteta, smatrao ga dopunom jedne strane u postupku, odnosno "Delte", i na taj način doneo presudu da je oborio prvobitno... odnosno rekao da ne postoji monopol.
To je potpuno skandalozna situacija, zbog koje je i Komisija reagovala, i zaista mislim da Skupština i svi poslanici moraju da stanu iza Komisije. Pod jedan, mi smo, odnosno prethodni saziv, ali Skupština je tu komisiju obrazovala, na predlog nekoliko... da li advokatske kancelarije, udruženja ekonomista i tako dalje. Mislim da bismo morali da stanemo iza njih i da ne dozvolimo da pritisak koji stiže od izvršne vlasti bude takav da i rad te komisije i rad nekih drugih saveta u budućnosti bude pod velikim pritiskom. Hvala.

Ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sutra u 10 časova. Hvala lepo.