Reč ima ministar Jočić.

 Pre svega, gospodine poslaniče Jojiću, vi sigurno znate da MUP nije jedini organ koji primenjuje ovlašćenja. Prema tome, ne slažem se da nazovete nekog policajac i da je on radio nešto bez naloga. Postoje i druge službe u ovoj zemlji koje imaju ovlašćenja. O ovome ćete dobiti izveštaj. Pojam "policajac", "policija" se često slobodno koristi.
Druga stvar, da se vratimo na amandman. Vi hoćete da tvrdite da neko ko je ilegalno ušao u zemlju treba da dokazuje ono što je država već utvrdila, a utvrdila mu je nelegalni ulazak.
(Petar Jojić, sa mesta: Da li on ima ličnu kartu, pasoš, ime i prezime?)
To država utvrđuje u postupku. Vi tvrdite da onaj ko je u prekršaju treba da dokazuje svoju vinost.

Povredu Poslovnika je reklamirao narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odredba člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i tiče se ovlašćenja predsednika Skupštine, a povodom poštovanja Ustava i Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, ponovo smo posredstvom medija saznali o novom predlogu našeg pregovaračkog tima o pitanju rešavanja statusa Kosova i Metohije. To je još jedan primer neodgovornosti, neozbiljnosti.
Podsećam da je ova Skupština usvojila rezoluciju po kojoj je pregovarački tim obavezan da je obaveštava o svemu što se tiče statusa Kosova i Metohije. Mi to saznajemo posredstvom medija. Prvo smo imali Hong Kong, a sada imamo Olandska ostrva. Ne želeći da potcenjujem bilo koga, jer ko se time bavio, nije ni bitno, ali tvrdim da 90 posto ljudi u ovom parlamentu, a kamoli građana Srbije, nije ni čulo za Olandska ostrva, a kamoli da zna kakav je njihov status. To pokazuje neozbiljnost.
Samo insistiram da predsednik Skupštine, poštujući svoje obaveze iz Ustava i Poslovnika, zatraži izveštaj i detaljno obrazloženje i zakaže sednicu Narodne skupštine, koja će se u stalnom zasedanju baviti statusom i budućnošću Kosova i Metohije.
Ovde smo, takođe, bili svedoci nemilog događaja koji se dogodio gospođi poslaniku Stojanki Petković. Nema Odbora za Kosovo i Metohiju. Obećali ste, gospodine Milentijeviću, da će biti zakazana sednica. Prolaze dani. Znam da vi imate privatni biznis i svoje privatne obaveze, verovatno ste zauzeti, ali dobro je što je tu ministar unutrašnjih poslova, jer se događaju nemili događaji.
Što se tiče događaja u srpskoj zajednici, od ljudi srpske nacionalnosti, ne znam da li ste vi obavešteni, gospodine ministre, o ilegalnim putevima koji se prave na Kosovu i Metohiji, radi zaobilaženja carinskih, poreskih i svih drugih obaveza.
Pretpostavljam da ste obavešteni da se dogodio obračun između dve kriminalne grupe kod prelaza Brnjak, da je stradao momak srpske nacionalnosti, koji se zove Marko Patrić, da tu postoji jedan švercerski kanal, postoji privatni put, da bi se zaobišao UMNIK-ov punkt. Pojavi se na našem punktu i da bi zaobišli UNMIK-ov punkt, onda idu kroz šumu. To je privatni put i plaća se reket. Ako hoćete da prođete tim putem, platite reket. Zna se i ko ga drži.
Na tom putu došlo je do revolveraškog obračuna sa jednom žrtvom. Da paradoks bude veći, jedan od tih kamiona se zaglavio, pa je onda došlo stambeno-komunalno preduzeće iz Zubinog Potoka da ga iščupa. Da nesreća bude veća, jedna cisterna s naftom se prevrnula u jezero. Ne znaju šta će sa njom. Ako vam kažem da jedan taj kamion ili cisterna vredi 10 do 12 hiljada evra, da mesečno prođe između 15 do 20, onda vidite koliki je šverc samo kada je to u pitanju.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, izvinite.
Pošto je Slobodan Vučetić priznao da prima platu predsednika Ustavnog suda od 230 hiljada dinara, gospodine ministre, to je krivično delo, pa je, uzgred, i pitanje: da li će protiv njega biti podneta krivična prijava?

Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Zvonimir Stević, pa posle njega reč ima Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, saradnici, ovih dana sam ukazivao i sada želim da ukažem da pojedinci, ustanove i institucije...
(Predsedavajući: Molim vas, pozovite se na odredbu Poslovnika.)
Na osnovu člana 225. i 226.
(Predsedavajući: Poslanička pitanja će biti na kraju, jedino ako tražite objašnjenje.)
Tražim objašnjenje. Ovo što ću da kažem ne može da čeka poslanička pitanja, jer se radi o veoma važnim činjenicama koje diktiraju situaciju na Kosovu i Metohiji i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Ukazivao sam ovih dana da pojedinci, ustanove i institucije usložnjavaju život na prostoru Kosova i Metohije. Nažalost, ništa se ne preduzima, već se stalno, permanentno, svakodnevno preti Srbima da napuste svoja ognjišta i svoje domove na Kosovu i Metohiji.
Na delu je psihološki rat i propaganda. Naime, predstavnici OEBS-a su ovih dana izdali nalog, naredbu u pojedinim opštinama, odnosno Crvenom krstu u tim opštinama, da urade sve radnje da u noći između 11. i 12. decembra prihvate Srbe sa prostora Kosova i Metohije. Takav nalog je izdat za Crveni krste Vranje, da pripremi prostor za prihvat šest hiljada Srba sa prostora Kosova i Metohije.
Pitam ovde: ko to daje sebi za pravo da pre definisanja statusa Kosova i Metohije, pre donošenja bilo kakve odluke, da neko sebi daje za pravo da proglašava da je Kosovo već nezavisno? Ovde je gospođa Kolundžija juče rekla u svom izlaganju jednu rečenicu: "Moramo da sarađujemo sa misijom UNHCR i moramo da sarađujemo sa misijom OEBS-a". Da li je to ta saradnja?
Znači, ovi pregovori koje vodi naš pregovarački tim su farsa. Izgleda da je u nekim centrima moći doneta odluka o Kosovu i Metohiji. Ako je to tako, molim najviše državne organe, Vladu, predsednika i Skupštinu, mi smo, kao SPS, tražili zasedanje o procesu i postupku pregovora o Kosovu i Metohiji, da Skupština odmah zakaže sednicu i da o ovom problemu razgovaramo.
Od MUP, zarad javnosti i zarad ostanka Srba na KiM, tražim informaciju i odgovor na ovo pitanje - da li je tačno da je UNHCR izdao nalog da pojedine opštine, odnosno crveni krstovi u tim opštinama pripremaju prihvat raseljenih lica sa KiM?

Po amandmanu, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je u pitanju nesporazum. Žao mi je što je izašao ministar Jočić, pokušala sam ovde iz klupe da mu objasnim, jer očigledno da su mu i savetnici loši. Radi se o činjenici da je kolega Koprivica upravo želeo ono što je ministar i rekao, samo drugim rečima.
Nije bila intencija gospodina Božidara Koprivice, narodnog poslanika, koji je u jezičkom smislu u prvom delu želeo da ispravi ovaj amandman, a zatim i suštinski, da on kaže da je to lice koje je nezakonito ušlo na područje naše zemlje to uradilo da državni organ to ne zna.
Toliko je očigledno da je to neko uradio i zna za to državni organ, ali ovde se govori o tome da to lice, pošto je konstatovao nadležni državni organ da je nezakonito ušlo i boravi na teritoriji Republike Srbije, ulazi u postupak za dobijanje azila. Kada to lice uđe u postupak za dobijanje azila, o čemu je govorio i kolega Petronijević, ono mora i po članu 18. da pruži neki dokaz ko je i šta je.
Kaže ministar - braneći se od toga, ali zaista sam potpuno uverena da on nije razumeo amandman gospodina Koprivice, jer nije gospodin Koprivica tražio da taj neko dokazuje da je nezakonito došao. Došao je, nije valjda lud da dokazuje da je to uradio što je uradio. Ne, nego posle treba da dokazuje ko je i šta je i da li on može po članu 18. da uđe u postupak za dobijanje azila.
To je odluka Vlade Republike Srbije, koja je predložila ovaj zakon, da vi uvedete ovo načelo To je vaša stvar. Pitanje je koliko je to ispravno. Neke zemlje koje su u više navrata i veoma ozbiljno radile na zakonu o azilu i koje su pratile primenu tog zakona, juče sam pominjala Švajcarsku, ali ovo su zakoni koji dolaze iz zemalja EU i zaista su prepisani u najvećem delu svi članovi, od tih zemalja, recimo kod njih ne postoji ovo načelo, zato što je taj neko dužan da u roku od pet dana, u stvari 72 sata, dokaže, odnosno pruži neki dokaz zbog nezakonitog boravka na teritoriji Švajcarske.
Prošle godine je taj zakon usvojen i referendumom su se građani 70% izjašnjavali o njemu, zato što su tamo 20% ukupnog stanovništva stranci, koji su na ovaj ili onaj način ostvarili tamo pravo boravka. Čak su rigorozne kazne. Em što ne postoji ovo načelo, em je zatvorska kazna povećana sa 9 na 18 meseci, u slučaju da taj neko to ne učini u roku od samo pet dana.
Vi ovde sada kažete - nećete da prihvatite da bude odmah, nego bez odlaganja, što je vrlo rastegljiv termin, a sa druge strane ne razumete da je kolega Koprivica upravo želeo to da taj neko na osnovu člana 18. pruži identifikacioni podatak, podatak o članu porodice, o ispravama koje je izdala zemlja porekla, adresu prebivališta, ko je on i šta je.
On ne može da se pojavi i nadležni organ zna, on ga je locirao i zna da on nezakonito boravi, i malopre ministar kaže - nije na njemu da dokazuje krivicu. Već je dokazana krivica da je on to uradio, ali vi u članu kažete da on ulazi u taj postupak, a onda ne može da se brani ćutanjem, ne može da dođe i da ćuti ko mumija i da kaže - ne znam ni ko sam, ni šta sam, ni odakle sam.
Da vam kažem nešto, prvo bi ministar morao da zna da ima i dan-danas, verujem, i na aerodromu Nikola Tesla se inače nalaze oni koji se verovatno danas spremaju za deportaciju, koji se upravo tako ponašaju, dolaze iz raznoraznih zemalja i brane se ćutanjem.
Kako oni mogu da uđu u postupak za dobijanje azila? Ne mogu nikako. On kaže - došao je, ne znam odakle, iz Sudana, odavde, odande i kaže - došao sam i ćutim, nemam pojma ni ko sam, ni šta sam.
Imate vi takve, gospodo iz MUP, vas poznajem, gospodine Todoroviću, ne znam ko je ovaj gospodin koji pogrešno savetuje ministra, ali vi vrlo dobro znate da postoje upravo takvi primeri. I država bez odlaganja, odnosno odmah, što je terminološki ispravnije, deportuje njih ili ne zna gde i šta će sa njima. Po nekoliko dana ih drži tu, on je nezakonito došao i šta je on, šta on predstavlja?
Ne možete tako neozbiljno da primenjujete jedno načelo. Ako ste se odlučili za to da se on ne kazni, kao u Švajcarskoj, zatvorom od 9 ili 18 meseci, bilo koliko dana, onda morate posle toga da ga uvedete u normalan postupak. I sam član 8, na koji je kolega podneo amandman, upravo govori o tome da on traži, to je uradio, napravio je taj čin, već je došao, nezakonito boravi, ali mora da uđe u postupak, a kada uđe mi ne možemo da nagađamo ko je i šta je. Mora bilo kakav dokaz o sebi da pruži.
U tome je stvar i mislim da ministar nije razumeo, rekla sam da ću pokušati još dodatne argumentacije da pružim, a kasnije ćemo videti da li će skupštinska većina, pozivam vas da u danu za glasanje, odluči da prihvati amandman kolege Koprivice, jer je on potpuno u skladu sa ostalim načelima i članovima zakona.

Po amandmanu, narodni poslanik Milisav Petronijević.

Vrlo kratko da kažem da iz izlaganja gospodina ministra, u njegovom drugom javljanju, sada sam uveren da gospodin ministar i njegovi saradnici uopšte nisu razumeli o čemu se radi. Rečenica gospodina ministra – vi tražite od nas da dokazujemo da je čovek ušao u zemlju – ne zaslužuje komentar nikakav. Ne tražimo to, gospodine ministre, tražimo da nam obrazložite zbog čega ne može da se traži od onog lica koje traži azil, već je u postupku, da to valjano obrazloženje potkrepi nečim. Možda ne treba, ali nam recite zbog čega to ne treba. To tražimo.
Naravno, imao bih potrebe još dosta da polemišem, ali ne bih polemisao sa klupom, pošto ministar nije tu. Neću to činiti, ali isto tako želim javno da kažem da neću samo sada da učestvujem u polemici zato što nema živog čoveka sa kim bih polemisao, nego prazno mesto, ali isto tako da ne bih bio pogrešno shvaćen, gospodin Jočić, ministar MUP, jeste jedan od retkih ministara koji je uvažavao ovu Skupštinu i sedeo ovde. Nije moja grdnja ministra, nego jednostavno nema smisla dalje da pričamo.
Ponavljam, uveren sam da i gospodin ministar i njegovi saradnici jednostavno nisu shvatili o čemu se ovde radi.