Zahvaljujem narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću. Reč ima ministar Milan Marković. Gospodine Maraš, molim vas da sačekate malo. Izvol'te.

Razumem šta je želeo da kaže gospodin Petronijević. U obrazloženju je Vlada, kada je rekla ustavni položaj, htela da kaže da se menja u smislu onoga što je Ustav utvrdio kao nespojivost funkcija, i ništa drugo.
Dakle, ovaj član 115. Ustava – samo to, ništa dalje od toga. S tim što je u Predlogu zakona u članu 9. dodato u stavu 2. da se on podvodi pod onaj režim koji predviđa Zakon o sprečavanju sukoba interesa, samo toliko.

Zahvaljujem. Prvo reč ima Aleksandar Martinović, pa Laslo Varga, pa Slobodan Maraš, pa Milisav Petronijević. Izvol'te, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas smo svedoci da je tačna ona latinska izreka da je najveća mržnja među onima koji su nekad bili u najvećoj ljubavi. Uopšte ne želim da ulazim u suštinu ove brakorazvodne parnice između DS-a i LDP-a, ali hoću da kažem sledeće. Kada se piše obrazloženje predloga zakona, onda tu formalna logika mora da funkcioniše besprekorno.
Suprotno od javnog jeste privatno. Ne postoji neka treća kategorija između javnog i privatnog. Dakle, ili su političke stranke javne organizacije ili su privatne. Ili je funkcija u političkim partijama javna funkcija ili je privatna funkcija. Trećeg rešenja, po logici, nema.
Zaista mi je neprihvatljivo da je funkcija u političkoj stranci privatna funkcija. Mislim da to niko ko ozbiljno razmišlja o demokratiji i o ulozi političkih partija u jednom demokratskom društvu ne može da prihvati.
Što se tiče argumenta koji je dao ministar, da pored političkih partija postoje i nevladine organizacije, udruženja građana itd., gospodine ministre, velika je razlika između političke partije i neke nevladine organizacije. Ne može da se poredi politička partija sa ribolovačkim udruženjem ili sa udruženjem šahista. Zato što politička partija učestvuje u izbornoj utakmici, nevladine organizacije ne učestvuju.
Doduše, postoje političke partije koje, u stvari, predstavljaju interese određenih nevladinih organizacija, ali formalno posmatrano, učesnici u političkoj utakmici su isključivo političke partije i njima Ustav garantuje ulogu u oblikovanju političke volje građana a ne nevladinim organizacijama.
Prema tome, to trpanje u isti koš političkih partija i nevladinih organizacija sa aspekta samog Ustava nije tačno.
Dalje, argument koji ste izneli vezano za Zakon o sprečavanju sukoba interesa, prilikom vršenja javnih funkcija. Pojam javne funkcije ima domašaj isključivo u okviru tog zakona. Ako pažljivo pročitate početak tog zakona, videćete šta tamo piše – u smislu ovog zakona, javnom funkcijom smatra se to i to – ali ne u smislu Ustava, ne u nekom opštem smislu, nego samo u smislu Zakona o sprečavanju sukoba interesa.
Pojam javne funkcije koji je sadržan u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa ima domašaj isključivo u okviru tog zakona. Pojam javnosti i pojam javne funkcije Ustav tumači znatno šire nego što je slučaj sa Zakonom o sprečavanju sukoba interesa i u tome je stvar.
Uopšte ne ulazim u argument Vlade da amandman ne prihvata zato što je praksa u pojedinim zemljama da, kada je neko izabran na određenu državnu funkciju, ne mora da podnese ostavku. To je sasvim logično, osnovano, razumljivo, to ima smisla i u tu suštinu uopšte ne želim da ulazim.
Ovde se postavlja jedno prethodno pitanje: da li je za Vladu Srbije funkcija u političkoj partiji privatna funkcija ili javna? Ako Vlada kaže da je funkcija u političkoj partiji privatna funkcija, onda se ceo sistem demokratije u Srbiji okreće na glavu i onda sve ono što smo znali o elementarnim pojmovima i principima demokratije više ne važi.
Zato, gospodine ministre, ja bih vas pozvao, izađite još jedanput za ovu govornicu i recite nam – ako funkcija u političkoj partiji nije javna, onda je ona privatna, pa ćemo probati da utvrdimo šta je to privatna jer očigledno postoji spor oko toga šta je javna.

Zahvaljujem kolegi Aleksandru Martinoviću. Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, pa potom narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvol'te, gospodine Varga.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar je pre nekoliko minuta, u svom pretposlednjem javljanju, izneo tvrdnju da predsednik Republike nikada ovu svoju funkciju nije zloupotrebio.
Ja bih mu postavio pitanje kako bi on okarakterisao sledeće dve pojave u 2004. godini. S jedne strane, te godine su bili pokrajinski izbori. Vojvodina je bila preplavljena plakatima i bilbordima na kojima je predsednik Republike grlio kandidate DS-a, i ti bilbordi su bili postavljeni u svim većim mestima Vojvodine. S druge strane je jedan lokalni primer, iz Subotice. Trećeg oktobra 2004. godine je bio drugi krug izbora za gradonačelnika Subotice. Drugog oktobra, bila je subota, i te subote uveče predsednik Republike se pojavio u Subotici, prošetao korzoom, jeo kuvani kukuruz s kandidatom DS-a za gradonačelnika Subotice.
Da li je to zloupotreba položaja predsednika Republike, s jedne, i predsednika stranke, s druge strane?
Bolje bi bilo, gospodine ministre, da ste rekli da ne prihvatate ovaj amandman zato što ste dobili takve instrukcije. Ova objašnjenja, koja ste za ovom govornicom izneli, praktično su u jako maloj meri tačne. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Laslu Vargi. Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvol'te, gospodine.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se u vezi s članom 226. Takođe tražim objašnjenje povodom ovog amandmana pošto zaista mislim da je objašnjenje koje je dala Vlada, zbog čega se amandman odbija, potpuno nesuvislo.
Iskoristio bih priliku da ga pročitam ponovo: ''Amandman se ne prihvata. Predsednik Republike po Ustavu ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Budući da funkcija u političkoj stranci nije javna funkcija, predloženim amandmanom menja se ustavni položaj predsednika Republike. U tome je razlog što se amandman ne prihvata''.
Ovo čitam zbog javnosti, gospodine Markoviću. Pokušali ste malopre da budete simpatični i dopadljivi, međutim, vaš posao ovde je da date objašnjenja na neka postavljena pitanja. Postavljeno vam je pitanje od strane predsednika LDP-a, odnosno šefa poslaničke grupe, da nam date definiciju javne funkcije. Svi smo svedoci da je funkcija predsednika stranke javna funkcija.
Malopre je kolega Varga izneo neke detalje. Takođe bih podsetio da u toku lokalne kampanje nije bilo flajera za bilo kog kandidata DS-a koji se nije rukovao s predsednikom DS-a, odnosno predsednikom Republike Borisom Tadićem. Takođe, političke partije se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Da li i to ima neke veze? Svi se dobro sećamo koliko puta se Boris Tadić pojavio na televiziji, a da ne znamo da li se pojavio u funkciji predsednika Republike ili predsednika stranke.
Svestan sam da vi ovu našu diskusiju hoćete da navedete na vodenicu da je u pitanju samo ime Borisa Tadića. Ne, u pitanju je funkcija predsednika Republike. Ako zaista mislite da to nije javna funkcija, onda bi bilo najbolje da u toku kampanje, koja bude bila za predsednika Republike, nikada više ne vidimo predsednika Republike na stranačkim mitinzima i da predsednik Republike zaista nastupa samo u situacijama kada treba da nastupa kao predsednik Republike.
Zato vas još jednom molim da nam date objašnjenje šta je javna funkcija – po vašem mišljenju, ne da citirate Zakon o sukobu interesa.
Možete se smejati koliko hoćete, smešno je to što ste vi uradili. To što ste vi citirali taj zakon uopšte ne govori o javnoj funkciji. Svi građani ovde znaju da je predsednik partije javna funkcija. To nije privatno, ne odigrava se naš politički život u privatnim krugovima, odigrava se u javnosti.
Morate nam dati definiciju javne funkcije da bismo je mi razumeli a ne da nam je dajete ovako nesuvislo. Vidim da je Božidar Đelić ovo potpisao, pretpostavljam da je gospodin Balinovac ovo pisao, a vaša argumentacija je toliko neubedljiva da ste vi sami sebi neubedljivi.
Dajte nam definiciju javne funkcije. Mi ćemo se zadovoljiti onog momenta kada nam date pravu definiciju šta je za vas javna funkcija, da mi razumemo gde je razlika između predsednika stranke i predsednika Republike. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Slobodanu Marašu. Reč ima Milan Marković, ministar u Vladi Republike Srbije.

Gospodine Maraš, moja argumentacija je toliko neubedljiva da vaš poslanički klub, nakon što je iskoristio vreme za odbranu amandmana, sada uzima vreme po Poslovniku, po članu 226.
Ne možete me ubediti. Izašao sam i pokušao da odgovorim na vaše pitanje. Očigledno je moja argumentacija bila takva da vi sada imate potrebu da količinom izgovorenih reči pokrijete moju argumentaciju.
Za ovom govornicom sam dva puta rekao definiciju javne funkcije shodno onome što piše u našim zakonima. Drugu definiciju javne funkcije ne znam. Mogu da izvedem neku svoju definiciju javne funkcije pa da je povežem sa vršenjem određenih javnih ovlašćenja, poslova itd. Mogu na taj način da definišem javnu funkciju i tako bih je definisao kada bih se sada bavio pisanjem, nekim teorijskim radom.
Pošto vi kažete da ovo što ja kažem, da javna funkcija nije javna funkcija, dajte neka neko izađe za ovu govornicu i kaže šta je to javna funkcija i u kom pravnom aktu je sadržana ta definicija javne funkcije. Eto, možda ja ne znam, ja znam samo Zakon o sprečavanju sukoba interesa, gde pominjemo javnu funkciju u našem pravnom sistemu.
Ne može definicija javne funkcije da važi samo za jedan zakon. Javna funkcija je javna funkcija. Ne može da važi samo za jedan zakon. To je definicija koju mi priznajemo, koju priznaje ova skupština, koju priznaje ova država.
Gospodine Martinoviću, vrlo vešto insistirate na javnom i privatnom. Ne verujem da vi vašim studentima na taj način bilo šta objašnjavate. Dobro znate da postoje pojave i u pravnom i u političkom životu koje ne mogu da se definišu tako kako vi tražite od mene - javno ili privatno, da li je porodica ili je država.
E, pa nije tako, i znate da nije tako, nego vi to ovde vešto koristite pred govornicom jer ste, očigledno, vešt govornik, ali znate da to nije tako. Zna se šta su ustanove privatnog prava, šta su javne ustanove, šta je ono što se podrazumeva kada govorimo o predsedniku Republike.
Ako govorimo o političkim strankama, i vi to znate kao što i ja znam, položaj i uloga političkih stranaka je razmatrana poslednjih sto godina ili više. Ja sam se načitao toga dosta, verujem da ste vi još više, s obzirom na vaš posao. Dobro znate kako se definišu političke stranke, kakvi su stavovi o političkim strankama, kakva je uloga političkih stranaka, pa ima onih koji kažu da su političke stranke negativne, ima onih koji kažu da su političke stranke jedini mogući subjekti u političkim procesima itd. Ako ćemo ovde da otvorimo tu teorijsku diskusiju, verujem da ćemo otići daleko i nemam nameru da se nadmećem bilo s kim u tome.
Opet vam kažem, bez obzira kako izgledalo, laički posmatrano, sa stanovišta naših pozitivnih propisa, funkcija u političkoj stranci nije javna funkcija. Ne možete me ubediti. Objasnite mi, onda, sa stanovišta naših pozitivnih propisa, gde se definiše da je to javna funkcija.
Što se tiče realnog života, mnogo šta su javne funkcije. Ako hoćete da govorite o realnom životu, predsednici nekih nevladinih organizacija praktično vrše mnogo veći javni uticaj nego predsednici nekih političkih partija, ali onda kažite: dobro, sada govorimo o realnom životu. Nemojte se putem prava pomagati i poštapati u političkim opservacijama.
Gospodin Varga kaže: kakav bi predsednik Republike bio bilo koji funkcioner, predsednik Vlade, kada se ne bi borio za svoju političku ideju? To je sasvim logično. Pa, ne može predsednik Republike, kada dođe politička kampanja, da se malo zalaže za ideju SRS-a, malo za LDP, malo za ne znam koga. On je izabran kao reprezent jedne politike, na osnovu toga što je ponudio, sprovođenja te politike u delo.
I normalno je da, kada ponovo dođe izborni ciklus, on stane iza te politike i iza ljudi koji sprovode tu politiku i da se bori za tu politiku. Bilo bi nenormalno da se pojavite na izborima, dobijete izbore na osnovu jedne politike, a onda, kada dođe podnošenje računa, vi kažete: ne, ja zastupam sve politike u ovoj državi. Bilo bi nemoguće da neko to radi.
Gospodin kaže: političke partije se finansiraju iz budžeta. I to je vama dokaz čega? Pa vi ne znate šta se sve finansira iz budžeta. Udruženja građana se finansiraju iz budžeta. Kakve to ima veze? Kakav je to argument onda? Iz budžeta se finansira mnogo šta. To nije argument da biste dokazali javnopravnu prirodu političke stranke.
Dakle, sve u svemu, ja razumem, ovo jeste politička tema par ekselans, vrlo je interesantna, drago mi je da se to pojavilo u našem političkom životu na ovakav način, ali ne mogu da prihvatim da mi u Srbiji radimo nešto što niko živ ne radi, da smo mi drugačiji od drugih demokratskih država, i ne mogu da prihvatim ovo što kažete, da ovo na bilo koji način nije u skladu s našim pravnim sistemom.
Ponavljam, definiciju javne funkcije sam dao dva puta ovde. Ako znate bolju, molim vas izađite pa recite, nemojte mene mučiti više, i recite mi u kom zakonu. Ja sam se pozvao na Zakon o sprečavanju sukoba interesa. Vi recite da je to zakon taj i taj, pročitajte i kažite da je javna funkcija to i to.