ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.11.2007.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

30.11.2007

Sednicu je otvorio: Milutin Mrkonjić

Sednica je trajala od 10:05 do 22:20

OBRAĆANJA

...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Molim vas da saslušamo govornika.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Hvala, gospodine Albijaniću. Mi smatramo da je ovaj amandman dobar, jer suštinski pravno daje osnov da se u toku izbora može neposredno utvrditi izborna volja.
Možda po vama ovaj amandman neće imati smisao. Mi mislimo da hoće, i u prvom i u drugom krugu, ali kada se to svede na vrlo konkretnu situaciju, onda je i te kako važna formulacija rešenja u zakonu koja daje osnov da se apsolutno tačno može utvrditi biračka volja građana.
Mi mislimo da se amandman kolege Milisava Petronijevića podnet u ime SPS, gde on traži da se zaokruživanje i rednog broja, i imena i prezimena, ili i jedno i drugo, prihvati, jer to jeste dokaz da je čovek glasao za tog kandidata i to je njegova izborna volja. A, naravno, nek pobedi onaj za koga građani budu najviše glasali. Hvala vam.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da.) Narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo poslanici, govoriću istovremeno i o amandmanu na član 15. i o amandmanu na član 16. kolege Milisava Petronijevića i reći ću na početku da su ovo dobri amandmani i da ih treba prihvatiti.
Podsetiću da RIK donosi uputstvo za rad biračkog odbora, svaki put za svake izbore ponovo. Uglavnom su to uputstva jedanput napisana i prepisuju se, i ništa to nije sporno. Naravno, usklađuju se sa zakonima ako je eventualno bilo neke izmene u izbornim zakonima, ali mislim da amandmane i na član 15. i na član 16. treba prihvatiti.
Uostalom, ovo rešenje kako je sada predviđeno amandmanom kolege Milisava Petronijevića bilo je vaše rešenje, gospodo iz DOS-a, jer je u prethodnom Zakonu o izboru predsednika članom 5. bilo regulisano šta je važeći, šta je nevažeći glasački listić, pa ste vi u Izmenama i dopunama u članu 5đ predvideli upravo ovo što ste sada brisali. Zaista je posebno simptomatično zašto ste sada brisali nešto što ste pre nekoliko godina baš vi predlagali i usvojili.
I šta vam znače ova obrazloženja, najpre obrazloženje zašto ne prihvatate amandman na član 15?
Samo bih još dodala ovome što je kolega rekao, da je ''ako je na glasačkom listiću zaokruženo lično ime kandidata ili je istovremeno zaokružen redni broj i lično ime kandidata, takav listić smatraće se nevažećim''. Ovde je čak moglo da stoji i ne bi bilo suvišno da ''ili je listić popunjen tako da se nedvosmisleno može utvrditi za kog kandidata je birač glasao''. I to bi moglo da stoji, ne bi bilo suvišno.
Nije dobro obrazloženje. Kažete da ne mogu uporedo u istom zakonu da postoje i definicija važećeg i definicija nevažećeg glasačkog listića. Stvarno ne razumem šta ste ovim hteli da kažete. Može da stoji. Pod uslovom da je istovetna, da je tačno napisano šta je važeće, a šta je nevažeće, onda naravno da može da stoji u zakonu.
Posebno vam nije dobro ovo obrazloženje na član 16, gde ste vi predložili... jer, u članu 15. kažete:
''Pored naznake da se glasa za predsednika Republike, glasački listić za izbor predsednika Republike sadrži:
1) redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata...
2) objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata''.
Dakle, potpuno bi bilo u redu da se prihvati amandman kolege Petronijevića. Ne bi bila opterećujuća norma, samo bi bilo jasnije šta se podrazumeva pod važećim glasačkim listićem.
U članu 16. u Predlogu zakona kaže se: ''Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao''. Kolega Petronijević kaže: ''Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za kog se kandidata glasalo, listić na kome je zaokruženo više od jednog kandidata, kao i listić na kome je dopisano ime novog kandidata''.
Sad, vidite, pametnog li obrazloženja, u drugom stavu, zašto se ne prihvata amandman: ''Pored toga, amandmanom nisu obuhvaćeni svi slučajevi u kojima je glasački listić nevažeći.'' Pa, tek u vašem predlogu nisu obuhvaćeni. Kako onda to obrazlažete, šta ste vi u članu 16. predložili, šta je Vlada predložila kao nevažeći glasački listić? Potpuno uopštenu odredbu. A ta odredba je sadržana i u amandmanu kolege Petronijevića, samo što je njegovim amandmanom to još prošireno.
Dakle, predlažem da se glasa za ovaj amandman, zato što ništa ne može da pokvari, može da razjasni i RIK-u prilikom donošenja uputstva za rad biračkih odbora, može i samim članovima biračkog odbora. Vi dobro znate šta se sve dešava na biračkom mestu, kako se pokušavaju predstaviti nevažeći glasački listići koji ne odgovaraju članovima biračkog odbora koji učestvuju u brojanju glasačkih listića, i zato, opet ponavljam, zakonom treba da bude sve toliko precizno utvrđeno da ne ostavlja mogućnost za razmišljanje mnogo ni RIK-u, a pogotovo ne biračkim odborima.
Kada dođe do brojanja glasačkih listića, onda je i jedan glasački listić bitan. Mislim da bi svi trebalo da vodite računa o tome, jer i oni koji eventualno neće imati kandidata na ovim predsedničkim izborima, imaće ga valjda na nekim sledećim, pa će im tada biti bitno šta je važeći, a šta nevažeći glasački listić.
Razumemo mi da onom ko je pisao ovaj Predlog zakona, a konstatovali smo više puta koji je deo Vlade Republike Srbije to pisao, da njima baš i nije mnogo stalo da ove odredbe budu jasne, jer oni unapred kažu da neće izaći na izbore, neće imati kandidata i njih baš briga da li će Toma Nikolić pobediti Borisa Tadića razlikom od pet ili šest procenata. Nama je to jako bitno, ubeđeni smo da će to biti veći procenat.

Oliver Dulić

| Predsedava
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Poštovane kolege poslanici, nije baš prijatan ovaj vampirski običaj, ali šta da radimo.
Gospodin Miša Petronijević, naš i vaš kolega poslanik, predložio je set amandmana koji se odnosi na preciziranje načina utvrđivanja iskazane volje birača. Evo, čisto da probam da privučem vašu pažnju, komentarisaću to što ovoj sednici prisustvuju, izuzimajući kvalitet G17 oličen u gospodinu Albijaniću, ali ne i kvantitet, poslanici DS, SRS i SPS.
Za razliku od mog kolege Obradovića, kome je sumnjiva podrška DSS-a, G17 i NS budućem kandidatu demokratske opcije za predsednika, sumnjam da je predizborna kampanja, u stvari, počela. Mislim da su gospoda koja su ovde večeras odsutna, u stvari, na terenu. Verovatno nekome rade nešto iza leđa i, bože moj, rade sa biračkim telom.
Naravno, gospodin Petronijević ovde predlaže izmenu člana 16. Zbog javnosti ću ga pročitati, jer ovo sve radimo zbog gledalaca. Ne gledaju svi građani, ne verujem da je svima prijatno da gledaju ovu skupštinu.
Član 16. kaže: ''Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.''
Gospodin Petronijević predlaže da se nevažećim glasačkim listićem smatra nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se sa sigurnošću ne može utvrditi za kog se kandidata glasalo, listić na kome je zaokruženo više od jednog kandidata, kao i listić na kome je dopisano ime novog kandidata.
Pošto vam ovo što ste već pročitali nije bilo zanimljivo, predlažem da obratite pažnju zašto je ovo važno. Pošto ste u dogovoru, dakle, DS i SRS, da se budućim izborima za predsednika da pun legitimitet i u dogovoru da, vašem dogovoru a da li će biti tako videćemo, polarizuje politička srpska scena na izbor Tome Nikolića ili Borisa Tadića, ja neću glasati ni za jednog, dakle, šta ovde može biti problem? Glasaću za kandidata SPS-a. Zašto je ovo zanimljivo?
Jedna stvar su vaše ideje, a druga je stvar šta će reći oni koji se opredele da na te izbore izađu. Dogovor je lep, ali život može malo to i da poremeti. Šta ovde može da bude sporno?
Može da bude sporno, ukoliko rezultat bude tesan, pa onda nekome padne na pamet, bilo ovoj vlasti ili nekoj budućoj, da na primer poništavanjem rezultata na nekim biračkim mestima i, eventualno, ako razlika bude mala u drugom krugu, popravi rezultat svog kandidata.
To može da radi i pozicija i opozicija. Vi zaboravljate, gospodo, da je u lokalnim samoupravama jako šarena vlast, praktično su u vlasti svi sa svima, manje-više, a možda i u dogovoru svi sa svima, a možda je i dokazano da se u Srbiji sa parama može svašta uraditi.
U tom smislu, u mogućnosti da zbog tesnog rezultata nekome sutra padne na pamet da prekroji izbornu volju rezultata, ne bih voleo da budući predsednik bude izabran u senci sumnje, kao što je to bio Koštuničin rezultat u slučaju pobede nad Slobodanom Miloševićem, jer nikada nismo dokazali da li ima 50%. Ako je Slobodan Milošević priznao tu pobedu, ne sporim je, samo kažem da postoji senka da li je bilo 50%, a podsetiću i gospodu iz DS-a da su i oni u svom sudaru sa svojim koalicionim partnerom svojevremeno to dovodili u pitanje.
Vraćam se na ovu drugu mogućnost, koja je meni zanimljiva, da zbog tesnog rezultata, recimo, neko počne da poništava na izbornim mestima. Mogu neki iz lokalnih samouprava, mogu neki zbog para, a neki mogu iz ovog ili onog razloga. Onda bi se to svodilo na prekrajanje izborne volje građana, i zato je mnogo važno i 15a - šta je važeće, na koji način će birački odbor utvrditi punu volju, odnosno stvarnu volju onoga ko je zaokružio, i tu se slažem da to ne mora biti samo broj, nego jasno zaokruženo ime ili i jedno i drugo.
Sa druge strane, zbog prakse, jer se predlagač zakona u obrazloženju zašto ovo ne prihvata poziva u nekim članovima i na praksu da birački odbor ima pravo da utvrđuje šta je bilo važeće a šta nije, izvinite, molim vas, treba suziti prostor za tako nešto. Mi jedni druge ne moramo da volimo, ali što su pravila igre jasnija, to će ona ružna prošlost, nije bitno ko ju je proizvodio, sa biračkim mestima, sa načinom glasanja i utvrđivanjem volje birača, znači, mogućnosti za manipulaciju će biti manje.
Zato mi u SPS, zbog nestabilnosti srpske političke scene, zbog mogućnosti za manipulaciju u tom sudaru vlasti i opozicije, zbog tog pritiska koji će Zapad vršiti, kao što je nekada vršio sa Gonzalesom pritisak na one izbore '96. godine, tako će biti neki novi Gonzales, možda, da utvrdi ovde da li je izabran neki opozicioni kandidat. Samo da to brzo uradi, što bezbolnije, u pravu ste, gospodine Milivojeviću. Dakle, zato je važno precizirati šta je to u stvari nevažeći glasački listić.
U tom smislu su amandmani koje je podneo naš kolega Miša Petronijević, član poslaničke grupe SPS, veoma smisleni.
U nekoj normalnoj demokratskoj zemlji, u nekom normalnom sistemu, gde vam normalno radi ustavni sud, gde odnosi nisu ostrašćeni, gde se nećemo tući na biračkom mestu, gde nećemo krasti izborne kutije, je l' tako?, i šta se već sve već dešavalo, ovakav amandman možda i ne bi imao pun kapacitet jer je relativno fleksibilan i nećemo propasti zbog pet glasova.
Ali ću vas podsetiti da je prilikom izbora nekima ovde omiljenog gospodina Džordža Buša, takođe bilo nespretnosti sa nekim glasanjem, u tom elektronskom glasanju. Zamislite vi kada bi se uvelo elektronsko glasanje u Srbiji – kakav bi to cirkus bio. A ja bih voleo da imamo elektronsko glasanje, jer bi to za mene bio znak napretka naše zemlje. Ovde bi u stvari to bila nova mogućnost za manipulaciju i uticaj na biračko telo.
Ali, neću da budem dalje maliciozan, želim da zaista pozovem, u ovom slučaju, pre svega, vladajuću koaliciju, pošto su nas gospoda iz SRS već podržala, da prihvatimo ove amandmane, u suštini SPS-a, sa osnovnom porukom da oni prosto sužavaju mogućnost manipulacije, a mislim da to sužavanje mogućnosti manipulacije godi svima nama ukoliko se istinski zalažemo za dobru demokratsku normu.
Uostalom, odnosi na srpskoj političkoj sceni su se u dobroj meri pacifikovali. Kad kažem pacifikovali, mislim na ona nastojanja, znate ono - 5. oktobar, nismo dovoljno pobili i pohapsili, bilo bi zgodno da bude 6. oktobra, nije bitno koje godine, pa da za taj 6. oktobar pohapsimo, pobijemo, lustriramo, mustriramo ili šta već, kakav žal ovde postoji za tim 6. oktobrom.
Zašto je to dobro? Dobro je da počnemo najzad da se bavimo demokratijom a ne ostrašćenom političkom borbom, dobro je da najzad počnemo da se bavimo interesima građana a ne načinom održanja na vlasti.
Kada govorim o načinu održanja na vlasti, na šta mislim? Počeli smo da prilagođavamo zakonske projekte, recimo Zakon o lokalnoj samoupravi ili neke druge izbore, pa prekrajaćemo možda izborne jedinice ili neke druge stvari da bismo odbranili svoju vlast. Znate šta?
Gospodine Milivojeviću, da, radili smo, ali to što smo mi radili, ne znači da vi treba da radite, a radite. Zato što smo možda u nekim stvarima tako radili, a pre svega nismo dovoljno obratili pažnju na ono što vi radite, tako fini i pošteni, možda smo baš zato pali s vlasti.
Demokratska norma je, i hrišćanski je, da se ne pozivate na nečije greške, pa da ih vi ponavljate, umnožavate i uvećavate – a zašto? –zarad opstanka na vlasti. Onda nemojte da nam pričate o demokratiji, nego pričajte o despotizmu, pričajte o tiraniji, pričajte o diktaturi...
Znam da su rekli da neće, ali pričam o praksi. Jedna stvar je verbalno zalaganje, a druga što vam je vlast toliko draga da ćete radije da ostavite ženu, konja i penkalo nego vlast. Nekad se tako govorilo.
Mislim da ova dva amandmana, ma koliko delovala benigno, omogućavaju porast stepena međusobnog poverenja vlasti i opozicije, međusobnog stranačkog poverenja, i sužavaju prostor za manipulaciju.
Ukoliko želimo da naše odnose izgrađujemo na nekim drugim stvarima i da povećamo naš stepen brige za probleme običnog građanina, onog koji je bez posla, koji je gladan, od penzionera koji ne može da živi, onda će se za ovom govornicom više govoriti o životnim stvarima koje muče naše građane, umesto što ćemo govoriti o našim međusobnim odnosima, nepoverenju i u stvari iskazivati koliko je danas politička elita u Srbiji, ili dobar njen deo, u stvari loša, i nezainteresovana, zato da odnosi na političkoj sceni budu jasni, a da građani bolje žive.
Hvala, gospodine predsedavajući, što ste me trpeli celih 11 minuta.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala vama.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Nisam razumela na početku izlaganja gospodina Bajatovića, najpre, da li su oni, SPS, sklopili savez sa DSS da bojkotuju izbore, pošto ste nas, kolega Bajatoviću, optužili da smo mi sklopili nekakav sporazum sa DS da se ide na izbore. Morate da vodite računa šta mislite i sa ovog mesta šta kažete.
Ja vrlo vodim računa, gospodine Bajatoviću. Nikakav sporazum i dogovor između DS i SRS ne postoji. SRS nikada nije bežala od izbora, nikada nije bojkotovala izbore. Od 2000. godine nikada nismo nikoga podržavali niti bili u vlasti. Prema tome, nemate nikakvog osnova da nas optužujete, zato što smo već mesecima insistirali i dalje insistiramo da se donesu svi potrebni zakoni da bi se stekli uslovi po Ustavu i Zakonu o sprovođenju Ustava da se sprovedu izbori.
Kada se ti zakoni donesu, kada se izbori raspišu, naši stranački organi, a to je Centralna otadžbinska uprava, utvrdiće ko je kandidat SRS, najpre da li ćemo izaći, a onda ko je kandidat na predsedničkim izborima. Već sada mogu da vam kažem da sam ubeđena da će Centralna otadžbinska uprava doneti odluku da SRS izlazi na predsedničke izbore, da će naš predsednički kandidat biti Tomislav Nikolić, da smo mi ubeđeni da će Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije i zato nam je mnogo stalo da ovi zakoni budu dobri.

Oliver Dulić

| Predsedava
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik šefa poslaničkog kluba SPS. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Naš kolega Milisav Petronijević je podneo amandman na član 17. zakona o izboru predsednika republike, kojim predlaže da se u članu 17. posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi: ''U vremenu od otvaranja do zatvaranja biračkih mesta Republička izborna komisija objavljuje podatke o toku izbora koje dobija od republičke organizacije nadležne za poslove statistike, odnosno od drugih organa za sprovođenje izbora.''
Mi u SPS smatramo da se ovim amandmanom dopunjuje član 17. Predloga zakona, tako što se utvrđuje obaveza RIK-a da objavljuje podatke o toku izbora u o toku izbornog dana, odnosno u vremenu od otvaranja do zatvaranja biračkih mesta, koje daju Republički zavod za statistiku i ostali izborni organi, birački odbori i opštinske izborne komisije.
Predlagač zakona, Vlada, povodom ovog amandmana dala je negativan odgovor. Pročitaću i u čemu se sastoji negativan odgovor na ovaj amandman. Naime, Vlada ne prihvata amandman zato što smatra da je ''posredi bitno pitanje koje treba da se uredi zakonom kojim se uređuje izbor narodnih poslanika. Dok se ono ne uredi, na izbore za predsednika Republike supsidijarno će se primenjivati zakon kojim se uređuje izbor narodnih poslanika. Isto tako i kad se to pitanje uredi, na izbore za predsednika Republike supsidijarno će se primeniti zakon kojim se uređuje izbor narodnih poslanika.''
Znači, i u jednom i u drugom, i kad se ne uredi i kad se uredi.
''Ako bi se prihvatio amandman, eventualno drukčije uređivanje objavljivanja podataka o toku izbora na dan glasanja u zakonu kojim se uređuje izbor narodnih poslanika od onog koji se predlaže ovim amandmanom, nalagalo bi izmenu Zakona o izborima za predsednika Republike.''
Oprostite, ali ovo je nesuvislo objašnjenje, jer ovo jeste zakon o izboru predsednika republike. Vlada kaže da ne može ovo da prihvati jer bi podrazumevalo izmenu zakona o izboru predsednika Republike. Pa, mi sad diskutujemo o zakonu o izboru predsednika republike i Vlada nama socijalistima i gospodinu Petronijeviću kaže da ne može zbog toga što bi to podrazumevalo izmenu ovog zakona. Ne menja se neki zakon koji nije u proceduri. Upravo razgovaramo o zakonu kojim se uređuje ovo pitanje.
Vlada je, po ko zna koji put, napravila grešku. Mislim da je ovo, što je gospodin Petronijević u ime SPS predložio, vrlo smisleno. Mislim da je jedan od dokaza da je to tako i činjenica da je ovo rešenje koje je gospodin Petronijević predložio sadržano i u delu zakona koji je bio važeći i jeste važeći dok se ovaj ne usvoji. To je da RIK treba da dobija podatke i izveštaje od organizacije nadležne za poslove statistike.
Zašto ovo pričam? Ako se stvarno želi od strane Vlade da se donese zakon kojim će se u potpunosti urediti sva pitanja izbora predsednika Republike i ako se želi stvoriti takav zakonski osnov da neće sutra pasti nijedna senka sumnje na izbor građana Republike Srbije, odnosno na to kome su oni dali poverenje, onda bi bilo logično da se ovaj amandman prihvati.
Ovo ne govorim u vetar. Sve ono što se dešavalo u godinama pre, potvrđuje osnovanost ovog amandmana. Mislim da, jednostavno, predlagač ili nije shvatio ili ne želi da shvati značaj ovog amandmana. Ovo govorim vrlo svesno, odgovorno, jer ako je shvatio onda je trebalo da prihvati amandman, a ako nije shvatio onda ima vremena da prihvati amandman.
Ako se predlagaču žurilo da postigne jedan dogovor unutar koalicije o zajedničkom kandidatu i da se što pre donese zakon kojim bi se uredio izbor predsednika Republike, pa je napravio ovu manjkavost, ona može da se ispravi prihvatanjem ovog amandmana.
Znate, poštovane kolege narodni poslanici, mnogo toga se dešava od četvrtka naveče do u nedelju naveče u osam. Od onog zakonom utvrđenog roka, kada kao počinje izborna ćutnja, 48 sati pre vremena određenog za glasanje, pa do onog zatvaranja biračkih mesta u nedelju u osam. Zar ne bi bilo logično da, ako razgovaramo o izboru predsednika Republike, da se samo državni organi, pa to je najznačajnija državna funkcija, pa izražava državno jedinstvo, to je član 1. Predloga zakona o predsedniku, zar ne bi bilo logično da izbor najznačajnije funkcije u državi bude tako uređeno da ne stavlja ni traga sumnje da se nešto može desiti što taj izbor može kompromitovati?
Zašto se predlagač poziva na Zakon o izboru narodnih poslanika ili kaže da se ovo nije moglo prihvatiti? Izvinite, koliko znam, ovo su prvi izbori posle donošenja novog Ustava. Pa, zar nije bilo logično da predlagač, Vlada, napravi kvalitetno ovaj zakon? Vlada je formirana 15. maja 2007. godine. Sutra je 1. decembar 2007. godine. Pet i po meseci je prošlo, pa Vlada je imala dovoljno vremena da napravi zakon.
Izvinite, pozivanje na Zakon o narodnim poslanicima stvarno nema smisla. Ako Vlada nema vremena da uredi, da napravi kvalitetan zakon, onda nam to treba reći, ali pozivanje na ili davanje ovakvog objašnjenja stvarno nema smisla i mislim da je nekorektno prema nama. Znate, ako pet i po meseci Vlada ne pripremi kvalitetan zakon, pa nam se onda kaže - e, poziva se na onaj drugi zakon, onda i sami vidite o kakvoj je žurbi ovde reč.
Nisam slučajno pomenuo dešavanja od početka vremena ćutnje, a pogotovo dešavanju u vreme izbornog dana. Poštovane kolege narodni poslanici, proteklih godina se dešavalo svašta u toku izbornog procesa.
Pojedinci i neke organizacije, koje sebe nazivaju nezavisnim, samostalnim, pogotovo nevladine organizacije koje se bave izborima, upravo su u to vreme radile prljave stvari, vezano za tok i sadržaj izbora, i televizije, i mediji, odmah da vam kažem.
Postoji zvaničan izveštaj OEBS-a, primera radi, da je u ovim parlamentarnim izborima protiv SPS, kroz emisije koje su bile na nacionalnoj televiziji i na televiziji B92, vođena negativna kampanja.
Setite se, poštovane kolege narodni poslanici, da je ista ta televizija B92, kada je prošli put bilo pitanje predsednika Srbije na dnevnom redu, tokom celog dana pozivala birače da izađu da glasaju.
Loše je da to radi televizija na osnovu nezvaničnih podataka. To nisu podaci države, jer je reč o izboru predsednika Republike, a radila je to zato što je podatke dobila od Cesida, a Cesid je nevladina organizacija. Cesid je organizacija koja uporno pomaže DS. Cesid je organizacija koja pomaže DS i radila je to 90-ih godina.
Molim vas, bez uvrede, nismo kratke pameti, da ne možemo reći građanina Republike Srbije. Cesid je 90-ih godina imao zadatak da sve što se dešavalo u izbornom procesu, a što nije bio interes DS-a ili demokratskih stranaka, okvalifikuje na krajnje negativan način. Obrnuto, posle 5. oktobra nastupio je raj, med i mleko, sve je idealno, nema uopšte problema u izbornom procesu, nema problema na biračkim mestima. Od 8.350 biračkih mesta, eto, desilo se na jednom biračkom mestu, dole negde u Babušnici, ali to nema veze. Sve je inače super.
Zar nije logično da u izborima za predsednika Republike jedino državni organ može davati podatke o izlaznosti u toku izbora? Zar stvarno mislite da je logično da Cesid bude taj prvi koji obaveštava javnost, sem ukoliko nema zadatak da on javno mnjenje usmerava u drugom pravcu? Setite se uloge Cesida u referendumu u Crnoj Gori – pogrešio je samo 3 posto i to na onu stranu koja je dovela do nezavisne Crne Gore.
Volja građana Crne Gore je njihova volja, to uopšte ne sporim, ali 3% baš na tu stranu, slučajno? Setite se dešavanja u nekim godinama pre. Setite se 5. oktobra, setite se podataka koji su išli tog dana, i oko izlaznosti a pogotovo onih prvih rezultata - 52, 54, 58, koliko je dobijao gospodin Koštunica.
Setite se panoa koji su bili po ulicama, da je gotovo 52 posto. Mislite da su imali obraza posle da kažu da su lagali građane Republike Srbije? Gospodin Koštunica jeste imao više glasova, ali nije pobedio. Ali su mediji uporno govorili o broju glasova u procentima.
Ako želite da izbori stvarno budu regularni, pa zar nije logično da samo državni organ bude taj koji će izveštavati građane Republike Srbije o izlaznosti?
Pa onda neka građani sami procene, ako cene da žele da imaju predsednika Republike, ako žele da se izjasne za nekog, neka izađu tokom dana i neka glasaju; ako ne žele, neka ostanu kod kuće.
Sećate se analiza - te izlazi ova populacija, te ne izlazi ova populacija, te ovi bi trebalo da izađu, te ovi ne bi trebalo da izađu - a sve da bi pobedio jedan takozvani demokratski kandidat. Pobeda bilo kog takvog kandidata u takvim izborima nije regularna pobeda.
Zar ne bi bilo logično da se zakonom urede sve te situacije koje smo u prošlosti imali i koje smo kvalifikovali, nadam se, većinski kao loše, pa da se onda može reći - izbori su stvarno pošteni i fer, neka izađe ko hoće i neka glasa ko hoće.
Čekajte, zar nije skinut uslov o 50 plus jedan posto izlaznosti kao uslov validnosti izbora? Pa, ako se videlo da nijedan tzv. demokratski kandidat posle 5. oktobra ne može to da preskoči, pa kuda ćete više, i to je malo, nego se hoće očigledno da se vodi kampanja i na ovaj način. Nisam slučajno pomenuo Cesid, zato što su neki ljudi iz Cesida posle postali ...
Šta ste rekli, gospodine? Ovo su vrlo zanimljiva pitanja, a voleo bih da kolege izađu za ovu govornicu, pa da kažu građanima Republike Srbije o toj i o sličnim pojavama.