Molim vas, gospodine Nikoliću, da vodimo računa o terminima.

Tako ste ušli na političku scenu, sa 15 telohranitelja. Naučili vas u 25 godina da idete sa 15 telohranitelja, da prelazite ulicu gde vi hoćete, da crtate prelaze posle toga na tom mestu gde ste vi prešli da stavljamo spomenike - gde je Čedomir Jovanović prešao ulicu.
Šta tu ima vredno u politici - to što vas Amerika gura? U sukobu između Amerike i Miškovića, staću na Miškovićevu stranu, pa optužujte vi mene za šta god hoćete.
Nađite predlog zakona kojim sam mu pomogao da dođe do para. Nađite glasanje SRS koje je omogućilo da Mišković dođe do para. Hajde da tražimo šta ste vi radili s njima od 2001. godine. Kako postade ta imperija? Kažete - kupio ovo, kupio ono, u čije vreme? U vreme čije vlasti i ko je komandovao ovde, u trećoj klupi, poslaničkom grupom DOS-a - Čedomir Jovanović? Ko mu je davao instrukcije - Zoran Đinđić? Šta sada vi hoćete? Hajde prvo se vi poništite za sve svoje delovanje od 2001. godine naovamo, pa da poništavamo posledice.
Ne, nego ćemo vaše posledice da otklanjamo, a vi i dalje da budete na političkoj sceni. Mi smo svi naše grehe iskajali. Narod nas je kažnjavao dok je mislio da smo bili krivi, pa kad je shvatio da tu nema krivice radikala, eto nas ponovo na vrhu i bićemo mi jako dugo na vrhu. Jer ko nam je konkurencija? Ko nam je konkurencija - vi i DS, i DSS. Pogledajte jedni drugima šta sve možete da kažete.
Nas da uvučete u taj sukob - pa nema mogućnosti? Prvo raščistite između sebe, od 5. oktobra naovamo. Gde je oružje iz ul. Majke Jevrosime, gde je gospodine Jovanoviću, gde ste ga sakrili. Recite nam gde ste sakrili, bara da znamo. Ne možete vi da pričate o poštenju, o politici, da pravite kampanju na kompaniji Delta. Pravite slobodno, ali ne uvlačite skupštinu u to i ne uvlačite radikale.
Pio sam kafu sa Miškovićem. Nikad nisam ni platio , nije skupa kafa uopšte. Ko god me zove na kafu, ne plaćam kafu taman posla. Koga pozovem, ne naplaćujem mu kafu. Ima s njim o čemu da se razgovara.
Samo me vežite sa njim za neki posao, za neku njegovu korist. Nemojte vi da sa pet poslanika krećete u akciju protiv jedne kompanije u Srbiji i da očekujete da vam se ostali priključe - nema šanse. Nego kada veliki krenu, oni očekuju da im se neko priključi. Mi da trčimo za vama? Gde da trčimo - u američku ambasadu? Gde vam je legalo, gde vam je pojilo, gde vam je sedalo - ako te srpske reči uopšte znate? (Aplauz radikala.)

Da vidimo koliko se tačno narodnih poslanika javlja po Poslovniku?
Hvala, moramo ipak da se konsultujemo međusobno. Ovde određujem pauzu za ručak. Nastavljamo rad u 14,40 časova. Molim sve da se ipak smirimo i da nastavimo po dnevnom redu. Hvala vam puno.
(Posle pauze – 14.45)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Obaveštavam vas, u skladu sa članom 85. Poslovnika, da produžavamo rad i nakon 18,00 sati i da ćemo završiti rad današnje sednice po završetku ovih tačaka dnevnog reda.
Dajem reč ministru Šutanovcu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred vama dva zakona, zakon o odbrani i zakon o vojsci, čijim usvajanjem Republika Srbija, kao nezavisna i samostalna država, konačno dobija institucionalni okvir za uređenje i funkcionisanje jedinstvenog sistema odbrane.
Sistem odbrane mora da garantuje više stvari, od kojih ću pobrojati samo ono što je najbitnije, a to je nezavisnost, suverenost i teritorijalna celovitost Republike Srbije, zaštita nacionalnog identiteta njenih građana, očuvanje i razvoj demokratskih procesa u društvu, unutrašnja bezbednost, ekonomski, tehnološki i kulturni napredak, zaštita života i zdravlja stanovništva, zaštita životne sredine, kao i svih drugi zaštitni potencijali i resursi naše države.
Istovremeno funkcionalan i efikasan sistem odbrane Republike Srbije jeste aktivan činilac u održavanju regionalne stabilnosti, kao važnog elementa stvaranja neophodnog ambijenta za jačanje sopstvene bezbednosti i povoljnog bezbednosnog okruženja.
Predloženi zakonski projekti usmereni su ka stvaranju povoljnog društvenog ambijenta radi dalje izgradnje i razvoja modernog sistema odbrane koji će omogućiti: efikasan sistem odbrane kao garant bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, povoljno bezbednosno okruženje i mir u regionu i integracione procese u skladu sa interesima Republike Srbije.
Iz tih razloga u narednom periodu očekuju nas intenzivne aktivnosti na daljoj transformaciji sistema odbrane, modernizaciji i profesionalizaciji Vojske Srbije, jačanju njene operativne i funkcionalne sposobnosti, reformi institucija civilne odbrane i zaštite, izgradnji mehanizama podrške u suprotstavljanju oružanom i neoružanom ugrožavanju bezbednosti, kao i pripremi vojske Srbije za učestvovanje u multinacionalnim operacijama radi izgradnje očuvanja mira u regionu i u svetu.
Usvajanjem ovih zakona omogućiće se dalji razvoj institucija sistema odbrane, sa zadatkom da adekvatno odgovore na sve savremene vojne i nevojne izazove, rizike i pretnje.
Dame i gospodo, dozvolite da izložim šta građani Republike Srbije i pripadnici Ministarstva odbrane mogu da očekuju usvajanjem novih zakona. Sistem odbrane Republike Srbije neće više biti zatvoren za javnost i građane. Uočili smo da jedino na taj način Vojska Srbije može da gradi ugled i stiče podršku građana.
Jedna od svakako najznačajnijih novina u ovim zakonima jeste uvođenje instituta demokratske i civilne kontrole vojske, što do sada nije bio slučaj, i smatram da je to jedno od jako bitnih načela koja omogućava poštovanje ustavnosti i zakonitosti, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, kao i poštovanje građanskih sloboda.
Time se praktično obezbeđuje politička, ideološka i interesna neutralnost Vojske Srbije i njenih pripadnika. Demokratsku i civilnu kontrolu vojske Srbije će, pored Ministarstva, vršiti Narodna skupština, Vlada, drugi državni organi u skladu sa svojim nadležnostima, građani i naravno javnost.
Predloženim zakonima uređene su nadležnosti institucija zakonodavne i izvršne vlasti. Na taj način je obezbeđen institucionalni okvir za stabilno funkcionisanje sistema odbrane Republike Srbije. Sistemom odbrane upravlja Narodna skupština Republike Srbije i svoju funkciju uspostavlja i ostvaruje kroz donošenje zakona, odluka, akata i strateško-doktrinarnih, kao i planskih dokumenata, kao i vršenjem demokratske i civilne kontrole rada Ministarstva odbrane, odnosno Vojske Srbije.
Predsednik Republike komanduje vojskom u ratu i miru, Vlada Republike Srbije utvrđuje i vodi politiku odbrane, a ministar odbrane rukovodi Vojskom Srbije. Načelnik Generalštaba i starešine vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih.
Obezbeđuju se prava i dužnosti građana u odbrani Republike Srbije zasnovana na Ustavom zagarantovanim ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Građanima koji vojnu obavezu iz verskih, moralnih ili drugih razloga savesti žele da zamene civilnom službom zakonom će se ostvariti mogućnost za civilno služenje. Na taj način u potpunosti je zaštićeno jedno od osnovnih ljudskih prava građana garantovano Ustavom.
Jedna od novina koju ovaj zakon donosi, a koja je u stvari zasnovana na tradiciji Vojske Srbije, radi se o ostvarivanju slobode veroispovesti građana i moći će da se organizuje verska služba u Vojsci Srbije.
Ovim zakonima zabranjuje se svako paravojno organizovanje i udruživanje za izvršenje zadataka u odbrani zemlje. Uspostavlja se zajednički civilno-vojni sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem za potrebe odbrane. Generalštab Vojske Srbije je u sastavu Ministarstva odbrane, vrši poslove iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom i ovlašćenjima predsednika Republike i ministra odbrane.
Stvara se osnov da se specifične oblasti u sistemu odbrane urede zakonima kao posebna zakonodavna materija, mislim pre svega na vojnu, radnu, materijalnu obavezu, civilnu službu, sistem civilne zaštite i drugo, čime se prekida nasleđena praksa da se ovako značajna pitanja regulišu putem uredbi na Vladi Srbije.
Istim zakonom uređuju se prava i dužnosti građana u vezi sa njihovim učešćem u zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih, kulturnih i drugih dobara i životne sredine, kao i mere i aktivnosti koje preduzimaju organi civilne zaštite.
Definišu se prava, dužnost, međusobni odnosi organa uprave u planiranju i izvršavanju zadataka mobilizacije subjekata odbrane. Uređuje se način ostvarivanja međunarodne saradnje u oblasti odbrane i izvršenja međunarodnih obaveza koja proističu iz članstva Republike Srbije u UN i obaveza preduzetih međunarodnim ugovorima.
Stvaraju se zakonske pretpostavke za finansiranje razvojnih potreba sistema odbrane, modernizacije naoružanja i vojne opreme, kao i finansiranje stambenih potreba profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Uređuje se način postupanja i odlučivanja u slučaju ugroženosti Republike Srbije, odnosno proglašenja ratnog stanja.
Stvara se osnov da se, u skladu sa realnim potrebama odbrane i raspoloživim ljudskim i materijalnim resursima Republike Srbije, nastavi reorganizacija i transformacija Vojske Srbije. Definišu se prava i dužnosti i međusobni odnosi organa u komandovanju, rukovođenju i angažovanju Vojske Srbije u uslovima vanrednog i ratnog stanja. Stvaraju se uslovi za održavanje neophodnog nivoa operativne i funkcionalne osposobljenosti Vojske Srbije i njihovu stalnu kontrolu.
Takođe, ovim zakonima zabranjuje se vojnim licima prisustvovanje na političkim skupovima u uniformi i svaka politička aktivnost, izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava.
Ovim zakonima se utvrđuje pravo profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije na sindikalno organizovanje, saglasno Ustavu, to je jedna od novina, imajući u vidu specifičnost obavljanja vojne službe. Profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije nije dopušteno pravo na štrajk.
Zabranjuje se isticanje i nošenje simbola i obeležja Vojske Srbije na način kojim bi se narušio ugled Vojske Srbije i upodobljavaju se činovi Vojske Srbije u skladu sa opšteprihvaćenim standardima, a primereno organizaciji i strukturi vojske. Ukida se čin kapetana prve klase, a uvodi se čin brigadnog generala, što je opšteprihvaćeni standard u svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam kažem da je na ovim zakonima radila velika grupa stručnjaka iz oblasti odbrane i bezbednosti. Od septembra smo naše zakone stavili na sajt Ministarstva odbrane i da smo od tog momenta dobijali veliki broj sugestija, a slobodan sam da kažem i kritika. Ogroman broj tih sugestija smo inkorporirali u ove zakone.
Moram da kažem da jutrošnja rasprava na Odboru za odbranu i bezbednost, kao i relativno mali broj amandmana koji su stigli na ove zakone, ukazuju da sam siguran da ćete vi većinom podržati ove zakone, jer su ovi zakoni zaista uređeni na korist ne samo sistema odbrane, već na korist svih građana Srbije. Zahvaljujem vam i želim da uzmem aktivno učešće, zaista, u daljoj raspravi. Hvala.

Da li izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost, narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za povredu Poslovnika još pre pauze. Zaista mi nije jasno kako je predsednik Narodne skupštine mogao da da reč ministru Šutanovcu, kada sam se pre toga javio po Poslovniku.
Elementarno je pravilo da poslanik koji se javi po Poslovniku ima prvenstvu u odnosu na sve ostale narodne poslanike i u odnosu na predstavnika predlagača. Ostajem kod onoga što sam rekao, da je povređen član 87. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, zato što u tom članu Poslovnika jasno stoji da predstavnik po predlogu zakona može da bude samo član Vlade. Jedini član Vlade, koji trenutno sedi u Narodnoj skupštini, jeste ministar odbrane Dragan Šutanovac.
U članu 87. jasno stoji da član Vlade kada učestvuje na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, praktično ima određena prava koja imaju i narodni poslanici. Pre svega, ima pravo da učestvuje u radu u smislu da diskutuje, odnosno da može da odgovori na pitanja, primedbe, komentare, sugestije itd, koje mu daju narodni poslanici.
Pitao sam, kada smo raspravljali o Predlogu zakona o predsedniku Republike, državnog sekretara u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da li je on ovlašćen od ministra ili od Vlade da može da diskutuje, odnosno da li može da odgovara na pitanja narodnih poslanika, on je rekao da ne može.
Sada me zanima, da li ovi tzv. poverenici koje je Vlada odredila, imaju pravo da diskutuju, odnosno da obrazlažu ono što piše u Predlogu zakona. Da li mogu da odgovaraju na pitanja poslanika ili će ovde samo da sede? Onda rasprava o Predlogu zakona nema mnogo svrhe. Imali smo prilike, kada smo raspravljali o Predlogu zakona o predsedniku Republike i o izborima za predsednika Republike, vrlo često da pričamo u vetar.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu često puta nije bio prisutan u sali, iako je bio ovlašćeni predstavnik Vlade, a državni sekretar, odnosno njegov zamenik nije bio ovlašćen da diskutuje. Jednostavno se čovek pita, čemu rasprava, čemu čitanje ovih predloga zakona, čemu postavljanje pitanja ako na ta pitanja nema ko da vam odgovori.
Dakle, ako u članu 87. piše da na sednici Narodne skupštine, kada je reč o raspravi o predlogu zakona mogu da učestvuju samo članovi Vlade, onda zaista ne znam, gospodine potpredsedniče, o čemu se ovde radi i o čemu je spor i u čemu su dileme.
Dakle, ukoliko smatrate da mogu i poverenici da sede u sali Narodne skupštine, onda bi bilo dobro da nam ministar odbrane odgovori na prethodno pitanje: da li oni mogu da izlaze za govornicu i da odgovaraju na pitanja poslanika? Ako oni to pravo nemaju, onda je čitava rasprava potpuno besmislena.

Nemaju pravo za govornicu, po našem zakonu mogu da izađu ministri, može potpredsednik i predsednik Vlade i može Republički sekretar za zakonodavstvo. Predstavnik Vlade je ministar Šutanovac i jedini on može da izlazi za govornicu. Gospodin Šutanovac, ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, biće ovde u toku čitavog toka današnje rasprave, naravno i kada budu amandmani. To se podrazumeva. Jedini on može da izlazi za govornicu. To je bilo pitanje i ja sam kao predsedavajući odgovorio.
Povredu poslovnika reklamira narodni poslanik Božidar Koprivica. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, reklamiram povredu člana 226. Gospodine potpredsedniče, da li treba da ga čitam ili ne?

Samo izvolite, ali nema potrebe.