Smatramo da taj predlog mora da bude prihvaćen, makar u prvom fazo, jer tu nije izvršna politička pitanja, to je strateška pitanja o spoljni poslova.
Iz ministarstva znaju, zatvaranje ambasada, to može lako, a otvaranje, to je mnogo teško. Ne može na osnovu političke volje jednog ministra ili jednu vlada da zatvaraju i otvaraju. Mi imamo prethodnog period dosta grešaka koje mnogo su koštale Srbija u svojoj spoljnoj politiku. Može to da potvrdi i osoblje iz Ministarstva, jer i do dan-danas ima problema. Mi gledamo na taj otvaranje i zatvaranje kao strateški cilj spoljni politika.
Ja bih povezavao ovaj amandman sa član 6. koji niste hteli da brišete, jer mi smatramo da je strategija spoljne politika ne može da postavi počasni savet. To je mora da bude nacionalni savet za spoljne politika koji predstavlja svi činovnici politika u Srbiju a ne aktuelni vlast, jer strategija spoljne politika, to nije četri godina, to nije jedan mandat jedna vlada, ne dve vlada, to je dugotrajnu proces.
Ono što vas nisu učili vaš uzorci, na primer SAD, strategija spoljno politika pravi na zakon verovatnoće. Kako? Na primer, ako dođemo u takvi situacija, kakvi imamo rešenje, ako dođemo u sledeća situacija, kakvi imamo rešenje, a ne za jednu osnovnu političku opcija i radimo i uništimo zemlja. Ja ću da vam navedem nekoliko primer koja analitičari ozbiljni, naučnici koji rade u spoljna politika, ozbiljno to stavljaju na dnevnom redu.
Na primer, proces reintegracija na prostor Balkana nastavlja se. Pitanja koja postavlja, to je strateška pitanja. Šta imamo mi odgovor na taj nastavljenje? Neće da ostane samo na Kosovo, koje ne damo, naravno. Ona ide dalje. Je l' imamo mi odgovor na to? Mi nemamo odgovor na otcepljenje Kosova. A šta je dalje? Ništa.
Drugi primer, evroatlantske integracija. Mnogo ozbiljni analitičari, koje ne čitate, jer čitate brošure NATO itd., smatraju da Evropska unija će da se pretvara u regionalna organizacija.
Zbog dosta kontradiktornosti unutar Unija, ispitivanje javnog mnjenja, većina Evropljani protiv Evropska unija i tako. Mi vezali sve naš spoljna politika za evropski integracije, da ne kažem evroatlantske integracija. Šta ako dođe taj dan? Znate kako Sovjetski Savez odjednom se rušio, ljudi nisu imali vizija da će tako brzo. Šta ako desi se isto sa EU? Gde smo, šta radimo dalje, kako naša strategija, šta imamo alternativa? Ništa.
Treće pitanje, koje je gospodin Mirović rekao. Smatra, on pisao o tom veoma ozbiljna knjiga, da je situacija na Balkanu kompenzacija za Bliskom istoku. Ako to je tačno, kakav naš odgovor? Šta imamo strateški?
Zato ne može ni ministar, ni predsednik, ni Vlada, makar u dugotrajnu, da imaju jednostrano odluku. Tu mora da se osnuje nacionalni zavet za spoljna politika, koji će da ima različite mišljenje i različite rešenje. Onda izvršni vlast, na osnovo razvoj situacija, će da primenjuju ono što je u interesu Srbija. Da ne imamo sadašnju situacija, taj počasni savet koji nema osnova u zakonu, koji predstavlja interes američke politika, da ne kažem vama zašto, jer ima drugo argumenta, a primer je predsednik saveta koji ne krije da on radi za Ameriku i njihov politika. To nije politika Srbije.
Srbija mora da ima svoj politiku, bez obzira ko je trenutno vladajući struktura što smatra da joj je prijatelj, saveznik i šta ja znam, jer možda druga struktura smatra da nije. Kada dođe Vlada, onda pogoršavamo odnos sa jednom, pogoršavamo sa drugom, onda stalno imamo taj nestabilna, neodređena spoljno politika. Zato makar sad, ako nemamo nacionalnu savet za spoljnu politika, treba i predsednik uostalom da učestvuje u tome.
Zato ste morali da prihvatite makar to, ako niste prihvatili da brišete član 6. o savet i prihvatite naš diskusija na odboru, da se osnuje nacionalni savet za spoljni politika, koji je kategorija koji zna zakon, a počasni savet ne zna zakon i ne zna ni praksa u Srbija, sem sad ovo prvi put, i da već jednom Srbija vodi ozbiljna spoljna politika, koja je dugotrajna, strateška, a ne idi mi - dođi mi, od ministra do ministra, od vlada do vlada, onda mene lepa ova zemlja, tamo sam proveo lep odmor, onda ćemo da unapređujemo odnos sa njom; ona nije mi simpatična zemlja, jer tamo jedan mi psovao majku i onda treba da prekidamo diplomatski odnos. Ne može to tako.
Imamo takve gluposti u spoljna politika. Da ne pričam, na primer, kako upoređenje, je bivši ministar radio sa neki pitanje od strateške interese, na primer arapsko-izraelski sukob, pitanje Palestine, kako on pravio grubo upoređenje, da to nigde nema, samo u njegova glava, i idemo dalje, kao nikome ništa.
Zato ja bih vama predložio da ipak prihvatite taj amandman, dok ne prihvatite nov amandman ili kad se ne menjamo taj zakon i stvorimo nacionalni savet za spoljni politika koji će da stavi strategija i njene različite mogućnosti. Hvala.