Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da iskoristim ovu priliku da, slušajući ovu diskusiju i jedan broj pitanja, napomenem i ponovim nekoliko ključnih odrednica ovog budžeta, naravno ne ponavljajući ono što je ministar finansija rekao u uvodnom izlaganju, a isto tako da se osvrnemo na nekoliko pitanja koja su postavljena poslednjih nekoliko sati ove diskusije.
Ovaj budžet je socijalni i razvojni. On je po meri Srbije i naravno svaki budžet je u suštini sinteza svih problema i svih pokušaja rešavanja tih problema, koje pokušava da da određeno društvo. Naravno, naše društvo i dalje pati od mnogobrojnih problema. Dva su najveća, a to je stopa nezaposlenosti, siromaštvo određenih slojeva našeg stanovništva, kao i veliki deficit tekućih plaćanja od 15% bruto domaćeg proizvoda.
To nedvosmisleno ukazuje na dalje napore koje je nužno usmeriti, s jedne strane, ka povećanju konkurentnosti naše privrede i istovremeno očuvanju i jačanju stepena solidarnosti u našem društvu. Nema jednostavnog odgovora na mnogobrojne probleme sa kojima mora da se suoči naše društvo i samim tim ovaj budžet.
Hteo bih da napomenem nekoliko karakteristika ne samo budžeta nego ovih javnih finansija koje su predložene za sledeću godinu, jer kao što vidite po dobroj praksi poslednjih nekoliko godina, imate mogućnosti da razmatrate ne samo ono što je budžet, nego i drugi deo javnih finansija koje predstavljaju finansijski planovi organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, koja u iznosu novca u potpunosti se porede sa onim što je naš budžet i pokazuje dozu solidarnosti koja postoji u našem društvu.
Zašto je ovaj budžet dobar za Srbiju i zašto pozivam sve poslanike i sve poslaničke grupe da glasaju za njega? Prvo, u pravu su oni koji kažu da je javna potrošnja velika u našoj zemlji. U pravu su naročito kada kažu da je učešće javne potrošnje previsoko i to je problem za našu ekonomiju iz razloga što velika javna potrošnja potiskuje ono što su investicije privatnih investitora i ima snažan efekat, to smo videli ove godine kroz povećanje plata.
Postoji, kako bi rekli ekonomisti, mimetički efekat, a na srpskom jeziku lančani efekat na plate i u drugim delovima naše ekonomije, naročito u privatnom sektoru, o kojem su nam mnogo puta govorili i sami privrednici, koji na taj način produbljuje jedan od dva velika problema o kojem sam pričao na samom početku, a to je deficit tekućih plaćanja.
Zbog toga je ovaj budžet, koji omogućava smanjenje za 0,8% ukupnih izdataka javnih finansija u našem bruto domaćem proizvodu, dobar. Ako pogledamo performanse naše ekonomije, naravno to je jedna cifra koja kada je budem izrekao značiće dosta malo za građane koji nas gledaju večeras, a to je ipak da će naša zemlja sa 7% rasta bruto domaćeg proizvoda biti rekorder u Evropi po razvoju. Svi mi bi hteli da to ide mnogo brže, ali 7% je odlična cifra, najbolja u Evropi, a kada znamo da je predviđeno 6% rasta u sledećoj godini, realnog rasta naše ekonomije, to će biti značajan napredak za sve naše građane.
Želim isto da kažem, kao što vidite u ovim projekcijama, kada govorimo o nezaposlenosti uočavamo za 2008. godinu, po prvi put, treba reći, da se predviđa povećanje zaposlenosti. U nekim delovima naše zemlje, u Beogradu i u Vojvodini taj efekat je već uočljiv u poslednje tri godine. Hteo bih da podsetim sve koji su govorili o teškoj situaciju u Vojvodini, da je ove godine predviđeno povećanje zaposlenosti za 50.000 građana. Po prvi put u poslednje dve godine nezaposlenost pada u Vojvodini i to je dobro. Bravo Vojvođanima.
U Beogradu je situacija još nešto bolja, ali naravno svi mi moramo u ovim okolnostima da ne sputavamo napredak onih koji bi nešto brže, ali istovremeno da iskažemo veću dozu solidarnosti prema onim regionima naše zemlje, a mnogobrojni su, gde to još nije slučaj.
Zbog toga u ovom budžetu imate u smislu sredstava Nacionalnog investicionog plana rekordne sume. Oni koji su govorili o kapitalnim izdacima u Vojvodini, želim da vam kažem, prvo, da u ovom momentu, do 15. decembra ove godine, izvršenje, realno izvršenje kada se uporede novci koji su potrošeni iz budžeta Republike Srbije s jedne strane i budžeta Vojvodine, Vojvodina predstavlja 7,2% tih sredstava. Ni na koji način Vojvodina nije zakinuta.
Druga stvar, za one koji imaju tu sreću da žive u Vojvodini, vidi se u mnogobrojnim, u svim opštinama u Vojvodini se uveliko gradi. Dvadeset milijardi dinara je predračunska vrednost kapitalnih projekata koji su predviđeni i naravno nikome ne pada na pamet, a ponajmanje onima koji sa puno talenta vode te projekte, da prebace taj novac odmah u taj fond.
Naravno, ne dolazi u obzir da se izvođači avansno plate u punom iznosu, nego se taj novac prebacuje na Fond za kapitalne izdatke, u momentu kada je to nužno da bi se podmirili izvođači. Samim tim ovaj budžet je istovremeno najsnažniji koji smo imali proteklih godina u domenu infrastrukture.
Sada bih hteo da kažem oko pitanja duga, pošto je to bilo pitanje gospođe Tabaković. Da podsetim da je 2000. godine ukupni javni dug predstavljao 120% bruto domaćeg proizvoda. Da prevedem na srpski, imali smo više dugova nego nacionalnog bogatstva.
Danas, sedam godina kasnije, on ne predstavlja ni trećinu našeg bruto domaćeg proizvoda. Naš javni dug nije ni jedna trećina našeg nacionalnog bogatstva. Četiri puta manje i to je mera napretka Srbije.
Želim da podsetim, pošto je bilo priče o evropskim integracijama, da tzv. mastrihtski kriterijumi, jedan od onih za ulazak u Evropsku uniju, pokazuje da je nivo maksimalnog javnog duga u bruto domaćem proizvodu za ulazak u Evropsku uniju 60%. Znači, mi imamo dva puta manje javnog duga nego ono što je maksimum prihvatljiv za zemlju koja treba da uđe u Evropsku uniju i dobro je što je poslednjih godina naš dug spoljni smanjen za 5,1 milijardu evra.
To je zbog toga što smo dobili otpust duga i reprogramiranje, ali isto zbog toga što smo avansno uspeli da otplatimo jedan broj dugova, kao što je slučaj s jedne strane sa Svetskom bankom, MMF, kome ne dugujemo više nijedan jedini dinar, a da ne govorim o tome da smo napokon uspeli da uspostavimo jedan broj mehanizama, kao npr. pošto je o njoj bilo reči, nemačkoj razvojnoj banci.
Samo da kažem da je Republika Nemačka za sada jedina zemlja koja je, uzimajući jedan deo našeg suverenog duga, prihvatila da se taj dug, i za sada se radi o iznosu od 25 miliona evra, od pre dve godine, pretoči u projekte u devet opština za poboljšanje sistema grejanja, da bude bolje grejanje, da manje zagađuje i odlučili su pre koju nedelju da dodatnih 17 miliona evra pretvore. U tom domenu je značajno bolja situacija.
Mislim da je ova tekovina koja je uspostavljena, a to je da u samom predlogu zakona o budžetu ne dobijate samo jednu ukupnu informaciju o našem spoljnom dugu, već informacije o svim predloženim aranžmanima, o svim predloženim garancijama koje predlaže da preuzme budžet Republike Srbije, to je prava mera fiskalne discipline i prozirnosti u onome što nudi Vlada koje treba očuvati.
Za mnoge, to je prestrogo. Za mnoge, to daje toliku meru strogoće i nužnosti da posle ovog odobravanja, svaki put kada neki resorni ministar bude želeo da finansira određeni posao koji je predviđen budžetom, moraće da se vrati pred ovaj uvaženi dom, da obrazloži zašto je ono što ste već jednom izglasali kao moguću garanciju, tj. suvereni dug, nužan za Srbiju i da ovaj suvereni dom odluči da li suvereno daje suverenu garanciju ili suvereni dug. To je pravi način na koji treba da se vode javne finansije.
Želeo bih da kažem, pošto je o tome bilo priče, da se slažem sa onim poslanicima koji nisu zadovoljni informacijama kojima raspolažemo u domenu plata i naknada za članove upravnih odbora u javnim preduzećima. Vlada je već uložila napore. Želim da preuzmem obavezu da ćemo uložiti dodatne napore, jer oni koji rade u javnim preduzećima ne rade u privatnim preduzećima.
Oni rade u preduzećima koja, po pravilu, imaju dozu monopola, oni upravljaju našim prirodnim bogatstvima i moraju imati dozu transparentnosti u njihovim primanjima, koja su mnogo veća od onoga što postoji u privatnom sektoru.
Bilo kako bilo, kada neko govori da ovaj budžet nije dovoljno strog, ipak treba reći, ovde je ministar finansija pre nekoliko minuta, na tome mu čestitam, kao i resornom ministru prosvete, što su uspeli i ovog puta da nađu pravi socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima prosvete, i to na način na koji se poštuje ovaj finansijski okvir koji je predložen u ovom budžetu. Posle pravosuđa, evo prosvete.
Tako će se uraditi za koji dan i sa reprezentativnim sindikatima državne uprave, i na taj način pokazujemo da sa ovih iznosa za plate, koji su iznosili 9,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, postepeno usklađujemo i taj izdatak sa onim što su finansijske mogućnosti naše zemlje, a da usluge koje naši građani dobijaju od činovnika ni na koji način ne budu pogođene, već naprotiv, biće unapređene.
Jer se hrabro nosimo sa problemom koji se zove resocijalizacija mreže naših institucija i pozdravljam reprezentativne sindikate pravosuđa koji su imali tu hrabrost da priznaju da jedna trećina zaposlenih u pravosuđu radi i obrađuje dve trećine ukupnih predmeta, i da treba raditi na onome što je okoštala i prevaziđena struktura naše državne uprave. Moramo raditi na tome u interesu naših građana i privrednika.
Za one koji su govorili o problemima naših penzionera, uz mere koje je naša Vlada već preduzela, isplatu jednokratne pomoći od dve hiljade dinara za svakog penzionera koji prima manje od 8.600 dinara, koja je već data ovih dana, ide isplata preostalog duga, koji predstavlja između 3.700 i 4.400 dinara za svakog penzionera. Tokom januara biće isplaćeno, to je u ovom budžetu za korisnike fonda za penzionere poljoprivrednike, preostali javni dug koji je predstavljao oko 23 hiljade dinara. Napokon, to je izdatak koji predstavlja nekoliko desetina milijardi dinara, to je usklađivanje po zakonu penzija za iznos koji će biti između 12 i 13 posto, tj. povećanje za sve penzionere u tom iznosu, počevši od čeka u januaru.
Mogao bih još mnogo govoriti o budžetu, ali poštovani narodni poslanici, želim da kažem da u ovom momentu koji nije lak za našu zemlju on uspostavlja pravu ravnotežu između ciljeva koji samo naizgled izgledaju kao suprotstavljeni. Nema pravičnog društva koje ne proizvodi bogatstvo i koje nije efikasno. Efikasno društvo koje proizvodi veliku nejednakost između ljudi, između regiona, ne može biti održivo. U tom smislu, po dobroj tekovini kontinentalne Evrope, imamo ovde pravu meru u količini i u alokaciji između raznih ciljeva koje moramo imati u datom budžetu.
Bilo je pitanja na koje želim da se osvrnem, koja se ne tiču ukupnih javnih finansija. Prvo, što se tiče denacionalizacije, u pravu ste, to je u smislu svojinske transformacije, kada i ako ovaj uvaženi dom usvoji, posle rasprave koja će biti po sledećim tačkama dnevnog reda, izmene i dopune Zakona o privatizaciji i zakon koji će obezbediti besplatne akcije svim našim građanima koji još nisu učestvovali u tom procesu, u pravu ste, poštovani narodni poslaniče, denacionalizacija je isto mera ispravljanja nepravdi koje su napravljene poslednjih decenija.
Odgovarajući nacrt zakona je završen, ići će u javnu raspravu i očekujemo svi da će on u sledećih nekoliko meseci napokon biti usvojen. Tu moramo da se klonimo svake forme demagogije, ali u smislu budžeta nije moguće predvideti nešto u budžetu Republike Srbije ukoliko za to ne postoji zakonski osnov. To je jedini razlog zbog koga nema tih sredstava u ovome. To nije ni po Zakonu o budžetskom sistemu, ni po zakonu o budžetu, ni po zdravom umu. Usvajanje zakona o denacionalizaciji će povlačiti određene konsekvence na zakon o budžetu.
Što se tiče pitanja, tu bih hteo da završim, evropskih integracija i pretpristupne pomoći. Prvo, to nisu krediti, nego je pomoć. Neću o tome, pošto je to sledeća tačka na ovom zasedanju, imaćemo puno prilike da govorimo o toj pretpristupnoj pomoći. Ali, ne radi se o kreditima.
Kada kažemo da se očekuje da obezbedi između 10 i 15 posto naših sredstava, to nije na neki kredit, nego da bi zajedno sa Evropom radili na određenim važnim projektima za naše građane. Radi se o poboljšanju rada službe hitne pomoći. Radi se o osposobljavanju Dunava, da bude pravi Koridor sedam koji će pojačati našu ekonomiju. Radi se o tome da ulažemo mnogo više u manje razvijene regione naše zemlje. Radi se o poboljšanju života naših građana.
Za poslanika koji je rekao da evropske integracije idu sporo, kako da vam kažem, kao da nismo bili u istoj državi. Nema zemlje koja je uspela da za tri i po meseca ispregovara Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i ovo što je naš ritam i serija zakona i predloga koje ste videli ovih dana, predstavlja zapravo najbrži ritam u evropskim integracijama koje su viđene u tranziciji do sada. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem. Pošto su se javila dva poslanika po Poslovniku, hajde da prvo pustimo šefove poslaničkih grupa da završe, pa ćete dobiti reč.
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, pa potom po Poslovniku narodni poslanik Slaviša Topalović i narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.

Izvinjavam se, prvi se javio Zvonimir Stević, ali sam ga zamolio da sačeka da završe šefovi poslaničkih klubova, a on je iz SPS. Prema tome, izvinjavam se ostalim poslanicima.
Dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, ministre, SPS neće glasati za predlog budžeta. Budžet jeste i političko pitanje, nije samo ekonomsko. Odnos prema budžetu jeste i odnos jedne stranke prema političkoj koaliciji koja vrši vlast u Republici Srbiji. U tom smislu SPS, kao opoziciona politička partija, neće glasati za ovaj predlog budžeta.
Takođe mislim da nije mnogo bilo politički uputno da skidate sa dnevnog reda predlog budžeta, jer mislim da ste jedina vlada na svetu koja je predlog budžeta skinula sa dnevnog reda da bi usvojila neke malo manje važne zakone, rizikujući time da država ostane bez finansiranja u ovom teškom periodu.
I dalje mislim da ste uradili stvar i ušli u veliki politički rizik, zato što do datuma kada treba da usvojite budžet će proći još nekoliko dana, koji mogu biti za vas veoma bitni kao Vladu. Ukoliko vi u tom periodu planirate da kao vladajuća koalicija doneste političke poteze i preduzmete političke poteze u smislu raspisivanja predsedničkih izbora, bez međusobnog dogovora, nisam siguran da ćete uopšte usvojiti ovaj budžet.
To bi mogao da bude vaš problem, ali jeste i problem države čija ste vi Vlada. U tom smislu, bez obzira što je bilo potrebno da se donesu ti zakoni po Ustavnom zakonu, da bi se raspisali predsednički izbori, mislim da je bilo dovoljno vremena da se, prvo, raspravlja o budžetu, kada ste ga već predložili.
Inače, moram da iznesem niz nekih načelnih stvari koje su za svaki budžet bitne. Na primer, ovde ponovo imamo deficit u budžetu. Hvalili ste se proteklih nekoliko godina, da, može da bude i dobro, ali u svakom slučaju, ponekad veoma je bitno kako će se izaći, da li će to biti deficitarno finansiranje ili će to na neki način doći do podsticaja ekonomske aktivnosti u našoj zemlji.
U svakom slučaju, želim da vam dam primedbe na to da niste do sada podneli završne račune budžeta vlada posle 2000. godine. Podsetio bih, a tu su neki ministri iz te prve vlade, da ste vi ovde, na ovoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, u ovoj istoj sali, raspravljali o svim stavkama tadašnje Vlade Republike Srbije 2000. godine. Podneli ste na desetine i stotine krivičnih prijava zbog tzv. nenamenskog trošenja sredstava.
Nenamensko trošenje sredstava jeste, gospodine ministre, kada određeni ministar u svom resoru nije planirao da neka sredstva uplati za nešto, a potrošio ih je za te svrhe. Po novom zakonu, koji ste doneli posle 2000. godine, to više nije krivično delo, to je prekršaj.
Ali, niste propustili priliku da podnesete krivične prijave protiv ministara iz SPS i SRS.
Mi nismo videli kako ste vi trošili sredstva svih ovih sedam godina. Mi nismo videli nijedan završni račun. Od koga ga krijete? Kako su trošene narodne pare? Vi ste tako voleli da kažete. Kako je moguće? A zamerali ste ranijim vladama da su one u predizbornim kampanjama trošile pare na puteve, otvaranje različitih objekata, mostova itd. Za šta ste ih vi trošili svih ovih godina?
Mogu da vam kažem da sam siguran da nešto što smo mi otvarali dva puta, vi ste otvarali još pet puta od 2000. godine do danas. Uvek uz TV kamare i uvek u predizbornoj kampanji. Završni računi, u redu, nije prošao ceo taj proces revizije, ali dva puta godišnje ste obavezni da izvestite Narodnu skupštinu, da dostavite izveštaj budžetske inspekcije o tome kako se troše pare u budžetu Republike Srbije.
Zatim, gospodine Đelić je govorio o penzijama. Podneli smo jedan zakon kojim se menja penzioni zakon. Podsetio bih da je na zahtev SPS uneta odrednica u postojeći penzioni zakon da penzije ne mogu da padnu ispod 60% prosečne plate. Znači, danas je prosečna penzija 53% prosečne plate. Prosečna penzija je 2000. godine bila 90% prosečne plate. Danas je 53% i po usklađivanju treba da je vratite na 60%.
Važenje tog zakonskog teksta je oročeno na tri godine od početka primene. Znači, krajem sledeće godine ističe važnost tog člana zakona i, ukoliko mislite dobro penzionerima, morate da promenite taj član zakona, inače će penzije, po svim projekcijama, posle 2010. godine pasti ispod 40% prosečne plate. Zato mislim da nije daleko od istine ono što penzioneri i njihove penzionerske organizacije stalno govore, a to je da se vrši jedan ekonomski genocid nad penzionerima. Da li treba da napravim pauzu da biste se dogovorili ili?

Izvolite.

Ne volim da mi se ništa dešava iza leđa, pa zato.

Vaša leđa su sigurna, gospodine Dačiću, samo vi nastavite.

Pošto nema Mrkonjića, ne znam da li da vam poverujem. Zahvaljujem se na poverenju.

Gospođica Nataša Jovanović i moja malenkost vam čuvamo leđa. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, očigledno sam jedan veoma povlašćeni narodni poslanik.
Takođe, gospodine ministre, postoji jedan deo koji se tiče zdravstvene zaštite i vi ste ga ovde napisali. Planirani rashodi, piše u vašem tekstu koji ste napisali, planirani rashodi da izdate lekove na recept su veći za 16,33% u odnosu na plan za 2007. godinu.
Ova pozicija je planirana za 2007. godinu na nižem nivou od potrebnog, kao posledica činjenice da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za zdravstvenu zaštitu. Najveći deo će se odnositi na lekove na recept.
Rashodi za lekove i medicinska sredstva koja čine: lekovi, sanitetski i medicinski materijal, krv i krvni produkti, lekovi za hemofiliju, citostatici, vakcine, ugradni materijal u ortopediji, kardiohirurgiji, implatanti za kukove, pejsmejkeri, stentovi, graftovi i drugi ugradni materijal, takođe, ova pozicija je planirana na nižem nivou od potrebnog, kao posledica toga da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za ove namene.
Mi se zalažemo za besplatnu zdravstvenu zaštitu. Gospodine ministre, koliko ljudi u Srbiji danas nema zdravstvenu knjižicu? Svaki građanin Srbije mora da ima pravo na zdravstvenu knjižicu. Vi ste napisali u Ustavu Republike Srbije da je Srbija država socijalne pravde. O kakvoj vi socijalnoj pravdi govorite, ako nemate pravo na besplatno školovanje i nemate pravo na besplatno lečenje. Bar osnovnu zdravstvenu zaštitu.
Ne može život u Srbiji da zavisi od toga da li neko ima para da se leči, da li će neko imati para da kupi lekove. Zato postoji država. Država ne postoji da pomaže tajkunima. Država postoji da pomaže socijalno ugroženim kategorijama i zato se i zove država socijalne pravde.
Takođe, ovde ste govorili, ključ za smanjenje javne potrošnje. Šta znači smanjenje javne potrošnje? Dajte da to prevedemo na jedan jezik razumljiv svima. Smanjenje javne potrošnje, šta znači? Ovde piše, nepromenjen nivo plata u državnoj administraciji i javnim službama.
Nemam ništa protiv toga da neko ko može da živi bolje od drugih radnika nema pravo da koristi svoje privilegije. Nisam siguran da državna administracija i javne službe zaslužuju da imaju takav zamrznuti nivo plata. Kako ćete ih zamrznuti? Da generalni direktor javnog preduzeća ima 400 ili 300 hiljada dinara platu, a čistačica, ili sekretarica ili vozač 12 hiljada. Ostaće trajno tako zamrznute.
Da li vi znate da ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije kako je nepravedni raspon i kako su nepravedno određene plate. Vozači koji voze narodne poslanike, po odredbama koje ste vi utvrdili u državnoj upravi, imaju platu, mislim, između 10 i 12 hiljada dinara. Oni koji znaju da oni rade u Narodnoj skupštini verovatno misle da su njihove plate astronomske.
Govori se o tome da se smanjuju subvencije, smanjivaće se subvencije, smanjenje javnih investicija itd. Takođe, želeo bih da vas podsetim koliki vam je spoljnotrgovinski deficit. Da li znate kada je nastao ogroman spoljnotrgovinski deficit?
Kada je 2000. godine ekspertska grupa koja se nazivala G17, tada, predložila potpunu liberalizaciju spoljne trgovine i spoljno-ekonomskih odnosa.
Šta se desilo? Ovde u ovoj sali su Labus i Dinkić priznali da su napravili grešku. Ukinuli smo carine, otvorili naše tržište za strane proizvode. Nismo zaštitili naše tržište, iako nas niko na to nije obavezivao. Danas je već problem da povećate carinu kada ste je već jednom smanjili.
Zašto smo to uradili? Da bismo možda uništili domaću privredu, da bismo lakše prodali ili rasprodali neka preduzeća? Znači, spoljnotrgovinski deficit u 2006. godini povećan je za 520 miliona evra, piše ovde.
Broj zaposlenih u prvih osam meseci 2007. godine manji je za 1,1% nego u odnosu na isti period prošle godine. Čekajte, koliko sam shvatio, naša država ide u prosperitet. Ako gledamo ono što se javno objavljuje, pa i po Zavodu za statistiku i sve ostalo, izgleda da građani nisu svesni koliko dobro žive. Izgleda da ni oni koji su otpušteni sa posla nisu svesni da su dobili otkaz.
Mi smo predložili, gospodine ministre, i to je bio dogovor sa prethodnim ministrom za socijalnu politiku, šta će biti sa ljudima koji su dobili otkaz, koji nemaju dovoljno godina da odu u penziju, a ko će ih sada primiti da rade u 50 ili 55 godina života?
Predložili smo da se donese zakon kojim će se povezati taj radni staž da ljudi imaju pravo na dostojanstvenu starost. Ti ljudi nisu više potrebni nikome u Srbiji. Reč je o 100, 200 ili 300 hiljada ljudi. Podsetio bih da je više od 200 hiljada ljudi, čini mi se, iskoristilo onaj zakon koji smo doneli pre dve-tri godine o povezivanju radnog staža 1990. godine pa do danas. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je danas 21,7%, veoma visoka stopa nezaposlenosti. Kada se može očekivati da se ona smanji? Nažalost, ne tako brzo.
Želim samo još jednom da podsetim, mi smo predložili ukidanje PDV na opremu za bebe, na hranu, na odeću, a vi ste to odbili, pa je onda predsednik Vlade Vojislav Koštunica primio pismo od patrijarha, Njegove svetosti gospodina Pavla, pa je prihvatio njegov zahtev. Pa šta je bilo onda s tim zahtevom? Jeste li ga prihvatili ili ga niste prihvatili? Da li se predsednik Vlade nešto pita u vašoj Vladi? Šta ste uradili? Vi ste onda slagali patrijarha srpskog, ne vi lično, ali Vlada Republike Srbije. Obećali ste mu da ćete izaći u susret.
Da li je problem što je Žarko Obradović podneo taj amandman i taj predlog zakona? Nema problema, podnesite ga vi. Evo, sve što smo mi predložili, ništa ne moramo mi da podnesemo, odbijte sve naše predloge, predložite vi i donesite, neka bude u interesu ove države i ovog naroda.
Na samom kraju, želim da se malo osvrnem i na ovaj predlog ova dva zakona, koji su takođe povezani sa ekonomskim pitanjem, a to su besplatne akcije. U ovoj istoj sali usvojili smo zakon 2005. godine, a ovde piše da je izašlo u „Službenom glasniku“ 2005. godine, znači, kada su bili štrajkovi na inicijativu, predlog i na zahtev SPS-a, donet je zakon u kojem je stajalo da u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi najviše 30% državnog kapitala koji se privatizuje.
Državni kapital koji se u akcijama prenosi bez naknade zaposlenima u javnom preduzeću i preduzeću sa većinskim učešćem državnog kapitala, koje obavlja delatnost od opšteg interesa, koje se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno metodom javne aukcije, ne može biti veći od 15% kapitala koji se privatizuje. Akcije koje su preostale posle prodaje i prenosa zaposlenima bez naknade evidentiraju se u Privatizacionom registru.
Znači, vi ste ovde obećali, prethodna vlada, i zapisali u zakonu 15 + 15%, ne više od 30%, a šta ste sada predložili u ovom zakonu? Predložili ste da kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od ukupnog kapitala svakog preduzeća.
Vi predlažete ovim zakonom da se ukine ovaj član drugog nekog zakona. Ne znam šta se to promenilo? Ministar Dinkić je i tada razgovarao sa tim istim, tada je bio ministar finansija. U čemu je problem, otkud sada da se daju besplatne akcije za 15%, a ranije je bilo predviđeno drugačije? Ne bih samo da podsećam na to, posle 2000. godine je inače ukinuto bilo kakvo pravo da bilo ko može da ostvari akcije na osnovu radnog staža u nekom preduzeću ili bilo gde u nekoj javnoj ustanovi.
Da završim, budžet jeste političko pitanje, ali samo bih vas podsetio da se država danas nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji, u koju je došla zbog opasnosti od ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i zbog velikih neslaganja unutar vladajuće koalicije.
Ne znam da li ste vi svesni poteza koji se svaki dan dešavaju na političkoj sceni Srbije? DS će raspisati predsedničke izbore za januar bez saglasnosti DSS-a, u uslovima kada čekamo 14. decembar kao samit Evropske unije i kada čekamo 19. decembar kao sednicu SB UN. Kakvi su vaši odnosi i da li ćete da se raspadnete? To je naša želja, ali je problem u tome što će posledice svega toga trpeti cela ova država i čitav ovaj narod.
Hoćemo li mi taj januar, decembar, mart, februar dočekati u opštem političkom haosu ili ćemo kao Srbija biti u nečemu jedinstveni?
Nema jedinstvene odbrane KiM-a, jake odbrane KiM-a, bez jedinstva na političkoj sceni Srbije, a vi emitujete nejedinstvo unutar vladajuće koalicije.
Prosto ne mogu da verujem da je vama od svega ovoga o čemu sam malopre govorio važnije ko će koga nadvladati u vašim pregovorima i ko će imati veći politički interes nego što je interes ove države i ovog naroda.
Zato nisam siguran da li ćete uopšte stići da usvojite ovaj budžet, daj bože da zbog toga država i narod neće trpeti, ali od toga će zavisiti i odbrambena i bezbednosna snaga ove zemlje. Ne bismo se uopšte zbog vas sekirali da, nažalost, zbog odnosa unutar vladajuće koalicije ne zavisi pozicija Srbije u ovom trenutku.
Znači, gospodine ministre, mi nećemo glasati za predlog vašeg budžeta. Naravno, predložili smo čitav niz amandmana, na vama je da ih prihvatite ili ne, oni su u cilju poboljšanja svega ovoga o čemu sam govorio. Samo vas podsećam da morate da ispunjavate odredbe iz Ustava Republike Srbije.
Republika Srbija je država socijalne pravde, zapisali smo u Ustavu, za šta je glasalo više od 50% građana Srbije upisanih u birački spisak. Nema države socijalne pravde, kakva treba da bude Srbija, u kojoj će pravo na rad, pravo na lečenje, pravo na obrazovanje biti privilegija. Svako u ovoj državi mora da ima jednaku šansu da uspe u životu.
I vi ste, gospodine ministre, verovatno odnekuda došli i koristili pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje. Da toga nije bilo, pitanje je da li biste uopšte završili škole i fakultete, i da li biste uopšte došli do svega ovoga.
To je princip za koji se bori SPS. Pozivam vas da te odrednice zadržite ne samo u programu vaše stranke, nego da postavite u Predlogu budžeta koji predlažete Narodnoj skupštini. Možete biti samo levičari, ukoliko želite državu socijalne pravde, ukoliko to pokažete predlozima zakona. Ukoliko ste to samo u inostranstvu, a u zemlji to ne pokazujete, zato što za vas ne glasaju oni koji tako misle u Srbiji, onda igrate na pogrešnu političku kartu i izgubićete deo svog biračkog tela.
Zato vas pozivam, važnije je od svega, odbrana države i naroda da, ali država socijalne pravde je ustavna kategorija. Morate omogućiti ljudima pravo na rad, na garantovano radno mesto, da deset tajkuna ne bude jače od pet miliona Srba ili drugih građana Srbije, da ljudi imaju pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje, da imaju prava iz oblasti socijalne zaštite itd. Jednostavno, to je ono što misli većina građana Srbije.
Mislim da niko ne treba da pobegne od onoga što je nekada bio. Još jednom vam ponavljam, ne postoji čovek u ovoj sali koji nije koristio privilegije države socijalne pravde, kakva je nekada bila ona bivša SFRJ. Možda je ta država i malo preterala, možda da nije bilo tih svih privilegija i prava na besplatno školovanje, možda ne bismo imali ni ponekad neke ministre u Vladi Srbije, ali u svakoj školi ima ponekad i loših učenika.

Još samo da damo reč šefovima poslaničkih grupa, izvolite gospodine Čanak, potom gospodin Vlahović, a potom će ići narodni poslanici Slaviša Topalović i Zvonimir Stević. Onda prelazimo na rad po dnevnom redu. Izvinjavam se, gospodinu Marašu, da dam informaciju, ko hoće da postavi poslaničko pitanje potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, on je i sutra i prekosutra u Skupštini, zbog toga što je ovlašćeni predstavnik za naredna dva zakona, ali nema problema. I narodni poslanik Slobodan Maraš.