Idemo dalje. Kakve to kredite uzima država, za koje nam krije koje su cene, odnosno kakve su kamate, šta je ono što se zove efektivna kamata i za šta? Narodna banka upozorava sve građane kada kaže, nemojte uzimati kredite u švajcarskim francima, štedite u dinarima, znate, za evre je moguće da ima nekog rizika.
Ne kažu da Euribor ima trend rasta. I neće da otkriju koja je to cena kredita onda kada uzimamo od KFW-a. Neću sada da trošim vreme, ali ću vam pokazati specifikaciju obaveznih troškova za jedan od onih kredita kada je Nemačka razvojna banka, znači, banka nemačke države koja finansira izvoz svojih proizvođača nas kao državu, zadužujući kreditom, prodajući nam nemačke robe, na šta troši pare.
Od naših preduzeća traži da zakupe prostor, da kupe kola za njihovo upućivanje u način korišćenja para, da se kupi oprema u računarima, čak mobilnim telefonima. Verovali vi ili ne, 10% od kredita kojima nas zadužuje ovaj posrednik, koji se zove država i koji priča o razvoju, ide na ono što se zove luksuz u funkcionisanju kancelarijskih činovnika.
Takvim nas kreditima zadužujete i koji je efekat?
Mi nemamo, to ste u memorandumu i priznali, čak ni stagnaciju zaposlenosti, mi imamo pad zaposlenosti od 2,1%. Koji je to razvoj koji ne omogućuje zapošljavanje? O kakvom napretku i boljitku se priča, ako ljudi nemaju posao, ako rasprodajete nasledstvo privatizacijom, ako uništavate unapred budućnost kreditima, a ne stvarate radna mesta za nove ljude.
Volela bih da čujem da mi neko kaže - razvojni budžet. Kakav je to razvojni budžet u kojem ne vidim u kojim oblastima će neko novo radno mesto biti otvoreno? Znate šta precizno piše, kada se od subvencija za poljoprivredu u ovom budžetu skine 100 miliona iz varijante broj 2, ovo je treća o kojoj danas govorimo, ona se usmeri u turizam, gospodinu Dinkiću i jedan deo u železnice.
Neko će pomisliti, eto, da i Velju malo zadovolje, međutim nema to veze sa gospodinom Ilićem, ima veze sa jednim od kredita koji smo nedavno ovde usvojili, a za železnice, i gde je uslov bio da se zadrže subvencije preduzeću kojem oni daju kredit. Znači, ti vrli prijatelji iz Evropske unije, te međunarodne finansijske institucije ne daju da subvencionišemo poljoprivrednu proizvodnju, ali dozvoljavaju subvencije onim preduzećima gde oni daju kredite, da bi ti krediti mogli da se vraćaju.
Otišao je gospodin Cvetković, a htela bih da ga pitam, ako je sinoć gospodin Krasić dao definiciju ko je bio daktilografkinja, a ko je bio kafe kuvarica kada se radio Zakon o službama bezbednosti, ovde nemam dilemu ko je diktirao budžet.
Ovde nemam tu dilemu. Onaj gospodin koji ovde već godinama uživa u blagodetima beogradskog vazduha, Dedinja, predivne vile i šeta na relaciji Beograd-Podgorica, vrlo je sićušan rastom, a iz MMF-a je ovde delegiran da nam drži lekcije o navodnom načinu kako se izlazi iz krize i zove se Harold Hiršhofer.
Redovni je posetilac i stoji uvek sa desne strane ili gospodinu Đeliću ili Cvetkoviću, gde god da se pojave, gospodin sa onako oskudnom bradicom, ne verujem da ima 40 kg sa garderobom, tako sićušan, zapazićete ga. Od 2001. godine do danas MMF kroji izostanak subvencija, uništavanje domaće proizvodnje i osposobljavanje ove države za dužnika, zapamtite dragi građani.
Zapamtite, najvažnije je da nas kvalifikuju u red za kredite, da bi imali gde da plasiraju svoj novac. Čak i jedan od pratećih zakona koji ide uz ovaj budžet zove se - omogućavanje povlačenja sredstava iz nečega što se zove IPA Fond, znači pristupni fond Evropskoj uniji, ali se od nas traži da od 15 do 25 % sredstava iz svojih izvora obezbedimo za te kredite.
Onako kako nam ovde gospoda iz Vlade dostavljaju u budžetu na jednom mestu budžetirano da će se sredstva iz deficita, znači iz nedostajućih sredstava, pokrivati iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i finansijske imovine budžeta.
Da li vi, gospodo građani, kažete, imam 300 dinara, od toga mi je ušteđevina 20 dinara, 150 dinara prodao sam očevu njivu, a dobio sam na poklon od tetke 80 dinara? Ko to drži na jednom mestu po jednoj prirodi sredstva? Vi tvrdite da ćete deficit, znači manjak sredstava u budžetu, pokriti kreditom, donacijom i rasprodajom narodne imovine, a nigde koliko čega.
Dragi građani, čak sam pomislila da se budžet povlači sa dnevnog reda, jer je ovde prisutni gospodin Đelić 30. prošlog meseca potpisao sa izvesnom Mirelom jednu donaciju o neuslovljenim sredstvima od milijardu evra.
Bila sam zaista srećna, ali je po sistemu RTS-a, vest išla polovično i u dva dela. Tog dana je bilo rečeno milijardu i namene su bile date, promene, infrastruktura itd. Posle nekoliko dana je stigla vest - u pet godina, u prvoj samo 187 miliona evra, a prvo korišćenje 2009. godine.
Podnosiće se 2008. godine dokumentacija. Ne tvrdite, jer tu imam dokumentaciju sa izjavama, a prva sredstva se mogu povući i biti u našem budžetu tek 2009, tako da priča o toj i takvoj pomoći je zaista ponižavajuća za sve građane, jer se ne računa da mi imamo svest da primamo prosečne informacije, nego nam se kaže - dobićete milijardu, a onda se ispostavi, ali tek u trećoj godini.
Na takav način i toliko nepouzdano primam i sve informacije koje su ovde iznete i samo, pošto mi ističe vreme, hoću da istaknem nekoliko stvari. Ova vlada planira čak da iduće godine prikupi manje para od taksi nego što je prikupila 2006. godine. Planira da od igara na sreću prikupi svega tri milijarde, a u 2005. godini je prikupila 2,6 milijarde. Vidite, ova inflacija od 9,5% i koliko je bila dve godine unazad, pa da li vam građani mogu verovati da vi od prihoda od igara na sreću prikupljate gotovo jednako kao pre tri godine? Gde je onaj gospodin Krišto, neko čudo genije koji je podigao lutriju na noge?
Vi građane učite da se kockaju, da se donacije dobijaju bez uslova. Gospodine Đeliću, vi znate, ono što je naizgled besplatno, najskuplje košta i državu i svakog pojedinca. To je iskustvo pokazalo. Vi danas, kada se na svakom ćošku otvaraju kockarnice, kada na svakim dnevnim novinama imate neki kod za nagradnu igru, kad mislite da se sreća može preko noći kupiti, a ne radom obezbediti budućnost, predviđate ovde da se prikupi samo tri milijarde sredstava.
Ono što mene posebno brine, onako kako traćite budućnost, rasprodajete prošlost, tako nam naknadu za prirodna blaga ne prikazujete iz stavke prihoda 741, 742. Nemamo pojma da li ste onima kojima ste prodali fabrike naplaćivali naknadu za mineralne sirovine, za rudno blago, za šume i sve ono što ide, a nije predmet privatizacije.
Znači, sve ono što je vaše vrlo vešto čuvate, pa kasno Odboru za sprečavanje sukoba interesa prijavite preprodaju akcija, od kojih ne znamo gde beše porez na prenos apsolutnih prava, ali ono što je državno ne dajete vi džabe. Sigurna sam da ovi prihodi ovde od naknada za prirodna bogatstva nisu prikazani ne što ste vi zaboravili da ih naplatite, nego zato što su neka druga uslovljavanja i davanja sigurno išla preko ovog budžeta.
Ono što ste planirali da prikupite, najveća stavka vam je kroz carine. To je ono što ste izvršili liberalizaciju 2001. godine i što u ovoj državi jedino uvoznici žive kako treba. U tome im pomažete navodnim i povremenim svađama, zajedno sa Jelašićem, kreirajući i igrajući kursom kao da smo mala deca, kao da ne znamo da je trebalo ispeglati rezultat Komercijalne banke, koja vam je ovde u budžetu predviđena da joj date donaciju i u isto vreme od nje uzmete kredit da se kupi ambasada u Briselu.
Ambasada u Briselu treba da se kupi, ali od para koje budžet ima, a ne da dajete Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici, čije kompletno rukovodstvo zbog zloupotrebe položaja leži zatvoru. Ako je i od vas, previše je, a ja ću o ovome nastaviti priču.

Reč ima narodni poslanik Milorad Belić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku, pa narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Reklamiram Poslovnik, član 101. S obzirom da je gospođa Tabaković bila prilično opširna, podsetiću o čemu se radi. Naime, opet je u negativnom kontekstu spomenuta i Nova Srbija i predsednik NS gospodin Velimir Ilić. Jasno je zbog čega je to i zbog čega je Velimir Ilić inače na meti i ovih dana i opozicionim strankama, a i nekim drugim, pre svega zbog rezultata koje je imao.
Gospođa Tabaković je rekla nešto što ima ozbiljnih problema što se tiče logike. Vidite o čemu se radi. Ako se dobro sećam i ako se vi dobro sećate šta ste rekli, ispalo je da se ministar Ilić kiti ili hvali rezultatima rada, kao da je trošio svoje pare. To je parafraza onoga što ste vi rekli. Ne znam šta je trebalo da radi jedan ministar koji je dve godine zaredom proglašavan za najuspešnijeg ministra u Vladi, ali ne samo od strane nekih agencija, nego i od strane građana. To je pod broj jedan.
Druga stvar, da li je trebalo ministar da sedi u Vladi, pa da ostane nekih par milijardi neraspoređenih, da posle vi kažete: šta je taj ministar radio, kada su mu ostale pare neiskorišćene? Naravno da će ono što mi ovde usvojimo, a što je sastavni deo ove knjige koju vi dobro poznajete, to vam ne sporim, koja se zove budžet i da je to suštinska i ključna stvar i Vlade i ministarstva.
Druga stvar, rekoh, ne samo što je bio najuspešniji ministar prethodne dve godine, verovatno je ova informacija od sinoć ili od noćas - da će se kandidovati ministar Ilić za predsednika Srbije, nešto što vama prilično smeta, obzirom na biračko telo i obzirom na raspoloženje građana prema ministru Iliću, bilo gde da se pojavljivao, od Jaše Tomića, dole u Paraćinu, u Babušnici i na svim klizištima u Srbiji itd. I činjenica da su one 3.000 kilometara asfalta i putna infrastruktura, koja je najviše urađena u Srbiji od 1945. naovamo, nešto što građani znaju i što prepoznaju, a što će verovatno sada i valorizovati na predstojećim izborima.
Treća stvar, čini mi se da ste i zamerili i zašto se po hitnom postupku nalazi predlog izmene Zakona o javnim putevima. Verujem da to svako dobronameran zna. To nema nikakve veze personalno sa ministrom Ilićem i sa Ministarstvom za infrastrukturu, nego ima veze sa činjenicom da su velika dugovanja JP Putevi Srbije, a takođe i ima veze sa činjenicom da su prihodi od akciza, koji su išli u Puteve Srbije, praktično, preusmeravani po osnovu obaveza iz PDV-a. To je Vladi bilo jasno i to je, na kraju krajeva, rezultiralo jednim dogovorom i to je zakon koji će samo biti na korist svih građana, a nikako jednog ministarstva.
Naravno, vama ne sporim da imate pravo da napadate i u negativnom kontekstu spominjete nekakve ministre, lidere stranaka, ali očito da se radi sada samo o jednom već izraženom strahu od konkurencije na ovim izborima.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.       

Gospodine predsedavajući, molio bih da malo sačekate, toliko me je strah da bih morao da se sredim da bi mogao da se obratim Skupštini i poslanicima.
Javio sam se po Poslovniku, članovi 225. i 226. Pretpostavljam, dame i gospodo narodni poslanici, da ste već obavešteni da je Administrativni odbor uputio zahteve mnogim agencijama, javnim preduzećima i upravnim odborima da dostave iznose svojih mesečnih zarada. Obavestio sam vas za Biju, koja je dostavila taj podatak, ali ga je obeležila kao državnu tajnu, tako da smo mi, u skladu sa zakonom i postupili i nismo još uvek objavili iznose plate direktora BIA.
Takođe, dobili smo i odgovor NIS, ali tek po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja, ali su oni ovu informaciju označili kao poslovna tajna.
Međutim, videćete, u skladu sa zakonom član 38 - dužnost čuvanja poslovne tajne, smatram da je informacija takve vrste da imam pravo da obavestim Skupštinu i građane Srbije. Kaže se - informacija čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom ili koja se u vezi sa povredom zakona dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala, posebno ovo poslovnog morala, uključujući i informacije za koje postoji osnovana sumnja na postojanje korupcije, posebno postoji osnovana sumnja na mogućnost postojanja korupcije, ne može se smatrati poslovnom tajnom privrednog društva i objavljivanje ove informacije je zakonito ako ima za cilj zaštitu javnog interesa. Mislim da ima cilj da se zaštiti javni interes. Molio bih vas ovo vreme dok sam čitao da mi oduzmete.
Elem, dobili smo odgovor Naftne industrije Srbije, ali po onom starom narodnom, već sam vam pričao o onoj basni između lisice i rode, tako i oni šalju odgovor, ali ne navode kolike su plate ni direktora, ni predsednika Upravnog odbora, ni predsednika Skupštine, ni članova. Verujte mi, evo i vojvoda od Meridijan banke će se zapanjiti kada čuje kolike su ...

Gospodine Todoroviću, molim vas da vodite računa o terminologiji za skupštinskom govornicom.

Pa vojvoda je ušao sa podignutim rukama, sav srećan kad smo ga pozdravili ovde, zašto se vi uznemiravate zbog toga? On rizikuje za ovih 11 miliona evra koje ima, jednog dana će morati da odgovara, ali ovi ne rizikuju ništa.
Pazite, direktor NIS-a, predsednik upravnog odbora, imaju 10 prosečnih zarada u NIS-u. Po informacijama iz žutih redova, otprilike između 50.000 i 60.000 prosečna zarada u NIS-u. To znači da direktor i predsednik upravnog odbora imaju između 500.000 i 600.000 mesečnu platu. Predsednik Skupštine, članovi Skupštine, potpredsednik Upravnog odbora, zamenik, pogledajte koliko miliona mesečno ide samo na plate u Naftnoj industriji Srbije.
To je problem sa kojim se naša država susreće i koji mora da reši. To je stvar koju moramo da isteramo do kraja, posebno kad se ima u vidu da veliki broj javnih preduzeća nije dostavio svoje odgovore. Intervenisao je i republički Poverenik za informacije. Sada ih ponovo opominjem da dostave. To je Elektrodistribucija Beograd, Elektrovojvodina, Elektrodistribucija Kraljevo, Centar Kragujevac, Jugoistok Niš.
Javno preduzeće NIS - Petrol, pretpostavljam da ni tamo nisu sirotinjske plate. Javno preduzeće Putevi Srbije.
Interesantno bi bilo da ovi koji su radili, gradili itd. dostave podatke za koje novce mesečne su to radili. Prema tome, kao i RTB Bor. To su stvari koje su od nacionalnog, državnog, javnog interesa.
Pozivam ih ovom prilikom da što pre dostave informacije, kako bi omogućili Skupštini, poslanicima da zauzmu stav i zatraže od onih koji su ih postavili na ta mesta, bez ikakve odgovornosti, da mi nađemo modus da njihove plate primerimo ekonomskoj snazi naše države i prosečnim platama naših građana, a ne njihovih javnih preduzeća.

Hvala, gospodine Todoroviću. Jedino bih morao da dodam da su članovi Administrativnog odbora imali uvid u primanja Bezbednosno-informativne agencije. To niste rekli.

Gospodine predsedavajući, da ne bi poslanici, to što vi niste razumeli, zbog Skupštine, ne zbog vas. Administrativni odbor je postupio u skladu sa Zakonom o službenoj tajni. Svi članovi Administrativnog odbora su imali mogućnost i uvid da vide kolika je plata, ali to nemaju pravo poslanici, sve dok se ne skine oznaka službena tajna. Tako da nijednog jedinog momenta nisam rekao da članovi Administrativnog odbora nisu upoznati sa iznosom mesečne nadoknade.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.