Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, šta reći posle ovog čitanja budžeta, maltene od člana do člana, odnosno kompletnog objašnjenja koje ste vi dali. Očekivali smo da ćete vi neke stvari pokušati da odbranite, a ne da nam čitate ono što smo mogli sami da pročitamo u budžetu.
Prvo, hteo bih da kažem, zbog javnosti, da odgovornost, ukoliko ne bude budžet bio usvojen do 15. decembra, pre svega pada na teret Vlade, koja je dostavila ovaj predlog budžeta sa mesec dana zakašnjenja, mesec dana nakon zakonskog roka, odnosno člana 14. Zakona o budžetskom sistemu.
Šta reći o samom budžetu? Budžet je antirazvojni, budžet je antireformski, budžet je predizborni i budžet je rasipnički. Mi smo ovde, gospodine ministre i gospodine predsedniče Skupštine, očekivali da ćemo videti premijera, da ćemo videti potpredsednika vlade, da ćemo videti ministre iz određenih resora koji bi mogli da nam odgovore na određena pitanja. Nažalost, oni su ovde kao najkompetentnijeg možda, ali i kao žrtveno jagnje poslali ministra finansija.
Ovaj budžet je za deset posto veći nego prošlogodišnji. Da li smo mi toliko bogatiji kao društvo i kao država ili je osnovni razlog, pre svega, povećanje zarada po resorima, koje je preko 16 posto u budžetu za 2008. godinu.
Gospodine ministre, vi ste malopre čitali nama i delove iz Memoranduma, međutim, zaboravili ste da spomenete neke važne stvari koje ste vi stidljivo u Memorandumu konstatovali, a to je, pre svega, visok spoljnotrgovinski deficit, na čemu vam je verovatno veoma zahvalan uvoznički lobi, visoka stopa nezaposlenosti od gotovo milion građana, rast javne potrošnje i rast javnih zarada iznad produktivnosti rada.
Sami ste priznali da je to nasleđe iz 2006. godine. Međutim, sve ono što ste vi uneli u budžetu za 2008. godinu pokazuje da vi od tih tendencija ne odustajete. Odgovorna vlada bi u ovom predlogu budžeta, pre svega, pokušala da stegne kaiš. Umesto toga, vi se dodvoravate biračima.
Država ne sme više da troši nego što njeni poreski obveznici unesu u taj budžet. Voleo bih da objasnite neke podatke, pre svega gađanima. Nama koji se bavimo politikom je ovo jasno. Vojna služba bezbednosti ima za 120 posto veći budžet nego 2007. godine ili u ciframa sa 46 miliona na 107 miliona. Vojna obaveštajna služba ima budžet za 150 posto veći nego prošle godine ili u ciframa sa 63 na 150 miliona. BIA ima budžet preko tri milijarde. U kakvoj to državi živimo? Policijskoj, bezbednosnoj? Građani su očekivali da će ovaj budžet, pre svega, imati jedan razvojni i reformski kurs, a ne da se pretvaramo u policijsku i vojnu državu. Za čega se vi to spremate?
Ministarstvo ekonomije ima za 25 posto veći budžet nego prošle godine. Pretpostavljam da je to vraćanje dugova gospodinu Dinkiću, da bi mogao sva svoja predizborna obećanja iz prošle kampanje da ostvari, a to je verovatno ona zimska olimpijada koju je obećao.
Vi ste drastično povećali zarade po određenim resorima. Za zarade u nekim ministarstvima se izdvaja po 75 posto veći budžet nego u 2007. godini, recimo kada je u pitanju Ministarstvo rada. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima za zarade izdvojeno više 80 posto, ali zato ste resor poljoprivrede častili sa svega pet posto više, znači manje nego što je inflacija.
Podsetio bih vas, a vi to sigurno znate, da Hrvatska ima duplo manje stanovnika, ima za 50 posto manje obradive površine, ali zato ima za skoro pola milijarde evra veći budžet za poljoprivredu. O svim detaljima koji su za to vezani ćemo pričati kada dođu amandmani na red.
Vi ste Savetu za borbu protiv korupcije dali manje para i manji budžet nego prošle godine. Nije dovoljno što potpredsednik Vlade odlazi na otvaranje "Delta sitija", što preti da će Savet za borbu protiv korupcije ugasiti i osnovati neko novo telo, nego ste im i smanjili budžet za ovu godinu.
Uprava za izvršenje zavodskih sankcija ima 15 posto manji budžet nego prošle godine. Nije čudo što zatvorenici beže iz zatvora, što zatvorenici daju intervjue iz zatvora, kad im šaljete jasan signal na ovaj način.
Program zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom je uvećan za svega 10 posto. U Srbiji ima 10 posto građana koji imaju status invalida. U jednoj takvoj zemlji vi ste povećali budžet za te osobe svega 10 posto, a ponavljam za vojne službe bezbednosti ste povećali preko 100 posto.
Posebna priča je položaj Vojvodine. Gospodine ministre, strašno je da se ne vidi koliko potiče iz javnih prihoda sa teritorije Vojvodine. Znam da je problem pokazati to. Sa teritorije AP Vojvodina u budžet ulazi oko 27 posto, a svega se sedam posto vraća, po članu 184. Ustava, odnosno tri sedmine ide samo na kapitalne rashode.
Inače, javna tajna je da iz budžeta za 2007. godinu preneta sredstva u Vojvodinu do 1. decembra su svega 41 posto od Ustavom predviđene tri sedmine. Dakle, umesto otprilike 20 milijardi dinara, vi ste Izvršnom veću Vojvodine preneli svega osam milijardi. Sada je još nejasnije kolika sredstva idu Vojvodini.
Vi ste malopre čitali član 4. ovog zakona, što nam uopšte nije bilo potrebno. Nama je bilo potrebno da objasnite tih sedam posto iz Ustava, gde se oni nalaze u ciframa. Postoji devet milijardi na NIP-u. Vi ste to veoma vešto uradili. Naveli ste da se iz poreza na zarade, 18 posto iz poreza na dobit, 42 posto koji su ostvareni na teritoriji Vojvodine, ali nigde niste naveli kolika su to sredstva. Juče smo na Odboru čuli da su ta sredstva oko šest milijardi dinara.
Međutim, ne postoji organ koji će nama potvrditi da je to tako. Želimo da vidimo koja je to cifra koja će ići po ova dva osnova. Kad saberemo, tih sedam milijardi koje ste pomenuli i ovih devet milijardi, dolazimo do samo 16 milijardi, a to je daleko od one tri sedmine koje ste po budžetu dužni.
Gospodine ministre, ako biste saslušali nešto, pa da možete da odgovorite, jer ovako nećete znati šta sam vas pitao. U krajnjoj liniji, da ponovim, pošto je vreme već isteklo, a imam svega pet minuta...

Nije isteklo, gospodine Maraš, imate deset minuta. Samo nastavite.

Čitajući Poslovnik vidim da imam pet, ali hvala vama, gospodine predsedavajući.
Položaj Vojvodine, koji ste vešto Ustavom pokušali da svedete na sedam posto, vi to ne poštujete. Želim da se zna da ova vlada zaista ne poštuje Ustav, pre svega premijer koji se toliko zaklinje u Ustav. Nigde nema sedam posto od republičkog budžeta.
Još nešto bih voleo da uradite, a verujem da će još neke kolege koje su u Odboru za finansije pokušati da dobiju od vas odgovor, šta je, zapravo, budžet Republike Srbije, da li je to onih 680 i koliko milijardi ili 700 i nešto, pošto smo juče na Odboru čuli da postoji ispod crte i iznad crte?
Mi mislimo da je cifra veća od tih 680 i koliko milijardi ste naveli. Znači, cifra budžeta je skoro 10 milijardi evra. Očekujemo da iznos za Vojvodinu, koji bude bio, zaista bude u skladu sa Ustavom.
Još jednom da ponovim, ovaj budžet je antirazvojni, ovaj budžet je antireformski i ovaj budžet je, pre svega, predizborni. To vaše dodvoravanje biračima pred predstojeće izbore skupo će koštati ovu državu. Mnogo više trošimo nego što poreski obveznici unose u ovaj budžet. Nadam se da će i to birači na kraju znati da cene.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, znate šta, 45 minuta čitanja budžeta ne može da popuni prazninu u ovom prvom redu. Vi ste, gospodine Cvetkoviću, verujem, svesni najmanje koliko i svaki poslanik u ovoj sali kakva je zapravo ekonomska politika Vlade čiji ste vi ministar finansija. Ona je jednako ozbiljna i odgovorna koliko se Vlada odnosi ozbiljno i odgovorno prema Zakonu o budžetu za 2008. godinu.
Pre nego što se od parlamenta zatraži podrška za trošenje 655 milijardi dinara, red je da nam predsednik Vlade podnese račun za prethodni budžet. To nije učinio ni predsednik Vlade, naravno, ovde ga nema, ali to niste učinili ni vi, gospodine Cvetkoviću. Ni vi nam niste podneli račun za novac koji ste trošili od juna 2007. godine, pa evo do ovog trenutka.
Niste obrazložili kršenje zakona. Niste nam objasnili zbog čega parlament mora da raspravlja 11. decembra o budžetu, zbog čega opozicija treba da ima razumevanja za zakonsku obavezu koja nalaže usvajanje budžeta za narednu godinu do 15. decembra, kada Vlada nije bila spremna i odgovorna, sposobna da parlamentu na vreme i u skladu sa zakonom prosledi budžet.
Pokušali ste da nas zatrpate ciframa, citatima budžetskih stavki. Uspeli ste da od najzanimljivijeg pitanja u zemlji učinite najdosadniju raspravu. Zato treba malo više života uneti u ovu temu.
Prvo, ko je odgovoran zbog toga što je probijena planirana inflacija? Za 50% je probijena. Umesto planiranih 6, ona je 9,5 i to lažnih 9,5. Ona je dvocifrena, a to se ne očitava u merenju inflacije samo zbog toga što će neke cene, koje su već sada utvrđene kao veće, javnosti biti ispostavljene posle 1. januara. Dakle, zemlja se laže.
Kakva je politika koja je zasnovana na lažima? Ako govorimo o ekonomiji, ona je loša, i ona ne može imati podršku i ne bi smela da ima podršku nijednog poslanika u parlamentu, bez obzira na stranku iz koje dolazi. Nije dovoljno kvalitetno obrazloženje probijene stope inflacije. Pedeset posto greške ne može biti pravdano skokom cene nafte ili sušom.
Tačno je da je promenjeno stanje na energetskom tržištu, tačno je da je sada globalni problem veća cena i porast cene hrane, ali nema nijedne zemlje u Evropi koja je tako krhke ekonomije da promaši za 50% planiranu stopu inflacije. Istu naftu troši Evropska unija. Istu naftu troši Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Mađarska. Te zemlje nisu prekoračile planiranu ekonomsku politiku i u toj meri ugrozile ekonomsku perspektivu kao što je to učinila naša Vlada.
Biće da je nešto drugo uticalo na porast ove inflacije i probijanje planiranih okvira. To isto će uticati i na probijanje stope planirane inflacije za narednu godinu. Ona je već sada neprihvatljivo visoka; 6 % je nešto što ne može dobiti podršku u parlamentu ukoliko ovaj parlament želi da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku.
Mi se zalažemo za zamrznutu stopu i planiranu ciljanu inflaciju od 2%. Ako Vlada nije u stanju da je ostvari, mora da podnese ostavku. Moramo da pronađemo sposobniju Vladu. Dajte nam obrazloženje te greške i tog propusta od 50%.
Ono što nam je važno pre analize ekonomske politike Vlade jeste politički koncept vlade. To ne možete vi da nam kažete, to mora da nam kaže predsednik Vlade, to mora da kaže Vojislav Koštunica. Kakvu politiku vodi Vlada u 2008. godini: da li je to razvojna politika, da li je to ratna politika, da li je to politika integracija u Evropsku uniju ili je to politika izolacije?
Tek nakon dobijanja odgovora na to pitanje mi možemo da analiziramo ekonomski aspekt tog koncepta. Ali, predsednika Vlade ovde nema. Zato mi na osnovu do sada iznetih stavova pojedinih predstavnika Vlade i izjava predsednika Vlade, sa kojima se najčešće upoznajemo u SMS porukama, možemo da donesemo jedan poražavajući zaključak za vas, gospodine Cvetkoviću.
Vi ste formulisali ekonomske ciljeve Vlade koji su potpuno suprotni političkim ciljevima Vlade čiji ste vi ministar finansija. Podsetiću vas koji su ciljevi vaše ekonomske politike: makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda stanovništva, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi, ravnomerniji regionalni razvoj.
Ovo je isto kao ona priča iz 90-tih o švedskom standardu. Makroekonomska stabilnost počiva na monetarnoj i fiskalnoj politici. Ta monetarna i fiskalna politika nisu mogle da obezbede ovoj zemlji onu vrstu stabilnosti koja bi podrazumevala poštovanje zacrtanih planova.
Jednu reč niste rekli o poreskoj politici. Zašto je ta politika važna? Čak 93% prihoda u budžetu se ostvaruju realizacijom te poreske politike.
Od 639 milijardi, mislim, 93% se obezbeđuju naplatom poreza. Kakva je poreska politika vaše Vlade? Da li je ona liberalna, jer se samo tako može obezbediti rast zaposlenosti, dinamični privredni rast, ili je ona restriktivna, jer se samo tako može obezbediti i servisirati skupa država koja sve više troši.
Nije samo Vojislav Koštunica prekršio svoje izborno obećanje. Nije uradila to samo vladajuća koalicija, to ste učinili i vi, gospodine ministre. Ovde u parlamentu ste, obrazlažući budžet za drugu polovinu 2007. godine, i po tome smo zemlja koja je presedan u Evropi, rekli da ne možete da prekršite obaveze prethodne vlade i da je zbog toga veći trošak u budžetu od onoga koji bi bio optimalan, ali da će to biti sanirano zamrzavanjem te javne potrošnje ili zarada u budžetu za 2008. godinu. To niste uradili.
Prevarili ste parlament kada ste tražili podršku za budžet. Ovde sada niste ponudili obrazloženje za tu prevaru, a ne bih izvlačio one analogije koje prate politiku koja vara. Samo vas moram upozoriti da ne možete dobiti našu podršku dok ne ponovite obrazloženje daljeg rasta javne potrošnje koje nije praćeno povećanjem efikasnosti naše države.
Vi tražite od građana da plaćaju državu koja najčešće ugrožava njihov život, njihova elementarna prava. Koja? Recimo, pravo da rade, pravo da se zaposle, pravo da se normalno školuju, pravo da se leče.
Kako možete da budete ministar finansija posle ovakve konstatacije Zavoda za zdravstveno osiguranje. Pročitaću vam to - Zavod neće moći da izmiri obaveze prema zdravstvenim ustanovama za lekove i medicinska sredstva, za lekove na recept prema apotekama i apotekarskim ustanovama. To znači da neće moći da obezbedi prava iz zdravstvenog osiguranja jednom broju osiguranih lica. Zavod će na kraju 2008. godine imati neizmirene obaveze prema zdravstvenim ustanovama, a to će uzrokovati rast zaduženosti zdravstvenih ustanova prema dobavljačima.
Kakva je to politika Vlade koja svesno krši zakone koje je prethodno sama vlast donela? Što ne promenite zakon i taj član 22, koji garantuje učenicima do 15 godina, studentima do 26 godina, izbeglicama, prognanima, invalidima, ženama koje održavaju trudnoću zdravstvenu zaštitu?
Pa, to je kao i preambula Ustava, na koju se pozivate. Kada pitamo ministre šta rade oni i zašto krše zakon i Ustav ove zemlje, oni nama citiraju preambulu Ustava koju mi treba da poštujemo; pa neka Vlada poštuje sama zakone koje je donela.
Morate da predložite izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, brisanje člana 22. Možda bi onda bio manje prognanih i izbeglih u ovoj zemlji.
Ovako žive na periferijama naših opština, bez prava da se normalno školuju, bez prava da se normalno leče, bez prava da normalno rade, bez struje, bez vode, u blatu, preostalo topovsko meso propalih politika.
Ako pogledamo izdatke od 655 milijardi, 176 milijardi su plate zaposlenih. Šta dobijamo mi od tih zaposlenih? Je l' možemo da dobijemo neku procenu? Je l' možemo da dobijemo analizu prethodnih stotina milijardi koje su potrošene? Da li su službe radile svoj posao?
Možemo da pogledamo prioritete. Recimo, najmanje izdavanje, studentski standard, učenički standard, Fond za mlade talente, najmanji, nećemo da pričamo o Biji, pisali smo amandmane o tome, ali morate da nam kažete šta su vaši ekonomski prioriteti, da li servisiranje države koja uništava samu sebe ili definisanje osnova za jednu kvalitetniju perspektivu od one koja nam se nudi. Gde je nauka? Gde je prosveta? Gde su studenti?
Naše funkcionalno obrazovanje je praktično neprimenjivo. Uništavamo generacije, a pri tom nemamo svest o odgovornosti za tako nešto. Ko je odgovoran u ovoj zemlji za činjenicu da je nivo upotrebljivog znanja koji se nudi učenicima i studentima u ovoj zemlji na najnižim granama? Očigledno niko, ili o tome ne treba da razmišljamo pošto se brani Kosovo.
Ako govorimo o ciljevima vaše politike, oni ne mogu da budu ostvareni u oblasti dinamičnog privrednog rasta. Reći ću vam zbog čega? Zbog toga što je ekonomija poslednja briga aktuelne vlasti. Nešto je drugo prioritet Vlade i o tome se toliko puta ovde govorilo. To je odbrana ugroženog nacionalnog suvereniteta, identiteta, Kosova, grešaka, propusta, mitova, tradicije, da ne ulazimo sada u tu priču, biće sednica o Kosovu.
Ali, ovde u ciljevima vaše ekonomske politike mi ne možemo da prepoznamo ništa od onoga što je politički prioritet Vlade čiji ste vi ministar. Kako možete da govorite o ubrzanju procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji a da istovremeno ugrožavate one institucije koje su preduslov ostvarivanja tog vašeg cilja?
U analizi ekonomskih prilika u zemlji EBRD je konstatovao postojanje monopola, kartela koje ugrožavaju srpsku tranziciju. Odgovor Vlade na to je obračun sa Savetom za borbu protiv korupcije, koji je prethodno na tako nešto ukazao. To je jedna od retkih institucija kojoj se smanjuju budžetska sredstva u odnosu na 2007. godinu, svim drugima rastu.
Ako se govori i meri taj indeks kojim se kvalifikuje srpska tranzicija, onda smo mi na poslednjem mestu te liste sa 2,7%, a govorimo o ubrzanju tranzicije. Zašto smo na tako niskom nivou? Otvara se kao najčešći odgovor na to pitanje, pitanje korupcije i nesposobnosti vlasti da realizuje programe koje je prethodno sama utvrdila.
Mi kao opozicija naravno da uvek ukazujemo na loše aspekte ekonomske politike. Neki ekonomski potezi koji su povučeni u poslednjih nekoliko meseci su bili kvalitetni. Nažalost, to su bile samo najave. Gospodine Cvetkoviću, šta je sa PDV-om za dečiju opremu i dečiju hranu? Šta da radimo, da idemo u crkvu da se molimo kao poslanici da bi PDV bio ukinut, pošto Vlada ima razumevanja za molitvu, nema razumevanje za amandman. Nemojte da nam kažete kako to ne funkcioniše u drugim zemljama, funkcioniše.
Ako država nije sposobna da sama obezbedi sprovođenje i poštovanje svojih zakona, onda je ta država nesposobna, nisu zakoni loši. Tražimo od vas da ukinete PDV i da prihvatite ovaj parlament kao instituciju koja vas obavezuje, a da svoje intimno opredeljenje prema Crkvi zadržite za sebe.
Dakle, prošli put ste rekli ne našem amandmanu i amandmanu nekih drugih poslaničkih grupa kada se raspravljalo o porezu na dodatu vrednost za dečiju opremu i dečiju hranu, a onda je Vlada prihvatila sugestiju Patrijarha. Je l' treba Patrijarh da bude poslanik da bi parlament bio mesto na kome se o tome odlučuje na ozbiljan način?
Šta je sa porezom na kapitalnu dobit? Zašto je on tako konfuzan? Zašto izostaje fiskalna decentralizacija? Šta je sa lokalnim samoupravama? Šta je sa poštovanjem tog Ustava, na kome se tako puno insistiralo? Pogledajte koliko se malo sredstava, negde oko 60 milijardi, transferiše lokalnim samoupravama.
Po kom osnovu se formira taj budžet? Pa, tako što od 100 dinara koje se stvore, u svakoj opštini 90 i više završi u centralnoj kasi. Srbija je uništena i vi to vrlo dobro znate, između ostalog i zbog toga što se favorizuje taj princip po kome jedni mogu da parazitiraju i da budu neuspešni na osnovu kase koja im distribuira sredstva onih koji rade i koji su uspešni.
Katastrofalan odnos je prema Vojvodini. To nije političko pitanje, to je preduslov uspešne ekonomske tranzicije koju vi navodite kao svoj cilj. Mi moramo da definišemo neke elementarne principe koji će biti nesporni, i za vas i za svaku narednu vladu: da ova zemlja može da troši onoliko koliko stvori i da u ovoj zemlji perspektivu imaju oni koji rade, oni koji se ne osećaju loše zbog toga što su prvi došli na posao, a poslednji sa posla otišli; a oni koji su navikli na političku korupciju, koja i vas danas obavezuje, ne treba da budu naša budućnost. Neki poslanici su i u analizama ovog budžeta, i moj kolega Maraš, pomenuli da je ovaj budžet delimično i predizborni. On to jeste. Zbog toga što ovaj budžet treba da održi u životu tu iluziju, po kojoj je srpska tranzicija dinamična, a naša ekonomija iz dana u dan jača.
Ako se izanalizira struktura budžetskih prihoda, pokriće budžetskih rashoda, onda će se videti da smo mi daleko od onog što vi opisujete kao naše trenutno stanje. Jedne godine smo prodali duvansku industriju, jedne godine smo prodali fabrike cementa, jedne godine smo prodali mobilnu telefoniju i dali licencu za novu frekvenciju, ali sve to smo učinili da bi se stvorili preduslovi da konačno ovde zaživi ono što je normalni postulat svake zdrave ekonomije, a to je investiranje iz inostranstva.
Hipotekarno tržište koje je uništeno u Americi dodano je pritislo američku ekonomiju i globalnu, ali još uvek ta ekonomija dobro funkcioniše zbog toga što je za zdravo funkcionisanje neophodno oko 70 milijardi dolara mesečnih investicija. Hajde, kažite nam koliko vi stranih investicija očekujete u 2008. godini i iz kojih zemalja.
Pošto smo u stanju neproglašenog rata sa Evropskom unijom i sa SAD, a sa druge strane u stanju podaništva sa Rusijom, iz kojih zemalja vi očekujete strane investicije i to one grinfild? Je l' možemo to da dobijemo kao odgovor? Ako odgovora nema onda nema ni podrške budžetu.
Vaša politika i vaša odrednica prema suštinskim problemima ovog društva vam oduzima pravo na ovaj budžet. Neke vaše kolege su ovde pre vas govorile u parlamentu i rekle da će reakcija Vlade na samoproglašenu nezavisnost Kosova biti žestoka, da ne mogu da ukažu na karakter te žestine jer je to državna tajna.
Ono što nisu rekli, a što svi znamo da će se zapravo desiti je ponavljanje jednog ruskog scenarija iz blokade Berlina. Vi ćete iseći Kosovu struju, blokirati ga u transportu i saobraćaju, pribeći svakom obliku opstrukcije i gurnuti ovu zemlju u konflikt sa onima od kojih očekujete da ovde investiraju.
Opredelite se za jedno ili za drugo. Izađite pred parlament i recite - žao nam je, 2008. godina je godina novih sukoba, jer mi pravimo budžet za tako nešto. Ovi ciljevi su neostvarivi.
Što se tiče trošenja, vi tu ne možete mnogo da nam kažete, ali očekujemo da će se pojaviti vaše kolege ovde. Bilo bi nam važno, recimo, da čujemo odgovor od potpredsednika Vlade kojim se to poslovima bavi njegov kabinet koji je brojniji od kabineta predsednika Vlade, koja su to putovanja koja po svojim troškovima prevazilaze troškove putovanja predsednika Vlade, koji su to angažmani koji po svojim troškovima prevazilaze angažmane predsednika Republike, Narodne kancelarije, Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, Antimonopolske komisije, Saveta za borbu protiv korupcije? Na šta se troši taj novac?
Ovde nema nikoga ko može da nam odgovori na pitanje iz oblasti ministarstva zdravlja i obrazovanja. U toku je štrajk prosvetnih radnika, oni traže veće plate. Šta je sa Nacionalnim investicionim planom?
Gde su efekti i rezultati trošenja tih sredstava? Koliko je ljudi zaposleno, koliko je novih radnih mesta? Gde su oni računari iz izborne kampanje tokom 2006. godine koje je trebalo da dobije svaka škola? Nema ništa od toga.
Četrdeset pet minuta dosadnog citiranja paragrafa, stavova, tabela. Nismo na savetovanju ekonomista u Budvi ili na Kopaoniku, ovde ćemo sedeti ceo dan i očekujemo odgovor da bi mogli ozbiljno da raspravljamo. Nema podrške ovom budžetu upravo iz tih razloga, što niko nije spreman da preuzme odgovornost za trošenje para iz prethodnog budžeta, što nema objašnjenja rashoda, što nema jasnog političkog koncepta koji se finansira i što je, po našem mišljenju, direktno suprotan prioritetima ove zemlje.
S obzirom da ti prioriteti čak nisu ni navedeni ovde, a iz onoga što mi prepoznajemo kao prioritete pretpostavljamo da oni nisu vaši prioriteti, da se nalaze na rubu vašeg interesovanja, s obzirom da se za njih najmanje izdvaja, a to su univerziteti, obrazovanje, nauka i socijalno najugroženiji slojevi našeg stanovništva.
Žao mi je, ne možete da napravite od ljudi izbeglice, prognane, sirotinju, a da se onda o njima ne starate i da čak o njima i ne razgovarate. O tome treba pričati. Mislimo da bi ih bilo manje kad bi ljudi znali šta ih zapravo ovde u Srbiji čeka. I neka se to kaže onima koji se danas pakuju na Kosovu zbog toga što to treba da bude deo političkog projekta koji će naravno zapanjiti svet, a ovde homogenizovati Srbiju oko odbrane nečega što je davno izgubljeno.
Ne, Srbi na Kosovu bi možda drugačije razmišljali kada bi videli kako su prošli oni pre njih, a oni pre njih su ovde poniženi, odbačeni, niko se o njima ne stara, osim pojedinih stranaka koje to rade tako što izazovu incident u parlamentu da bi neko dobio struju, koju potom treba da plaća. Juče ste videli na nacionalnoj televiziji da škola šest meseci nema struju i vodu. To nije tema budžeta, a mi o tome želimo da razgovaramo.
Puno novca, 650 milijardi, puno novca i 639, koliko će se uzeti od građana kroz poreze, ali nijedna napomena karaktera trošenja tih sredstava i činjenice da ćemo podržavanjem ovakvog budžeta u 2009. godinu ući u gorem stanju nego što ulazimo u 2008. godinu, a ono je samo po sebi neprihvatljivo.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Poštovani građani Srbije, verujem da nemate dilemu, SRS će glasati protiv zakona o budžetu za 2008. godinu.
Osnovni razlog za to je što je ovaj budžet verna slika i prilika napregnutosti vladajuće koalicije koja je dovedena do pucanja i što ovaj budžet zadovoljava samo interese učesnika te vladajuće koalicije, o čemu nam govori dnevni red, izmena redosleda tačaka dnevnog reda, varijante zakone o budžetu koje su od 8. do 30. novembra dolazile u tri varijante i to ću vam obrazložiti pojedinačno.
Budžet je u stvari slika sukobljenih interesa ljudi koji međusobno ne dele iste vrednosti, ne sprovode istu politiku, ne mogu da se gledaju, što bi narod rekao, ali je to budžet da sve ono što se zovu velike i male žabe koje treba progutati u takvoj koaliciji bude pitko, jer novac koji se od građana prikuplja omogućava ovim ljudima iz vladajuće koalicije da podnesu inače tešku nazovisaradnju u vladajućoj koaliciji. To je osnovna svrha ovog budžeta.
Da ponovim, ono što može novac, ne može nijedna vojska. Smisao učešća gotovo svih, sa malim razlikama u nijansama, jeste upravo raspodela kolača koji se zove budžet. Sve ono kada glume međusobnu saradnju, kada se rukuju kao npr. prilikom dodele nagrade Euromani, kada Đelić čestita Dinkiću, ispeglaće ovaj budžet, jer novac za tu nagradu i troškovi te nagrade, direktni i indirektni, između ostalog, su u ovom budžetu.
Sve priče npr. gospodina Ilića, koji je uveo kriterijum uspešnosti, a da pitam ja njega, citiram ga, da li je on kilometar ili metar asfalta negde napravio, evo ga ovde u budžetu i u dnevnom redu. Znači, gospodin Velja Ilić je kao kriterijum uspešnosti političara uveo kilometre asfalta koje asfaltira od dedovine ili iz budžeta. Nema dileme, iz budžeta.
Na dnevnom redu se, uz prateće poreske zakone, našao i zakon o javnim putevima. Gospodinu Velji Iliću je uskraćen novac iz budžeta da nastavi asfaltiranje kao kriterijum za mere uspešnosti i on je morao i uslovio je koaliciju da se na dnevnom redu nađe zakon sa dva člana, gde on u 2008. i 2009. godini dobija procenat sredstava od naknade za puteve da bi mogao da nastavi da bude uspešan.
Nema mnogo razlike ni sa delom koalicije koju čini G17. Dnevni red je sinoć morao biti promenjen i kada kažem sinoć vi ne vidite znake navoda, ali ću da ih objasnim. Morao je da bude promenjen da bi učestvovali u radu.
Zbog nekih privatnih obaveza juče popodne morala sam da budem van sale i vrlo uporno i dugo sam čekala kraj sednice da vidim kada ćemo danas nastaviti rad o budžetu. Nisam uspela da ga dočekam i kada sam jutros u 05,30, kada inače ustajem, uključila Radio Beograd čujem da je Skupština završila sednicu sinoć. Pomislim pre 12,00, dobro je, počećemo možda danas u 10,00. Čujem od svojih kolega da je Skupština radila gotovo do pola tri.
Sinoć i jutros su dva različita termina. Jedan tretira vreme do 12,00, jedan do dva po ponoći i to je samo jedna ne usputna primedba, nego jedan od razloga zašto nikada ne treba ukinuti skupštinske prenose, jer slika i ton koju Radio televizija Srbije i Radio Beograd daju o radu u ovoj sali jednostavno nisu istinite i mnoge dovode u zabludu.
Znači, u tom jutrošnjem usvajanju dnevnog reda G17 je insistirao da se, ne kao zadnja tačka dnevnog reda, nađu dva predloga izmene i dopune zakona o privatizaciji i sticanju besplatnih akcija iz dva razloga.
Jedan je nepoverenje prema članicama koalicije, da je moguće da se rad prekine posle tačke o budžetu i usvajanju budžeta i da ti zakoni ostanu mrtvo slovo na papiru, a pretpostavljam da dugo rade zajedno pa se poznaju i taj strah je osnovan. Drugi razlog za to je bio predizborno obećanje, neka mi građani ne zamere, šarena laža koja se krije u ova dva zakona.
Pričaćemo i o njima posebno, ali ako je u predlogu budžeta za 2007. koji je sačinio gospodin Dinkić kao odlazeći ministar finansija, stajao predlog da se sredstva od prodaje NIS-a upotrebe 50% za namirenje pozajmica koje je dala Vlada NIS-u, a 50% za projekte Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Vojvodine, tada je bilo aktuelno zagađenje u Pančevu, pa se obećavalo pred izbore sve i svašta i onda je to obećanje pretočeno u predlog budžeta, a danas se NIS nalazi na spisku javnih preduzeća, od čijeg se dela prodaje treba izvršiti besplatna podela akcije. Odmah da kažem, jedno od preduzeća.
To što deluje kao dobro obećanje za narod sadrži nešto što nije skrivena mana. Plan da se privatizacija obavi do 2010, ali se pod maskom raznih poreskih olakšica za građane, vlasnike tih akcija i besplatnih brokerskih i sličnih usluga, građane teraju da te akcije prodaju u roku od godinu dana. Ne kaže se - moraju, ali može i pod firmom poreskih olakšica i dobrih namera prema građanima koji su u nemaštini, gospodin Dinkić i G17 ponovo prave sebi kampanju pred predstojeće izbore, ako ne predsedničke sa direktnim učešćem, a ono lokalne, pokrajinske i ostale.
Znači, budžet Republike Srbije za 2008. godinu je u stvari pokušaj da gospodin Dinkić sebi obezbedi pravo da nastavi sa radom preko para državnih institucija koje se zovu agencije. Ponoviću, vrlo je važno. Tri varijante budžeta koje smo dobijali od 8. do 30. novembra govore o tome da je ukupan iznos budžetskih sredstava uvećan za 100 miliona troškova, od čega je najveći iznos opet dobio gospodin Dinkić i to za davanje kredita mahom u oblasti turizma. Jedan deo je dobio gospodin Ilić, nešto za njegove projekte u infrastrukturi, a nešto i za onu famoznu stavku koja se zove - kupovina roba i usluga.
Znači, u najmanje 14 službenih glasnika su objavljivane uredbe o subvencijama kojima gospodin Dinkić deli kredite poljoprivredi, turizmu, nekim najnovijim delatnostima, podsticajima za proizvodnju za neke nove oblasti, mimo zakona.
Država Srbija nije donela zakon o subvencijama, gde će svi građani znati koji su to kriterijumi za dobijanje kredita. Objavljuju se na svaka tri meseca uredbe kojima se pozivaju oni koji su bliski, od kojih se očekuju protivusluge, da konkurišu i dobiju kredite koje građani Srbije, vi omogućuju plaćanjem poreza.
Osnovna definicija budžeta je da ga punimo svi, a troše ga odabrani. Odabiraju oni koji daju kredite mimo banaka i mimo dosad u teoriji i praksi poznatih institucija. Kod nas se banke više ne bave davanjem kredita, makar ne privredni, uglavnom građanima. Davanjem kredita se u ovoj državi bave agencije i to kao feudi, na isti način podeljene onako kako su podeljena i resorna ministarstva.
Dokaz za to je ponovo jedan od službenih glasnika, gde je formiranje Vlade, gospodin Dinkić sada u liku ministra za privredu i privatizaciju preuzeo je direktnu nadležnost nad tim delom posla kao neko ko treba da se pita i da prema narodnim parama bude bog koji odlučuje o raspodeli državnih para.
Dragi građani, ima samo jedan problem. Ne da njima ne treba zakon, nego mogu uredbama. Imaju samo problem što te uredbe treba objaviti. Kad bi nekako mogli da ukinu i ovaj "Službeni glasnik", pa da se ne vidi kome daju i kako daju, ali se još nisu odlučili na takav korak. Znate zašto? Ima jedna osnovna pravna maksima koja kaže - neznanje zakona ne opravdava. Znači, kad je zakon javno objavljen, onaj ko ga ne zna, pa ga ne ispuni, kriv je pred zakonom. To je zbog onog dela koji se zove prikupljanje para.
Građanima se objavljuju poreski zakoni u "Službenom glasniku" da bi isplaćivali i bili uredni prema državi koja svojim prinudnim aparatom sile i novčanim kaznama, za sve ono što se zove neuredno izmirenje obaveza prema državi, naplati od građana sve što treba. Samo zato "Službeni glasnik" se još objavljuje, da bi građani znali koje obaveze imaju prema ovoj državi. Kakav je ovaj budžet? Iskreno da vam kažem, dragi građani, ne znam da li mogu da se pouzdam u ove cifre. Za 2007. Dinkić je predložio budžet sa suficitom od 23 milijarde. Za istu državu, iste granice, iste ljude, iste poreze, gospodin Cvetković nam je predložio budžet sa deficitom od 13 milijardi. Kako je to moguće?
Gospodin Cvetković je to objasnio tehnikom neprikazivanja troškova prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, rekavši, stenogram je kao dokaz, da je on samo deo tih troškova, od preko 20 milijardi dinara neobuhvaćenih obaveza četiri milijarde uneo u ovaj budžet.
Nisam čula obrazloženje - šta je sa ostalim neprikazanim sredstvima?
Hoću da kažem sledeće: ovaj budžet koji je ovde dat, njemu se možda može verovati, možda i ne može, zato što na iste građane, istu državu, iste poreze dobijamo dva različita papira. Mislim da nije reč samo o tehnici. Kao pripadnik SRS, poslanik u parlamentu, nemam zakonom obavezan mehanizam da o ovome razgovaram ozbiljno. Imam plan prihoda i rashoda i to je sve. Da bih mogla o ovome da razgovaram ozbiljno, moram da imam završni račun, a imam zadnji i nosim ga sa sobom iz 2006. godine, ali na njega nije urađena revizija.
Znači, ovlašćeno telo i stručni ljudi nisu dali svoj sud o istinitosti podataka koji su ovde izneti. Zašto ne verujem ni ovom ministru ni ovoj vladi? Doneli su Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, dve godine nisu formirali organe kako je zakon nalagao, a kada su je osnovali, 75 dana kako je izbran Savet, ljudi nemaju prostorije u kojima mogu da rade. Sede u kancelarijama negde na petom spratu kada su slobodne.
Napravili su svoj finansijski plan, sa prvim zadatkom da urade reviziju budžeta za 2007, ali im je plan od blizu 300.000 dinara prepolovljen na pola, znači oko 150.000 dinara je dobila Revizorska državna institucija, a da sa njima niko nije razgovarao, čak ni onako kako Zakon o budžetskom sistemu nalaže kada se prave finansijski planovi.
Da li ova vlada uopšte želi da joj neko zaviri u poslovne knjige i proveri šta to oni knjiže, koje to prihode prikazuju, kako troše pare? Meni ne ostaje da imam utisak, imam dokaz da neformiranjem državne revizorske institucije na pravi način vi uopšte želite da ispunite zakon, koji tu kontrolu kao obaveznu predviđa i omogućuje organu koji se zove Narodna skupština Republike Srbije.
Zašto Vlada ne želi da ima kontrolora u liku državne revizorske institucije? Otkako je SDK ukinut, ukinuta je i obaveza revizije, koja je uvedena 2002. godine, kao i završni račun, obaveza dostavljanja završnih računa. Vlada ne želi da ima kontrolu, jer se hvali revolucionarnim promenama 2001. godine donetim, kada su oni sve račune, koji se zovu uplatni računi javnih prihoda, organa i organizacija, objedinili u jednom računu i zovu ga konsolidovani račun trezora.
Sada treba nama da ostane da poverujemo u to. Verujte mi da sam čak i ja poverovala s početka u nameru i iskrenost želje da se objedine svi računi i prihodi koje država ima i preko kojih prikuplja porez. Onda, podleglo se jednoj prevari, ne znam da li je ona napravljena po savetu onih koji iz belog svega, školovani za namene da dođu ovde i nama propagiraju nove teorije kredita, budžeta, blagostanja, mira, rata, sreće itd, da li su vas oni savetovali ili je vaš izum? Ne znam ko će tu tražiti autorsko pravo da uradi sledeće: da, sve je u budžetu na jednom računu.
Ali, formirate paradržavne agencije koje su samo u prvom trenutku na budžetu. Već u nekom najkraćem sledećem vremenu izlaze iz okrilja države, iz vidokruga Skupštine i od očiju javnosti i samo pune novinske stupce štampe, koju zovemo žutom, a u koju procuri poneka vest o tome kako se zloupotrebljavaju državna sredstva u Agenciji za privatizaciju, i Agenciji za sanaciju banaka, koja se danas zove Agencija za osiguranje depozita.
Neću nijednu drugu agenciju da pomenem, ove dve su dovoljne za to da ustvrdim da, bez obzira na onakav prikaz budžeta i masu računa koje je svojevremeno bivša vlast, u kojoj je SRS učestvovala dve godine samo, a govorim o periodu desetinama godinama unazad, bila poštenija od vas. Tvrdim, bila poštenija i radila sa sredstvima više u interesu građana nego što radite vi.
Znači, dve agencije su dobile pravo da se finansiraju iz sopstvenih prihoda. Deluje sasvim prihvatljivo. Koje su to poslove dobili? Lukrativne, najinteresantnije, najisplativije, monopolske, jedna je da prodaje naše nasledstvo u realnom sektoru i zove se Agencija za privatizaciju, i to kako joj napamet padne, i u stečaju, tenderu, aukcijom, na sve moguće i nemoguće načine, a druga je dobila pravo da prodaje finansijski sektor, i sada smo je vešto prekrstili, jer su to od nas tražili donatori, jedan od njih je KFV banka, da se oni zovu Agencija za osiguranje depozita.
Vlada je svesno dopustila, nemoguće da vi ministre ne znate, sve odluke, evo sada se u aferi "Sartid" pojavljuju, u ime te agencije potpisivao je gospodin Labus, gde se svi 31. usaglašavaju sa otpustom dugova prema "Sartidu" u ime Agencije za sanaciju banaka.
Niste vi nesvesno, vi ste vrlo svesno dozvolili da te agencije nemaju nikakvu obavezu prema Vladi koja ih je osnovala, da samo preko članova upravnih odbora imate informacije koje su zanimljive za postavljanje svojih prijatelja, za davanje dobrih plata tamo svojim prijateljima i izmirivanje ne znam kojih računa sve.
Agencija za sanaciju banaka je likvidirala četiri najveće banke i nikad još nismo saznali, i jedina sam koja još nije dobila odgovor ni na jedno pitanje, gospodine ministre, koje je upućeno Vladi, vama, ministru finansija, gospodinu Đeliću, o tome šta se dešava sa sredstvima i poslovima te agencije i šta se dešava sa vašim odnosima sa Narodnom bankom. Ne znam zašto mi ne odgovarate. Osećam se vrlo povređeno, ali ću do podataka doći u vezi s tim.
Koliko su te banke imale novca u inostranstvu u trenutku kada ste odlučili po nalogu, diktirali su vam, da ih likvidirate metodom od slučaja do slučaja, bez ikakve dalje elaboracije načina kako ćete ih ukidati.
Kojom su imovinom raspolagali? Ko prodaje njihove umetničke slike, pa se čak i vaše Ministarstvo za kulturu bunilo da to nije moglo, jer su neke od njih bile pod zaštitom države zbog svog značaja.
O tome nemamo nikakvu informaciju. Imamo čak jedan neverovatan apsurd da prilikom sprovođenja procesa privatizacije Agencija uzme pare na svoj račun i ostavi sebi koliko joj treba, i onda naručiocu, Vladi, državi, budžetu, prenese kusur od onoga što se zove ugovor o privatizaciji.
Gospodine ministre, amandman sam podnela da se vi, kao ministar, pitate i da sredstva od privatizacije idu na račun budžeta, pa da tek onda po vašem odobrenju oni mogu da podmiruju troškove koje vi odobrite. Vi, kao ministar, odgovarate ovde u ime Vlade za finansije jedne države. Vi ne možete nama da ispostavljate navodne račune o čistim računima i prilivima sredstava, a da nam ne kažete bez koje to imovine država Srbija ostala.
Znači, kada mi tvrdite da je kredit dobar, i nije rashod i nije obaveza za državu, jer će se njime nešto napraviti i kupiti, molim vas da mi kažete koja je to imovina povećana u bilansu imovine Republike Srbije. Molim vas da građanima objasnite otkud dve agencije imaju pravo da rade ekskluzivne poslove i nikome o tome ne polažu račune.
Kao što se nadam se da će jednog dana za Nacionalnu štedionicu da položi račun onaj koji je omogućio još malo pa savršenu pljačku, time što je prostor SDK dat toj instituciji, što je s namerom i lažno nazvana nacionalnom, da stvori zabludu kod ljudi da država stoji iza nje i što joj je dat najisplativiji i najzanimljiviji posao da ga radi, a to je isplata stare devizne štednje.
Nijanse su različite između ovog što rade ove dve agencije i onog što je radila Nacionalna štedionica. Vaše revolucionarno dosovsko otkriće, jedan račun, jeste šuplja priča. Najveći deo sredstava ide mimo očiju javnosti i to u kapitalnim stvarima.
Ako treba da dam definiciju ovog budžeta, ona se može svesti na jednu rečenicu - ovim budžetom rasprodajete naše nasledstvo i ovim budžetom upropaštavate budućnost sledećih generacija. Trošite privatizaciju isplaćujući deficite. A gde pare idu, onima koji treba da očuvaju koaliciju. Uzimate kredite za koje ne pitate koja je cena, koji su uslovi i u šta će biti uloženi.
Ali, ostaju kao obaveza budžetu ne samo kao uzeti krediti, nego i kao garancije koje dajete po tim kreditima, a evo ih u ovom novom budžetu na desetine milijardi obaveza stvara sebi obavezu, odnosno vama, građani Srbije, ova država, davanjem garancija za kredite koje će uzeti nešto infrastruktura, nešto železnice itd.
Šta je ovde vrlo zanimljivo? Država koja troši našu budućnost uzimajući kredite, znate kako se ponaša?
Kao preduzetnik koji spaja ili oni lobisti koji spajaju banke i korisnike kredita. Moji vršnjaci će se setiti kako je 90 i neke godine bilo unosno sa EPS-om otkupljivati menice i pojavljivao se neki gospodin, koga neću ovde da imenujem, koji je jednostavno bio preduzetnik, spajao je banke i EPS i njega nije bilo briga da li će banke da naplate kredit i po kojoj će ceni EPS da unovči menicu. On je dobijao proviziju.
Tako se država ponaša u odobravanju ovih kredita, kao posrednik koji uzima proviziju i ni za šta drugo ga nije briga. Zašto to tvrdim, gde vam je uprava za javni dug? Gde je ona organizacija koja je zakonom obavezna da proceni devizni rizik, jer od banaka se traži da samo 30% svog portfelja imaju tako opterećenog da ne dođu u nepriliku.
A šta je onda sa državom? Danas nam se branite da je inflacija 9,5% zbog suše, rasta cena nafte itd. Gospodin Jelašić se brani da je napravio takav i toliki gubitak zato što su bile neke nepredvidive okolnosti. Nije tačno. Vi morate da predvidite okolnosti jer vas Zakon o budžetskom sistemu obavezuje.

Gospodine potpredsedniče Đeliću, dobrodošli, molim vas da saslušamo govornika. Hvala

Zaista ne znam čime je gospodin potpredsednik zaslužio ovakvu čast da se posebno predstavlja, sem onom titulom koju je dobio - vojvoda od Meridijan banke. Vojvode cenim, ne ove od Meridijan banke, ali ajde.

Molim vas, gospođo Tabaković, sada ste vi malo prekršili neke pristojnosti.