Poštovane kolege poslanici, poštovani ministre, hteo bih samo vezano za razdeo 14 u okviru budžeta za poljoprivredu. Potvrđujem i ono što gospodin Zoran Mašić kao stručan čovek govori i što kao predsednik Odbora za poljoprivredu radi i čini u ovoj oblasti. Mislim da postoji i ona druga strana koja može u poljoprivredi da pokrene mehanizam i zapošljavanja našeg stanovništva sa potencijalima koje mi posedujemo u Srbiji.
Ono na šta sam želeo da ukažem gde je naša snaga, jeste da skoro 17% radno sposobnog stanovništva u Srbiji je od ukupnog stanovništva vezano za selo, za agrar.
Radi poređenja, to je negde od ukupnog radnog stanovništva tri posto u Francuskoj, devet posto u Mađarskoj. Gde je produktivnost? U Francuskoj je negde osam do devet puta veća produktivnost nego što je to kod nas. U Mađarskoj je negde dva do tri puta veća produktivnost nego kod nas.
Po nekakvim analizama, negde do 2010. godine u Srbiji bi moglo oko 200 hiljada ljudi da se uposli, da od svoje plate, od svog rada, od svoje zemlje dobro i normalno žive, gde mogu farmeri, poljoprivrednici, seljaci da budu jedan strahovito jak točak razvoja u ovoj našoj državi.
Ono što je loše jeste da negde u 2005. godini nije budžet maksimalno iskorišćen, pa je to trpela odluka o budžetu u 2006. godini, pa je manje nego što su to potrebe i zahtevi bili, i na osnovu tog budžeta za svega skoro 1,7 milijardu je uvećan u 2007. godini.
Za nas, za one ljude, za građane Srbije koji zavise od zemlje, dobro je da je u 2006. godini dobar osnov stvoren, pre svega, stvoreni su strahovito dobri preferencijali prema zemljama EU i prema zemljama članicama CEFTA. To smo ovde našim propisima i zakonima omogućili prema zemljama EU, osim dva-tri proizvoda, mi imamo bescarinski izvoz omogućen, a sa mesom i šećerom je ta kvota ograničena.
Skoro 46 uredbi je doneto u okviru Ministarstva poljoprivrede, što je dobra šansa, dobra prilika da naši ljudi znaju da ima novca za njih. Potrebno je samo da se organizuju i mislim da je Ministarstvo poljoprivrede učinilo u ovoj godini i započelo, nadam se da će takvu jednu kampanju da vode i da se zemljoradnici, seljaci udružuju putem zadruga, putem unija, kako bi mogli što više tog novca da privuku na zajedničkim projektima.
Ovo što sam rekao, želeo sam da usmerim i prema mojim zemljacima od Pazara do Prijepolja, kojima je jedino zemlja ostala od čega žive. Oni treba da znaju da su potpuno ravnopravni sa svim ljudima u Srbiji, da su svih 46 uredbi bile prema svima okrenute ravnopravno i da su mnogi iskoristili, a mnogi su mogli da iskoriste mnogo više. O tome se radi.
Strahovito mnogo ima potencijala. Mislim da je uloga svih nas 250 poslanika da odavde uputimo poruku našim građanima da postoji mogućnost, da postoji šansa, da smo spremni da u tom pravcu učinimo sve da ljudi iskoriste, i da ih ohrabrimo da te stvari na neki način sa svojim potencijalima i svojim mogućnostima iskoriste. U tom smislu, mislim da je Ministarstvo poljoprivrede učinilo dosta, može i mnogo više, uz razumevanje Vlade i onih koji o tome odlučuju. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku, kolegi Muniru. Gospodin Petrović nije tu, gospodin Martić nije tu. Izvolite, po Poslovniku za reč se javio narodni poslanik Vladan Batić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Nikolić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada predsednik Narodne skupštine za 15 minuta raspiše predsedničke izbore za 20. januar, čini mi se da od sutra počinje kampanja i da će rasprava o budžetu biti u potpuno ko zna kom planu.
Dakle, gospodine ministre, jednostavno niste imali sreće u ovom izvlačenju, ali to ništa ne zavisi od vas, to neko drugi odlučuje.
U ime DHSS i u ime poslaničkog kluba LDP-a, ako se držimo strogo Ustavnog zakona, doneta su ova četiri zakona koji treba da budu pretpostavka za raspisivanje predsedničkih izbora. Znači, ustavni uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora su stvoreni. Tu se ne može ništa ni oduzeti ni dodati.
Ali, smatramo da je vreme za parlamentarne izbore, za izbore na svim nivoima. Zašto? Zato što sve što se događa u vezi sa Kosovom i Metohijom, sve je to poraz jedne vlasti, sve je to poraz jedne nakaradne i neodgovorne politike, jedne politike koja je propagirala ideju ili sintagmu širokog koalicionog kapaciteta, a to je sinonim za političku prostituciju. Čim postoji prostitucija u politici, onda su bilansi takvog braka, takve kohabitacije, takvog odnosa ovakvi kakve danas imamo.
Zašto to kažem? Zato što na sastanku ministara EU u petak, i zato ova žurba za raspisivanje predsedničkih izbora, biće saopšten stav, jedinstven stav EU o priznavanju nezavisnosti Kosova. Dakle, oni koji su se svaki dan slikali sa zvaničnicima EU i svaki dan, i ovde u parlamentu, i iz zgrade preko puta, i iz zgrade vlade, sa svih medija obmanjivali građane Srbije, da će Kosovo zauvek ostati sastavni deo Srbije, moraju da odu.
To je pitanje odgovornosti. Odgovornost ima svoj pandan. To je smenjivost. To su dva osnovna načela politike, parlamentarne demokratije koja postoji u svakoj zemlji u svetu. Dakle, na tom sastanku u petak ministri inostranih poslova EU izaći će i sa stavom da neće biti priznanja nezavisnog Kosova sve do momenta dok ne budu održani predsednički izbori u Srbiji, da bi dali šansu demokratskom kandidatu. Ali, imamo stav drugog dela koalicione vlade, DSS i njenog predsednika, odnosno premijera Srbije, koji je rekao, ne, krnja ili prepolovljena Srbija neće biti partner EU i neće potpisati sporazum o asocijaciji i stabilizaciji.
Bilo kako bilo, onaj ko se u momentu kada EU prizna nezavisnost Kosova i Metohije nađe na mestu predsednika ili na mestu premijera, bio to stari ili novi, istog momenta mora da podnese ostavku i istog momenta moraju da se raspišu parlamentarni izbori. To je esencija parlamentarizma, to je osnova demokratije.
Utoliko pre što ni jedno obećanje nisu ispunili, a u preambuli stoji da su dužni da sačuvaju Kosovo. Hajde da vidimo kako će da ga sačuvaju. Ne vrede mitovi, legende, ne vrede gusle.
Dakle, dosta je izbora predsedničkih da bi Koštunica i dalje vladao Srbijom. Bilanse te vladavine vidimo: beda, nemaština, gladni, kriminal, korupcija, nepotizam, monopoli, najskuplje osnovne životne namirnice u jugoistočnoj Evropi, krah jedne politike, institucije nisu zaživele, još nemamo Ustavnog suda.
Pa kako raspisujete predsedničke izbore, a nema Ustavnog suda, kome se može podneti žalba, koji treba da bude regulator i zadnja instanca koja odlučuje o eventualnim nepravilnostima i povredama zakona na predsedničkim izborima.
Vreme je da se polože računi. Ovi koji su do danas bili vladajuća koalicija, jednostavno mora da pred građanima Srbije polože račune za sve svoje promašaje u svim sferama. Srbija je prva u regionu po stepenu korupcije, prva po snazi monopola, prva po procentu kriminala u društvu, prva po svim negativnim bilansima. To je produkt ove i ovakve vlasti. Zato, u redu su predsednički izbori, ali i parlamentarni, odnosno izbori na svim nivoima.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miroslav Martić, neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Ranđelović, a potom narodni poslanik Milan Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet je jedan od najvažnijih zakona zbog toga što određuje osnovne ekonomske i pravce privrednog razvoja, kao i nivo standarda većine građana u narednoj godini.
Ovaj budžet je proizvod makroekonomske politike za narednu godinu Vlade, ali isto tako je i odraz ekonomskog stanja koje je proizvod dugogodišnje ekonomske krize i postepenog oporavka ove zemlje u kojoj se ona nalazi.
Poslanici DS-a će podržati ovaj budžet zato što je dobar i dobro urađen, bez obzira na kritike koje su se čule iz redova opozicije, što je sasvim prirodno i legitimno, podržaće ga iz razloga što ovaj budžet u sebi sadrži i razvojnu komponentu, ali isto tako i komponentu socijalne sigurnosti, koja u dobroj meri štiti standard svih građana u Srbiji.
Kao što je ministar rekao i kao što ste videli u zakonu, planirani prihodi su 640 milijardi dinara i mislim da tu nema razloga da se nešto diskutuje o toj stavci, i mislim da ministar nije imao nekog velikog prostora, jer jednostavno, prihode je lako planirati i oni se uglavnom znaju na bazi budžeta iz ove godine, i oni su za 9,9% veći u odnosu na prethodnu godinu.
Rashode je malo teže planirati i oni su 654 milijarde dinara. Iz ovog se vidi i iz plana budžeta za iduću godinu da je budžetski deficit negde oko 15 milijardi dinara. Jasno je da bi mi svi želeli da su ovi budžetski prihodi veći, ali oni su odraz jednog privrednog i ekonomskog stanja ove zemlje i ne verujem da postoji neki mađioničar koji bi mogao da napravi veće prihode.
Budžetski suficit je nastao delom i zbog visokog nivoa plata prenetog iz 2006. godine i delom zbog rasta plata koji nije bio u skladu sa produktivnošću.
Ministar je u svom uvodnom izlaganju izneo određene negativne trendove ili tendencije koje su obeležile prethodni period, ne samo prošlu godinu, već i nekoliko prethodnih.
To je pre svega rast uvoza, visok deficit, stopa inflacije je veća od planirane, a ona je bila negde na nivou od 9,5%. Ono što je značajno, to je da budžetska potrošnja u ovoj godini nije uticala na ovaj povećan nivo planirane stope inflacije. Ova stopa inflacije je pre svega rezultat povećanja cene energenata, na šta nije mogla da utiče ni Vlada ni ministar, ni ova zemlja, i poplave koje su se desile u prethodnoj godini.
U sklopu toga, ministar i Vlada su planirali i određene mere koje bi dovele do ekonomske stabilizacije zemlje, pre svega, da se zadrži visoka stopa rasta društvenog bruto proizvoda, koji je u prethodnoj godini bio 6%, i to je jedna od najvećih stopa rasta bruto proizvoda u okruženju.
Ono što je važno, ministar finansija i Vlada su planirali da stopa inflacije u 2008. godini bude oko 6%. Takođe su planirali smanjenje spoljnog deficita, a time će i spoljni dug sporije rasti. Da bi se smanjio visok nivo potrošnje u odnosu na dohodak, ministar je planirao ubrzavanje ekonomskih reformi, formiranje, odnosno dosledno poštovanje principa ekonomskog tržišta i ekonomskog poslovanja, dovršenje privatizacije, što je jako važno, do kraja 2008. godine i stvaranje uslova ili ambijenta za nove investicije, privatizaciju državnih preduzeća, odnosno pojedinih delova javnih preduzeća, ograničenje plata u javnom sektoru do nivoa planirane inflacije, što je jako važno.
Mislim da je to bio jedan od generatora inflacije u prethodnom periodu. Kontrolu plata u javnim preduzećima, u državnim javnim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima, jer isto tako mislim da je i porast plata u ovim sistemima na neki način uticao da planirana stopa inflacije u prethodnoj godini bude veća nego što smo želeli i očekivali.
Takođe je planirana takva fiskalna politika da se stvori povoljan ambijent za otvaranje novih investicija i sve ovo podržava deo zakona koji su na razmatranju posle ovog zakona o budžetu, i to su predložene izmene poreskih zakona.
Čuli smo sa ove govornice, ne samo ovih dana kada se diskutovalo o budžetu, već i prethodnih dana, zahtev nekih poslanika, pre svega iz opozicije, da se vratimo na sistem gde je besplatno zdravstvo, besplatno školstvo, da se povećaju plate u prosveti, u državnoj upravi, u sudstvu, a s druge strane smo čuli ovde zahteve da se ukine PDV na pojedine proizvode, što je potpuno nelogično.
Teško je ispoštovati, s jedne strane, zahteve za povećanje plata, a sa druge strane ukidati PDV na pojedine proizvode. I praktično to je nemoguće.
Znam da plate u javnom sektoru, takođe i u prosveti i u zdravstvu, posebno onih koji imaju najniže stručne spreme, nisu takve da obezbeđuju siguran i dobar standard zaposlenih u tim sektorima, ali budžet je jednostavno takav kakav je i on je odraz ekonomskog i privrednog stanja u našoj zemlji.
Da bismo rešili ovaj problem, da bi se povećala plata u ovim sektorima, postoje samo dva ili tri načina. Znači, jedan je da dodatno opteretite građane novim porezima, drugi je da dodatno opteretite privredu novim porezima i treći je da se smanje plate pojedinim budžetskim korisnicima, što je praktično nemoguće i nerealno.
Ono što želim na kraju da kažem, dolazim iz Užičkog regiona i želim da prenesem stav ministru i Vladi jedan apel privrednika iz užičkog kraja, obzirom da je Užice jedan od retkih i u ovom momentu jedini region koji ima veći izvoz od uvoza, ima suficit negde od 50 miliona evra. Na svim sastancima koje su predstavnici Vlade održavali sa privrednicima užičkog regiona, i na zadnjem sastanku kada je bio potpredsednik Vlade gospodin Đelić, bio je zahtev užičkih privrednika da Vlada uspostavi što realniji kurs dinara u odnosu na evro.
Znam da je to na neki način trenutni udar na standard zaposlenih, ali dugoročno gledano za ekonomsku stabilnost Srbije neobično je važno da kurs dinara bude što realniji i samim tim da se podstiče izvoz, a smanjuje uvoz.
Poslanici DS-a će podržati ovaj budžet, pored toga što on ima razvojne komponente i omogućuje nove investicije, ima elemente velike socijalne sigurnosti, takođe zaštitu nivoa životnog standarda svih građana i, što je najvažnije, ima elemente ekonomske stabilnosti i sigurnosti za narednu godinu i naredni period.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, neka se pripremi narodni poslanik Milan Nikolić, a zatim narodni poslanik Radiša Ilić.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što budem ministru postavio par pitanja vezano za današnju temu, odnosno koja se tiču usvajanja budžeta, rekao bih par impresija uopšte o načinu kako smo ovih dana donosili zakone i kako je tekla rasprava.
Očigledno, a danas smo dobili i odgovor da se nekome žurilo, jer vladajuća koalicija i Vlada nisu radili svoj posao kako valja, pa je zbog toga Skupština došla u cajtnot, dovedena u situaciju da sistemske zakone, važne, one na koje nas Ustav obavezuje, i Ustavni zakon, donosi kasno posle ponoći, pred izmoždenim narodnim poslanicima, koji nisu bili u stanju ni da prate diskusiju, a kamoli da je vode.
Dakle, vođena je diskusija radi diskusije, što će reći da je to u stvari bilo – bekstvo od suštine i puko zadovoljavanje forme, jer se zaista nekome u vladajućoj koaliciji žurilo.
Shodno vremenu koje je ostalo na raspolaganju poslaničkoj grupi LDP, a vezano za donošenje zakona o budžetu, mada je možda ova pitanja vreme i preteklo, jer su nas danas događaji pretekli, shodno onome što se dogodilo, a vezano je za zabranu držanja konferencije za novinare LDP-a, a potom raspisivanju predsedničkih izbora ispod žita, o čemu poslanici bivaju poslednji obavešteni, dakle, možda su ova pitanja iza vremena, jer su ih događaji pretekli.
Shodno činjenici da su o budžetu raspravljali eksperti koji su članovi LDP, samo bih izvukao par njihovih impresija, jer zaista nema vremena da se čita sve ono o čemu smo raspravljali. Zašto su oni ovaj budžet ocenili kao budžet za dodvoravanje biračima? Zašto su rekli da je Vlada pravila budžet ne na osnovu ekonomskih parametara, ni tranzicije, ni u skladu sa približavanjem Evropskoj uniji, već politici, čitaj „izborima“, društvenim okolnostima koje premijer objašnjava – kao teške tranzicione okolnosti u kojima građanima treba pomoći.
Naime, predloženim budžetom je planirano da inflacija sledeće godine bude 6%. Ali, jasno je da Vlada neće brinuti o inflaciji, već da će to, kao i ove, i sledeće godine raditi samo Narodna banka.
Dalje bih postavio pitanje – kako gospodin ministar ocenjuje mišljenje gospodina Harolda Hiršhofera, koji kaže da su stručnjaci MMF-a Vladi Srbije preporučili budžet sa suficitom, zbog velikog deficita tekućeg plaćanja ili još par ocena ovog budžeta od strane naših eksperata, koji kažu da budžet najavljuje nastavak velike javne potrošnje u 2008. godini i rast spoljnotrgovinskog deficita, te da budžet za 2008. godinu pokazuje da Vlada nije spremna da sprovede reforme i ozbiljne rezove u ekonomiji.
Mada današnji događaji su uglavnom dali odgovore na oba pitanja, shodno činjenici da je predsednik Narodne skupštine, maltene u tajnosti raspisao izbore za predsednika Republike i shodno onome što se danas dogodilo poslaničkoj grupi LDP. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nebojši Ranđeloviću. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, a zatim narodni poslanik Radovan Milovankić. Izvolite, gospodine Nikoliću. Imate 10 minuta.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu je svakako jedan od najvažnijih dokumenata sa kojim Vlada izlazi ispred parlamenta, a i ispred građana Srbije.
Budžet faktički najjasnije oslikava namere Vlade u pogledu ukupne ekonomske politike, pre svega ukupne javne potrošnje, njene strukture, zatim učešća javne potrošnje u bruto nacionalnom dohotku, što je važno za građane i privredu, odnosno za ekonomsku perspektivu zemlje.
SPS smatra da je pred poslanicima odgovornost, u prvom redu, prema biračima i građanima Srbije, da jasno ukažemo na dobre i loše strane namere Vlade, njenih poteza u pogledu makroekonomske i budžetske politike koja u ovom važnom dokumentu je sadržana. Svakako, s obzirom na važnost i obimnost dokumenta, teško je za kratko vreme ukazati na sve moguće implikacije budžeta na privredu i stanovništvo, pa ću se ukratko osvrnuti samo na neke elemente predloga budžeta za 2008. godinu.
I površan uvid u predlog budžeta daje sliku neujednačenog pristupa različitih nivoa informacija povodom određenih predloga planiranja utrošaka sredstava. U nekim delovima budžeta se detaljno obrazlažu potrebe i predlozi utrošaka, posebno u delovima kada je u pitanju zakonska obaveza države, dok na drugoj strani imamo rashode u budžetu koji ni po nameni ni po visokim iznosima, jednostavno, nemaju objašnjenja, jer se rashodi predlažu bez ijedne reči obrazloženja, niti pak navoda bilo kog zakonskog propisa koji obavezuje državu da finansira ovakve rashode.
Karakterističan je u tom smislu primer Nacionalnog investicionog plana, gde ne postoji nijedan zakon koji nalaže obavezu da se iz budžeta finansiraju rashodi ovoga plana. Bilo bi logično ako je nacionalni, ako je to investicioni plan i ako je to precizan plan, da to bude na bazi posebnog zakona koji bi, osim ukupnog iznosa sredstava, morao da sadrži odredbe o namenama, glavnim polugama ekonomske politike Vlade, prvo u oblasti ekonomske politike, a potom investicija u krupne infrastrukturne projekte koji su neophodni za ubrzani razvoj zemlje, radi pridruživanja evropskim tokovima, zatim, kako se ta sredstva regularno raspoređuju radi postizanja cilja ujednačenog regionalnog razvoja, s obzirom na evidentno velike razlike u stepenu razvijenosti severa, srednje Srbije i juga Srbije.
Imamo krajeva, jedan od njih je taj kraj i jug Srbije, koji je po mnogim ekonomskim indikatorima, kao što je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, stopa zaposlenosti, razvijenost infrastrukturnih objekata itd, daleko, čak negde i za dve trećine iza razvijenog dela Srbije.
Mi ovde, kada je u pitanju baš Nacionalni investicioni plan, imamo stanje da su bez posebnog zakona u budžetu planirani značajni rashodi koji su poređani, razbacani po ministarstvima, bez dovoljno smisla i definisanja utrošaka.
Jasno se to vidi, bez posebnog je pravnog osnova i definisanih kriterijuma, bez reči obrazloženja kako su utvrđeni iznosi za pojedina ministarstva – jednostavno su uneti u budžetske rashode.
Mislim da obrazloženje da će se sredstva trošiti po posebnoj uredbi Vlade i odobrenih projekata, nije dovoljno da Vlada bespotrebno preuzima nepotreban rizik donošenja ovako krupnih odluka. Za 2008. godinu budžet predviđa primanja u iznosu od 639 milijardi i 600 miliona dinara, i osnovni izvori na prihodnoj strani budžeta su poreski prihodi, čiji je iznos 596 milijardi, bezmalo 600 milijardi dinara, što je, složićete se, dosta visoka stavka.
Ovaj podatak mora da zabrine zbog činjenice da se poreski prihodi iz godine u godinu rapidno povećavaju i to na teret građana i privrede, jer se budžetski rashodi moraju pokrivati. Takođe zabrinjava podatak da smo 2000. godine završili sa rashodima od 52 milijarde, odnosno toliki nam je bio iznos ukupnih prihoda, što je skoro 11 puta manje.
Postavlja se otvoreno pitanje, koji su to faktori uticali da se za period od 7 do 8 godina ovako dramatično povećaju budžetska trošenja. Mislim da povećanje broja poreskih obaveznika i povećanje bruto društvenog proizvoda nije išlo u ovakvoj srazmeri u odnosu na povećana budžetska trošenja.
Navešću samo nekoliko prepoznatljivih faktora, i to – rashodi za zaposlene se predviđaju u iznosu od 176 milijardi i u odnosu na ukupne rashode budžeta, čiji je iznos 654 milijarde i 400 miliona, na ime plata i doprinosa, na plate i ostale rashode za zaposlene u državnoj upravi i po ministarstvima, odnosno zaposlene u državnim organima i javnim službama odlazi skoro jedna trećina ukupnih rashoda.
Podatak da će broj zaposlenih budžetskih korisnika u 2008. godini biti 259.824 mora ozbiljno da zabrine. Predviđa se doduše smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji, ali to pre svega u oblasti narodne obrane, dok u drugim ministarstvima se to rapidno povećava. Mislim da ovaj podatak mora da zabrine i da u državnoj administraciji i po ministarstvima mora da dođe do ozbiljnog smanjenja broja radnika, na način kako se to radi u privredi kada su preduzeća u restrukturiranju.
Sam potpredsednik Vlade, gospodin Božidar Đelić, izneo je podatak da se broj zaposlenih neposredno u državnoj upravi od 2000. godine do danas povećao sa nepunih osam hiljada na 28.000 radnika.
Treba imati u vidu, doduše, da su tu prevedeni radnici iz savezne države, međutim, i kad se taj broj uzme mi imamo dupliran broj radnika u državnoj upravi.
Vlada mora da preuzme energične mere na zaustavljanju zapošljavanja u državnoj administraciji i posebno stranačkih zapošljavanja. Vlada mora da preispita da li su neophodne sve agencije, komisije, direkcije, zavodi, savetnici koje mora da plaća iz budžeta.
Takođe, Vlada mora da uredi organizaciju resora i da broj ministarstava svede na meru kakva je u okruženju, 14 do 16 ministarstava u Vladi. U uslovima kada imamo Ministarstvo kulture, Ministarstvo vera, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo za sport i omladinu, izdvajanja za razna udruženja i organizacije u okviru ovih ministarstava, zašto su na dosta šarenolik način, bez detaljnog obrazloženja, izdvojena sredstva za razne nevladine organizacije razdeljene po mnogim ministarstvima?
U budžetu imaju mnoge stavke koje mogu teško da se povežu sa zakonskim obavezama države. Pre bi se reklo pravima pojedinih ministarstava, a to znači ministrima se daju ovlašćenja da raspolažu velikim iznosima sredstava, koja će se trošiti po posebnim programima koja usvaja Vlada na predlog ministarstva.
Skoro da nema ministarstva koje nema ovakve stavke, a posebno ponavljam stavke Nacionalnog investicionog plana, koje se takođe troše po programima za koje nadležna Kancelarija za NIP koja će odlučivati, ili kako piše u članu 14. Predloga zakona o budžetu, koja će birati projekte koji će se finansirati nakon donete uredbe Vlade, što može dovesti do zaključka da se velika sredstva troše bez šire kontrole.
Moglo bi se još mnogo ovakvih primera navesti. Postavlja se samo pitanje da li poreski obveznici, pre svega jako iscrpljena privreda, opterećena mnogim drugim problemima koji su posledica makroekonomske i monetarne politike, i osiromašeno građanstvo mogu da izdrže, bez obzira što se broj poreskih obveznika godinama povećavao?
Mora se ići na smanjenje visine poreskih opterećenja, pre svega privrede gde je iznos PDV 18%. Naš uslov opstanka i razvoja je izvoz, čime bi se stimulisala zaposlenost, a to može samo ako imamo konkurentnu proizvodnju za inostrana tržišta, bez velikih dodatnih opterećenja po svim osnovama.
Kada je u pitanju unutrašnja struktura rashoda, uočavaju se neke nelogičnosti, i to banalne, ali ih moram navesti. Postoje dva kabineta Vlade i to kao posebni korisnici, sa posebnim kasama, kabinet predsednik i kabinet potpredsednika Vlade. Cifarski gledano, za kabinet potpredsednika Vlade budžet je za 50% veći od budžeta predsednika Vlade, a nema nikakvih obrazloženja za takav predlog.
Vlada odlučuje o korišćenju sredstava po mnogim pozicijama u budžetu, i to za velike iznose, što nije saglasno zalaganjima Vlade da se sredstva budžeta troše transparentno. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj se bavi ekonomijom, regionalnim razvojem, zapošljavanjem, bespovratnim kreditnim sredstvima koje odobrava, ali bez posebne zakonske obaveze koju bi moralo da poštuje, kao što to čini Fond za razvoj Republike Srbije koji posluje po posebnim zakonskim pravilima.
Članom 15. Predloga zakona o budžetu se dozvoljava da se rashodi za Nacionalni investicioni plan mogu izvršavati u direktnim plaćanjima, kompenzacijama, asignacijama i slično, a za ostale rashode to nije dozvoljeno, što nije u redu ako nisu obrazloženi razlozi zašto je to tako.
Članom 14. se uređuje da se sredstva za Nacionalni investicioni plan troše u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, pa se stiče utisak da ostali rashodi ne moraju da se troše po ovom zakonu. Ostaje takođe dilema koliki su zapravo rashodi budžeta, a samim tim i veličina deficita.
Ako su rashodi budžeta za 2008. godinu 654 milijarde, kako piše na strani 1. Predloga, šta je sa delom koji se odnosi na do sada izdate garancije, kao i garancije koje tek treba da se izdaju u 2008. godini: 66 milijardi, strana 3, član 3, kao izdvajanje projektivnih zajmova od oko 58 milijardi, strana 5. tačka b) Predloga. Ako se na projektovanih 654 milijarde dodaju ova dva iznosa, onda se rashodi povećavaju na 778 milijardi.
U svakom slučaju, SPS smatra da su opterećenja u budžetu u iznosu od 654 milijarde dinara na bruto društveni proizvod od 2.779 milijarde, koliko se predviđa za 2008. godinu, velika, da će se veoma teško ostvariti ciljevi predviđeni Memorandumom, bar za 2008. godinu, tj. da će moći da se postigne povećana stopa zaposlenosti, smanji siromaštvo, održi projektovana inflacija na 6% i obezbedi pad javne i lične potrošnje.
Koordiniranim merama ekonomske i fiskalne politike Vlada mora da uporno i u kontinuitetu radi na ostvarenju projektovanog rasta bruto društvenog proizvoda za najmanje 6%, stalnom smanjenju inflacije, ubrzanju strukturnih reformi u smislu završavanja privatizacije i državnih preduzeća i jačanja privatnog sektora, unapređenju poslovne klime i stvaranju konkurentnog ambijenta, smanjenju javnih rashoda i ispravljanju regionalnih dispariteta, stvaranju efikasne administracije, stvaranju uslova za godišnje povećanje izvoza po najmanjoj stopi od 25%.
Naravno, u budžetu je 425 milijardi, koliko sam izračunao, deo koji se odnosi na socijalu. Fond za razvoj i Nacionalni investicioni plan bi trebalo da budu razdvojene komponente.
Razumem ministra finansija, on je zatečeno stanje na najbolji mogući način složio u budžetu, međutim mislim da je neophodna i Vladina, i društvena saglasnost da se u potpunosti dve važne stvari ispoštuju, a to je rast bruto društvenog proizvoda i smanjenje inflacije na meru koja je ovim planom planirana. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nikoliću. Pre nego što damo reč gospodinu Milovanoviću, imamo dva poslovnika. Gospodin Slobodan Maraš i gospodin Vladan Batić. Izvolite, gospodine Maraš.