Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu da vas podsetim na ono o čemu smo razgovarali, a još odgovor nismo dobili i zbog nemuštog odgovora predsednika parlamenta, ne bih upotrebljavao teže reči i zbog jedne stvari. Nisam se konsultovao sa mojim kolegama, nisam to čak ni rekao gospođici Nataši Jovanović. Naime, juče u trenutku njenog izlaganja, dakle dok je bila za skupštinskog govornicom, kamera Televizije Srbije uhvatila je ministra, odnosno potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Božidara Đelića, koji je rekao - budalo. Uopšte nije važno da li je gospođica Jovanović u pravu, da li je govorila istinu ili ne, da li je sve tačno...

Na osnovu čega vi to tvrdite, gospodine Vučiću, na osnovu video snimka, pa se vama učinilo da je to tako? Izvinjavam se zaista, ali da ne prepričavamo od juče šta je bilo. Izvolite.

Gospodine Albijaniću, spreman sam da zajedno pogledamo taj snimak, vi i ja. Ako sam slagao, gospodine Albijaniću, spreman sam da mi izreknete kakvu god hoćete kaznu. Kažem da je to sa mesta rekao gospodin Đelić, što se jasno videlo u snimku RTS u direktnom prenosu.
Izašao sam zbog toga da bih rekao da prosto to ne priliči potpredsedniku Vlade Republike Srbije, da ako neko nema argumente, da mi ovde govorimo neistine, da nemamo nikakvog argumenta, nije to način da se obraća narodnim poslanicima, pogotovo ne nekoj dami u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mislio sam da će gospodin Đelić biti ovde, to bih mu u lice saopštio, ali evo gospodine Albijaniću, pošto ste uzeli u zaštitu gospodina Đelića, ne verujući mojim rečima, molio bih vas da napustite mesto predsedavajućeg i date nekom drugom da predsedava, bilo kome s kim se dogovorite, odete u svoju kancelariju i pogledate taj snimak i onda siđete i kažete da je Aleksandar Vučić bio u pravu ili Aleksandar Vučić je lažov. Šta god vi kažete od toga, gospodine Albijaniću, reći ću da je tačno.

Ne tvrdim ni jedno, ni drugo. Molim vas da nastavite, pošto nema ko da me zameni u ovom trenutku. Ja sam nezamenljiv (smeh), izvinjavam se, nastavite.

U to sam sasvim siguran, gospodine Albijaniću.
Dakle, nadam se da se gospodinu Đeliću takvi ispadi mačističkog tipa više neće događati, ali ono što je mnogo važnije za našu državu, računam oprostiće mu i gospođica Jovanović, ali računam da ono što je mnogo važnije za našu zemlju, a na šta nismo dobili odgovor, a molio bih vas, gospodine Albijaniću, da vi kao nezamenljivi čovek, dokazanog autoriteta, najvećeg autoriteta, učinite nešto da dobijemo konačan odgovor šta je to što Srbija čini po pitanju odluke ministara inostranih poslova zemalja EU, koji su doneli odluku da idu u priznanje nezavisnosti Kosova.
Zašto nam to rade vaši prijatelji? Na vašem reveru, gospodine nezamenljivi, imate zastavu EU i zastavu Srbije, ili srpsku zastavu. Pitam vas da li vam ta zastava služi da kaže da ste za otimanje Kosova i Metohije od Srbije? Ne znam za koju drugu vrednost se EU zalaže danas kada je u pitanju Srbija, sem za otimanje Kosova i Metohije od države Srbije. To je ono jedino transparentno i jedino što vidimo svakog dana.
Ne bih o ovim tričarijama što traže u kilogramima mesa srpske glave, ali ono što je mnogo značajnije od svega jeste Kosovo i Metohija. Da li zato nosite tu zastavicu, gospodine Albijaniću? Da li zato tom zastavom mašu i drugi koalicioni partneri iz Vlade Republike Srbije?
Nama je potreban odgovor. Da li ćete potpisivati sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju, ne biste li, mislite, omogućili prednost predsedničkom kandidatu režima, Borisu Tadiću, u odnosu na predsedničkog kandidata srpskih radikala Tomislava Nikolića. Zbog toga što oni otimaju Kosovo i Metohiju ili ćete to možda tražiti ovde u Narodnoj skupštini da se potpisuje ili da se ne potpisuje, samo ukoliko oni poštuju teritorijalni integritet Republike Srbije. To još ni od koga od vas nijedanput nismo čuli.
Zato vas molim, gospodine nezamenljivi, molio bih vas da po svaku cenu i na svaki način pružite odgovor na ovo pitanje, a siguran sam da i vama, kao časnom čoveku, više neće priličiti, da nećete dozvoliti sebi da nosite zastavu organizacije koja učestvuje u otimanju Kosova i Metohije od Srbije, jer nama nema ništa preče od naše zemlje, od naše otadžbine, od našeg naroda i naše budućnosti. Molim vas za odgovor, gospodine predsedavajući.

Dugujem vam odgovor. Dakle, ova zastava na mom reveru jeste srpska zastava i zastava EU, ali i zastava Saveta Evrope. Naravno, kada kažete za vrednosti, vrednosti EU, gospodine Vučiću, jesu hrišćanske vrednosti, a ova zastava, plava boja sa 12 zvezdica simbolizuje oreol Bogorodice. Za one koji to nisu znali, a verujem da oni koji znaju šta predstavlja ovaj simbol neće posegnuti za tim merama priznavanje Kosova i Metohije.
Reč ima narodni poslanik Predrag Stošić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226. i tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije, takođe i od predsednika Skupštine Dulića, ako mogu da omoguće uvid u rad Koordinacionog centra za prošlu godinu, pošto na inicijativu SRS zahtevano je da se ... gospođo Kolundžija, da li mogu da govorim od vas?
Znači, tražim izveštaj o radu Koordinacionog centra za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac za prošlu godinu. Na inicijativu SRS zahtevano je da Odbor za međunacionalne odnose održi jedan sastanak u Bujanovcu zbog problematičnih međunacionalnih odnosa. Međutim, do dan-danas, iako je zahtevano još po formiranju Odbora za međunacionalne odnose, nismo dobili izveštaj Koordinacionog centra.
Usput bih se osvrnuo i na izlaganje gospodina Rize Halimija, koji priča o nerazvijenosti juga Srbije, pa bih da ga podsetim da je najnerazvijenija opština Trgovište, a ne Preševo. Takođe, i Bosilegrad je jedna od nerazvijenijih opština.
Što se tiče krize koju spominjete na jugu Srbije, da li mislite na slučaj koji se desio 29. novembra kada su albanski srednjoškolci pretukli dva srpska mladića, takođe srednjoškolca, od kojih je jedan, zove se Zafirović Stefan, učenik 4. razreda srednje škole, dobio prelom ruke, dok je drugi Nakić Aleksandar, učenik 2. razreda srednje škole, dobio posekotinu glave. Da li mislite na te probleme?

Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u srećnija vremena prilikom usvajanja budžeta ovde je sedela čitava Vlada i na taj način davala na značaju tom pitanju, a i preuzimala odgovornost. Eto, danas to više nije slučaj.
Za nas iz LDP zakon o budžetu je i dalje najvažnije pitanje u ovoj zemlji, iako sam sigurna da se sve poslaničke grupe ne bi složile s tim, a da ne govorim o tome što je nedovoljno razvijena svest u zemlji o tome, ali prosto Vojislavu Koštunici odgovara svaka vrsta obesmišljavanja, pa i ova.
Naime, zakon o budžetu jeste najvažnije pitanje zato što se utvrđuju prioriteti ove zemlje, odnosno vitalni interesi s jedne strane, a sa druge strane pokazuje se koliko država brine o budućnosti i koliko brine o svojim građanima. Prema tim prioritetima, utvrđenim u Predlogu ovog zakona, vidi se da je jedan od prioriteta države očuvanje visoke javne potrošnje. Postoji smanjenje, ali ono je zaista simbolično.
Dakle, to očuvanje visoke javne potrošnje je u direktnoj suprotnosti sa rastom investicija, a jedini prostor za rast investicija jeste upravo smanjenje javne potrošnje.
Znam da gospodin ministar to daleko bolje zna nego ja i da rast investicija jeste jedini način za nova radna mesta i za novo zapošljavanje. To je bila preporuka i MMF-a, da se bitno smanji javna potrošnja.
Druga preporuka odnosila se na suficit, međutim, u predlogu ovog budžeta imamo deficit od preko 14 milijardi, a baš u tom iznosu su predviđena sredstva za gubitaše, za 12 društvenih preduzeća i železnicu, što pokazuje da su u ovoj državi prioritet gubitaši, ne privatni preduzetnici, srednja i mala preduzeća, za koja se izdvaja samo oko 200 miliona dinara.
Sada bih se više pozabavila nečim o čemu niko drugi nije pričao, a zapravo tiče se svih nas, a to je budžet Narodne skupštine. Predviđena su sredstva od 2,1 milijardi, ne mislim da je to malo ili mnogo, ali htela bih da kažem par reči iz razlog što se protiv Narodne skupštine vodi jedna brutalna kampanja u pogledu trošenja i rasipanja.
Nisam protiv transparentnosti. Jesam za to da se svi troškovi ispitaju i da svako stane iza njih, ali se postavlja pitanje pariteta u odnosu na neke druge stavke. Recimo, budžet Narodne skupštine od 2,1 milijardi je 10 puta manji nego što je budžet kabineta predsednika, potpredsednika Vlade, Generalnog sekretarijata, četiri službe, četiri kancelarije, jednog saveta i jedne avio-službe od 250 miliona.
Ako se pitamo zašto se vodi kampanja samo i isključivo protiv Narodne skupštine u tom pogledu, mislim da odgovor leži u budžetu koji je predviđen za Kancelariju za saradnju sa medijima. On iznosi 76 miliona, što predstavlja trećinu budžeta Narodne skupštine, tako da je Vlada na ovaj način pokazala da je propaganda i zaštita same Vlade mnogo važnija nego parlamentarizam, odnosno nego Narodna skupština.
Da ne govorim o tome da je za čitavu milijardu budžet Bije veći od ukupnog budžeta Narodne skupštine, u koji su uračunati ne samo troškovi 250 poslanika, nego preko 300 zaposlenih u ovoj skupštini. Recimo, ta Kancelarija s medijima, koja ima budžet od 76 miliona, ima samo 38 zaposlenih.
Što se tiče prioriteta, ono što bih volela da nije tako, nažalost jeste i svaki put jeste, jer smo u stvari policijska država, to je činjenica da Ministarstvo zdravlja ima četiri puta manje predviđena sredstva nego Ministarstvo policije. Mislim da se radi o nekim ciframa od 11 milijardi za Ministarstvo zdravlja, a 46 milijardi za MUP.
Takođe, mislim da nije dobro i mislim da je veoma konzervativno to što je u budžetu predviđena približna cifra za Ministarstvo vera i Ministarstvo za lokalnu i državnu samoupravu. Naime, radi se od oko 700 i nešto miliona, s tim što, verovali ili ne, Ministarstvo vera ima gotovo 50 miliona veći budžet.
Kada sam razrađivala te stavke, rashode Ministarstva vera, naišla sam na neverovatnu stvar. Naime, 105 miliona se izdvaja sa srednje bogoslovske škole i za unapređivanje veronauke u školama, a 60 miliona za unapređenje Teološkog fakulteta, a cilj programa glasi ovako - cilj je da u 2008. godini imamo diplomiranih teologa za 50% više nego u prethodnoj godini. Kad na to dodate da Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo ima tri puta manji budžet od Ministarstva vera i nema izražene potrebe koliko je ovom društvo potrebno informatičara, onda vidimo koliko se radi o jednom retrogradnom, nazadnom budžetu.
Neke institucije su takođe dobile, možda nisam u pravu, može ministar objasniti, možda nisam u pravu, možda grešim, npr. Srpska akademija nauka i umetnosti preko 200 miliona, gotovo isto kao Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.
Kada biste sabrali, kada sam rekla da se budžetom vodi i briga o ljudima i budućnosti ljudi, onda sam sabrala neke stavke, recimo, za poboljšanje položaja invalida se izdvaja 51 milion, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu samo 13 miliona, a znate koliko nesreća na radu se dešava u ovoj zemlji; usavršavanje nastavnog kadra u osnovnim školama, predviđena je cifra od 19 miliona, a za srednje škole 13 miliona, a nedavno je bio podatak da se na 51. mestu nalazimo na osnovu međunarodnog ispitivanja po kvalitetu srednjoškolskog obrazovanja.
Sve ovo što sam navela, troškove za poboljšanje položaja invalida, troškove za bezbednost i zdravlje na radu, za usavršavanje nastavnog kadra nije ni pola budžeta od Srpske akademije nauka i umetnosti. Verovali ili ne, oni imaju 147 zaposlenih, to je čitava fabrika ljudi.
Mislim da su postojala mesta i načini gde se ta javna potrošnja mogla rezati i to je jedan od razloga zašto ovaj budžet nije mogao da bude ekonomski optimalan, jer on prosto postaje i jedino što jeste, on je politički optimalan, jer čuva postojeće stanje i čuva partijsku državu koja je uzela korena do kraja.
Lepo je što ste sa nama, ministre, što ste došli ovde da istrpite ovu raspravu, ali u suštini, gospodine ministre, žao mi je što je tako, vi ste za mene samo jedna figura koja sprovodi Koštuničinu nazadnu i pogrešnu politiku. Hvala.