Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, poštovani malobrojni poslanici, moje kolege, meni je žao što vas je malo. Govorim o jednom pitanju koje bi vas sve interesovalo. Žao mi je što imam uvek prilike da čujem sve vas, a evo vi ste niste ni malo posvetili meni, kao što se ja vama posvećujem. Nema problema.
SPS i njen poslanički klub, kako to njemu dolikuje, detaljno je razmotrila Vladin Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, kao osnovni finansijski dokument kojim se praktično vrši svojevrsna preraspodela nacionalnog dohotka zemlje. Učešće budžeta od 23,7 posto, odnosno nešto više sada, u društvenom proizvodu 2006. godine, govori o značaju ovog pitanja za Narodnu skupštinu i njena tela.
Dobro je što poslanici istovremeno raspolažu danas sa izveštajem Narodne banke Srbije o stanju bankarskog i ukupnog finansijskog sistema zemlje za prethodnu godinu. U njemu ima reda u izlaganju i obilje podataka, koji na određeni način oslikavaju stvari u našem finansijskom sistemu.
Korisna je takođe informacija o kretanju važnijih monetarnih agregata u periodu januar-septembar 2007. godine, koji je krajem novembra razmatrala Privredna komora Srbije. Oni su imali sreću da je kod njih bio i guverner i nekoliko ministara, tako da su imali mogućnosti da ih Vlada više čuje nego nas.
Znači, imamo sve mogućnosti da povežemo ova tri stručna i važna materijala, kao i nedavno objavljeni Memorandum o budžetu i ekonomsko-finansijskoj politici za 2008. godinu, sa projekcijom 2009. i 2010. godine. Sve je ovo, radi naše realne analize ekonomsko-finansijske, socijalne i drugih pozicija Srbije, dobro.
Za sada nemamo oditovane završne račune budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu, odnosno oni još nisu razmatrani u Skupštini Srbije jer se čeka njihova revizija. Kao što vam je poznato, za formiranje Državne revizorske institucije čekano je skoro dve godine, a nažalost još uvek nije zaživela, postoji samo predlog budžeta ove institucije.
Da pređem na neke bitne činjenice iznete u predlogu budžeta i izveštaju Narodne banke Srbije. Prvo bih napomenula da u izveštaju Narodne banke Srbije nedostaju glavni segmenti finansijskog sektora i to: stanje finansija u Narodnoj banci, stanje stečajnih postupaka, uključiv stanje Agencije za sanaciju i stečaj, a posebno postupak stečaja naše četiri razvojne banke. Evo imam sreću i obećanje je gospodin Đelić izvršio, naš ministar finansija takođe, da sam jutro zatekla pismeni odgovor na moje pitanje vezano sa ovom temom. U vezi sa tim bih mogla da budem mnogo konkretnija, nego što sam se bila pripremila.
Primedbe povodom odgovora ministra finansija na poslaničko pitanje su dosta velike. Nisam zadovoljna odgovorom. Previše je procedura, raznih objašnjenja i navođenja zakonskih i drugih propisa koji su poznati i objavljeni, a nema - finansijskih podataka, što je bila suština mog pitanja. Ali, ipak, ono malo cifara, osim što pokazuje da ima mnogo više tajnosti nego što sam pretpostavljala, ukazuje da su sve četiri razvojne banke - Investbanka, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka - koje su uključene u ovo, u sledećoj poziciji. I to bih navela.
Ukazuje se, da su sve te četiri banke i same bile pozitivne i mogle da svojim potraživanjima i imovinom izvrše svoje obaveze. Navešću samo nekoliko primera. Kod naplate potraživanja od preduzeća dužnika banaka navodi se da je do sada naplaćeno oko 11 milijardi dinara, podvlačim to, međutim ne daju se još dva ključna podatka, i to - koliko su ukupna potraživanja i koliko je država otpustila duga po ovim potraživanjima, što su mogle i same banke da urade. Ovo ćemo zatražiti da nam se ponovo, u okviru pitanja, kada bude vreme, odgovori.
Još jedna krupna stvar. Kod prodaje imovine banaka cifra samo po osnovu zakupa prostora poslovnog iznosi 1,8 milijardi dinara, što ukazuje da je imovina banaka ogromna, a i sama činjenica da su od do sada prodate imovine banke ostvarile još 6,12 milijardi dinara, što sve zajedno iznosi oko 19 milijardi dinara.
Sledeća bitna činjenica je da je prvi isplatni red banaka u stečaju isplaćen i to, koliko vidim, na strani tri, iz naplate potraživanja banaka, a ne iz državne kase, i to u iznosu koji je omogućavao da i same banke to učine. Država je iz budžeta samo privremeno uskakala, ali se prva naplatila, što su mogle i same banke da urade.
Štednja građana i platni promet izmireni su skoro u visini priznatih potraživanja ili da ima dovoljno, ili je bilo dovoljno novaca da se do kraja sve ovo isplati. Samo štednja iznosi 132,9 milijardi dinara, što znači oko 10,5 milijardi evra. Evo sve to pokazuje da sve ove banke nisu trebale da idu u stečaj, nego u sanaciju ili u konsolidaciju. Beogradska banka je čak imala od Agencije za sanaciju i stečaj odobrenje i rok nekih 60 dana da to izvrši.
U izveštaju se skromno na jednom mestu pominje da je ovlašćena Agencija za sanaciju i stečaj da upravlja sredstvima, ovima kojima predstavljaju izvore ove četiri banke koje su neopravdano u stečaju. Pominje se i da se ta sredstva oročavaju, što je sasvim normalno, kod banaka samo sa državnim kapitalom. Meni je nepoznato da je na primer Rajfajzen banka, koja ima dosta veliki deo tih sredstava, veoma često još neke druge, Sosijete ženeral, da je ona državna banka.
Nije primerno na kraju ovog odgovora obrazložiti to još narodnom poslaniku i eks-bankaru da je javnost stečajnog postupka naglašena na način da se na oglasnoj tabli trgovinskog suda ističu objave i druga obaveštenja.
Pravi zahtev javnosti, pa i moj, a još više akcionara, da kažem i onih sedam hiljada do osam hiljada nezaposlenih, koji hvala bogu sada su već zaposleni jer strane banke koje su kod nas došle naše bankarske kadrove gotove su prihvatili, evo posle sedam godina, pa i na značajnijim mestima jer sigurno vrede, prema tome nama je potreban kompletan, sasvim tačan podatak o svim elementima stečaja, a ne samo onima koji su iznuđeni ovim pitanjem.
Takođe, u samom uvodu izveštaja Narodne banke Srbije stoji da su svi segmenti finansijskog tržišta poslovali pozitivno i ostvarili rast pri čemu je dobit od 16,5 milijardi dinara dramatično visoka, čak 127% veća u odnosu na 2005. godinu. Ako se tome doda podatak iz izveštaja da su banke krajem 2006. upravljale sredstvima u visini od 55 bruto društvenog proizvoda Srbije, onda je jasan njihov negativan uticaj na razvoj ekonomsko-finansijskog tržišta zemlje.
Kada su u pitanju izvori sredstava banaka, pada u oči da banke, uglavnom strane, imaju svega 18,5 sopstvenih sredstava kod nas, a čak 81,5 čine naša sredstva poverena tim bankama (strana 11. izveštaja). Znači, strane banke nas kreditiraju našim sredstvima i to pod veoma nepovoljnim uslovima, to je svima poznato.
Struktura plasmana upadljivo pokazuje loše strane, ne samo monetarne nego i ukupne ekonomske politike. U strukturi plasmana krediti privredi su daleko manji od plasmana stanovništvu sa tendencijom velikog rasta daljeg zaduživanja stanovništva. U izveštaju, opet strana 17, vidi se da su plasmani stanovništva rasli za 4,5 puta brže od plasmana u privredi. Prema stanju na kraju septembra 2007. godine, dinarski plasmani iznosili su preko 694 milijarde dinara, što je u odnosu na kraj decembra 2006. godine povećanje od 177 milijardi dinara ili preko 34%.
Krediti privrede i ovoga puta su povećani u tom periodu za 30%, a krediti stanovništva preko 40%. Izrazito visok kreditni rast ostvaren je tokom jula i avgusta, kada su krediti povećani za oko 50 milijardi dinara, od čega je privredi plasirano preko 20 milijardi, a stanovništvu oko 30 milijardi dinara. U ukupno odobrenim kreditima tokom 2007. godine gotovinski krediti su imali najveće učešće, preko 40 odsto i beleže kontinuirani rast.
Posmatrajući dinarske plasmane banaka u dužem vremenskom periodu, uočava se da ovi krediti beleže permanentni rast po relativno visokim stopama. U odnosu na rast iz 2003. godine povećani su krediti privredi za svega tri i po puta, a krediti stanovništva za devet i po puta. Visok rast dinarskih plasmana ostvaren je naročito u 2004. i 2005. godini i to privredi je povećano za 45, a krediti stanovništvu za 125%.
Ovde treba imati u vidu nisku polaznu osnovu odnosno stanje kredita u prethodnom periodu. Iako su preduzete mere Narodne banke, nisu doprinele osporavanju rasta kredita odobrenih stanovništvu i nije došlo do bitnijeg usmeravanja kredita prema privredi. Svako ozbiljan i odgovoran zatražio bi analizu ne samo razloga, nego i analizu mogućih mera da se u okviru ekonomske politike i boljeg kreditiranja privrede, umesto kreditiranja stanovništva, obezbede uslovi da privreda dobije povoljnije kredite. Na taj način stanovništvo bi se, u okviru poboljšanja privredne stabilnosti rada, razvoja i povećanja kupovne moći, manje zaduživalo i oslobodilo kreditne omče oko vrata.
Uzimanjem skupljih kredita sa deviznim klauzulama i varijabilnim kamatama sasvim sigurno vrši se pritisak na povećanje uvoza, platnog deficita, podiže inflacija, usporava privredni razvoj, a ima i drugih negativnih posledica.
Takođe, valja pomisliti kakva bi korist bila da su domaće, a ne strane banke ostvarile visoki profit i da se sav taj profit, koji se meri stotinama miliona evra, bude u funkciji razvoja zemlje. Zamislite samo koliko bi krediti bili pristupačniji i kolika bi bila sveukupna korist za razvoj naše zemlje.
Da li se neko zapitao - šta su to strane banke novo donele? Veštim bankarima sa zapada naše domaće banke bile su brana, a njihovim gašenjem je kao na tacni servirano bankarsko tržište u zemlji. Omogućen im je pravi raj za visoke profite. Naročito kada se radilo o transferu marke u evro. Serviran im je bankarski kadar, prostor i naravno velika podrška vlasti, koja se utrkivala da što pre sruši sve što je u bankarstvu iole vredelo. Ovakvo ponašanje vlasti trebalo bi opisati kao čudo za Ginisa.
Vraćam se na tekst izveštaja Narodne banke Srbije. Mnogi delovi bi se mogli dovesti u pitanje ili bi se povodom njih mogla postavljati ozbiljna pitanja vezana za našu ukupnu monetarnu politiku, a posebno ponašanje naše centralne monetarne institucije. Domaće monetarne vlasti su nedovoljno obazrive, možda nestručne, a možda postoje neki drugi razlozi. Razlog svakako nije u korist države i politike, niti u korist naše zemlje.
Ni u jednoj zemlji, koja drži do svog nacionalnog bogatstva i ozbiljnosti, takav pristup monetarnoj politici ne bi bio tolerisan. Ovde se smatra normalnim i još o tome slušamo pohvale kako smo, što se ovog sektora tiče, već ušli u Evropsku uniju, u tom uvodnom delu izveštaja, kao i hvale primalaca raznih nagrada o tobože postignutim rezultatima, čije domete na svojoj grbači oseća svaki građanin, a i naša privreda.
Loša su predviđanja aktuelne monetarne vlasti u pogledu smanjenja kamatnih stopa, odnosno ponašanja stranih banaka u tom slučaju jer je dominantna uloga stranih banaka u bankarskom sistemu. Može se reći da nema konkurencije među bankama, već prećutni dogovor najvećih, mahom stranih banaka, da se ne smanjuju kamatne stope.
Svako povećanje obavezne rezerve od strane Narodne banke Srbije kao jedan monetarni instrument se u stvari prevaljuje na korisnike
kredita. To je začarani krug koji ostavlja najteže posledice kako na građane, korisnike, tako i na već opterećenu privredu, pre svega velikim poreskim obavezama.
Budžet se na rashodnoj strani u vidu izdataka planira na iznos od 654 milijarde dinara, a pri tome se na strani prihoda ukupno očekuje 639,6 milijardi dinara ili 14,8 milijardi manje nego što se troši. Osim toga, planira se da se u 2008. godini izdaju i garancije republike u iznosu od 66 milijardi dinara, zatim 57,9. Da li je ukupan rashod budžeta Srbije za 2008. godinu samo ono što je prikazano 654,4 milijarde, a ni to nema pokriće u prihodima ili je u stvari zahvatanje u društvenom proizvodu mnogo veće, kada se ima u vidu da su ova dodatna opterećenja naslonjena na budžet jer se radi o obavezama Republike Srbije, a što ukupno iznosi čak oko 800 milijardi dinara.
Ako se pri tome ima u vidu i stanje duga koji je stvoren, koji je na dan 13. septembra 2007. godine iznosi 713,2 milijardi dinara, kako se navodi na strani 6. Predloga zakona o budžetu, onda se s pravom može postaviti pitanje koliko je opterećenje privrede i stanovništva ove zemlje da bi se realizovala ovolika potrošnja?
Posle izvršenih stručnih i merodavnih konsultacija od strane naše ekipe, kao i posle brojnih primedbi dobijenih direktno sa terena, a posebno od poljoprivrednika, i na osnovu podataka o visini planiranih sredstava, SPS smatra da je Agrarni budžet u 2008. godini devalviran. Nesporna je činjenica da je već drugu godinu zaredom ovaj budžet sve manji i manji.
U situaciji kada je obim poljoprivredne proizvodnje svih kultura, kao i svih vrsta stoke, manji od proseka 1986/1990. godine, nije shvatljiva namera Vlade da u pogledu agrara ima krajnje simboličnu ulogu.
Zato mi predlažemo u svojim amandmanima balansiranje značajnih iznosa u budžetu, sa ciljem da se smanji planirani iznos onim kategorijama tj. ekonomskim klasifikacijama koje nisu zasnovane na zakonu već na bazi ovlašćenja resornih ministara.
Smatram da je ovo smanjenje sredstava pravno moguće i ekonomsko opravdano, jer je agrar naša jedina grana koja u ovoj godini ostvaruje devizni suficit i čije učešće u ukupnoj strukturi društvenog proizvoda nije zanemarljivo, i držimo se naravno poruke našeg ministra finansija, da sve što se može uraditi bude u okviru planiranih razdela.
U tom smislu svi naši amandmani su usmereni i verujemo da ćemo naići na vašu podršku, jer poljoprivreda, bar imam moralno pravo da kažem, jer sam ove godine otkako sam poslanik i u okviru Fonda mladih poljoprivrednika prešla dosta kilometara, nećete mi verovati, 18.000 kilometara, po selima, i na planini, i u Vojvodini. Moram da vam kažem da je selo najugroženije.
Kao bankar mislim da postoji još uvek rezerva, ne samo za ovih deset milijardi dinara, koliko mi predlažemo dase poveća budžet za agrar, već i znatno više od toga, što u budžetu ima stavki koje nisu precizno definisane u pogledu potrošnje, već ste ostavili Vladi Srbije da donosi posebne programe za korišćenje raspodele tih sredstava, što je svojevrsni presedan i što smanjuje budžetsku disciplinu i transaprentnost javnih finansija u koju se često predstavnici Vlade zaklinju.
Imajući sve činjenice i argumente u vidu, poštovani poslanici, pozivam vas da prilikom razmatranja amandmana, posebno o poljoprivredi, damo naš doprinos da ovu granu podržimo, samo u okviru planiranih razdela, kako kaže ministar u svojoj poruci.
Ako sada izostane donošenje i realizacija strateškog razvoja poljoprivrede, našeg nacionalnog prioriteta, neće biti moguće ni jačanje budžeta za 2008. godinu, niti ukupnog društvenog napretka u zemlji, niti rasta standarda njenih građana, a to znači manje šansi za evropske i svetske integracije. Hvala.