Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik gospodin Rajčić, koji je izazvao ovu polemiku, sada mi se izvinio, tako da se ne bih više bavio tim stvarima. Kaže čovek "nije tačno ono što sam rekao, ali lepo zvuči". Nisam zlopamtilo i ne bih da se bavim time. Svako može da ceni i vrednuje ono što neko kaže za ovom govornicom.
Gospodine Obradoviću, ne znam otkud tolika potreba da se bavite likom i delom Radeta Markovića. Gospodin Ivan Andrić ga je pomenuo samo kao nekoga ko je bio u delegaciji koja je u CZ-u posetila Floru Brovinu. Naravno, bez odobrenja i saglasnosti istražnog sudije. Bili su tu neki savetnici tadašnjeg predsednika SRJ i gospodin Marković.
Istine radi, od ovde prisutnih bio je tu i gospodin Mićunović, pošto sam, sticajem okolnosti, bio jedan od ljudi koji su u svemu tome učestvovali, svi ljudi koji su bili u predsedništvu DOS, od gospodina Koštunice, mislim da je tu prisustvovao i naš uvaženi kolega Meho Omerović, nekim od tih sastanaka, tražili su uporno, danima, insistirali da budu smenjeni Radomir Marković i Nebojša Pavković, ne upuštajući se u ono što su oni činili ili nisu činili, iz prostog razloga što su oni bili simboli jednog režima i jednog vremena koje je nanelo toliko zla građanima ove zemlje.
Uzalud. Dan kada je formirana vlada, Radomir Marković je poslao dopis: "U skladu sa obećanjem i dogovorom, koje sam dao predsedniku SRJ, podnosim ostavku na mesto šefa Resora DB". To je istina. Šta je taj resor? Šta su njegovi eskadroni smrti činili po Srbiji, to je druga stvar.
Dakle, istine radi, svi su bili za to, i gospodin Velimir Ilić, koji je bio član predsedništva DOS-a. I on je, kao i svi drugi, bio za to da se smeni Radomir Marković. To je istina. Evo, gospodin Mićunović to potvrđuje.
Još nešto, gospodine Obradoviću. Vi pominjete otvaranje dosijea. Još pre SPO, DHSS, naša poslanička grupa, podnela je predlog zakona o otvaranju dosije, ali šta vredi kada je u tom vremenu, između 5. oktobra i formiranja vlade, u Institutu za bezbednost na Banjici, upravo pod pokroviteljstvom Radeta Markovića, spaljena kompletna arhiva i svi mogući dosijei, i na taj način, posredno, prikriveni mnogi dokazi i sprečeno da se preduprede neke stvari koje su se događale nakon toga.
Samo još jedna rečenica, dok mi ovo pričamo, po Kuršumliji hapse rezerviste, privode ih i hapse, zato što traže svoja prava. Hajde da malo pričamo o sadašnjosti i budućnosti.
Rade Marković i njegove službe, i njegovi eskadroni smrti, to je ružna prošlost.